КАРАКТЕРИСТИКЕ ТИПОВА ЗЕМЉИШТА НА АДАМА У СРЕДЊЕМ ПОДУНАВЉУ

Transcript

1 ГЛАСНИК ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА, БЕОГРАД, 2009, бр. 100, стр BIBLID: , (2009), 100, p Galić Z., Ivanišević P., Pekeč S., Kebert M.,Stojnić S Characteristics of soil types on small river islands in the central Danube basin. Bulletin of the Faculty of Forestry 100: Зоран Галић Петар Иванишевић Саша Пекеч Марко Кеберт Срђан Стојнић UDK: 630*114( ) Оригинални научни рад DOI: /GSF G КАРАКТЕРИСТИКЕ ТИПОВА ЗЕМЉИШТА НА АДАМА У СРЕДЊЕМ ПОДУНАВЉУ Извод: У раду је извршена детерминација особина земљишта образованих на адама у делу полоја реке Дунав. Висок садржај фракције праха+глине је утврђен у свим профилима у хумусно акумулативном хоризонту. Текстурна класа се у површинским хоризонтима кретала од иловастог песка до иловаче. Испод овог хоризонта се налазе слојеви песка различите дебљине. По дубини профила је најзаступљенија фракција ситног песка. У овим хоризонтима је ут врђен повећани капацитет за ваздух. Оксидоредукциони процеси су утврђени по дубини читавог профила на свим истраживаним адама, који упућује на висок степен влажења током вегетационог периода. Хемијске особине алу вијалних земљишта на адама су сличне особинама флувисола у полоју ре ке Дунав. Земљишта ада се одликују доминантним процесом флувијалне се диментације (сталне поплаве), високом акумулацијом органске материје и из раженом капиларношћу, због чега се одликују високим производним потен цијалом у шумским екосистемима. Кључне речи: земљиште, текстурна класа, ада, Дунав др Зоран Галић, виши научни сарадник, Институт за низијско шумарство и животну средину, Нови Сад ( galic.z@uns.ac.rs) др Петар Иванишевић, виши научни сарадник, Институт за низијско шумарство и животну средину, Нови Сад мр Саша Пекеч, истраживач сарадник, Институт за низијско шумарство и животну средину, Нови Сад дипл. инж. Марко Кеберт, истраживач приправник, Институт за низијско шумарство и жи вотну средину, Нови Сад дипл. инж. Срђан Стојнић, истраживач приправник, Институт за низијско шумарство и животну средину, Нови Сад 55

2 Галић З., Иванишевић П., Пекеч С., Кеберт М., Стојнић С. CHARACTERISTICS OF SOIL TYPES ON SMALL RIVER ISLANDS IN THE CENTRAL DANUBE BASIN Abstract: Determination of soil characteristics orginated on small river islands in the alluvial plane of the Danube river is done in this paper. High content of silt+clay fractions was found in all the profiles in the humus-accumulative horizon. Textural class in the surface horizons ranged from sand-clay to clay. Below this horizon sand layers of different depths have been found. By the depth of profiles fraction of fine sand was found most often. In these horizons the capacity for air was increased. Processes of oxidoreduction have been determined by the depth of the entire profile on all small river islands and referred to the high degree of moistening during the vegetation season. Chemical properties of soil, originated on small river islands were in accordance with the characteristics of fluvisol in the alluvial plain of the Danube river. Soils characterized by the dominant sedimentation process (continuous flooding), high accumulation of organic matter, which is characterized by high production potential of forest ecosystems. Key words: soil, textural class, small river island, Danube 1. УВОД Алувијална раван је веома специфична како по свом минералошком и гранулометријском саставу тако и по условима у којима настаје. Познато је да алувијална раван настаје удаљавањем токова и меандрирањем река. У првој фази настају спрудови, а касније се терен издиже због таложења најпре крупнијих, а касније и ситнијих честица. Образовање земљишта односно диференцирање на еволуционо генетичке серије условљено је преносном снагом реке, таложењем речног наноса и варирањем нивоа подземних вода. Ове појаве предодређује образовање појединих типова земљишта у алувијалној равни река. У зависности од основних параметара којима је условљено диференцирање на еволуционо генетичке серије, полој се диференцира на приобални, централни и притерасни део (Ви љ а мс, 1950). Шума ков (1960) наводи да се ова три генетска дела полоја одликују специфичним рељефским, хидрогеографским и вегетацијским особинама. Најзаступљенији типови земљишта су флувисол (неразвијени, слабо развијени и развијени алувијум) и хумофлувисол (алувијална парарендзина). Еколошка својства флувисола (Ћ и ри ћ, 1984, Ж и вкови ћ et al., 1972, Ж и в а нов, 1977, Ж и в а нов et al., 1986, И в а н и шеви ћ et al., 1999, Га л и ћ, 2008) зависе од режима плављења и од режима подземних вода. Из тог разлога се под утицајем допун ског влажења земљишта истих физичких својстава могу карактерисати различит режим влажења и редокс потенцијал. Флувисол се одликује великом варијабилношћу текстурног састава, а тиме и водноваздушног режима. Моћност хумус ног хоризонта не прелази тридесет сантиметара. Хумофлувисол се развија у цен тралном делу полоја. Код хумофлувисола је (Ћ и ри ћ, 1984, Ж и в а нов et al., 1986) из ра жен процес биогене акумулације и влажење атмосферским и подземним 56

3 КАРАКТЕРИСТИКЕ ТИПОВА ЗЕМЉИШТА НА АДАМА У СРЕДЊЕМ ПОДУНАВЉУ водама. Процес хумификације је нарочито поспешен после подизања одбрамбених насипа (И в а н и шеви ћ et al., 1999, Га л и ћ, 2008). Ови процеси условљавају различити ниво плодности ових типова земљишта. У досадашњим истраживањима је мања пажња посвећена особинама земљишта Дунанских ада. Описана су земљишта на Ади Циганлији и Ади Међици (А в да лови ћ et al., 1984) и Ада Хуји на Дунаву. У раду је из наведеног разлога извр шено дефинисање карактеристика земљишта ада у Средњем Подунављу. 2. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА Истраживања су обављена на адама на реци Дунав, а обухваћене су Сусечко-нештинска ада, Љубавно острво, Мачков спруд и Крчединска ада. Укупно је от ворено 18 педолошкоих профила, тако су профили 14/88, 15/88, 16/88, 17/88, 18/88, и 19/88 отворени на Сусечко-нештинској ади, профили 36/88, 37/88 и 38/88 су отворени на Љубавном острву, профили 39/88, 40/88, 41/88, 42/88 и 44/88 на Мачковом спруду, а профили 1/88, 2/88 и 3/88 на Крчединској ади. Физичка својства земљишта одређена су по следећим методама (Б ош њ а к et al., 1997): гранулометријски састав (у %) по међународној Б-пипет методи са припремом у натријевом пирофосфату; за разврставање честица гранулометријског састава коришћена је класификација Atteberg-а. Хемијска својства одређена су по следећим методама (Х а џ и ћ et al., 2004): хумус (у %) по Тјурину у модификацији Симакова (1957. год.); CaCO 3 (у %) волуметријски Scheibler-овим калциметром; ph у H 2 O електрометријски са комбинованом електродом на радиометар ph-метру. 3. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА 3.1. Рељефне карактеристике и систематска припадност земљишта ада у Средњем Подунављу Типови земљишта су детерминисани према Класификацији земљишта Југославије (Ш кори ћ et al., 1985), a приказани су у табели 1. Најзаступљенији тип земљишта је флувисол (слабо развијени и развијени алувијум), морфолошке грађе профила (A)-I-II... која указује на доминантни процес образовања алувијалних земљишта на адама. 57

4 Галић З., Иванишевић П., Пекеч С., Кеберт М., Стојнић С. Табела 1. Типови земљишта на адама у Средњем Подунављу Table 1. Types of soil on islands in Central Danube Region Профил Profile Тип земљишта Soil type Морфолошка грађа Morphological structure Кота терена Field elevat. P 14/88 Флувисол Aa - IGso - IIGso 77,5 P 15/88 Хумофлувисол Amo-IGso -IIGso -IIIGso 78,3 P 16/88 Флувисол (A)a-IGso -IIGso IIIGso 77,6 P 17/88 Мочварно глејно Aa A/Gso -Gso 77,5 P 18/88 Флувисол Aa -IGso -IIGso 77,3 P 19/88 Флувисол (A)a-IGso -IIGso IIIGso 77,3 P 36/88 Флувисол Aa I -IIGso 75,5 P 37/88 Флувисол Aa-IGso -IIGso -IIIGso 75,2 P 38/88 Флувисол Aa-IGso -IIGso 75,0 P 39/88 Хумолувисол Aа-IGso -IIGso -IIIGso 74,7 P 40/88 Флувисол Aа-IGso -IIGso -IIIGso 75,5 P 41/88 Флувисол Amo-IGso -IIGso -IIIGso 78,4 P 42/88 Флувисол Aа-IGso -IIGso -IIIGso 76,7 P 44/88 Флувисол Aа-IGso -IIGso -IIIGso 76,9 P 1/88 Мочварно глејно Aа-IGso -IIGso P 2/88 Флувисол Aа-IGso -IIGso -IIIGso P 4/88 Хумофлувисол Aа-IGso -IIGso 3.2. Гранулометријски и текстурни састав земљишта на адама у Средњем Подунављу У табелама 2, 3, 4 и 5 су приказане текстурна класа земљишта и њихов гранулометријски састав. Преовлађујућа фракција по дубини профила на Сусечко-нештинскe адe je фра кција ситног песка. Садржај фракције ситног песка креће се од 27,7-95,2%. Садржај фракције праха+глине се у површинском хоризонту креће од 16,0-69,2%. Оксидоредукциони процеси су утврђени испод хумусно-акумулативног хоризонта. На овој дубини су утврђене неповољне водно-ваздушне особине земљишта с обзиром на веће учешће фракције укупног песка, који смањује могућност складиштење физиолошки активне воде по дубини профила. Садржај праха+глине у хумусно-акумулативном хоризонту на Љубавном острву је уједначенија и креће се од 38,8-52,4% (табела 3). 58

5 КАРАКТЕРИСТИКЕ ТИПОВА ЗЕМЉИШТА НА АДАМА У СРЕДЊЕМ ПОДУНАВЉУ Табела 2. Гранулометријски састав и текстурне класе алувијалних земљишта Сусечко-нештинске аде Table 2. Particle size composition and textural class of alluvial soils of Susečko-Neštinska Ada Профил Profile P 14/88 P 15/88 P 16/88 P 17/88 P 18/88 P 19/88 >0,2 Гранулометријски састав (у %) Particle size composition (in %) 0,2-0,02 0,02 0,002 <0,002 Σ >0,02 <0,02 Текстурна класа Textural class Aa ,9 41,5 38,4 13,2 48,4 51,6 Иловача I Gso ,6 35,8 48,8 14,8 36,4 63,6 Иловача II Gso ,1 56,9 0,8 1,2 98,0 2,0 Песак Amo ,5 43,9 39,6 14,0 46,4 53,6 Иловача IGso ,6 83,0 12,4 4,0 83,6 16,4 Песак IIGso ,5 72,9 0,8 0,8 98,4 1,6 Песак IIIGso ,2 74,0 13,6 5,2 81,2 18,8 (A)a ,3 82,7 12,0 4,0 84,0 16,0 Песак Песак IGso ,5 88,1 1,6 2,8 95,6 4,4 Песак IIGso ,3 82,5 8,0 5,2 86,8 13,2 Песак IIIGso ,4 74,4 0,1 1,1 98,8 1,2 Песак Aa ,9 29,1 44,4 17,6 38,0 62,0 Иловача A/Gso ,6 20,6 50,4 28,4 21,2 78,8 Праш. Илов Gso ,4 95,2 0,1 2,3 97,6 2,4 Песак Aa ,1 27,7 49,2 20,0 30,8 69,2 Иловача IGso ,5 47,7 34,8 16,0 49,2 50,8 Иловача IIGso ,7 68,7 4,4 3,6 92,0 8,0 Песак Aa ,3 50,7 33,6 12,4 54,0 46,0 Иловача IGso ,3 52,5 35,6 11,6 52,8 47,2 IIGso ,5 65,9 24,4 9,2 66,4 33,6 IIIGso ,5 72,5 17,6 8,4 74,0 26,0 Иловача Иловача Иловача 59

6 Галић З., Иванишевић П., Пекеч С., Кеберт М., Стојнић С. Табела 3. Гранулометријски састав и текстурне класе алувијалних земљишта Љубавног острва Table 3. Particle size composition and textural class of alluvial soils of Ljubavno Ostrvo Профил Profile P 36/88 P 37/88 P 38/88 >0,2 Гранулометријски састав (у %) Particle size composition (in %) 0,2-0,02 0,02 0,002 <0,002 Σ >0,02 <0,02 Aa ,4 54,8 28,0 10,8 61,2 38,8 I ,1 52,5 34,8 11,6 53,6 46,4 Текстурна класа Textural class IIGso ,4 44,4 1,6 1,6 96,8 3,2 Песак Aa ,5 38,1 39,2 13,2 47,6 52,4 Иловача IGso ,0 60,6 29,2 9,2 61,6 38,4 II Gso ,5 80,9 4,8 2,8 92,4 7,6 Песак IIIGso ,4 87,6 0,4 1,6 98,0 2,0 Песак Aa ,6 48,8 32,4 11,2 56,4 43,6 IGso ,7 70,5 20,8 8,0 71,2 28,8 IIGso ,5 43,5 4,8 5,2 90,0 10,0 Песак На овој ади редукциони процеси су изражени у делу профила испод хумус ноакумулативног хоризонта. У већини слојева (хоризоната) доминира фракција ситног песка. Процентуални садржај фракција ситног песка креће се од 38,1-87,6%. По дубини профила су утврђена неповољна ваздушна својства због смањене могућности складиштења физиолошки активне воде по читавом профилу. Слична тенденција је утврђена и на Мачковом спруду (табела 4). Из тог приказа види се да се у слојевима (хоризонтима) алуви јалног земљишта (флувисола) текстурна класа креће од песка до иловаче, с тим да је у дубљим слојевима преовлађујућа фракција ситног песка. Редукциони процеси су утврђени испод хумусно акумулативног хоризонта, што упућује на стално при суство подземних вода. На Крчединској ади је анализа извршена за три профила. Као и код осталих профила најтежи текстурни састав је утврђен у хумусно-акумулативном хоризонту. У два профила је текстурна класа је била, а у трећем песковита. Преовлађујућа фракција у читавом профилу је била фракција ситног песка, изу зев за хумусноакумулативни хоризонте иловаче где је као најзаступљенија утврђена фракција праха. По дубини профила расте капацитет за ваздух и то је последица повећаног учешћа фракције укупног песка. 60

7 КАРАКТЕРИСТИКЕ ТИПОВА ЗЕМЉИШТА НА АДАМА У СРЕДЊЕМ ПОДУНАВЉУ Табела 4. Гранулометријски састав и текстурнe класe алувијалних земљишта на Мачковом спруду Table 4. Particle size composition and textural class of alluvial soils of Mačkov Sprud Профил Profile P 39/88 P 40/88 P41/88 P 42/88 P 44/08 >0,2 Гранулометријски састав (у %) Particle size composition (in %) 0,2-0,02 0,02 0,002 <0,002 Σ >0,02 <0,02 Текстурна класа Textural class Aa ,3 39,9 40,0 10,8 49,2 50,8 Иловача IGso ,5 38,3 42,0 17,2 40,8 59,2 Иловача IIGso ,2 80,4 6,8 5,6 87,6 12,4 песак IIIGso ,1 51,5 0,8 1,6 97,6 2,4 Песак Aa ,2 31,2 42,0 13,6 44,4 55,6 Иловача IGso ,1 69,3 21,6 8,0 70,4 29,6 IIGso ,1 18,3 0,4 1,2 98,4 1,6 Песак IIIGso ,2 82,2 9,6 4,0 86,4 13,6 песак Aa ,1 48,3 34,8 14,8 50,4 49,6 Иловача IGso ,3 67,3 24,4 8,0 67,6 32,4 IIGso ,6 82,0 1,2 1,2 97,6 2,4 Песак IIIGso ,2 75,2 16,0 7,6 76,4 23,6 песак Aa ,6 33,6 42,8 16,0 41,2 58,8 Иловача IGso ,6 58,6 11,2 5,6 83,2 16,8 песак IIGso ,2 82,4 0,8 1,6 97,6 2,4 Песак Aa ,9 27,7 45,2 19,2 35,6 64,4 Иловача IGso ,6 33,0 48,0 18,4 33,6 66,4 Иловача IIGso ,7 73,9 17,2 7,2 75,6 24,4 IIIGso ,2 92,6 0,8 0,4 98,8 1,2 Песак 61

8 Галић З., Иванишевић П., Пекеч С., Кеберт М., Стојнић С. Табела 5. Гранулометријски састав и текстурне класе алувијалних земљишта на Крчединској ади Table 5. Particle size composition and textural class of alluvial soils of Krčedinska Ada Профил Profile P 1/88 P 2/88 P 4/88 >0,2 Гранулометријски састав (у %) Particle size composition (in %) 0,2-0,02 0,02 0,002 <0,002 Σ >0,02 <0,02 Текстурна класа Textural class Aa ,1 31,7 40,0 21,2 38,8 61,2 Иловача IGso ,6 38,6 40,0 20,8 39,2 60,8 Иловача IIGso ,7 62,9 25,2 11,2 63,6 36,4 Aa ,5 45,9 32,8 14,8 52,4 47,6 IGso ,9 87,9 8,0 3,2 88,8 11,2 IIGso ,3 76,1 17,2 6,4 76,4 23,6 IIIGso илов песак песак 0,8 95,2 2,0 2,0 96,0 4,0 Песак Aa ,3 41,1 44,0 11,6 44,4 55,6 Иловача IGso ,8 41,6 40,8 16,8 42,4 57,6 Иловача IIGso ,7 62,5 26,4 10,4 63,2 36,8 IIIGso ,5 93,3 2,8 2,4 94,8 5,2 Песак 3.3. Хемијске карактеристике земљишта ада у Средњем Подунављу Садржај хумуса, карбоната и реакција земљишног раствора су приказани у табелама 6, 7, 8 и 9. На Сусечко-нештинској ади све слојеве-хоризонте карактерише алкална реак ција земљишног раствора. Садржај карбоната на читавој дубини профила је врло висок и креће се од 13,79-20,90%. Садржај карбоната је највећи у слоју испод хумусног хоризонта, што значи да је приметно његово испирање. Садржај хумуса је највећи у површинском хоризонту и креће се у распону од 2,77-5,83%. На Љубавном острву су утврђене сличне хемијске особине (табела 7) као и на претходној ади. На овој ади све слојеве-хоризонте карактерише алкална реакција земљиш ног раствора (од 7,5-8,8). Садржај карбоната је висок, а креће се у границама од 14,94-21,58%. Садржај хумуса је висок у површинском делу профила и креће се у границама од 4,93-6,10%. 62

9 КАРАКТЕРИСТИКЕ ТИПОВА ЗЕМЉИШТА НА АДАМА У СРЕДЊЕМ ПОДУНАВЉУ Табела 6. Садржај хумуса, карбоната и реакција алувијиланих земљишта Сусечко-нештинске аде Table 6. Contents of humus, CaCO 3 and ph in H 2 O in alluvial soils of Susečko-Neštinska Ada Профил Profile P 14/88 P 15/88 P 16/88 P 17/88 P 18/88 P 19/88 Хумус Humus ph у H 2 O CaCO 3 ph in H 2 O % % Aa ,8 20,48 5,28 I Gso ,2 25,49 2,02 II Gso ,2 12,57 0,32 Amo ,8 20,90 5,03 IGso ,1 19,23 1,05 IIGso ,9 13,79 0,58 IIIGso ,1 20,90 1,03 (A)a ,9 17,50 2,77 IGso ,1 17,50 0,72 IIGso ,2 17,91 1,05 IIIGso ,1 14,58 0,67 Aa ,8 18,33 5,37 A/Gso ,1 18,75 2,31 Gso ,0 16,66 0,61 Aa ,8 19,16 5,35 IGso ,1 24,99 1,33 IIGso ,2 16,60 0,96 Aa ,6 19,58 5,83 IGso ,0 23,84 1,91 IIGso ,1 24,69 1,29 IIIGso ,2 22,99 1,07 Као и претходне аде и Мачков спруд карактерише алкална реакција земљишног раствора која се креће од 7,0-8,7. Садржај карбоната је висок и креће се у гра ницама од 8,27-21,58%. Садржај хумуса је највећи у површинском хоризонту и кре ће се у границама од 3,17-6,93%. На Крчединској ади су утврђене сличне хемијске особине као на осталим истраживаним адама (табела 9). Реакција земљишног раствора је алкална. Висок садржај карбоната (од 13,08-23,48 %) је утврђен на читавој дубини профила на овој ади. Садржај хумуса је највећи у површинском хоризонту и креће се у границама од 4,33-5,27%. 63

10 Галић З., Иванишевић П., Пекеч С., Кеберт М., Стојнић С. Табела 7. Садржај хумуса, CaCO 3 и реакција алувијиланих земљишта на Љубавном острву Table 7. Contents of humus, CaCO 3 and ph in H 2 O in alluvial soils of Ljubavno Ostrvo Профил Profile P 36/88 P 37/88 P 38/88 Хумус Humus ph у H 2 O CaCO 3 ph in H 2 O % % Aa ,7 17,43 4,93 I ,0 21,58 2,46 IIGso ,8 10,79 0,53 Aa ,7 17,43 5,82 IGso ,2 21,58 2,18 II Gso ,6 14,94 0,59 IIIGso ,8 16,18 0,51 Aa ,5 18,67 6,10 IGso ,2 20,33 2,00 IIIGso ,6 13,69 0,68 Табела 8. Садржај хумуса, CaCO 3 и реакција алувијиланих земљишта Мачковог спруда Table 8. Contents of humus, CaCO 3 and ph in H 2 O in alluvial soils of Mačkov Sprud 64 Профил Profile P 39/88 P 40/88 P 41/88 P 42/88 Хумус Humus ph у H 2 O CaCO 3 ph in H 2 O % % Aa ,7 18,26 4,42 IGso ,9 21,58 2,71 IIGso ,2 19,44 0,96 IIIGso ,8 11,99 0,45 Aa ,6 16,54 6,93 IGso ,2 21,51 1,82 IIGso ,7 8,27 0,52 IIIGso ,2 19,03 1,05 Aa ,8 19,82 3,17 IGso ,3 21,51 1,07 IIGso ,8 13,62 0,63 IIIGso ,2 19,85 0,90 Aa ,9 21,51 5,41 IGso ,5 13,65 0,97 IIGso ,6 19,85 0,63

11 КАРАКТЕРИСТИКЕ ТИПОВА ЗЕМЉИШТА НА АДАМА У СРЕДЊЕМ ПОДУНАВЉУ Табела 8. Садржај хумуса, CaCO 3 и реакција алувијиланих земљишта Мачковог спруда Table 8. Contents of humus, CaCO 3 and ph in H 2 O in alluvial soils of Mačkov Sprud Профил Profile P 44/88 Хумус Humus ph у H 2 O CaCO 3 ph in H 2 O % % Aa ,8 16,54 6,54 IGso ,8 14,48 1,98 IIGso ,3 14,55 1,03 IIIGso ,3 17,46 0,43 Табела 9. Садржај хумуса, CaCO 3 и реакција алувијиланих земљишта на Крчединској ади Table 9. Contents of humus, CaCO 3 and ph in H 2 O in alluvial soils of Krčedinska Ada Профил Profile P 1/88 P 2/88 P 4/88 Хумус Humus ph у H 2 O CaCO 3 ph in H 2 O % % Aa ,2 18,99 4,33 IGso ,4 20,26 1,62 IIGso ,0 21,03 1,36 Aa ,3 18,93 4,82 IGso ,0 13,08 0,96 IIGso ,0 19,77 1,01 IIIGso ,1 18,51 0,71 Aa ,8 18,09 5,27 IGso ,9 23,06 1,74 IIGso ,4 23,48 1,15 IIIGso ,2 18,87 0,73 4. Дискусија резултата истраживања У досадашњим истраживањима је мала пажња посвећена истраживањима алувијалних земљишта на адама наших река. Оскудна истраживања у овом пољу указују на описе типова земљишта на ади Циганлији и ади Међици (А вда лови ћ et al., 1984). У овим истраживањима је описано образовање алувијалних земљишта на адама и процењена је еколошко производна вредност на основу најважнијих физичких и хемијских особина земљишта. На ади Циганлији и ади Међици (А вда лови ћ, Јови ћ, 1984) су утврђени типови земљишта флувисол, хумофлувисол и мочварно глејно земљиште. На Сусечко-нештинској, Љубавном острву, Мачковом спруду и Крчединској ади су детерминисани флувисол (слабо развијени 65

12 Галић З., Иванишевић П., Пекеч С., Кеберт М., Стојнић С. алувијум), хумофлувисол (алувијална парарендзина) и мочварно-глејно земљиште. Од наведених типова земљишта на истраживаним адама је најзаступљенији тип земљишта био флувисол. Најважније физичко својство флувисола као типа земљишта је распоред слојева по дубини профила. Распоред слојева профила предодеђује гранулометријски састав земљишта, а тиме и текстурни састав земљишта. Еколошко производна категоризација земљишта (А вда лови ћ, Јови ћ, 1984) у алувијалним равнима река у највећој мери зависи од садржаја фракције праха+глине у физиолошки ак тивном слоју земљишта (Ж и в а нов, 1977, Ж и в а нов, И в а н и шеви ћ, 1986, И в а н и шеви ћ, 1993, Га л и ћ, 2000). Шумски еколошки значај текстуре земљишта (Ћ и р и ћ, 1984) у највећој мери одређује водно-ваздушни режим земљишта, његову растере ситост и адсорпциону способност. Исто тако, утврђено је да сви индикатори плодно сти земљишта функционално зависе од ове фракције (Ж и в а нов, 1977, Ћ и ри ћ, 1984, Ж и в а нов, И в а н и шеви ћ, 1986, И в а н и шеви ћ, 1993, Га л и ћ, 2000, 2008). У већини случајева највеће учешће фракције физичке глине (прах+глина и колоиди) је утврђено у хумусном хоризонту, а према односу гранулометријских фракција хумусни хоризонт по правилу припада текстурној класи иловаче. На адама је утврђена вертикална дистрибуција фракције ситног песка, што је вероватно условљено преносном снагом реке. У полоју реке хоризонтално диференцирање у зависности од преносне снаге реке дефинисао је Ви љ а мс (1950). Иловача као што је познато (Ж и в а нов, 1977, Ж и в а нов, И в а н и шеви ћ, 1986, И в а н и шеви ћ, 1993, Га л и ћ, 2000) повољно утиче на све индикаторе плодности земљишта (Ж и в а нов, 1977, Ж и в а нов, И в а н и шеви ћ, 1986, Га л и ћ, 2000). Преовлађујућа фра кција по дубини профила на свим истраживаним адама је била фракција ситног песка. Фракција ситног песка има неповољно својство, с обзиром на мању могућност складиштења физиолошки активе воде (Ж и в а нов, 1977, Ћ и ри ћ, 1984, Ж и в а нов, И в а н и шеви ћ, 1986, И в а н и шеви ћ, 1993, Га л и ћ, 2000, 2008). Међутим, на истраживаним адама се треба навести да су оксидоредукциони процеси утврђени испод хумусно-акумулативног хоизонта, што практично значи да је по дубини читавог профила заступљена физиолошки активна вода. У условима доминантног процеса флувијалне седиментације, таложење фракције ситног песка ствара услове додатног капиларитета, што представља специфично обележје земљишта ада (Ж и в а нов, 1977). Од хемијских особина земљишта истраживани су садржај хумуса, карбоната и реакција земљишног раствора. На еколошко производну вредност земљишта и могућност коришћења од хемијских особина земљишта у највећој мери утиче са држај карбоната (А вда лови ћ, Јови ћ, 1984), а на елементе плодности велики значај има садржај хумуса (Ж и в а нов, 1977, Ж и в а нов et al., 1986, И в а н и шеви ћ, 1993). Садржај карбоната је висок на свим истраживаним профилима, као у већини земљишта у алувијалној равни Дунава (Ж и вкови ћ at al., 1972, Ж и в а нов, 1977, Ж и в а нов et al., 1986, Га л и ћ, 2000). По дубини профила није утврђено 66

13 КАРАКТЕРИСТИКЕ ТИПОВА ЗЕМЉИШТА НА АДАМА У СРЕДЊЕМ ПОДУНАВЉУ излуживање карбоната, што је вероватно последица мале старости земљишта на адама (И в а н и шеви ћ et al., 1991). Висок садржај карбоната земљишта је ути цао и на алкалну реакцију земљишта. Висок садржај хумуса је утврђен у хумус ноакумулативним хоризонтима. Овакав садржај хумуса је битно утицао на по већање елемената плодности земљишта (Га л и ћ et al., 2001). Хумус нема тенден цију продубљивања по дубини профила, с обзиром на стално плављење. У усло вима под шумском вегетацијом је интензивна хумификација. Најзаступљеније земљиште (флувисол) се на истраживаним адама пре ма еко лошкој категоризацији одликује високом потенцијалном плодношћу, а остварена производност би требала да буде у центру даљих истраживања у шумским екосистемима. 5. ЗАКЉУЧЦИ У раду је извршена детерминација особина земљишта образованих на адама у делу полоја реке Дунав. Према Класификацији земљишта Југославије на истраживаним адама детерминисан је тип земљишта флувисол (слабо развијени алувијум). Текстурна класа се површинским хоризонтима кретала од иловастог пе ска до иловаче. Испод овог хоризонта су се налазили слојеви песка различите ду бине. По дубини профила је најзаступљенија фракција ситног песка. На адама је утврђена вертикална дистрибуција фракције ситног песка, што је вероватно ус ловљено преносном снагом реке и чини разлику у односу на полој у коме је де финисана хоризонтална дистрибуција. У овим хоризонтима је био повећан капа цитет за ваздух. Оксидоредукциони процеси су утврђени по дубини читавог про фила на свим истраживаним адама и упућивао је на висок степен влажења током вегетационог периода. На основу података о садржају хумуса, карбоната и реакције земљишног ра створа је закључено да је у просеку утврђена алкална реакција земљишног раствора. Садржај карбоната је био висок на свим истраживаним профилима. По дубини профила није утврђено излуживање карбоната. Највећи садржај хумуса је утврђен у хумусноакумулативном хоризонту. Иако је утврђена интензивна хумификација, хумус није имао тенденцију продубљивања по дубини профила, с обзиром на стално плављење. Земљишта ада се одликују доминантним процесом флувијалне седиментације (сталне поплаве), високом акумулацијом органске материје и израженом капиларношћу, због чега се одликују високим производним потенцијалом у шумским екосистемима. 67

14 Галић З., Иванишевић П., Пекеч С., Кеберт М., Стојнић С. 68 ЛИТЕРАТУРА А вда лови ћ В., Јови ћ Н. (1984): Педолошка карта аде Циганлије, аде Међице и дела Макиша са коментаром, Гласник Шумарског факултета - Серија Ц, Пејзажна архитектура 63, Универзитет у Београду - Шумарски факултет, Београд (37-47) Б ош њ а к Ђ., Х а џ и ћ В., Б а б ови ћ Д., Ко с т и ћ Н., Бу р л и ц а Ч., Ђ о р ови ћ М., Пе ј кови ћ М., М и х ајлови ћ Т.Д., С т оја нови ћ С., Ва си ћ Г., С т ри чеви ћ Р., Гаји ћ Б., Попови ћ В., Ше к у л а р а ц Г., Не ш и ћ Љ., Б е л и ћ М., Ђ о рђ е ви ћ А., Пе ји ћ Б., М а кси мови ћ Л., К а р а г и ћ Ђ., Л а л и ћ Б., А р с е н и ћ И. (1997): Методе истраживања и одређивања својстава земљишта, Југословенско друштво за проучавање земљишта - Комисија за физику земљишта, Нови Сад (278) Ви љ а мс В.Р. (1950): Почвоведение, Москва Га л и ћ З. (2000): Истраживање значајнијих фактора станишта на гајење неких сорти црне тополе у Средњем Подунављу, Универзитет у Београду - Шумарски факултет, Београд Га л и ћ З. (2008): Утицај мелиоративних захвата на промене својстава земљишта у инундацији реке Тамиш, Топола 181/82, Нови Сад (5-11) Га л и ћ З., И в а н и шеви ћ П., О р лови ћ С., Пе кеч С. (2001): Елементи плодности и производња дрвне масе сорти топола на флувисолу и хумофлувисолу у Средњем Подунављу, Шумарство 3-4, УШИТС, Београд (17-23) Ж и в а нов Н. (1977): Особине алувијалних земљишта и њихов значај за таксационе елементе Populus xeuramericana (Dode) Guinier. cl. I-214, Институт за тополарство, Нови Сад (376) Ж и в а нов Н., И в а н и шеви ћ П. (1986): Земљишта за узгој топола и врба, Тополе и врбе у Југославији, Нови Сад ( ) Ж и вкови ћ Б., Не јг е б ауе р В., Та н а си је ви ћ Ђ., М и љкови ћ Н., С т ојкови ћ Л., Д р е з г и ћ П. (1972): Земљишта Војводине, Нови Сад И в а н и шеви ћ П. (1993): Утицај својстава земљишта на раст ожиљеницa Populus x euramericana Guinier (Dode) cl. I-214 и Populus deltoides bartr. cl. I-69/55 (Lux), докторска дисертација у рукопису, Универзитет у Београду - Шумарски факултет, Београд (206) И в а н и шеви ћ П., Га л и ћ З., Рон чеви ћ С., О р лови ћ С., М а ц а нови ћ М. (1999). Особине земљишта у заштитним шумама уз одбрамбене насипе у Војводини, Топола 163/164, Нови Сад (31-40) И в а н и шеви ћ П., М и л а новск и ј Е. (1991). Могућност класификације алувијалних земљишта Средњег Подунавља на бази резерви хумуса, Радови Института за тополарство, књига 23, Нови Сад (33-42) Хаџић В., Белић М., Нешић Љ. (2004): Практикум из педологије. Пољопривредни факултет, Департман за ратарство и повртарство, Нови Сад (80) Ћирић, М.(1984). Педологија, Свјетлост, Сарајево (311) Шкорић. А.. Филиповски. Г., Ћирић. М. (1985): Класификација земљишта Југославије, посебна издања, књига LXXVIII, АНУБиХ - Одељење природних наука, Сарајево (1-72)

15 КАРАКТЕРИСТИКЕ ТИПОВА ЗЕМЉИШТА НА АДАМА У СРЕДЊЕМ ПОДУНАВЉУ Шу ма ков С.В. (1960): Земљишни услови у културама топола на речном полоју (Сава-Ср. Митровица и Драва-Вараждин), Југословенски саветодавни цен тар за пољопривреду и шумарство, Београд (3-50) Zoran Galić Petar Ivanišević Saša Pekeč Marko Kebert Srđan Stojnić CHARACTERISTICS OF SOIL TYPES ON SMALL RIVE R ISLAND S IN THE CENTRAL DANUBE REGION Suar y The characteristics of the soil formed on small river islands in the alluvial plane of the Danube were determined The research was performed on small river islands in the Danube, including Susečko Neštinska Ada, Ljubavno Ostrvo, Mačkov Sprud and Krčedinska Ada. The textural class in the surface horizons ranged from loamy sand to loam, followed by sand layers of different depths. By the depth of profile the fraction of fine sand was mostly found. The distribution of fine sand fractions on small river islands is vertical, which is probably conditioned by the transport competency of the river. This makes difference compared to the alluvial plain with the horizontal distribution. In these horizons the capacity for air was increased. Processes of oxidoreduction were determined by the depth of the entire profile on all small river islands and referred to the high degree of moistening during the vegetation season. Based on the data on the content of humus, carbonate, and reaction of soil solution it was concluded that, on average, the soil ph was alkaline. The carbonate content was high in all the researched profiles. The illuviation of carbonates was not found by the depth of the profile. The highest content of humus was found in the humus-accumulation horizon. Although an intensive humification was recorded, the humus did not have the tendency of deepening by the profile depth, considering the continuous flooding. The soils of the small river islands are characterized by the dominant process of fluvial sedimentation (permanent flooding), high accumulation of organic matter and high capillarity. Consequently, these soils have a high production potential in forest ecosystems. 69

16 Галић З., Иванишевић П., Пекеч С., Кеберт М., Стојнић С. 70