Ispitna pitanja iz interne medicine- pulmologija

Transcript

1 Prof dr Zorica Lazic Ispitna pitanja iz interne medicine- pulmologija 1. Plućna ventilacija je proces kojim se vrši: 1. razmena gasova izmedju alveolnih prostora i spoljašnje sredine 2. difuzija gasova kroz alveolno-kapilarnu membranu 3. distribucija gasova u plućima 2. U disajnom stablu od traheje pa do alveola postoji prosečno: a) 16 generacija račvanja b) 8 generacija račvanja c) 23 generacija račvanja 3. Respiracijska zona kao jedna od zona distribucije vazdušnih prostora je sastavljena od: a) bronhija i bronhiola b) respiracijskih bronhiola c) alveolnih duktuisa i sakulusa s alveolama 4. Pojam spirometrije obuhvata: a) merenje totalnog plućnog kapaciteta i njegovih delova b) merenje vitalnog plućnog kapaciteta i njegovih delova c) merenje toraksnog gasnog volumena 5. Bronhodilatacijski test se zasniva na poredjenju: a) vrednosti spirometrije ostvarenih pod uticajem salbutamola s vrednostima izmerenim u bazalnim uslovima b) vrednosti spirometrije ostvarenih pod uticajem histamina s vrednostima izmerenim u bazalnim uslovima c) vrednosti spirometrije ostvarenih pod uticajem teofilina s vrednostima izmerenim u bazalnim uslovima 6. Restrikcijski sindrom je posledica: a) ograničenja protoka vazduha u velikim disajnim putevima b) smanjenja plućnog parenhima ili ograničenja pokreta grudnog koša pri disanju c) smanjenja protoka vazduha u malim disajnim putevima 7. Glavna funkcijska karakteristika restrikcijskog sindroma je: a) smanjenje forsiranog ekspirijumskog volumena u prvoj sekundi (FEV1) b) smanjenje vitalnog kapaciteta (VC) i totalnog plućnog kapaciteta (TLC)

2 c) smanjenje odnosa 100 FEV1/VC 8. Opstrukcijski sindrom se karakteriše: a) smanjenjem vitalnog kapaciteta (VC) i otpora u disajnim putevima b) smanjenjem forsiranog ekspirijumskog volumena u prvoj sekundi (FEV1) c) smanjenjem totalnog plućnog kapaciteta 9. Parcijalna respiracijska insuficijencija označava: a) prisustvo samo hipoksemije b) prisustvo hipoksemije i hiperkapnije c) prisustvo samo hiperkapnije 10. Globalna respiracijska insuficijencija označava: a) prisustvo hipoksemije i hipokapnije b) prisustvo hipoksemije i hiperkapnije c) prisustvo hipoksemije i normokapnije 11. Odredjivanje respiracijskih gasova i acidobaznog stanja se vrši: a) u uzorcima venske krvi b) u uzorcima arterijske krvi c) pulsnom oksimetrijom 12. Indikacije za bronhoskopiju su: a) dijagnostikovanje i potvrda tipa neoplazmi u disajnim putevima b) dijagnostikovanje etiologije pleuralnih izliva c) dijagnostikovanje difuznih intersticijskih procesa pluća 13. U cilju utvrdjivanja etiologije pleuralnih izliva potrebno je : a) uraditi radiografiju grudnog koša b) kompjuterizovanu tomografiju c) biopsiju pleure 14. Perkutana biopsija pluća se primenjuje za dijagnozu: a) prirode lezija koje se nalaze u disajnim putevima b) prirode lezija koje se nalaze blizu zida grudnog koša c) etiologije pleuralnih izliva 15. Za vizuelizaciju promena u grudnom košu koristi se: a) bronhoskopija b) spirometrija c) standardna rendgengrafija grudnog koša 16. Hronična opstrukcijska bolest pluća(hobp) je bolest koja se karakteriše:

3 a) ograničenjem protoka vazduha koje nije potpuno reverzibilno, koje je progresivno i udruženo sa poremećenim inflamacijskim odgovorom pluća na štetne čestice ili gasove b) ograničenjem protoka vazduha koje je potpuno reverzibilno, koje je udruženo sa poremećenim inflamacijskim odgovorom pluća na štetne čestice ili gasove c) ograničenjem protoka vazduha koje se javlja inhalacijom različitih alergena. 17. Ključni indikatori za razmatranje hronične opstrukcijske bolesti pluća (HOBP) su: a) hronični kašalj tokom celog dana, iskašljavanje i progresivna dispnoja b) napadi gušenja sa sviranjem u grudima, uz suv kašalj dominantno u toku noći c) hronični kašalj i iskašljavanje na puna usta u jutarnjim satima i reverzibilna dispnoja 18. Potvrdjen faktor rizika od strane domaćina za nastanak HOBP je: a) bronhijalna reaktivnost b) krvna grupa A c) manjak alfa1-antitripsina 19. Koji od sledećih faktora rizika nije bitan za nastanak HOBP : a) aerozagadjenje u zatvorenom i otvorenom prostoru b) pušenje cigareta c) alergeni 20. Klinički značajna hronična opstrukcijska bolest pluća (HOBP) se razvija kod: a) 80% pušača koji puše više od 10 godina b) kod 15-20% pušača c) kod svih pušača 21. Zaokruži netačnu tvrdnju: a) hronični kašalj sa iskašljavanjem praćen osečajem nedostatka vazduha je najčešći nalaz kod HOBP b) progresivna dispnoja koja se pogoršava pri naporu je najčešći simptom bronhijalne astme c) gubitak telesne mase i nedostatak apetita su česti kod uznapredovale HOBP. 22. Procena težine HOBP se zasniva na osnovu: a) težine simptoma i stepena oštećenja plućne funkcije b) količine i boje iskašljanog sadržaja c) težine simptoma i radiografije grudnog koša 23. Kompjuterizovana tomografija (CT) se: a) primenjuje za vizuelizaciju bula kod bolesnika sa HOBP b) ne preporučuje u rutinskom radu za dijagnozu HOBP

4 c) preporučuje kao obavezan dijagnostički postupak kod bolesnika sa HOBP 24. Spirometrija je metoda kojom se meri: a) otpor u disajnim putevima b) totalni plućni kapacitet i rezidualni volumen c) vitalni kapacitet i forsirani ekspirijumski volumen u prvoj sekundi 25. Rendgenografija grudnog koša : a) je pouzdana i često korišćena metoda za dijagnozu HOBP b) malo doprinosi u dijagnostici HOBP c) pouzdana metoda za dijagnozu akutnog napada astme 26. Tuberkuloza pluća pripada grupi: a) sistemskih bolesti poznate etiologije b) sistemskih bolesti nepoznate etiologije c)granulomatoznih bolesti, sistemskog karaktera, poznate etiologije d) granulomatoznih bolesti, sistemskog karaktera, nepoznate etiologije 27. Najčešća lokalizacija tuberkuloznog procesa je u: a) bubregu b) plućima c) perifernim limfnim žlezdama d) kostima i zglobovima 28. Najčešći izvor zaraze je: a)sputum čoveka obolelog od aktivne tuberkuloze pluća b) sekret fistuliziranih tuberkulozno izmenjenih limfnih žlezda c) urin kod tuberkuloze bubrega d) stolica kod tuberkuloze creva 29. Širenje infekcije je najčešće: a) kapljičnim putem, preko respiratornog sistema-aerogena transmisija b) preko zaražene hrane c) preko zaražene vode d) preko zaraženih stvari 30. Primarni kompleks ili primarni afekt obuhvata trijas: a) primarno ognjište, limfangitis i regionalni limfadenitis b) hilarnu limfadenopatiju, kompresivnu atelektazu i pneumonitis c) pneumonitis, nekrozu, kavernu 31. Primarna tuberkuloza-primoinfekcija je obično:

5 a) burne kliničke slike b) asimptomatska c) smrtonosna 32. Postprimarna tuberkuloza je: a) neizlečiva bolest sa smrtnim ishodom b) hronična, iscrpljujuća bolest koja zahteva neodložnu terapiju antituberkuloticima c) bolest koja zahteva hemio i radio terpiju 33. U postprimarnoj tuberkulozi opšti simptomi (mršavljenje, subfebrilnost, noćno znojenje) a) ne postoje b) dominiraju u odnosu na respiratorne simptome c) su značajno blaži od respiratornih 34. Milijarna tuberkuloza nastaje: a) limfogenom diseminacijom bacila b) širenjem infekcije per continuitatem c) hematogenom diseminacijom bacila 35. Dijagnoza tuberkuloze se postavlja na osnovu: a) kliničke slike i radiografije pluća b) pozitivne tuberkulinske probe c) kompijuterizovane tomografije grudnog koša d) nalaza bacila tuberkuloze u sputumu ili drugom biološkom materijalu mikroskopskim pregledom i/ili patohistološke potvrde tuberkuloze u biološkom materijalu dobijenom biopsijom 36. Da bi bolesnik bio «mikroskopski» pozitivan mora imati u kubnom centimetru sputuma oko: a) loo ooo bacila b) looo bacila c) loo bacila 37. Eksudativni pleuritis specifične etiologije( zaokružiti netačan odgovor): a) ima biohemijske karakteristike eksudata sa limfocitnom citološkom dominacijom b) dijagnostikuje se patohistološkim nalazom granuloma sa kazeoznom nekrozom c) predstavlja oblik aktivne tuberkuloze i leči se po principima njenog lečenja d) uvek se spontano povlači i ne zahteva terapiju

6 38. Najčešći neželjeni efekat antibiotika Streptomycina koji se primenjuje u terapiji tuberkuloze je: - periferna neuropatija - toksično oštećenje akustičnog nerva - lezija jetre sa povišenim vrednostima transaminaza - retrobulbarni neuritis sa posledičnim trajnim oštećenjem oštrine vida 39. Tuberkuloza u trudnoći se leči: - većinom antituberkulotika osim Streptomycina - većinom antituberkulotika osim Rifadina - većinom antituberkulotika osim Isoniazida - većinom antituberkulotika osim Pyrazinamida 40. Mantoux proba - metoda tuberkulinskog testiranja( zaokružiti netačan odgovor) - se aplikuje isključivo intradermalno i interpretira nakon 72 sata od aplikacije - se procenjuje na osnovu prečnika induracije koji je trasverzalan u odnosu na dugu osovinu podlaktice - je negativna ako je prečnik indurata jednak ili manji od 5mm - se koristi za procenu raširenosti tuberkuloze u organizmu 4l. Pneumonija se definše kao inflamacija plućnog parenhima koja zahvata: a) samo alveole b) alveole i inetersticijum c) alveole ili intersticijum 42. Prema radiografskom nalazu podela pneumonija je na: a) lobarnu, bronhopneumoniju i intersticijumsku b) lobarnu i lobularnu c) lobarnu i segmentnu 43. Podela pneumonija na primarne i sekundarne izvršena je: a) na osnovu uzročnika koji je izazivaju b) na osnovu antibiotika kojima se tretira c) prema prethodnom stanju disajnih organa i zdravstvenog stanja u celini 44. Najčešći etiološki uzročnici vanbolničke pneumonije su: a) streptococcus pneumoniae, haemophyllus influenzae, mycoplasma pneumoniae b) staphylococcus aureus, gram negativne enterobacteriacae c) anaerobni patogeni organizmi

7 45. Najčešći inicijalni respiratorni simptomi pneumonije su: a) kašalj i purulentna ekspektoracija b) hemoptizije c) kašalj,oskudna ekspektoracija, nedostatak vazduha, bol u grudima 46. Dijagnoza pneumonije se postavlja na osnovu: a) kliničke slike, fizikalnog nalaza, laboratorijskih analiza( ubrzana SE, leukocitoza) promena uočenih na radiografiji pluća i bakteriološke analize sputuma b) isključivo bojenjem sputuma po Gramu i bakteriološkim pregledom sputuma c) samo na osnovu radiografije pluća 47. Najčešća radiografska lokalizacija pneumonične konsolidacije je u: a) donjim lobusima plućima b) plućnim vrhovima c) u projekciji hilusa 48. Kriterijumi teške pneumonije odnose se na: a) stanje svesti, visinu krvnog pritiska, stanje bubrežne funkcije, parametre gasne razmene, raširenost radiografskih promena b) radiografski prisutne multilobarne infiltrate c) starije životno doba 49. Poremećaj parametara gasne razmene u pneumoniji je prisutan: a) uvek, bez obzira na raširenost promena b) samo kod masivnih, zbog poremećenog ventilaciono-perfuzionog odnosa c) kod visoke febrilnosti i posledične hiperventilacije 50. Dijagnoza atipičnih pneumonija postavlja se određenim mikrobiološkim ispitivanjem: a) bojenjem sputuma po Gramu i bakteriološkim pregledom sputuma b) serološkom metodom identifikacije i porasta titra specifičnih antitela c) hemokulturom 5l. Bolnička(nozokomijalna) pneumonija je okarakterisana kao: a) teška pneumonija koja zahteva hospitalizaciju i tretman u jedinici intenzivne nege b) pneumonija u hospitalizovanih bolesnika koja nije postojala niti bila u inkubaciji u vreme prijema u bolnicu c) pneumonija koja ne reaguje na inicijalnu antibiotsku terapiju

8 52. Najčešća komplikacija pneumonije je: a) pleuralni izliv b) subfrenični apsces c) bakterijski meningitis 53. Inicijalna terapija klinički i radiografski» tipične» vanbolničke pneumonije kod lakše obolelih, madjih od 6o godina, bez prisustva hroničnih oboljenja podrazumeva primenu: a) penicilina ili sintetskih penicilinskih preparata b) cefalosporina III generacije c) aminoglikozida 54. Za lečenje atipične pneumonije kod dece mladje od l4 godina koriste se: a) makrolidi b) tetracikllini c) hinoloni 55. Za lečenje atipične pneumonije kod odraslih koriste se: a) makrolidi b) cefalosporini treće generacije c) aminoglikozidi 56. Astma se definiše kao: a) hronična inflamacija disajnih puteva, u kojoj značajnu ulogu igraju mnoge ćelije uključujući mastocite, eozinofile i T- limfocite b) hronična inflamacija plućnog parenhima sa eksudacijom u alveolama c) akutna inflamacija velikih disajnih puteva( traheje i glavnih bronhija) 57. Inflamacija disajnih puteva kod astmatičara izaziva: a) prestanak disanja koje vodi u smrtni ishod b) ponavljane epizode gušenja, sviranja u grudima, teskobe u grudima i kašlja, posebno noću i/ili rano ujutro c) ponavljane napade kašlja sa masivnim hemoptizijama 58.Vizing je : a) teskoba u grudima b) zviždanje u grudima c) bol u grudima 59. Bronhoopstrukcija u astmi je:

9 a) rasprostranjena, uvek ireverzibilna bez obzira na terapiju b) rasprostranjena, varijabilna, često reverzibilna spontano ili usled terapije c) lokalizovana, varijabilna, uvek spontano reverezibilna 60. Brzo nastalu hiperinflaciju u astmi, bolesnik oseća kao: a) napetost u grudnom košu, koja progredira u bol b) napetost u abdomenu sa istovremenim abdominalnim bolom c) napetost u ramenom pojasu i predelu vrata 61. Atopija se definiše kao sklonost organizma da u kontaktu sa alergenima okoline produkuje velike količine: a) imunoglobulina G ( IgG) b) imunoglobulina M ( IgM) c) imunoglobulina E ( IgE) 62. Atopijska konstitucija je: a) siguran dokaz bolesti b) samo značajan predisponirajući faktor za nastanak astme c) uzročni faktor nastanka astme 63. Emocionalni stres( smeh, ljutnja, vika) može biti provokativni faktor za pogoršanje astme: a) da, ali ne na psihosomatskoj osnovi b) nikada ne provocira napad astme c) da, jer je astma u osnovi psihosomatska bolest 64. Merenje ekspirijumskog vršnog protoka( PEF), kao pomoćnog sredstva u dijagnostici i praćenju lečenja astme se vrši: a) pomoću peak flow meter-a b) u okviru telesne pletizmografije c) u sklopu bronhodilatacijskog testa 65. Dijagnoza astme kod bolesnika sa normalnom plućnom funkcijom a sa epizodičnim simptomima suspektnim na astmu, se postavlja na osnovu dnevne narijabilnosti PEF-a : a) do 2o% b) veće od 2o% c) od l5% 66.Težina astme se procenjuje na osnovu: a) godina starosti i pola bolesnika b) učestalosti dnevnih i noćnih simptoma kao i ispitivanja parametara plućne funkcije c) celokupnog trenutnog zdravstvenog stanja bolesnika

10 67. Kasni početak astme je termin koji se odnosi na: a) bolesnike starije od 65 godina kod kojih astma postoji od mladosti ali se prvi put manifestuje u kasnijim godinama života b) dugogodišnje, strastvene pušače kod kojih je astma neminovan ishod c) bolesnike starije od 65 godina, čija je glavna tegoba gušenje i neproduktivan kašalj u ležećem stavu 68. Na opasnost od respiracijskog zastoja u akutnom, teškom astmatičnom napadu ukazuju: a) glasno sviranje u grudima, srčana frekvenca preko l20/min,respiratorna frekvencija veća od 3o/min, prisutan paradoksni puls b) poremećaj stanja svesti u smislu somnolentnosti ili konfuzije, paradoksni torakoabdominalni pokreti, odsustvo zviždanja (tiha pluća), bradikardija, odustvo paradoksnog pulsa c) poremećaj stanja svesti u smislu agitiranosti, respiratorna frekvenca veća od 30/min, korišćenje pomoćne disajne muskulatue i suprasternalno uvlačenje, SAT merena oksimetrom manja od 90% 69. Inhalacioni kortikosteroidi su najefikasniji antiinflamacijski lekovi za: a) brzo otklanjanje astmatičnih simptoma b) dugotrajnu prevenciju astme c) za lečenje alergijskih manifestacija 70. Lečenje astme u trudnoći podleže sledećim principima: a) lečenje treba nastaviti na način koji je pre trudnoće održavao bolest u stabilnoj formi b) primena inhalacionih kortikosteroida je kontraindikovana c) neophodan je prekid trudnoće 71. Zaokruži tačnu tvrdnju. a) Aerozagadjenje na otvorenom prostoru je najznačajniji faktor rizika za nastanak hronične opstrukcijske bolesti pluća (HOBP), b) Pušači imaju veću prevalencu respiratornih simptoma i poremećaja plućne funkcije, veći godišnji pad FEV1 i veći mortalitet od hronične opstrukcijske bolesti pluća (HOBP) nego nepušači. c) Pušači imaju veću prevalencu respiratornih simptoma i poremećaja plućne funkcije, manji godišnji pad FEV1 i veći mortalitet od hronične opstrukcijske bolesti pluća (HOBP) nego nepušači. d) Veruje se da genetski faktori nemaju ulogu u nastanku HOBP

11 72. Najčešći uzroci hemoptizija su (2): a) karcinom bronha b) bronhijalna astma c) tuberkuloza pluća d) respiracijska insuficijencija 73. Pod pojmom hemoptizije podrazumevamo(1): a) iskašljavanje purulentnog sadržaja b) iskašljavanje mukopurulentnog sadržaja c) iskašljavanje krvi iz pluća 73. Neurološki simptomi hronične respiracijske insuficijencije su(2): a) promena raspoloženja b) tremor (flapping) c) cijanoza d) epileptiformni grčevi e) delirantno stanje 74. Kod bolesnika sa hipoksemijom i hiperkapnijom kiseonik se primenjuje (1): a) u većoj koncentraciji u udahnutom vazduhu (protok 3-4l/min) b) oprezno u maloj koncentraciji (protok 0,5-2l/min) c) koncentracija kiseonika nije bitna 75.Za poboljšanje alveolne ventilacije kod akutizacije hronične respiracijske insuficijencije primenjuju se (2): a) antiaritmici b) bronhodilatatori c) kardiotonici d) analeptici e) sedativi 76.Pogoršanje hronične respiracijske insuficijencije neće izazvati(1): f) bronhopulmonalna infekcija g) Insuficijencija levog srca h) Primena lekova sa depresivnim dejstvom na respiracijske centre i) Tromboembolija pluća j) Kontrolisana kontinuirana oksigenoterapija 77. Negativan bronhodilatacijski test : a).isključuje dijagnozu astme b)zahteva dodatna ispitivanja c). Potvrdjuje dijagnozu astme d). Nije bitan za dijagnozu astmu

12 78. Merač vršnog ekspirijumskog protoka služi kod bolesnika sa astmom kao: a)dijagnostičko sredstvo b)sredstvo za praćenje bolesti c)sredstvo za dijagnostiku i praćenje bolesti d) nastavno sredstvo samo za demonstraciju 79. Za odredjivanje prirode pleuralnog izliva (transudat ili eksudat) koristi se(2): a) odredjivanje glikoze u izlivu b) odredjivanje proteina u izlivu c) odredjivanje elektrolita u izlivu d) odredjivanje LDH u izlivu e) odredjivanje amilaze u izlivu. 80. Najmanja količina izliva koja se može uočiti na PA grafiji pluća iznosi (1): a)100 ml b) 250 ml c) 500ml 81.Difuznu fibrozu pluća daju (1): a) sistemske bolesti vezivnog tkiva b) karcinom bronha c) pleuritisi d) gljivična oboljenja 82. Duboke venske tromboze su najčešći uzrok(1) : a) hroničnog plućnog srca b) akutnog plućnog srca c) akutnog infarkta miokarda 83.Dovoljna dužina lečenja novootkrivene tuberkuloze, najčešće je(1): a) 6 meseci b) 12 meseci c) 18 meseci d) 24 meseca 84. Sindrom gornje šuplje vene se najčešće javlja kod (1): a) tuberkuloze pluća b) karcinoma bronha c) sarkoidoze pluća 85. U rane simptome karcinoma bronha spadaju (3): a) povišena temperatura b) kašalj koji duže traje c) gnojna ekspektoracija d) torakalni bol e) promena karaktera kašlja

13 f) gubitak u telesnoj težini g) hemoptizije 89. Pancoast tumor ( karcinom lokalizovan u plućnom vrhu) karakteriše: a) bol u ramenom pojasu i duže odsustvo respiratornih simptoma b) masivne hemoptizije i visoka febrilnost c) visoka febrilonost i osečaj gušenja 90. Paraneoplastični sindrom podrazumeva: a) simptome i znake koji su posledica rasta tumorske mase b) simptome i znake koji su posledica aktivnosti tumora c) simptome i znake koji su posledica udaljenih metastaza 91. U dijagnostičkom postupku karcinoma bronha: a) bronhoskopija je osnovna dijagnostička metoda koja omogućava citološku i histološku potvrdu b) kompjuterizovana tomografija pluća je dovoljna za utvrdjivanje tipa tumora c) radiografija pluća i laboratorijske analize su dovoljne za utvrdjivanje tipa tumora 92. Zaokruži netačnu tvrdnju: a) metastaze u CNS kod karcinoma pluća su znak terminlne faze bolesti b) metastaze u CNS kod karcinoma pluća mogu predhoditi otkrivanju primarnog tumora c) metastaze se najčešće nalaze kod mikrocelularnog karcinoma pluća. 93. Zaokruži tačnu tvrdnju: a) kod muškaraca se 30-40% karcinoma pluća vezuje za naviku pušenja cigareta b) karcinom pluća je kod pušača puta češći nego kod nepušača c) karcinom pluća je kod pušača 3-5 puta češći nego kod nepušača 94.Vrh oboljevanja od karcinoma pluća je : a) u trećoj deceniji života b) sedmoj deceniji života c) petoj deceniji života 95. I pored velikih napredaka u biomedicinskoj tehnologiji, mortalitet od karcinoma pluća u toku 5 godina iznosi: a) 50% b) 25% c) 90% 96. Bronhoprovokacijski testovi služe za (1):

14 a) ispitivanje najefikasnijef leka b) verifikaciju malignoma bronha c) otkrivanje latentne hiperreaktivnosti bronha 97. Inspiratorni stridor se javlja kod (1): a) bronhijalne astme b) pneumonije c) suženja lumena traheje d) hronične opstrukcijske bolesti pluća 98. U hroničnom plućnom srcu venepunkcijom se ispušta 250 do 300ml krvi(1): a) svakodnevno do normalizacije hematokrita b) u razmacima 3do 5 dana c) najviše jedan put mesečno 99. Koji je najčešći uzrok hronične respiratorne insuficijencije(1): a) bronhijalna astma b) plućne fibroze c) hronična opstrukcijske bolesti pluća 100. Brzo, ponovno nakupljanje pleuralnog izliva nakon njegove drenaže se najčešće javlja kod (1): a) tuberkuloze pluća b) kod maligne infiltracije pleure c) kod sistemskih bolesti vezivnog tkiva 101. Pri nagloj evakuaciji veće količine pleuralnog izliva (više od 1 litra) punkcijom, može nastati (1): a) visoka temperatura b) pneumonija c) edem pluća 102. Pleuralni izliv nastao kao rezultat zapaljenskog procesa u samoj pleuri je(1) : a) transudat b) eksudat 103. Za plućni apsces je karakteristično (1): a) iskašljavanje krvi b) otežano i čujno disanje c) iskašljavanje sadržaja neprijatnog mirisa d) iznenadna pojava torakalnog bola 104. Najčešći način nasanka apscesa pluća je (1): a) hematogena diseminacija

15 b) aspiracija iz orofaringsa c) trauma grudnog koša 105. Smanjenje difuzijskog kapaciteta puća za COje karakteristika (1): a) hroničnog opstrukcijskog bronhitisa b) emfizema pluća c) bronhijalne astme d) bronhiektazija

16

17 Pitanja i odgovori za ispit iz interne medicine(endokrinologija) za juni god. ( 90 pitanja i 360 odgovora )

18 1.TSH je hormon koga luci: a) Stitasta zlezda b) Hipofiza c) Hipotalamus d) Parastitasta 2. Hormoni štitaste žl. su: a) T3,T4;rT3 b) TSH,ACTH c) TSH,LH d) TSH 3. Tireokalcitonin se luči iz: a) Hipofize b) Štitasta žl. c) Paraštitasta žl. d) Nadbubrežne žl. 4. Za sintezu tireoidnih hormona neophodan je: a) Brom b) Chlor c) Magnezijum d) Jod 5.Dnevne potrebe u jodu su: a) 350 mikrograma b) 150 mikrograma c) 20 mikrograma d) 100 mikrograma 6. TRH je hormon: a) Hipotalamusa b) Hipofize c) Stitaste žl. d) Paraštitaste žl. 7.Dejstva tireoidnih hormona su. a) Samo razvojna b) Samo metabolička c) I razvojna i metabolička d) Zavise od pola jedinke 8. Endemska struma se javlja u: a) U područjima sa nedovoljno joda u vodi i hrani b) U područjima sa bogatim jodom u vodi i hrani c) U planinskim područjima d) U ravničarskim područjima

19 9. Endemski kretenizam može nastati u područjima sa dnevnim unosom joda: a) Manjim od 25 mikrograma b) Manjim od 75mikrograma c) Manjim od 50 mikrograma d) Manjim od 100 mikrograma 10. Sruma simplex je: a) Uvećana štitasta žl. bez povećanja funkcije b) Uvećana štitasta žl. sa smanjenom funkcijom c) Uvećana štitasta žl.sa povećanom funkcijom d) Smanjena štitasta žl. 11. Hipertireoidizam predstavlja: a) Uvećana štitasta žl. b) Smanjena štitasta žl. c) Štitasta žl. normalne veličine d) Kliničke pojave zbog pojačanog lučenja tireoidnih hormona iz tireoidnog tkiva. 12. Prevencija endemske strume sprovodi se: a) Unosom tireoidnih hormona b) Jodiranjem hrane (soli) i vode c) Unosom vitamina d) Prevencija nije potrebna 13. Tireotoksikoza predstavlja: a) Ritmičke pojave viška tireoidnih hormona bez obzira na izvor b) Ritmičke pojave viška tih hormona iz štitaste žl. c) Obe tvrdnje su tačne d) Nijedna tvrdnja nije tačna 14. Najčešći Sy. Hipertireoidizma su: a) Plumerova bolest (toksični adenom) b) Gravesova bolest (difuzna toksikoza) c) Jod Basedov (višak joda) d) Polinodozna toksična struma 15. Difuzna struma i orbitopatija su: a) Osobitost Gravesove bolesti b) Osobitost Plumerove bolesti c) Osobitost karcinoma štitaste žl. d) Osobitost endemske strume 16. Orbitopatija je: a) Proširenje zenica b) Egzoftalmus i promena na mišićima oka c) Suženje zenica d) Promene na očnom dnu

20 17. Kod ketoacidoze Ph vrednost: a) Ispod 7.35 b) Iznad 7.35 c) Normalna ph vrednost d) Ne odredjuje se 18.Kod lakticne acidoze laktati su: a) Poviseni iznad 6mmol/l b) Snizeni ispod 6mmol/l c) Normalni d) Nisu bitni 19.Dugotrajna hipoglikemija ozbiljno ostecuje: a) Kardiovaskularni sistem b) CNS c) Gastrointenstinalni d) Ne ostecuje 20. Lečenje Gravesove bolesti može biti: a) Medikametno i ablativno b) Primenom antibiotika c) Ro zračenjem d) Primenom vitamina 21. Od medikamenata za lečenje Gravesove bolesti koriste se: a) Propiltiuracil, Merkaptoimidazol, beta-blokatori b) Samo Propiltiuracil c) Samo Merkaptoimidazol d) Samo beta-blokatori 22. Ablativne metode lečenja Gravesove bolesti su: a) Samo hirurška intervencija b) Samo radioaktivni jod c) Hirurška i radioaktivni jod d) Beta-blokatori 23. Terapija izbora u lečenju toksične nodozne strume: a) Hirurška b) Radioaktivni jod c) Beta-blokatori d) Tireosupresivi 24. U lečenju polinodozne toksične strume lek izbora je: a) Operacija b) Citostatici c) Tireosupresori d) Beta-blokatori

21 25. Tiretoksična kriza se viđa najčešće u: a) Toksičnoj nodoznoj strumi b) Toksičnoj polinodoznoj strumi c) Gravesovoj bolesti d) Hipotireozi 26. Tiretoksična kriza je: a) Ozbiljno stanje praćeno visokom stopom smrtnosti 20-50% b) Kratkotrajni prolazan poremećaj c) Dugotrajni poremećaj sa dobrom prognozom d) Kratkotrajni poremećaj sa letalnim ishodom 27. Primarna hipotireoza je: a) Najčešća tireoidna hipofunkcija b) Najređa tireoidna hipofunkcija c) Prolazna tireoidna hipofunkcija d) Eutireoidna funkcija 28. Reffelofflerov sindrom je: a) Primarna hipotireoza b) Sekundarna hipotireoza c) Tercijarna hipotireoza d) Periferna rezistencija na tireoidne hormone 29. U manifestaciji primarnog hipotireoidizma: a) T4 snižen, TSH visok b) T4 normalan, TSH nizak c) T4 visok, TSH nizak d) T4 visok,tsh visok 30. Akutne metaboličke komlikacije šećerne bolesti su: a) Dijabetska retinopatija b) Dijabetska ketoacidoza c) Dijabetska nefropatija d) Dijabetska polineuropatija 31.Lecenje primarnog hipotireoidizma sprovodi se: a) Beta blokatorima b) Tireoidnim hormona c) tireosupresivima d) radioaktivnim jodom 32.Dobro diferentovani tireodni karcinomi: a) sporo rastu,kasno metastaziraju i imaju relativno dobru prognozu b) brzo rastu i lako metastaziraju c) sporo rastu i lako metastaziraju d) sporo rastu i ne daju metastaze

22 33.Najcesci karcinom stitaste zlezde je: a) Folikularni karcinom b) Medulski karcinom c) Papilarni karcinom d) Anaplasticni karcinom 34.Folikularni karcinom stitaste zlezde: a) Imaju bolju prognozu od papilarnog b) Imaju losiju prognozu od papilarnog c) Imaju istu prognozu kao papilarni d) Ima uvek losu prgnozu 35.Anaplasticni karcinom stitaste zlezde: a) Ima uvek losu prognozu b) Ima dobru prognozu c) Ima bolju prognozu od papilarnog d) Nijedna tvrdnja nije tacna 36.Medulski karcinom stitaste zlezde: a) Poreklom iz parafolikulskih C ćelija b) Poreklo iz tireocita c) Poreklom iz vezivnog tkiva d) Porklom iz masnog tkiva 37.Slabo diferentovani tiroidni karcinom a) Brzo rastu,rano metastaziraju i imaju losiju prognozu b) Sporo rastu,rano metastaziraju c) Brzo rastu i ne metastaziraju d) Ne rastu i ne metastaziraju 38.Karcinomi stitne zlezde se lece: a) Medikamentno b) Hiruski c) Beta blokatorima d) Ro zracenjenjem 39.Medulski karcinom stitaste zlezde luci: a) Velike kolicine kalcitonina b) Velike kolicine tireoidnih hormona c) Velike kolicine tireoglobulina d) Nema sekretornu sposobnost

23 40.Nadbubrezna zlezda se sastoji od: a) Kore b) Srzi c) Kore i srzi d) Ni jedno ni drugo nije tacno 41.Koru nadbubrega cine: a) Zona glomerulose b) Zona fascikulata c) Zona retikularis d) Zona glomerulosa;zona fascikulata 42.Zona glomerulosa nadbubrega luci: a) Mineralokortikoide b) Glikokortikoide c) Androgene d) Estrogene 43.Glavni predstavnik glikokortikoida je: a) Kortizol b) Aldosteron c) Testosteron d) Estradiol 44.Negativno povratna sprega postoji: a) Izmedju ACTH i kortizola b) Izmedju ACTH i testosterona c) Izmedju ACTH i estradiola d) Nijedna tvrdnja nije tacna 45.Kod kogenitalne adrenalne hiperplazije (KAH) je: a) Deficit 11a hidroxilaze b) Deficit 21a hidroxilaze c) Deficit 17a hidroxilaze d) Deficit 11b hidroxilaze 46.Sekrecija aldosterona je pod kontrolom: a) TSH b) Sistem renin angiotenzin c) TRH d) CRF

24 47.U akutnom hipokorticizmu kortizol je: a) Nizak bazno i posle stimulacije sa ACTH b) Bazno nizak i posle stimulacije visok c) Nizak i bazno i posle stimulacije d) Uvek normalan 48.Waterhouse Friderchiensov sindrom je: a) Akutni hipokorticizam b) Hronicni hipokorticizam c) Akutni hiperkorticizam d) Hronicni hiperkorticizam 49.Addisonova kriza je: a) Hronicni hiperkorticizam b) Akutni hiperkorticizam c) Akutni hipokorticizam d) Hronicni hipokorticizam 50.Addisonova bolest je: a) Hronicni hipokorticizam b) Akutni hipokorticizam c) Hronicni hiperkorticizam d) Nijedna tvrdnja nije tacna 51.U Addisonovoj bolesti su: a) Insuficijentne sve 3.zone kore b) Insuficijentna samo zona glomerulosa c) Insusicijentna samo zona fascikulata d) Insuficijentna je samo zona retikularis 52.Lecenje Addisonove bolesti je: a) Trajna supstitucija hidrokortizonom b) Supstitucija 12. meseci c) Supstitucija 24. meseca d) Neslana dijeta 53.Hiperkorticizam je: a) Addisonova bolest b) Kusingov sindrom c) Tumor srzi nadbubrega d) Tumor bubrega

25 54.Morbus Kusing se: a) Odnosi na tumor bubrega b) Odnosi se na tumor nadbubrega c) Uvek se odnosi na tumor hipofize d) Odnosi se na tumor hipotalamusa 55.Ektopicni Kusingov sindtrom izazivaju: a) Tumori koji sekretuju hormone b) Zapaljenja c) Operacije d) Ro zracenja 56.Kusingov sindrom izazivaju: a) Adenom ili karcinom nadbubrega b) Adenom bubrega c) Karcinom bubrega d) Ro zracenje 57.Primarni hipoaldostrinizam je: a) Connov sindrom b) Kusingov sindrom c) Sindrom prazne selle d) Hipofunkcija nadbubrega 58.Aldostosteronom je: a) Maligni tumor nadbubrega b) Benigni tumor nadbubrega c) Benignini tumor srzi i nadbubrega d) Benigni tumor bubrega 59.Primarni hipoaldosterinizam karakterise: a) Hipokalijemija i hipertenzija b) Hiperkalijemija i hipertenzija c) Normokalijemija i hipotenzija d) Hiperkalijemija i hipotenzija 60.Kod primarnog hipoaldosterinizma: a) Uz hipertenziju idu edemi b) Nema edema c) Uvek ima edema d) Edemi prate hiperkalijemiju

26 61.Sekundarni hiperaldosteronizam se: a) javlja se u oboljenjima koja su pracena edemima b) javlja se bez edema c) javlja se i kod bolesnika sa edemima i bez edema d) nijedna tvrdnja nije tacna 62.ACTH test potvrdjuje: a) hipoaldosterinom b) hipokorticizam c) KAH d) Hiperfunkciju srzi nadbubrega 63.Prekursor za sintezu steroida je: a) Holesterol b) Progesteron c) Aldosteron d) Androstenedion 64.Hormoni kore nadbubrega se izlucuju: a) Urinom b) Stolicom c) Preko koze d) Preko pluca OHKS (17hidroksikortikosteroidi) su: a) Degradacioni produkt aldosterona b) Degradacini produkt glikokortikoda c) Degadacioni produkt testosterona d) Degradacioni produkt estrogena 66.17KS(17 ketosteroii) su: a) Degradacioni produkt androgena b) Degradacioni produkt aldosterona c) Degradacioni produkt epinefrina d) Nijedna tvrdnja nije tacna 67.Kateholamini su hormoni su: a) Kore nadbubrega b) Nisu hormoni c) Hormoni srzi nadbubrega d) Hormoni bubrega

27 68.Feohromocitomi su: a) Celije srzi nadbubrega b) Celije kore nadbubrega c) Celije bubrega d) Nisu celije 69.Kateholamini se sintetisu: a) U srzi nadbubrega,u CNS-u,u perifernom simpatickom sistemu b) Samo u CNS-u c) Samo u meduli d) Samo u perifernom simpatickom sistemu 70.Najvazniji kateholamini su: a) Aldosteron b) Kortizol c) Renin d) Adrenalin,noradrenalin,dopamin 71.Razgradni produkt kateholamina se izulucuje: a) Urinom b) Preko stolice c) Preko koze d) Preko pluca 72.VMA(vanilmandelicna kiselina) je: a) Degradacioni produkt kortizola b) Degradacioni produkt aldosterona c) Degradacioni produkt dopamina d) Degradacioni produkt svih kateholamina 73.Feohromocitom je: a) Tumor hromafinog tkiva medule i Zuckerkandilovog tela b) Tumor srzi nadbubrega c) Tumor CNS-a d) Tumor bubrega 74.Tumori hromafinog tkiva van medule nadbubrega zovu se: a) Paragangliomi b) Neurinomi c) Neurofibromi d) Fibromi

28 75.Feohromocitom predstavlja: a) Hiperfunkciju kore nadbubrega b) Hipofunkciju kore nadbubrega c) Hiperfunkciju srzi nadbubrega d) Hipofunkciju srzi nadbubrega 76.Feohromocitomi su: a) Benigni tumori b) Maligni tumori c) Maligni i benigni tumori d) Nijedna tvrdnja nije tacna 77.Hipersekrecija kataholamina izaziva: a) Hipertenziju b) Hipotenziju c) Gojaznost d) Strije na kozi 78.Bilateralni feohromocitom mogu: a) Biti u sastavu MEN2 b) Biti u sastavu MEN1 c) Biti u sastavu i MEN1 i MEN2 d) Nijedna tvrdnja nije tacna 79.Feohromocitomi mogu pored kateholamina sintetisati: a) T4 b) Testosteron c) T3 d) VIP,ACTH,TRH,insulin,gastrin i drugo 80.Dijagnostika feohromocitoma i paraganglioma obavlja se: a) Rengen snimanjem nadbubrega b) Nativnim Ro pregledom abbdomena c) CT i NMR d) Samo ultrazvucnim pregledom nadbubrega 81.MIB6(metajodbenzilguanidin) scintigrafija se koristi u: a) Dijagnostici feohromocitoma b) Dijagnostici stitne zlezde c) Dijagnostici tumora ovarijuma d) Dijagnostici tumora zeluca

29 82.Posle operacije feohromocitoma: a) Tenzija se u najvecem broju slucajeva normalizuje b) Tenzija ostaje visoka c) Tenzija postaje niska d) Nijedna tvrdnja nije tacna 83.Hipofunkcija srzi nadbubrega: a) Srece se retko b) Srece se cesto c) Ne postoji d) Javlja se u starih 84.De Quervanov tireoiditis je: a) Akutno zapaljenje stitne zlezde b) Subakutno zapaljenje stitne zlezde c) Hronicno zapaljenje stitne zlezde d) Eutiroidna struma 85.Hasimitov tireoiditis je: a) Hronicno limfocitno zapaljenje stitne zlezde b) Akutno zapaljenje stitne zlezde c) Subakutno zapaljenje stitne zlezde d) Nijedna tvrdnja nije tacna 86.Miksedematozna koma: a) Najlaksi oblik hipotireoidizma b) Najtezi oblik hipotireoidizma c) Oblik hipertireoidizma d) To je cerebrovaskularni insult 87. Miksedemsku komu karakteriše: a) Hipertenzija b) Hipotenzija c) Tahikardija d) Hipotermija, hipoksija, hipotenzija, itd 88. Scintigrafski hladni «nodusi» štitne žl. mogu biti: a) Samo kod karcinoma b) Samo kod adenoma c) Samo kod ciste d) Kod karcinoma, adenoma i cista

30 89. Aspiraciona biopsija tireoidnih nodusa tankom iglim je efikasan postupak u dijagnostici: a) Hipertireoze b) Hipotireoze c) Tireoidnih nodusa d) Nije u upotrebi 90. Hipotireidizam se udružuje sa: a) Adisonovom bolešću, insulin zavisnim dijabetesom, pernicioznom anemijom, reumatidnim artritisom itd. b) Ne udružuje se sa drugim bolestima c) Udružuje se sa bolestima pluća d) Udružuje se sa malignim bolestima

31 T A Č N I O D G O V O R I : 1. b 34.b 68.a 2. a 35.a 69.a 3. b 36.a 70.d 4. d 37.a 71.a 5. b 38. b 72.d 6. a 39.a 73. a 7. c 40. c 74.a 8. a 41.d 75.c 9. b 42.a 76.c 10. a 43. a 77.a 11. d 44.a 78.a 12. d 45.b 79.d 13. a 46. b 80.c 14. b 47.a 81.a 15. a 48.a 82.a 16. b 49.c 83.c 17. a 50.a 84.b 18. b 51.a 85.a 19. b 52.a 86.b 20. a 53.b 87.d 21. a 54.c 88.d 22. c 55.a 89.c 23. b 56.a 90.a 24. a 57.a 25. c 58. b 26. a 59.a 27. a 60.b 28. d 61.a 29. a 62.b 30. b 63.a 31. b 64.a 32. a 65.b 33. c 66.a 34. b 67.c

32

33 INTERNISTIČKI (OPŠTI) SMER I DIJAGNOSTIKA BUBREŽNIH BOLESTI 1. Dijagnostika bubrežnih bolesti podrazumeva skup mera i postupaka kojima treba da se utvrde (1): a) jačina glomerulske filtracije i intenzitet tubulskih procesa b) bubrežna funkcija, morfologija i odgovarajuće laboratorijske analize c) jačina glomerulske filtracije, jačina transporta jona Na i H, ultrazvučni i rentgenski pregled d) ultrazvučni i rentgenski pregled, biopsija bubrega, radiološki pregled i klirens kreatina 2. Ispitivanje bubrežnih funkcija podrazumeva (1): a) merenje klirensa kreatinina i jačine tubulskih transportnih procesa b) merenje klirensa ureje, kreatinina, jačina transporta jona H + i Na + i proteinurije c) određivanje jačine glomerulske filtracije, transporta jona H + i Na +, acidobazne ravnoteže transporta glikoze i PAH-a, koncentracione i dilucione sposobnosti d) određivanje jačine glomerulske filtracije, transporta jona H + i Na +, transporta supstancija proteinurije, koncentracione i dilucione sposobnosti 3. Klirens supstancije (x) označava (1): a) jačinu bubrežne ekskrecije supstancije (x) u 24-om urinu, b) jačinu filtrovanja supstancije (x) umanjene za jačinu njene transportovane količine, c) zapreminu plazme koja se u jedinici vremena očisti od supstancije (x) d) količinu supstancije (x) koja se u jedinici vremena eliminiše iz krvotoka procesom ultrafiltracije 4. Jačina glomerulske filtracije se određuje klirensom - koje supstancije i koliko iznosi (1)? a) PAH-a (paraamnohipurat) 125 ml/min b) egzogeni kreatinin 125 ml/min c) endogeni kreatinin ml/min d) ureja ml/min 5. Jačina bubrežnog protoka krvi iznosi (1): a) 125 ml/min b) 1/4 minutnog volumena srca c) 625 ml/min d) 1/5 minutnog volumena srca 6. Fiziološki raspon jačine diureze iznosi (1)? a) 0,3-15,0 ml/min b) 1,0-1,8 ml/min c) 1,4 5,0 L/dn. d) 0,5 5,0 L/dn 7. Urin u fiziološkim rasponima može biti (1)? a) 3 puta koncentrovaniji i 4 razblaženiji od plazme b) 10 puta koncentrovaniji i 5 puta razblaženiji od plazme c) izoosmolaran sa plazmom d) 4 puta koncentrovaniji i 10 puta razblaženiji od plazme 8. Efikasnost bubrežnog rada se najbolje može iskazati (1)? a) utvrđivanjem relativne gustine urina b) merenjem osmolarnosti urina c) merenjem osmolarnosti urina i upoređivanjem sa jačinom diureze d) merenjem specifične težine urina 9. Ako se organizam ''u potpunosti'' liši unosa soli (NaCl) u toku 2-3 dana bubrezi će (1): a) za 1-2 dana potpuno prestati da izlučuju so, a plazma će biti hipoosmolarna b) za 3-5 dana prestati da izlučuju so, a osmolarnost plazme se neće promeniti

34 c) za 24 sata naglo smanjiti izlučivanje soli, a nakon toga eliminisati samo 2g/dn d) postepeno smanjivati izlučivanje soli do potpunog prestanka eliminacije 10. Normalno se proteini u urinu mogu (1): a) pojaviti u količini manjoj od 150 mg/dn b) pojaviti u količini manjoj od 0,5 g/dn c) pojaviti u količini manjoj od 0,3 g/dn d) pojaviti u količini manjoj od 1,5 mg/dn 11. Proteinurija može biti (1): a) prelivna, postrenalna i glomerulska b) prerenalna, postrenalna i idiopatska c) intermitetentna i stalna d) ortostatska, tubulska, nefritička 12. Nefritična proteinurija je (1): a) veća od 1,5 g/l b) veća od 1,5 g/dn, a manja od 3,5 g/dn c) manja od 3,5 g/dn d) veća od 1,5 g/l, a manja od 3,5 g/l. 13. Nefrotska proteinurija je (1): a) veća od 3,0 g/l b) veća od 3,5 g/l c) veća od 3,0 g/dn d) veća od 3,5 g/dn 14. Najvažnija ''skrining'' metoda za morfološku i funkcionalnu dijagnostiku bubrega je (1): a) nativni snimak bubrga b) minutna infuziona urografija c) ultrasonografija EHO pregled d) intravenska urografija 15. Biopsija bubrega može biti (1): a) otvorena i zatvorena b) perkutana i translumbalna c) endorenalna i ultrazvučno praćena d) translumbalna i ultrazvučno praćena Rešenja I: 1. b 6. a 11. c 2. d 7. d 12. b 3. c 8. b 13. d 4. c 9. c 14. c 5. d 10. a 15. a

35 II GLOMERULSKE BOLESTI BUBREGA 1. Osnovne ćelije glomerula su (1): a) endotelske, mezangijalne i tubulske b) endotelske, podociti i mezangijane c) mezangijalne, tubulske i epitelske d) mezangijalne, fibroblasti, endotelske i glatke mjišićne ćelije 2. Glomerulske bolesti (GN) se po nastanku-etiologiji dele na (1): a) primarne i sekundarne b) imunokompleksne i citotoksične c) sa učešćem komplementa i bez učešća komplementa d) neproliferativne i proliferativne GN 3. Glomerulske bolesti (GN) se po mehanizmu nastanka dele na (1): a) imunokompleksne in situ i citotoksične b) cirkulišući IK, imuni kompleksi in situ, citotoksična lezija c) antigeni u cirkulaciji i usađeni u glomerul d) neproliferativne i proliferativne 4. Glomerulske bolesti (GN) se po kliničkom toku dele na (1): a) akutni nefritički sindrom, glomerulonephritis chr, M. Berger, nefrotski sindrom b) asimptomatske abnormalnosti urina, nefritički sindrom, nefrotski sindrom, endemska nefropatija c) akutni nefritički sindrom, brzoprogresivni nefritički sindrom, nefrotski sindrom, hronični nefritički sindrom, asimptomatske abnormalnosti urina d) nefritički sindrom, nefrotski sindrom, asimptomatske abnormalnosti urina, endemska nefropatija, rapidno progresivni nefritički sindrom 5. Akutni nefritički sindrom je najčešće izazvan (1): a) β-hemolitičkim sterptokokom, escherichiom, proteusom b) staphylococus albus, enterococus, sistemske bolesti c) klebsiela, ECHO-virusi, sistemske bolesti d) β-hemolitički streptokok, staphylococcus 6. Dijagnoza akutnog nefritičnog sindroma se postavlja na osnovu nalaza u urinu (1): a) proteinurije i cilindrurije, dismorfični eritrociti b) masne kapi i Er-cilindri, široki cilindri c) eritrocitni, granulirani i hijalini cilindri, proteinurija d) mokraća izgleda ''koka-kole'', proteinurija 7. Akutni nefritički sindrom (uključujući i APSGN) se leči (1): a) mirovanje i simptomatska terapija b) antibakterijska terapija dana, kortikoidi, antihipertenzivi i diuretici c) antibakterijska terapija dana, mirovanje i simptomatska terapija d) Penicillin (Eritromycin) 7-10 ndana, zatim imunosupresivi, kortikoidi i diuretici 8. Rapidno (brzo) progresivni glomerulonefritis je (1): a) brzo pogoršanje azotemije i porast kalijuma praćen oligurijom b) naglo pogoršanje bubrežne funkcije praćeno hematurijom, proteinurijom i smanjenjem diureze c) nagli prekid jačine diureze praćen oligoanuriijom, hiperkalijemijom i metaboličkom acidozom d) popjava hematurije, proteinurije, azotemije i metaboličke acidoze 9. Brzoprogresivni glomerulonefritis se (1): a) po pravilu završava sporim oporavkom kod 2/3 bolesnika b) po pravuilu se završava lečenjem dijalizom c) po pravilu ima težak i nepredvidiv tok d) relativno efikasno se leči imunosupresivima, plazmaferezom, a u slučaju ABI i dijalizom

36 10. Nefrotski sindrom (NS) se karakteriše (1): a) albuminuričnom hipoalbuminemijom, hiperlipidemijom i smanjenom JGF b) proteinuričnom hipoproteinemijom većom od 3,5g/d, otocima, hipotenzijom c) proteinuričnom (>3,5g/d/1.73m 2 ) hipoalbuminemijom (<25g/L), hiperlipidemijom i edemima d) smenjenjem serumskih proteina (<50g/L), hiperlipidemijom, oligurijom, otocima 11. Najčešći nefrotski sindrom kod dece je (1): a) bolest minimalnih promena b) mezangijalni GN c) membranozni GN d) membranoproliferativni GN 12. Najčešće komplikacije nefrotskog sindroma su (1): a) refrakterni edemi, progresija bubrežne insuficijencije, arterijska hipotenzija b) generalizovani edemi, tromboembolijski događaji, hiperlipidemija, arterijska hipertenzija c) refrakterni edemi, arterijska hipotenzija, hiperlipidemija, infekcije d) infekcije, gubitak transportnih proteina, edemi, arterijska hipertenzija 13. Za nefrotski sindrom su karakteristični (1): a) hladni, gravitacioni edemi, posebno lica i nadlanica b) topli testati edemi: lica, nadlanica, stopala i presakralne regije c) topli testasti edemi potkolenica i donjih očnih kapaka d) hladni i bledi testatsti edemi celog tela-anasarka 14. Asimptomatske abnormalnosti urina podrazumevaju (1): a) normalnu funkciju bubrega sa vidljivom hematurijom b) hematurija i/ili proteinurija bez značajnog pogoršanja bubrežne funkcije c) progresivno ali lagano smanjenje JGF sa pojavom vidljive hematurije posle respiratornih infekcija d) progresivno ali lagano smanjenje JGF sa pojavom vidljive hematurije, i/ili značajna proteinurija 15. Asimptomatska hematurija-m. Berger je (1): a) glomerulska bolest sa rekurentnom hematurijom sa ili bez proteinurije sklona ka progresiji b) tubulointersticijki poremećaj praćen povremenom makrohematurijom posle respiratornih infekcija c) vrsta nefrotskog sindrom blažeg toka povremeno praćena hematurijom posle crevnih ili respiratornih infekcija d) hronična glomerulska bolest koja vodi u terminalnu hroničnu bubrežnu insuficijenciju Rešenja II: 1. b 6. c 11. a 2. a 7. c 12. c 3. b 8. b 13. b 4. c 9. d 14. b 5. d 10. c 15. a

37 III AKUTNA BUBREŽNA INSUFICIJENCIJA 1. Akutna bubrežna slabost (insuficijencija) je (1): a) naglo smanjenje JGF usled smanjenja broja funkcionišućih nefrona koje se najčešće završava lečenjem dijalizom b) azotemija, metabolička acidoza, hiperkalijemija i druge nenormalnosti u sastavu plazme nastale zbog naglog ali reverzibilnog smanjenja JGF c) azotemija, metabolička acidoza, hipokalcemija, hiperfosfatemija i druge nenormalnosti u sastavu plazme nastale zbog naglog ali reverzibilnog smanjenja jačine diureze d) naglo i ireverzibilno smanjenje JGF usled smanjenja broja funkcionišućih nefrona koje se može završiti lečenjem dijalizom 2. Prerenalna bubrežna insuficijencija može biti prouzrokovana (1): a) periferna cirkulatorna slabost, hirurške intervencije, srčana insuficijencija b) hemolizno-uremijski sindrom, perikarditis sa izlivom, srčane aritmije praćene hipotenzijom c) opekotine, opsežni hirurški zahvati, visoke doze nefrotoksičnih lekova d) nefrotoksični lekovi, teške ozlede mišićnog tkiva, toplotni udar 3. Postrenalna akutna bubrežna slabost može biti prouzrokovana (1): a) bubrežna kolika, primena aminoglikozida b) tumori uretera, kalkuloza, stres inkontinencija c) bubrežna kalkuloza, hiperplazija prostate, tumori urotrakta d) periuretralna fibroza, povrede perineuma, koralni kamen 4. Akutna tubulska nekroza može biti prouzrokovana (1): a) akutnim poststreptokoknim GN b) primenom radiokontrastnih sredstava kod dijabetičara sa bubrežnom slabošću c) rapidnoprogresivnim GN d) trudnoćom, sepsom pri pobačaju 5. Kliničke faze stadijumi akutne bubrežne insuficijencije su (1): a) inicijalna, rana diureza, kasna diureza b) inicijalna, poliurična, faza kasne diureze c) inicijalna, oligoanurična, faza naknadne diureze d) oligo-anurična, poliurična i faza oporavka 6. Jačina diureze u akutnoj bubrežnoj slabosti (1): a) je po pravilu smanjena b) karakteriše se oligoanurijom ali može biti i nepromenjena kod 40% bolesnika c) oligoanurija koja progredira do potpune anurije kod 40% bolesnika d) poliurija u početku pa se razvije oligurija ili anurija u daljem toku kod 40% bolesnika 7. Inicijalnu, oligoanuričnu fazu akutne bubrežne slabosti karakterišu (1): a) progresivno smanjenje diureze, otoci, hipertenzija b) manifestacije osnovne bolesti, otoci, poremećaj diureze c) progresivno smanjenje diureze, progresija azotemije i pratećih elektrolitskih poremećaja d) edemi, hipertenzija, smanjena diureza 8. Komplikacije inicijale faze akutne bubrežne slabosti su (1): a) hipertenzivna encefalopatija, edem pluća, hiperkalijemija, krvaljenje b) edem pluća, krvaljenja, refrakterni otomci c) mučnina, gađenje, povraćanje, azotemija d) glavobolje, povraćanje, poremećaj svesti, acidotično disabnje 9. Komplikacije faze kasne diureze u akutnoj bubrežnoj slabosti su (1): a) arterijska hipotenzija, mišićni grčevi, hipokalcemija b) obilna diureza, mišićni grčevi

38 c) mučnina, gađenje, povraćanje, hipokalijemija d) hipokalijemija 10. Hiperkalijemija je komplikacija (1): a) inicijalne, oligoanurične, faze akutne bubrežne slabosti b) faze rane diureze u akutnoj bubrežnoj slabosti c) faze kasne diureze u akutnoj bubrežnoj slabosti d) bilo koje faze u nelečenoj akutnoj bubrežnoj slabosti 11. Metabolička acidoza je komplikacija (1): a) faze rane diureze u akutnoj bubrežnoj slabosti b) inicijalne, oligoanurične, faze akutne bubrežne slabosti c) faze kasne diureze u akutnoj bubrežnoj slabosti d) bilo koje faze u nelečenoj akutnoj bubrežnoj slabosti 12. Hiperfosfatemija i hipokalcemija su komplikacije (1): a) faze rane diureze u akutnoj bubrežnoj slabosti b) faze kasne diureze u akutnoj bubrežnoj slabosti c) inicijalne, oligoanurične, faze akutne bubrežne slabosti d) bilo koje faze u nelečenoj akutnoj bubrežnoj slabosti 13. Indikacija za lečenje dijalizom postoji ako su prisutni (1): a) hiperkalijemija do 5,5 mmol/l i mučnina, ureja 25 mmol/l b) hiperurikemija, serumski kalijum 6,0 mmol/l c) hiperkalijemija 6,0mmol/L, hipokalcemija 2,2 mmol/l, serumski bikarbonati 15 mol/l d) hiperkalijemija, perikraditis, refrakterni edemi, ureja 40 mmol/l 14. Lečenje ''refrakternih'' edema i oligoanurije u akutnoj bubrežnoj slabosti zahteva (1): a) primenu diuretika Henleove petlje u 3-10 puta većim dozama od uobičajenih b) primenu diuretika Henleove petlje u 2-5 puta većim dozama od uobičajenih c) primenu diuretika Henleove petlje uz dodatak spironolactona d) primenu diuretika Henleove petlje uz dodatak humanih albumina 15. Korekcija metaboličke acidoze podrazumeva primenu (1): a) infuzije NaHCO 3 u dozi od 1mmol/Kg/tm ako je serumski HCO 3 15mmol/L b) infuzije NaHCO 3 u dozi od 2mmol/Kg/tm ako je serumski HCO 3 10mmol/L c) infuzije NaHCO 3 prema izračunatom deficitu ako je serumski HCO 3 12mmol/L d) kombinovanom primenom infuzije NaHCO 3 i peroralnih praškova prema izračunatom deficitu a u skladu sa aktuelnim vrednostima serumskog bikarbonata Rešenja III: 1. b 6. b 11. b 2. a 7. c 12. c 3. c 8. a 13. d 4. b 9. d 14. a 5. a 10. a 15. d

39 IV HRONIČNA BUBREŽNA INSUFICIJENCIJA 1. Hronična bubrežna insuficijencija podrazumeva (1): a) progresivno rastuću ali potencijalno reverzibilnu azotemiju, metaboličku acidozu, hiperkalijemiju i druge nenormalnosti u sastavu plazme b) progresivno rastuću i reverzibilnu azotemiju, metaboličku acidozu, hiperkalijemiju i druge nenormalnosti u sastavu plazme nastalih u toku pogoršanja prirodnog toka hronične bubrežne slabosti c) progresivno rastuću i ireverzibilnu azotemiju, metaboličku acidozu, hiperkalijemiju i druge nenormalnosti u sastavu plazme d) azotemiju, hiperkalijemiju, metaboličku acidozu, hiperfosfatemiju kod bubrežnih oboljenja 2. Osnovni patofiziološki mehanizam u progresiji hroničnog bubrežnog oštećenja podrazumeva (1): a) smanjenje jačine glomerulske filtracije b) smanjenje jačine glomerulske filtracije zbog dodatnog hemodinamskog pogoršanja c) smanjenje jačine glomerulske filtracije zbog potencijalno reverzibilnih promena funkcije glomerula i tubula d) smanjenje jačine glomerulske filtracije zbog progresivnog smanjenja broja funkcionišućih nefrona,. 3. Najčešći uzroci hronične bubrežne slabosti su (1): a) tubulointersticijske bolesti, huipertenzivna bolest bubrega i policistični bubrezi b) endemska nefropatija, policistični bubrezi i glomerulske bolesti bubrega c) glomerulske bolesti bubrega, dijabetesna nefropatija, hipertenzivna bolest bubrega d) glomerulske bolesti bubrega, pijelonefritis, dijabetesna nefropatija 4. Klinička podela prirodnog toka hronične bubrežne insuficijencije (HBI) se uobičajeno deli na (1): a) stadijum kompenzovane i dekompenzovane hronične bubrežne slabosti b) bubrežnu hipofunkciju i četiri manifestna stadijuma (I 0 -IV 0 ) c) bubrežnu hipofunkciju i tri manifestna stadijuma (I 0 -III 0 ) d) kompenzovanu bubrežnu insuficijenciju, preterminalnu i terminalnu HBI 5. Koja je od matematičkih jednakosti tačna ako se jednačina ''eksterne ravnoteže'' suspstancije (x) primeni na prirodni tok hronične bubrežne insuficijencije (1)? a) Ux x V = JGF x Pi ± Tx konstantno menja se menja se b) Ux x V = JGF x Pi ± Tx konstantno raste menja se c) Ux x V = JGF x Pi ± Tx opada menja se menja se a) Ux x V = JGF x Pi ± Tx opada menja se ne menja se 6. U stvaranju urina u evoluciji hronične bubrežne slabosti učestvuju (1): a) samo morfološki i funkcionalno intaktni nefroni b) svi glomeruli i tubuli koji imaju očuvanu sposobnost za transport c) morfološki i funkcionalno intaktni kao i delom oštećeni nefroni d) svi tubuli i glomeruli koji imaju očuvanu autoregulaciju perfuzije i neto-filtracioni pritisak 7. U prirodnom toku hronične bubrežne slabosti klinički su najupadljivi simptomi i znaci (1): a) gastrintestinalnog trakta b) neuropsihički poremećaji c) hematopoezniog sistema d) endokrinološkog sistema