1 MEHANIČKI PRENOSNICI SNAGE

Transcript

1 MEHANIČKI RENOSNICI SNAGE enosnik u najšiem smislu pedstavlja mašinsku gupu ili mašinu, čiji je zadatak penošenje mehaničke enegije od pogonske mašine ka adnoj mašini. Znači, uvođenje penosnika () kao posednika između pogonske (M) i adne mašine (R.M) diktiano je uslovima ada kako adne, tako i pogonske mašine. 9/0/007 MAŠINSKI ELEMENTI

2 . Tipovi mehaničkih penosnika NAČINU RENOŠENJA OTEREĆENJA SA OGONSKOG NA GONJENI ELEMENT REMA OLOŽAJU KINEMATSKOG ARA ZA RENOŠENJE KRETANJA RIANJANJEM: ZUCIMA: NEOSREDNIM DODIRIVANJEM: OSREDNIKOM:. Fikcioni,. Remeni. Zupčasti,. Lančani. Fikcioni,. Zupčasti. Remeni,. Lančani REMA BROJU AROVA GLAVNIH DELOVA RENOSNIKA Jednostepeni Dvostepeni Višestepeni 9/0/007 MAŠINSKI ELEMENTI

3 . RADNE KARAKTERISTIKE RENOSNIKA (n, n) učestanost obtanja pogonskog (aznog) vatila i učestanost obtanja gonjenog (aznog) vatila, ω π n ugaona bzina na aznom vatilu, ω π n ugaona bzina na aznom vatilu, (T, T) obtni moment pogonskog (aznog) vatila i obtni moment gonjenog (aznog) vatila, T ω snaga na azu u penosnik, T ω snaga na azu iz penosnika, i n n adni penosni odnos penosnika je odnos učestanosti obtanja pogonskog (aznog) vatila pema učestanosti obtanja gonjenog (aznog ) vatila. Za slučaj da je: i > - penosnik vši smanjivanje ugaone bzine, a povećanje obtnog momenta idući od aza ka azu; takav penosnik naziva se edukto. i <- penosnik vši povećanje ugaone bzine, a smanjenje obtnog momenta idući od aza ka azu; takav penosnik naziva se mtiplikato. 9/0/007 MAŠINSKI ELEMENTI 3

4 Stepen iskoišćenja (efikasnost) penosnika pedstavlja odnos snage na azu i snaga na azu : η g Odnos obtnog momenta na azu iz penosnika T i obtnog momenta na azu u penosnik T : T T ω ω n n ηi Obtni moment na azu iz penosnika: T T iη 9/0/007 MAŠINSKI ELEMENTI 4

5 .3. STRUKTURA RENOSNIKA nn4 nn nn3 i n n n n3 i i n n n n η η- η3-4 i k j i j 9/0/007 MAŠINSKI ELEMENTI 5

6 . FRIKCIONI RENOSNICI Fikcioni penosnici su mehanički penosnici sa naposednim dodiivanjem, koji penose obtni moment, odnosno opteećenje zahvaljujući pianjanju. Radne povšine fikcionih točkova moaju biti pitisnute jedna ka dugoj odeđenom silom, u pavcu zajedničke nomale na ove povšine, tako da ganična sila tenja bude veća od tangentne, obimne sile koja se penosi sa pogonskog na gonjeni, savlađujući otpo koji se potivi njegovom obtanju.. KINEMATSKI ARAMETRI FRIKCIONOG ARA Osnovne veličine koje odeđuju položaj jedne ose obtanja u odnosu na dugu su: Osno astojanje (a) je najkaće astojanje osa obtanja. - osno astojanje, - osni ugao i - kinematski penosni odnos. Osni ugao ( ) je ugao između vektoa ω i - ω. Kinematski penosni odnos (u) ili kaće penosni odnos je odnos intenziteta vektoa ugaonih bzina i to uvek intenziteta veće ugaone bzine pema intenzitetu manje ugaone bzine. ω ω u 9/0/007 MAŠINSKI ELEMENTI 6

7 Kinematski penosni odnos (u ) se koisti za odedjivanje dimenzija i napona, dok se adni penosni odnos (i ) koisti za odedjivanje ugaonih bzina (bojeva obtaja) i obtnih momenata. ω v w v a w ω ω a v 0 Σ 0 a) v u ω w a w + w w ω w ω ω w ω w u a u + w w ω a) b) c) n n w w u. w w 0 Σ 80 a w w a u w u w w w u w w v ω w 9/0/007 MAŠINSKI ELEMENTI 7

8 . Konusni kinematski paovi 0 Σ 90 w R Σ δ δ w w Σ 0 Σ 90 w u tgδ w w u Rsinδ Rsinδ sin Σ + cos Σ δ δ a) b) δ sinδ sinδ Σ δ ; tgδ tg u δ u 9/0/007 MAŠINSKI ELEMENTI 8

9 .3. Opteećenje fikcionog paa FN ω w F b ω Ft F p F t w Radne povšine teba pitisnuti nomalnom FN, čime se ostvauje dovoljno velika ganične sile tenja Fμ između ovih dodinih povšina, koja je uvek veća od obimne sile koju teba peneti sa jednog fikcionog točka na dugi. Radno opteećenje izaženo tangentnom silom iznosi: T F t d gde su: dw i dw pečnici kinematskih kužnica posmatanog fikcionog paa. w d T w 9/0/007 MAŠINSKI ELEMENTI 9

10 otebna nomalna sila FN kojom adne povšine paa fikcionih točkova teba da budu pitisnute jedna ka dugoj, odeđuje se iz uslova: S μ μ. F N / F t sledi F S gde je: Sμ stepen sigunosti potiv klizanja, μ koeficijent tenja, Ft - obimna sila koju teba peneti sa jednog točka na dugi. Uvođenje stepena sigunosti potiv klizanja neophodno je između ostalog i zbog nedovoljnog poznavanja tačnih vednosti koeficijenta tenja. N μ Ft μ.4. FRIKCIONI VARIJATORI Ako penosnik omogućava u toku ada kontinualnu pomenu penosnog odnosa u odeđenom intevalu egisanja, onda se takav penosnik naziva vaijato. Fikcioni vaijatoi mogu biti azličitih konstukcija. Najjednostavniji je čije se ose seku, sastoji se od fikcionih točkova cilindičnog oblika diskova (sl. a). Fikcioni vaijato može se sastojati od dva konična točka sa paalelnim vatilima i jednog umetnutog diska, koji se može aksijalno pomeati (sl. b). U novije veme fikcioni vaijatoi se izvode sa adnim povšinama globoidnim i sfenim povšinama i sa umetnutim točkovima azličitog oblika. imena im je oganičena za manja opteećenja, kod mašina alatki gde teba ostvaiti najpovoljniju bzinu ezanja. 9/0/007 MAŠINSKI ELEMENTI 0

11 9/0/007 MAŠINSKI ELEMENTI

12 .5. Nosivost, klizanje i habanje Na dodiu fikcionih povšina, pod dejstvom nomalne sile Fn, ostvauju se elastične defomacije tako da dodi nije u tački ili po liniji već po odedjenoj konačnoj povšini. itisak na tom dodiu p je neavnomeno aspoedjen. Može se odediti pomoću Hecovih obazaca i moa biti manji od dozvoljene vednosti pdoz za odedjeni mateijal fikcionih diskova. p 0, 48 F n E ρb p doz E E E + E E ρ w w + w w ilikom kotljanja, tačka dodia se pomea po obimu u odnosu na spegnute točkove fikcionog paa i pi svakom obtu, nastupi jedna pomena pitiska. Usled ovih pomena nastupa zamo povšinskog sloja i azaanje u vidu pitinga. Osim toga pi dodiu postoji stalno poklizavanje i odnošenje mateijala povšinskog sloja. Ova azaanj oganičavaju nosivost i adni vek fikcionog paa. Za penošenje odedjene sile Ft, potebna je sila Fn i šiina dodia b tj. F F t n n S b 0,75 μ μ ρpdoz F E 9/0/007 MAŠINSKI ELEMENTI

13 Elastično klizanje je posledica elastičnih defomacija adnih povšina fikcionog paa na mestu dodia i to Kako usled dejstva nomalne sile, tako i usled dejstva tangentne sile (sl.7.3a). Nomalna sila elastično defomiše adne povšine, tako da se one ne dodiuju po liniji nego po maloj povšini. Dodiivanje počinje u tački A a zavšava se u tački C. Delovi adne povšine gonjenog točka, usled dejstva obimne sile Ft, koji se pibližavaju mestu dodia u tangentnom pavcu napegnuti su na istezanje, a oni koji se udaljavaju na pitisak. Delovi adne povšine pogonskog točka ponašaju se obnuto. Usled dejstva Ft. delovi adne povšine pogonskog točka koji se pibližavaju mestu dodia u tangentnom pavcu napegnuti su na pitiskivanje, a oni koji se udaljavaju na istezanje. Tako dolazi do pomene obimnih bzina na mestu dodia njihova azlika pedstavlja bzinu klizanja. Elastično klizanje počinje u tački B, a najveće je u tački C. sa povećanjem obimne sile koja se pedaje sa jednog točka na dugi, povećava se šiina povšine na kojoj se odigava elastično klizanje (BC); tačka B pibličava se tački A. Na slici 7.3a dati su dijagami pomene napona u pavcu tangente u zoni dodia kao i pomene bzine klizanja. U odnosu na obimnu bzinu v, bzina klizanja se može izaziti faktoom poklizavanja fk, vk fk v. oklizavanje dovodi i do povećanja kinematskog penosnog odnosa: u w w f u ( f ) k w w k 9/0/007 MAŠINSKI ELEMENTI 3

14 9/0/007 MAŠINSKI ELEMENTI 4

15 Kinematsko klizanje nastaje kada se oblik adnih povšina fikcionog paa azlikuje od oblika odgovaajućih kinematskih povšina. Kod cilindičnih adnih povšina stvani i kinematski cilinda se poklapaju i kinematskog klizanja nema. Radi smanjenja potebne sile pitiska jednog točka na dugi, dodine povšine ade se u vidu žlebova (sl.7.3b). Tako se nomalna sila na dodiu Fn, značajno povećava u odnosu na manju adijalnu silu F. Tačke na zakošenim povšinama odstupaju od kinematske povšine definisane polupečnicima w i w. Najveća azlika obimnih bzina je u tački koja je najudaljenija od kinematske povšine tj. vkδvω l (u+) / u. Da bi se ovo klizanje smanjilo, dodi se može ostvaiti na ispupčenim povšinama kao na slici 7.3c. Time se, osim klizanja, smanjuje i dodina povšina pa je pitisak na dodiu uvećan, a time i tošenje adnih povšina..6. Mateijali fikcionih paova Od pavilnog izboa mateijala adnih povšina fikcionih točkova zavisi ispavan ad i vek fikcionog penosnika. Od mateijala za fikcione točkove zahtevaju se sledeći uslovi: veliki mod elastičnosti, da bi se spečile veće defomacije na mestu dodia, veliki koeficijent tenja, da bi se smanjila potebna sila pitiska jednog točka ka dugome, velika otponost na dodini pitisak i habanje, epouke za izbo mateijala date su u Tablici 7.. 9/0/007 MAŠINSKI ELEMENTI 5