Osnovne studije: Transportne potrebe i transportni zahtevi

Transcript

1 UNIVERITET U BEOGRADU SAOBRAĆAJNI FAKULTET KATEDRA A DRUMSKI I GRADSKI TRANSPORT PUTNIKA Oove tudije: Traporte potrebe i traporti zahtevi Predavač: Prof. dr Slave M. TICA, dipl.iž.aobraćaja Beograd, 017. godie

2 TRANSPORTNE POTREBE - Oovi pojmovi i defiicije Meto taovaja i meta gde ljudi realizuju otale voje potrebe (u različite vrhe: poao, šola, rereacija, ultura, abdevaje) običo u protoro razdvojea. bog toga je život ljudi veza za talu potrebu za promeom meta u protoru da bi realizovali ove potrebe, tj. da bi bili a pravom metu u pravo vreme. MOBILNOST (Mobility), pojam oji ozačava poretljivot taovištva - ljudi između pojediih geografih područja (urbaih celia), etora, delatoti, između pojediih zaimaja, obrazovih, dohodovih i drugih grupa taovištva. Širi je pojam od protore poretljivoti taovištva (migracija). Mobilot predtavlja oovi vatitativi poazatelj poretljivoti taovia grada u gradom traportom itemu, i predtavlja jeda od ljučih poazatelja eophodih za utvrđivaje obima (veličie), truture i oovih arateritia gradih traportih itema.

3 TRANSPORTNE POTREBE - Oovi pojmovi i defiicije Veličia ojom e opiuje potreba taovia za retajem e zove PUTOVANJE. PUTOVANJEM e aziva retaje od vrata do vrata, odoo od meta gde retaje započije (početa tača putovaja - PT) do meta gde e retaje završava (cilja tača putovaja - CT). Svoju potrebu za retaje, taovici mogu realizovati a različite ačie oriteći različite poditeme traportog itema: pešice, putiči automobil, javi gradi traport putia i dr., ili ombiacijom više ačia. U tom milu, putovaja mogu biti prota ili ložea, odoo traporta ili pešača.

4 TRANSPORTNE POTREBE - Oovi pojmovi i defiicije PROSTIM PUTOVANJEM e aziva retaje od vrata do vrata, odoo od počete do cilje tače putovaja, oje e obavi pešice ili traportim redtvom bez poećivaja drugih ciljih tačaa i bez preedaja a iti ili drugi vid traporta. a) PROSTO PEŠAČKO PUTOVANJE PT tpeš1 lpeš CT b) PROSTO TRANSPORTNO PUTOVANJE PUTNIČKIM AUTOMOBILOM PT tpeš1 tv tpeš CT lpeš1 lv lpeš c) PROSTO TRANSPORTNO PUTOVANJE SISTEMOM JGTP tp PT tpeš1 ti tpeš S1 S CT lpeš1 lp lpeš

5 TRANSPORTNE POTREBE - Oovi pojmovi i defiicije PREVONI PROCES je deo procea putovaja, odoo cilu oji e realizuje između mometa ulaa (US) i mometa izlaa (IS) putia u/iz itema javog traporta putia. US Prevozi proce Tp IS PT tpeš1 lpeš1 ti tpeš S S+1 S+ S-1 S CT lpeš Lp Prevozi proce započije mometom dolaa putia a tajalište ( ), i atoji e od vremea čeaja ailaa prvog vozila a tajalište (t i ), vih vremea vožje (t v ) između tajališta ( ) i ( ), vremea zadržavaja vozila a vim uputim tajalištima (t z ), pa ve do mometa izlaa putia iz vozila a tajalištu ( ), odoo mometa izlaa putia iz itema. Oove veličie ojima e opiuje prevozi proce u protoru i vremeu u: ulaza tača u item (tajalište) - (US) izlaza tača iz itema (tajalište) - (IS) vreme ulaa u item JGTP (vozilo) - (t ul ) vreme izlaa iz itema JGTP (vozila) - (t iz )

6 TRANSPORTNE POTREBE - Oovi pojmovi i defiicije Ulaza tača u item (US) i izlaza tača iz itema (IS) određuju dužiu prevoza - (L p ), Vreme ulaa u traporti item (t ul ) i vreme izlaa iz traportog itema (t iz ) određuju vreme prevoza (T p ). Vreme prevoza (T p ) predtavlja vremei period u tou oga e vozilo retalo između dva arateritiče tače a liiji. Vreme prevoza uljučuje vreme oje je puti proveo u vožji (T v ) (uljučujue vremee gubite uled ulova u aobraćajom tou (gubici vremea a emaforima ili aobraćajih ulova (zagušeja), i l.)), i vreme zadržavaja (čeaja) vozila a tajalištima - (T z ). Brzia prevoza (V p ) je redja brzia ojom e obavi prvozi proce, odoo brzia ojom e voze putici a liiji JGTP, i zavii od dužie prevoza i vremea prevoza. Dužia prevoza (L p ), vreme prevoza (T p ) i prevoza brzia (V p ) u oove arateritie (parametri) prevozog procea.

7 TRANSPORTNE POTREBE - Oovi pojmovi i defiicije VOŽNJA predtavlja deo prevozog procea oji započije mometom ulaa putia u traporto redtvo-vozilo (t ul ) i vremea vožje između tajališta (t v ) i završava e mometom izlaa putia iz traportog redtva-vozila (t iz ). Vožja e uljučuje vremea zadržavaja vozila a tajalištima radi ulaa i izlaa putia, odoo vreme oje je potrebo za izmeu putia. Ratojaje između dve arateritiče tače a liiji određuju dužiu vožje - (l v ), i pratičo je defiiaa dužiom međutaičih ratojaja. Vreme ulaa u traporto redtvo (t ul ) i vreme izlaa iz traportog redtva (t iz ) umajeo za vremea zadržavaja vozila a tajalištima određuju vreme vožje (T v ). Saobraćaja brzia (brzia vožje) - V predtavlja redju brziu oju vozilo otvari između dve arateritiče tače a liiji (tajališta), a dobija e ao odo dužie pređeog puta (međutaičog ratojaja) i čitog vremea provedeog u vožji (uljučujući vremee gubite zbog aobraćajih ulova (gubici vremea uled zagušeja, gubici vremea a vetloim igalima, i l.) Dužia vožje (l v ), vreme vožje (T v ) i aobraćaja brzia (V ) u oove arateritie (parametri) vae vožje.

8 TRANSPORTNE POTREBE - Putovaje SLOŽENIM PUTOVANJEM e aziva retaje od vrata do vrata, odoo od počete do cilje tače putovaja, bez poećivaja drugih ciljih tačaa, oje e obavlja a jedim ili više poditema traporta putia a jedoj ili više liija. Tput Tp p tpeš1 ti tv tz tv tp ti PT tv tpeš CT lv lv lp lv lpeš1 Lp lpeš Lput t peš vreme pešačeja do ulaa/izlaa u item t i vreme čeaja vozila određeog vida t v vreme vožje između tajališta t z vreme zadržavaja vozila a tajališu t p vreme pešačeja pri preedaju t p vreme preedaja (trafera) T p uupo vreme prevoza T put uupo vreme putovaja l peš dužia pešačeja do ulaa/izlaa u item l v dužia vožje između tajališta l p dužia pešačeja pri preedaju L p uupa dužia prevoza L put uupa dužia putovaja

9 TRANSPORTNE POTREBE - Putovaje T T T put put put t t t peš 1 peš 1 peš 1 t t i i 1 1 m 1 Tp Tp ( t ( t i 1 ) 1 p m p 1 Tp (T t ) t Oove veličie ojima e opiuje putovaje u protoru i vremeu u: ( t početa tača putovaja (PT) cilja tača putovaja (CT) željei momet ataa putovaja (t 1 ) željei momet završeta putovaja(t ) p ) i ) Tp ( t m p Tp t p p )... Tp t mi, broj preedaja Početa tača putovaja (PT) i cilja tača putovaja (CT) određuju dužiu putovaja (l put ), a momeat ataa putovaja (t 1 ) i završeta putovaja(t ) određuju vreme putovaja (T put ). Brzia putovaja (V put ) je redja brzia ojom e obavi određeo putovaje, i zavii od dužie i vremea putovaja. Dužia putovaja (l put ), vreme putovaja (T put ) i brzia putovaja (V put ) u oove arateritie (parametri) vaog putovaja. 3 t i peš 3 peš peš

10 TRANSPORTNE POTREBE - Oovi pojmovi i defiicije LANČANIM PUTOVANJEM e aziva up od jedog ili više protih i/ili ložeih putovaja, a više ciljih tačaa, oje u u lacu-zatvoreom ciluu, počete tače ovih putovaja. Mogu biti pešača, traporta ili ombiovaa. PT CT PT CT PT CT TRANSPORTIM PUTOVANJEM e aziva retaje od počete (PT) do cilje tače (CT) putovaja oje e obavi eim traportim redtvom odoo ačom (vidom) traporta putia. PROSTO TRANSPORTNO PUTOVANJE e aziva putovaje od počete do cilje tače, oje e obavi jedim ačiom traporta, bez preedaja. U javom traportu putia ovo putovaje e aziva i PUTOVANJE NA LINIJI. SLOŽENO TRANSPORTNO PUTOVANJE e aziva putovaje jedim ili više ačia traporta putia, oje e atoji od više protih traportih putovaja. Ao e obavi redtvima javog traporta putia oda e oa azivai PUTOVANJEM NA MREŽI.

11 TRANSPORTNE POTREBE - Putovaje U realom itemu javog gradog traporta putia putovaja a mreži liija e realizuju a preedajem i bez preedaja. INDEKS PRESEDANJA predtavlja odo uupog broj putovaja (a i bez preedaja (P)) i broja putovaja a preedajem (P 1 ) u pomatraom periodu vremea. K p P P 1 Kao je P > P 1 ledi K p >1. aviot K p gradovima od broja taovia prema itraživajima oja u provedea u ruim Klae gradova K p Broj taovia mi max redji Velii gradovi Sredji gradovi ,0 1,40 1, ,15 1,13 1, ,10 1,0 1, ,00 1,0 1,05 Mali gradovi ,00 1,00 1,00

12 TRANSPORTNE POTREBE Ide preedaja Kori i ci i tema JMTP: Preedawe Kp 1,5 1,4 1,3 Preeda 0, % 1, 1,1 1 0,9 0,8 Broj taovia Proceat puti a (%) Kori i ci i tema JMTP: Rapodel a po broju preedawa Broj preedawa 1.89 Nepreeda 4, % Izvor: Izvor: S. Filipović, S. Tica i otali, Studija JMTP u Beogradu, 00., Ititut Saobraćajog faulteta 0.01

13 TRANSPORTNE POTREBE Sredja dužia putovaja a jeda grad i item javog maovog taporta putia, pojediače vredoti l v, t v, l put, t put u lučaje veličie. Sredja dužia putovaja (l put ) u itemu javog gradog traporta putia (a mreži liija), predtavlja redju vredot ratojaja oju pređe proeča puti od počete tače putovaja (PT) do cilje tače putovaja (CT) oriteći item javog traporta putia. Sredja dužia putovaja zavii od veličie grada i jegove tuture i prilagođeoti mreže liija itema liijama želja oriia. Teorija rapodela dužie putovaja prema G.Potofu a oovu tatitičih itraživaja ima obli Erlagove rapodele. lput (m) a utvrđivaje redjih vredoti dužie putovaja (l put ), eophodo je proveti itraživaja u realom itemu javog traporta putia, oriteći pecijale metode itraživaja - aetu oriia a oovu ojih e dobijaju rapodele verovatoća realizacija pojedih vredoti oovih parametara putovaja u itemu, a zatim e redje vredoti izračuavaju primeom tatitičih metoda.

14 TRANSPORTNE POTREBE Sredja dužia putovaja l put l put, 1 1 P P gde je: l put, - dužia putovaja -te lae dužia, P - broj putia čija je dužia putovaja bila l put, Rui model za izračuavaje redje dužie putovaja a mreži liija, odoo itemu: l put a b F l put Model ilbertala (Nemača) l put 1, 0, 17 F mi 1,3 0, 13 F l put gde u: F - površia grada, a i b - alibracioe otate Izvor: Tica S. i otali, 014, Studija brojaja putia u javom prevozu i aeta oriia javog prevoza u Beogradu, CEP, Beograd Slia. Sredja dužia putovaja u Beogradu max 1,3 0, 3 Napomea: Kao površia grada u modelu podrazumeva otiualo izgrađeo područje, ovaj obrazac e e može primeiti a prigrade zoe. F

15 TRANSPORTNE POTREBE Sredja dužia vožje Sredja dužia vožje (l v ) predtavlja redju vredot ratojaja a ome e preveze proeča puti a pomatraoj liiji ili mreži liija, odoo proečo ratojaje oje puti otvari u tou jede vožje. Sredja dužia vožje putia a liiji i itemu javog gradog traporta putia utvrđuju e a oovu podataa oji e dobijaju iz brojaja putia orišćejem pecijalih metoda itraživaja u traportom itemu. Ključi fatori od uticaja a vredot redje dužie vožje a liiji i mreži itema u broj taovia i površia grada oji item oplužuje. Priliom određivaja redje dužie vožje putia polazi e od čijeice da e u tou pomatraog perioda rada liije otvari traporti rad oji e izražava puti m. Ovaj traporti rad e može izraziti ao proizvod uupog broja prevezeih putia a liiji (itemu) u pomatraom periodu vremea i redje dužie vožje (račuaa vredot), odoo: NTR P l m v m Sa druge trae iti traporti rad e može iazati ao proizvod protoa putia između tajališta u meru liije i pripadajućih međutaičih ratojaja, odoo: NTR m 1 m l,

16 TRANSPORTNE POTREBE Sredja dužia vožje P (putia) (putia/ca) P m l v m m 1 l P max -1 l v m m 1 P m l m l v l (m) m m1 1 m1 P m l l 1 l l 3 l l -1 l lv r L m

17 TRANSPORTNE POTREBE Sredja dužia vožje a liiji lv (m) 4,40 4,00 3,60 3,0,80,40, Broj taovia (hiljada) Izvor: Јудин, Кобозев и др: Teoрија пассажирских перевозок

18 TRANSPORTNE POTREBE Sredja dužia vožje a mreži (itemu) lvm (m ) 6,00 5,00 4,00 3,00,00 1,00 0, Broj taovia (hiljada) Izvor: Јудин, Кобозев и др: Teoрија пассажирских перевозок

19 TRANSPORTNI POTREBE Sredja dužia vožje a mreži (itemu) Rapodela dužie vožje u itemu JMTP u Beogradu ITS-1 Izvor: Tica i otali, Studija brojaja putia u javom prevozu i aeta oriia javog prevoza, 014., Ititut Saobraćajog faulteta

20 TRANSPORTNI AHTEVI Traporte potrebe e izborom ačia retaja (vida traporta) traformišu u traporte zahteve. TRANSPORTNA POTREBA TRANSPORTNI AHTEV izbor vida traporta (PT, CT, t 1, t ) (US, IS, t ul, t iz ) Oove veličie ojima e opiuju traporti zahtevi protoru i vremeu u: ulaza tača u item (tajalište) - (US) izlaza tača iz itema (tajalište) - (IS) vreme ulaa u item JGTP (vozilo) - (t ul ) vreme izlaa iz itema JGTP (vozila) - (t iz ) Pojediači zahtevi za traportom e umulišu i formiraju poto traportih zahteva. T T 1...Tх POTOK TRANSPORTNIH AHTEVA Veličia oja arateriše poto traportih zahteva zove e proto putia ().

21 TRANSPORTNI AHTEVI Radi jedotavijeg hvataja problema razmotrimo proce ataa traportih zahteva u određeim ulovima: Pomatrajmo liiju oja ima ezaviu trau (tip trae A ), Pomatrajmo proce ataa traportih zahteva u jedom meru liije (m) Pomatrajmo proce ataa traportih zahteva u periodu vremea (TS) ada vlada tacioaro taje (period tacioaroti) i oje je raće od vremea fucioiaja (TF) liije, odoo TS < TF, U periodu tacioaroti vi ipotavljei zahtevi u i realizovai, dale ema otazaih zahteva, odoo ulovo rečeo vi zahtevi u trpljivi

22 PROCES NASTANKA TRANSPORTNIH AHTEVA A i 1, i 1,3 i1,3 B U 1 i 1,-1 i 1, i,3 i,4 U i,-1 i, i 3,4 U 3 i 3,-1 i 3, 3 1

23 TRANSPORTNI AHTEVI Broj zahteva za traportom a određeoj taici može izraziti preo ledećih modela: U 1 A 3 4 i 1, i 1,3 i 1,3 i,3 i,4 B i 1,-1 i 1, U i,-1 i, i 3,4 a taici (1): a taici () a taici (3):.. a taici (): 1 U1 I1 U1 3 U U 1 1 U U i 1 U 3 i 1 1 i 13 i U I U I U1 U U 3... U i1 i13... i1 i3... i1... i 1 U 3 i 3,-1 i 3, 3 Proce ataa traportih zahteva 1, 1 U 1 I a taici (): 1 U 1 I

24 TRANSPORTN TRANSPORTNI AHTEVI I AHTEVI Ao e izvrši mea: gde I predtavlja uupa broj putia oji izlazi a taici, i dalje a otalim taicama: 1 1, 1, i i i i i I i 1 I i i I 1 1, 1, i i i i i I Dobija e: a taici (1): a taici (): a taici (3): I U I I U U U U I U 1 1 I U I U U

25 TRANSPORTN TRANSPORTNI AHTEVI I AHTEVI a taici (): a taici (): I U I I I U U U U I U I I I I U U U U U Iz jedačia e vidi da traporti zahtevi a liiji zavie od veličia U 1, U,...,U, oje predtavljaju broj putia oji hoće da uđe u vozila a taici () ili raće rečeo: broj ulazaa a taici (): U i veličia I 1, I, I 3,..., I, oji predtavlja broj putia oji hoće da izađe a taici () ili jedotavo rečeo: broj izlazaa a taici (): I

26 TRANSPORTNI AHTEVI Pojediači zahtevi za traportom e duž liije umulišu, a broj zahteva za traportom (), ao e apred avedeih modela vidi, zavii od umulati (ume) ulazaa i izlazaa putia po taicama duž liije odoo: 1 U 1 I 1 U I [putia/ča] ili [putia/da] [putia/ča] ili [putia/da] Veličia PUTNIKA. predtvlja itezitet potoa zahteva a taici () i aziva e PROTOK Proto putia predtavlja broj prevezeih putia oji e u jediici vremea preveze roz arateritiču taču (pree) u jedom meru liije javog maovog traporta putia. TRANSPORTNI AHTEVI NA LINIJI predtavljaju up traportih zahteva u pomatraom periodu vremea ipotavljeih a pojediim taicama u oba mera liije i izražavaju e višedimezioim vetorom, odoo matricom: = { 1,1, 1,,, 1,, 1,1,,1,,,,,,,, }

27 TRANSPORTNI AHTEVI PROMENA TRANSPORTNIH AHTEVA U VREMENU Da bi e defiiale arateritie traportih zahteva u vremeu eophodo opiati proce ataa u vremeu. Na proce ataa traportih zahteva a liiji i jegove arateritie u vremeu utiče velii broj fatora između ojih: - Karateritie područja grada oje item oplužuje, - Broj i arateritie ativoti oriia, - Sezoe u tou godie arateritiče po pecifičim ativotima taovia, - Položaj i rag liije u mreži, - tip Liije, - Karateritie liije i parametri valiteta fucioiaja (itervali, pouzdaot) - Projetovai valitet uluge, itd.

28 TRANSPORTNI AHTEVI PROMENA TRANSPORTNIH AHTEVA U VREMENU Međutim, jedi od ajzačajijih fatora oji utiču a veličiu traportih zahteva u: Broj i rapodela ativoti taovia, a aročito zapoleih ao ajmobilije ategorije oriia. Sezoe u tou godie arateritiče po pecifičim ativotima taovia (ezoa godišjih odmora, ezoa ativoti vezaih za završeta aledare godie itd.). Oovi period vremea u ome treba itražiti arateritie traportih zahteva a liiji - DAN. U daima a različitim režimom ativoti oriia, razliuju e različite lučaje fucije traportih zahteva, ao po arateritiama potoa zahteva tao i po itezitetu. Ao e uzme da u u pogledu režima ativoti oriia, u ašim ulovima arateritiči: radi da, ubota i edelja oda e a apeta upravljaja liijom: određivaja optimalih reura i plairaja reda vožje, eophodo itražiti arateritie lučaje fucije traportih zahteva a liiji za radi da, ubotu i edelju.

29 PROMENE TRANSPORTNIH AHTEVA U VREMENU NERAVNOMERNOSTI TRANSPORTNIH AHTEVA U TOKU DANA Број превезених путника - Систем ЈМТП ,816 11, ,001 10, ,418 5,363 6,790 7,337 5,855 5,475 5,498 3,444, , :00-04:59 05:00-05:59 06:00-06:59 07:00-07:59 08:00-08:59 09:00-09:59 10:00-10:59 11:00-11:59 1:00-1:59 13:00-13:59 14:00-14:59 15:00-15:59 16:00-16:59 17:00-17:59 18:00-18:59 19:00-19:59 0:00-0:59 1:00-1:59 :00 - :59 3:00-3:59 00:00-00:59 P [putia/ča] часов и Slia. Promea traportih zahteva u tou radog daa: item JMTP u Nišu Izvor: S. Filipović, S. Gavrilović, P. Živaović, B. Milovaović, Studija JGPP Niš, ISF, Beograd 007.

30 PROMENE TRANSPORTNIH AHTEVA U VREMENU NERAVNOMERNOSTI TRANSPORTNIH AHTEVA U TOKU DANA СУБОТА: Број превезених путника - систем укупно линије 5 и :00-05:59 06:00-06:59 07:00-07:59 08:00-08:59 09:00-09:59 10:00-10:59 11:00-11:59 1:00-1:59 13:00-13:59 14:00-14:59 15:00-15:59 16:00-16:59 17:00-17:59 18:00-18:59 19:00-19:59 0:00-0:59 1:00-1:59 :00 - :59 3:00-3:59 P [putia/ča] часов и Slia. Promea traportih zahteva u tou ubote: item JMTP u Nišu Izvor: S. Filipović, S. Gavrilović, P. Živaović, B. Milovaović, Studija JGPP Niš, ISF, Beograd 007.

31 PROMENE TRANSPORTNIH AHTEVA U VREMENU NERAVNOMERNOSTI TRANSPORTNIH AHTEVA U TOKU DANA НЕДЕЉА: Број превезених путника - систем укупно 400 линије 5 и :00-05:59 06:00-06:59 07:00-07:59 08:00-08:59 09:00-09:59 10:00-10:59 11:00-11:59 1:00-1:59 13:00-13:59 14:00-14:59 15:00-15:59 16:00-16:59 17:00-17:59 18:00-18:59 19:00-19:59 0:00-0:59 1:00-1:59 :00 - :59 3:00-3:59 P [putia/ča] часов и Slia. Promea traportih zahteva u tou edelje: item JMTP u Nišu Izvor: S. Filipović, S. Gavrilović, P. Živaović, B. Milovaović, Studija JGPP Niš, ISF, Beograd 007.

32 PROMENE TRANSPORTNIH AHTEVA U VREMENU NERAVNOMERNOSTI TRANSPORTNIH AHTEVA U TOKU SEDMICE Napred je već rečeo, da je lučaja fucija traportih zahteva u različitim arateritičim daima (radi da, ubota, edelja) različita e amo po obliu već i po itezitetu, što je priazao a liama: GRADSKI JMTP PROMENA TRANSPORTNI HAHTEVA PO DANI MA USEDMI CI PRI GRADSKI JMTP (GSP+PP) PROMENA TRANSPORTNI HAHTEVA PODANI MA USEDMI CI K K PON. UTO. SRE. ^ET. PET. SUB. NED PON. UTO. SRE. ^ET. PET. SUB. NED. Slia. Promee traportih zahteva po daima u edmici a) Grade liije JMTP, b) Prigrade liije JMTP Izvor: S.Filipović S. Tica i aradici, Itraživaje arateritia traporth zahteva, traporte poude, Efiaoti i valiteta itema JMTP u Beogradu, Ititut Saobraćajog faulteta, Beograd 001

33 PROMENE TRANSPORTNIH AHTEVA U VREMENU NERAVNOMERNOSTI TRANSPORTNIH AHTEVA U TOKU GODINE Promee traaporih zahteva po ezoama u tou godie, priazaa je a lici ledećoj lici Запослени Повлашћени Slia: Meeči idei eravomeroti u prodaji arata u itemu u Beogradu pretlate arte Imajući u vidu ve apred izložeo, proizilazi da je a apeta upravljaja liijom, oovi - refereti period u ome treba defiiati traporte zahteve je da, pri čemu je eophodo itražiti i defiiati traporte zahteve za: KARAKTERISTIČNI DAN (RADNI DAN, SUBOTA, NEDELJA) SVAKU KARAKTERISTIČNU SEONU U GODINI

34 TRANSPORTNI AHTEVI Proce ataa traportih zahteva a liiji u vremeu (pr. tou daa), je veoma lože proce a određeim arateritiama, oje je moguće opiati lučajom fucijom. Veličie traportih zahteva u vremeu zavie od oobie potoa zahteva u vremeu, u odou a: Kotiualot diretot Determiiaot tohatičot, Stacioarot etacioarot, Homogeot ehomogeot, Ordiarot eordiarot Sa odutvom poledica bez odutva poledica. Najvažije oobie potoa traportih zahteva u: Kotiualot, jer e traporti zahtevi a liiji u pomatraom periodu vremea, ipotavljaju u vaom treutu vremea, odoo jihov proce e može opiati otiualom fucijom zaviom od upa određeih parametara.

35 TRANSPORTNI AHTEVI Stohatičot, jer je pojava traportih zahteva u vremeu lučaja i broj zahteva (veličia zahteva) je lučaja veličia. U lučaju ada poto ataa traportih zahteva ima otiuala i tohatiči arater, u jedom periodu tacioaroti, traporti zahtevi e mogu opiati potpuim (fucija gutie: f() = P(z 1 >>z ) i fucija rapodele: F()=P(<z)) i epotpuim arateritiama parametrima (p 1,p,...) rapodele protoa putia. Proto putia predtavlja ujedo i itezitet potoa traportih zahteva. Nehomogeot, jer e a vaoj taici liije, u jedom arateritičom periodu vremea, pojavljuje različit itezitet zahteva, a a itoj taici traporti zahtevi poazuju izražeu promeu u različitim periodima vremea. Netacioarot, jer u tou perioda fucioiaja liije itezitet potoa traportih zahteva proto putia, zavii od meta a vremeoj oi ada je zahtev ipotavlje. Neordiarot, jer e a taicama liije, u malim periodima vremea (t), može pojaviti jeda ili više zahteva za traportom. Odutvo poledica, jer broj zahteva oji e pojavi a jedoj taici () u periodu TS p e zavii od broja zahteva oji e pojavio a itoj taici, u prethodom periodu TS p-1.

36 PROMENE TRANSPORTNIH AHTEVA U TOKU DANA Proce ataa traportih zahteva a liiji u tou daa, ao je apred izložeo, je veoma lože a arateritiama ehomogeoti i etacioaroti, oji je moguće opiati lučajom fucijom. U tou daa potoje periodi vremea TS p TF (p=1,,... f) u ojima proce ataa zahteva a liiji teče približo homogeo, a realizacije zahteva poazuju amo lučaja odtupaja oo redje vredoti, bez tedecije bitih izmea u vremeu. U tavim periodima vremea TS p TF lučaja fucija zahteva potaje lučaja promeljiva a proceom ataa oga araterišu: tacioarot, homogeot, otiuiraot i odutvo poledica. U ladu a izešeim, traporte zahteve a liiji u tou daa moguće je defiiati preo izmeritelja traportih zahteva iza perioda tacioaroti TS p TF, u ojima e može uzeti da vlada tacioaro taje, gde veličia zahteva e zavii od mometa ataa ego amo od dužie perioda pomatraja.

37 PROMENE TRANSPORTNIH AHTEVA U TOKU DANA Traformiaje lučaje fucije traportih zahteva a liiji u tou daa (t), u iz lučajih promeljivih: P (p=1,,..., f) periodima tacioaroti TS p, a arateritičim rapodelama r p i parametrima rapodela: a ip, priazao a lici. (t) TS 1 TS TS 3 TS 4 TS 5 TS 6 t t Promee traportih zahteva u tou daa (Filipović, 1989.)

38 PROMENE TRANSPORTNIH AHTEVA U VREMENU Na oovu apred rečeog, ao i priaza a lici, proizilazi da e defiiaje arateritia traportih zahteva a liiji JMTP u referetom vremeu treba izveti u dva oraa: KORAK 1. - Defiiaje graica perioda tacioaroti: TS p TF KORAK. - Defiiaje arateritia traportih zahteva za vai period tacioaroti TS p, tj. arateritia empirijih i teorijih rapodela traportih zahteva. a defiiaje graica perioda tacioaroti oriti e: - METOD VERIFIKACIJE HIPOTEA - EMPIRIJSKI METOD - pomoću dijagrama - tabele maimalih vredoti traportih zahteva - protoa putia po čаovima ili obrtima u tou daa. Karateritie procea ataa traportih zahteva a liiji u periodu TS p defiiciji tacioaroti, moguće je doazati verifiacijom hipoteza: TF, prema 1. Da ve realizacije jediičih zahteva po taicama - deoicama u jedom (za vai) meru liije, pripadaju itom oovom upu tj. da važi homogeot (jedorodot) realizacija zahteva u vremeu,. Da e potoji tedecija promee jediičih traportih zahteva po taicama u jedom meru liije.

39 PROMENE TRANSPORTNIH AHTEVA U VREMENU a približu oceu graica perioda tacioaroti moguće je primeiti i empiriji metod pomoću dijagrama matrice maimalih vredoti traportih zahteva - protoa putia po čaovima ili obrtima u tou daa. Dijagram maimalih vredoti protoa putia po čaovima u tou daa, dobija e iz dijagrama traportih zahteva duž liije, uzimajem maimalih vredoti protoa putia po merovima u tou vaog ata fucioiaja liije. Izvor: S. Tica i otali -Uapređeje itema javog gradog i prigradog traporta putia u gradu Pačevu, Ititut Saobraćajog faulteta, Beograd, 01.

40 PROMENE TRANSPORTNIH AHTEVA U VREMENU Preciziji metod je preo dijagrama maimalih vredoti protoa putia po obrtima i čaovima, poebo u periodima od veliih promea u itezitetima potoa putia. Полазак max K r Kv K 8:00 7 3,500 0,705,000 8: ,333 0,530 1, ,33 0,745 1,643 8: ,875 0,449 1,143 8: ,067 0,58 1, ,935 0,84 1,517 8: ,500 0,53 1,49 8: ,867 0,667 1, ,161 0,637 1,550 8: ,15 0,665,173 9: ,00 0,777, ,19 0,79,38 8: ,50 0,591 1,538 9: ,533 0,677 1,990 max, A = 40 put/h max, B = 7 put/h Izvor: S. Tica i otali -Uapređeje itema javog gradog i prigradog traporta putia u gradu Pačevu, Ititut Saobraćajog faulteta, Beograd, 01.

41 PROMENE TRANSPORTNIH AHTEVA U VREMENU смер A 100 [put/h] h смер B Izvor: S. Tica i otali -Uapređeje itema javog gradog i prigradog traporta putia u gradu Pačevu, Ititut Saobraćajog faulteta, Beograd, 01.

42 PROMENE TRANSPORTNIH AHTEVA U VREMENU Defiiaje graica perioda tacioaroti Periodi tacioaroti i jihove graice e oda mogu defiiati ao periodi u ojima u veličie maimalih protoa približo jedae. Izvor: Baović, R., Javi gradi putiči prevoz, Nauča jiga, Beograd, 198.

43 PROMENE TRANSPORTNIH AHTEVA U VREMENU Defiiaje graica perioda tacioaroti Na tipičim liijama, potoji ajčešće edam arateritičih perioda tacioaroti u tou daa: Period jutarjeg opterećeja - početa rada liije (TS 1 ), Period jutarjeg vršog opterećeja - jutarji vrši ča (TS ), Period prepodevog opterećeja - prepodevo međuvršo opterećeje (TS 3 ), Period popodevog vršog opterećeja - popodevi vrši ča (TS 4 ), Period popodevog opterećeja - popodevo međuvršoopterećeje (TS 5 ), Večerje opterećeje - treći vrši ča (TS 6 ), Period završeta rada liije (TS 7 ).

44 PROMENE TRANSPORTNIH AHTEVA U VREMENU Homogeizacija upa traportih zahteva u periodu tacioaroti Homogeizaciju upa realizacija z v, moguće je a dva ačia: 1. STOHASTIČKOM METODOM - vođejem traportih zahteva z v, a jediiče i origovae čaove vredoti traportih zahteva. DETERMINISTIČKOM METODOM - vođejem traportih zahteva z v, a umulative čaove vredoti Stohatičom metodom homogeizacija e vrši vođejem a jediiče zahteve o v,, a a liiji u itervalu vremea - obrtu (v, v =1,,,m) ili prolau vozila, što je moguće zbog oobie lučaje promeljive da jea realizacija u periodu tacioaroti e zavii od mometa ataa ego amo od dužie trajaja perioda pomatraja. Determiitičom metodom homogeizacija e vrši vođejem traportih zahteva v, a umulative čaove vredoti zahteva i utvrđivajem eravomaroti protoa putia u tou čaa.

45 PROMENE TRANSPORTNIH AHTEVA U VREMENU Defiiaje merodavih traportih zahteva STOHASTIČKA METODA 1. KORAK: Određivaje arateritia traportih zahteva (protoa putia) po merovima, tajalištima i vozilima (obrtima).. KORAK: Određivaje jediičih vredoti zahteva - protoa putia. 3. KORAK: Određivaje origovaih čaovih vredoti zahteva - protoa putia. 4. KORAK: Formiraje merodave rapodele traportih zahteva i određivaje potpuih i epotpuih arateritia rapodele. 5. KORAK: Određivaje merodave vredoti zahteva protoa putia. KORAK 1. Oove ulaze veličie za dobijaje vih drugih arateritia traportih zahteva a jedoj liiji u: Ulaci putia, u,v [put/voz] - broj putia oji uđe a taici ( = 1,,..., ), u vozilo (v = 1,,..., f) u jedom meru liije (m =1,). Izlaci putia, i,v [put/voz] - broj putia oji izađe a taici ( = 1,,..., ), u vozilo (v = 1,,..., f) u jedom meru liije (m =1,) Na oovu veličia ulazaa i izlazaa putia moguće je odrediti i otale oove arateritie traportih zahteva u jedom obrtu liije.

46 PROMENE TRANSPORTNIH AHTEVA U VREMENU Defiiaje merodavih traportih zahteva STOHASTIČKA METODA Proto putia z,v, [putia/obrt] ili [putia/vozilu] po meru, vozilu i taici: z, v u 1, v i 1, v z 1, v u, v i, v Broj prevezeih putia, P v [putia/obrt] ili [putia/vozilu], oji predtavlja zbir vih putia oji u ušli ili izašli u tou jedog obrta vozila a liiji, odoo: P v 1 u, v 1 i, v KORAK Svođeje realizacije zahteva u itervalu a jediiče zahteve treba izvršiti deljejem protoa v, a veličiom odgovarajućeg itervala, oji prethodi i v,. U 0 mv,, U i mv,, mv,, I 0 mv,, I i mv,, mv,, 0 mv,, i mv,, mv,,

47 PROMENE TRANSPORTNIH AHTEVA U VREMENU Defiiaje merodavih traportih zahteva STOHASTIČKA METODA KORAK 3 Određivaje origovaih čaovih vredoti zahteva - protoa putia * v,. * o U v, 60U mv,, * o I v, 60 Imv,, * o v, 60 mv,, KORAK 4 U ovom orau vrši e formiraje rapodele traportih zahteva i određivaje potpuih i epotpuih arateritia rapodele. Karateritie traportih zahteva u periodu tacioaroti defiišu e oda empirijom - gutiom ili fucijom rapodele čaovih protoa putia, odoo odgovarajućom matricom čaovih zahteva. f(z) F(z) P OPS mer mer

48 PROMENE TRANSPORTNIH AHTEVA U VREMENU Defiiaje merodavih traportih zahteva STOHASTIČKA METODA KORAK 5 U lučaju primee tohatičog metoda, merodavi traporti zahtevi ( mer ) u periodu tacioaroti defiiše e a oovu verovatoće opluge što je priazao a lici. F(z) P OPS mer Verovatoća opluge defiiaa je u tom lučaju ao verovatoća da proto putia ima maju ili jedau vredot od merodave vredoti mer,odoo: P P op mer pa je vredot merodavog protoa putia iverza fucija rapodele origovaih čaovih vredoti protoa putia, odoo: F 1 mer m, v,

49 PROMENE TRANSPORTNIH AHTEVA U VREMENU Defiiaje merodavih traportih zahteva DETERMINISTIČKA METODA 1. KORAK: Određivaje arateritia traportih zahteva (protoa putia) po merovima, tajalištima i vozilima (obrtima).. KORAK: Određivaje čaovih vredoti zahteva - ulazaa, izlazaa i protoa putiа. 3. KORAK: Određivaje merodave vredoti zahteva protoa putia. KORAK 1. Oove ulaze veličie za dobijaje vih drugih arateritia traportih zahteva a jedoj liiji u: Ulaci putia, u,v [putia/vozilu] - broj putia oji uđe a taici ( = 1,,..., ), u vozilo (v = 1,,..., f) u jedom meru liije (m =1,). Izlaci putia, i,v [putia/vozilu] - broj putia oji izađe a taici ( = 1,,..., ), u vozilo (v = 1,,..., f) u jedom meru liije (m =1,) Proto putia z,v, [putia/obrt] ili [putia/vozilu] po meru, vozilu i taici: z, v u 1, v i 1, v z 1, v u, v i, v

50 PROMENE TRANSPORTNIH AHTEVA U VREMENU Defiiaje merodavih traportih zahteva DETERMINISTIČKA METODA KORAK. U drugom lučaju homogeizacija e vrši vođejem traportih zahteva v, a čaove vredoti zahteva i utvrđivajem eravomaroti protoa putia u tou čaa. Čaove vredoti ulazaa, izlazaa i protoa putia po meru i tajalištu dobijaju e ao zbir vredoti tih veličia po vim vozilima oja prođu u tou jedog čaa, odoo preo modela: U I f v1 f v1 f i v1 u, v v, z v,,[ putia / h],[ putia / h],[ putia / h]

51 PROMENE TRANSPORTNIH AHTEVA U VREMENU Defiiaje merodavih traportih zahteva DETERMINISTIČKA METODA Karateritie traportih zahteva u periodu tacioaroti TS bile bi oda defiiae upom - matricom realizacija maimalih čaovih protoa putia, u oba mera liije: TS t t ; t, t ; t, t... t ; t... 1,max 0, 1,max 1 1,max,max 1,max, max gde u: 1,max (t ),,max (t ) - maimali protoci putia u meru 1(), u -tom atu u tou perioda tacioaroti, odoo: t ( t ), ( t ), ( t ),... ( t ), max 1,1 1, 1,3 1, 1,max t ( t ), ( t ), ( t ),... ( t ), max,1,,3,,max KORAK 3. Ao e primejuje determiitiči metod, merodavi traporti zahtevi u jedom periodu tacioaroti defiišu e preo modela: gde u: mer max max V max ( max )- maimali čaovi proto putia u oba mera liije u periodu tacioaroti V - oeficijet eravomeroti protoa u vršom čau

52 PROMENE TRANSPORTNIH AHTEVA U VREMENU Defiiaje merodavih traportih zahteva DETERMINISTIČKA METODA Koeficijet eravomeroti protoa u vršom čau, izražava eravomerot potoa trapotih zahteva u tou jedog ata, i dobija e ao odo između četvorotrue vredoti maimalog petaetomiutog protoa putia i maimalog čaovog protoa putia u čau vršog opterećeja za i < 5 miuta (tipičo za grade liije), odoo za i > 5 miuta (tipičo za prigrade liije), ao odo između maimalog protoa putia a liiji u v - tom prolazu vozila (po vozilu) i maimalog čaovog protoa putia u čau vršog opterećeja. V 15 4max ao je iterval između vozila a liiji i 5 max 15 max V f max max z v, ao je iterval između vozila a liiji i 5 gde u: max{ 15 } - maimali 15 - miuti proto putia a liiji, u periodu tacioaroti, max{ v, } - maimali proto putia a liiji u v - tom prolazu vozila, u periodu tacioaroti, max{ } - maimali proto putia u merodavom čau f frevecija vozila a liiji (itezitet potoa vozila)

53 KARAKTRISTIKE TRANSPORTNIH AHTEVA NA LINIJI UKUPAN BROJ PREVEENIH PUTNIKA Uupa broj prevezeih putia (P) predtavlja umu vih putia oji u ušli (izašli) a vim taicama tou jedog obrta (poluobrta) a liiji u pomatraom periodu vremea. u meru liije: P m max a liiji: m 1 U max m m f ; I u v, ; 1 1 v1 f m 1 v1 i v, P P m1 m P 1 P a mreži liija (itemu): P l 1 P l m N 1 m1 v1 1 u v, l m N 1 m1 v1 1 i v, gde je: P broj prevezeih putia a liiji (),

54 KARAKTRISTIKE TRANSPORTNIH AHTEVA NA LINIJI SREDNJA VREDNOST PROTOKA PUTNIKA Sreda vredot protoa putia ( ) predtavlja redju vredot protoa putia oja e otvari tou jedog obrta (poluobrta) a liiji u pomatraom periodu vremea. [put/h] max m u meru liije: m a liiji: NTR L m 1 m m L m l A B станице m m1 1 m1 L m l

55 KARAKTRISTIKE TRANSPORTNIH AHTEVA NA LINIJI NERAVNOMERNOST PROTOKA PUTNIKA U PROSTORU Neravomerot protoa putia u protoru ( p ) poazuje eravomerot protoa putia duž liije i predtavlja odo između maimalog protoa u merodavom čau i redje vredoti protoa putia tou jedog obrta (poluobrta) a liiji u pomatraom periodu vremea. [put/h] max m u meru liije: p m max m A B станице a liiji: p max m1 m1 m

56 KARAKTRISTIKE TRANSPORTNIH AHTEVA NA LINIJI KOEFICIJENT IMENE PUTNIKA Koeficijet izmee putia (η) predtavlja redji broj izmea putia u meru ili a celoj liiji. Poazuje olio e puta putici izmee u tou jedog obrta (poluobrta) a liiji. Ovaj oeficijet poazuje arater liije u pogledu loale rapodele, priliva i odliva putia i predtavlja odo između uupog broja prevezeih putia i maimalog protoa u merodavom čau. u meru liije: Pm max a liiji (redja vredot): m l L m v m p m m, m1 m1 max P m ajčešće: 1.3 Koeficijet izmee putia (η) u fuciji redje dužie vožje i eravomeroti protoa putia u protoru može e iazati ao: u meru liije: a liiji (redja vredot): m m1 l v L m p 1.8

57 KARAKTRISTIKE TRANSPORTNIH AHTEVA NA LINIJI KOEFICIJENT KOMFORA Koeficijet omfora ili oeficijet iorišćeja meta ( i ) poazuje olio je iorišćeo jedo meto u tou jedog obrta (poluobrta) a liiji (olio puta je zapoeduto meto) i predtavlja odo između maimalog protoa u merodavom čau i apaciteta (prevoze pooboti liije). i max C P C l v NTR C [putia/metu] gde je: max C NTR P l v - maimali proto putia a liiji, - apacitet (traporta poobot) liije, - eto traporti rad, - uupa broj prevezeih putia, - oeficijet izmee putia, - redja dužia vožje

58 KARAKTRISTIKE TRANSPORTNIH AHTEVA NA LINIJI KOEFICIJENT ISKORIŠĆENJA KAPACITETA LINIJE Koeficijet iorišćeja apaciteta (prevoze pooboti) liije (K i ) poazuje olio je iorišće pouđei traporti rad a liiji i uštii predtavlja meru upešoti izvršeja plairaog traportog rada tou jedog obrta (poluobrta) a liiji. u meru liije: K i m NTR BTR m m m 1 C L l m C m a liiji: K i NTR BTR m m1 1 C m1 L l m C

59 OPŠTI POJMOVI