METABOLIZMA UGLJENIH HIDRATA

UNIVERZITET U NOVOM SADU POLJOPRIVREDNI FAKULTET DEPARTMAN ZA A VETERINARSKU MEDICINU PREDMET: PATOLOŠKA FIZIOLOGIJA IOLOGIJA VEŽBA 14. PATOFIZIOLOŠKA DIJAGNOSTIKA POREMEĆAJA METABOLIZMA UGLJENIH HIDRATA Dr vet. Marko R. Cincović

PLAN IZLAGANJA FIZIOLOŠKE OSNOVE ISPITIVANJA UGLJENIH HIDRATA PATOFIZIOLOGIJA POREMEĆAJA METABOLIZMA UGLJENIH HIDRATA PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE POREMEĆAJA METABOLIZMA UGLJENIH HIDRATA RACIONALNA DIJAGNOSTIKA

FIZIOLOŠKE OSNOVE ISPITIVANJA UGLJENIH HIDRATA

PATOFIZIOLOGIJA POREMEĆAJA METABOLIZMA UGLJENIH HIDRATA

PATOFIZIOLOGIJA POREMEĆAJA METABOLIZMA UGLJENIH HIDRATA Tip 1 (IDD) Uzroci nastanka - cirkulišući insulin praktično odsutan - glukagon je povišen i -β-ćelije pankreasa ne mogu da odgovore ni na jedan stimulus. - tri glavna ciljna tkiva na insulin (jetra, mišići i masno tkivo) ne mogu da apsorbuju hranljive sastojke - iz svojih depoa oslobađaju glukozu, aminokiseline i masne kiseline u krvotok Simptomi - povećana diureza, noćno mokrenje, žeđ, - zamagljenje vida, gubitak težine (uprkos normalnom ili povećanom apetitu), - umor, slabost, posturalna hipotenzija i - u zavisnosti kako je bolest nastupila i klinička slika će biti ili maksimalno ili minimalno izražena Tip 2 (IRD) - Smanjena osetljivost na insulin - dve osnovne grupe pacijenata sa tipom 2 dijabetesa: gojazni i negojazni tip. - podmukli početak bolesti - može biti asimtomatski godinama, posebno kod gojaznih osoba gde se bolest najčešće otkriva slučajno - Negojazni pacijenti sa blagom formom dijabetesa nemaju karakterističan fizikalni nalaz u vreme otkrivanja dijabetesa

PATOFIZIOLOGIJA POREMEĆAJA METABOLIZMA UGLJENIH HIDRATA

PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE POREMEĆAJA METABOLIZMA UGLJENIH HIDRATA ODREĐIVANJE GLIKEMIJE U PUNOJ KRVI POTREBAN MATERIJAL Uranil-acetat za deproteinizaciju i konzervisanje, reagens za glukozu (koji u fosfatnom puferu sadrži glukoza-oksidazu i peroksidazu), rastvor glukoze poznate koncentracije, fotometar. IZVOĐENJE Merenje se vrši u tri epruvete i to po sledećem rasporedu: Kontrola Razblaženi standard ml 0 Supernatant ml 0 Enzimski reagens ml 5,0 Standard 0,2 0 5,0 Proba 0 0,2 5,0 Koncentracija GLU u mmol/l = (ekstinkcija probe/ekstinkcija standarda) x 5,55 TUMAČENJE REZULTATA HIPERGLIKEMIJA: manifestni oblici diabetes mellitusa HIPOGLIKEMIJA: hiperinsulinizam, hipokorticizam, hipopituitarizam, glikogenoze, teža oštećenja jetre... Obavezna dalja ispitivanja!!!

PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE POREMEĆAJA METABOLIZMA UGLJENIH HIDRATA INTRAVENSKI GLUKOZA TOLERANS TEST (IVGTT) 1.Pacijenta hospitalizovati 24 sata pre testa. 2.Postaviti kruti kateter u v.jugularis ili v.saphenu medialis (ako( je za postavljanje katetera potrebna narkoza, omogućiti 24h oporavka). 3.Prekinuti sa svom nepotrebnom terapijom 24-48h 48h pre testa.uskratiti hranu 12 sati. 4.Prikupiti bazalni uzorak krvne plazme za određivanje insulina i glukoze. 5.Aplikovati 0,5 ili 50% dekstrozu/ kg TM u roku 30 sec. Ne koristiti za to kateter za uzimanje krvi. Skupiti uzorke krvi za određivanje glukoze i insulina 1,5,10,15,30,45,60,90 i 120 min nakon aplikacije ije glukoze. Tumačenje rezultata na sledećem slajdu.

PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE POREMEĆAJA METABOLIZMA UGLJENIH HIDRATA INTRAVENSKI GLUKOZA TOLERANS TEST

PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE POREMEĆAJA METABOLIZMA UGLJENIH HIDRATA I/V TEST TOLERANCIJE GLUKAGONA Do 4 ista procedura kao i za IVGTT 5. Aplikovati 0,5 mg (mačka) ili 1 mg (pas) glukagona IV u roku od 30 sec.prikupljati uzorke za određivanje glukoze i insulina 5,10,20,30,45 i 60 min nakon aplikacije glukagona.

PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE POREMEĆAJA METABOLIZMA UGLJENIH HIDRATA I/V TEST TOLERANCIJE GLUKAGONA Kod preživara da bi se procenila funkcionalna sposobnost pankreasa u sekreciji insulina, određuje se K vrednost: K= [(logg1-logg2)ln10] / t G1-glikemija (mmol/l) u 30. minutu posle opterećenja glukozom G2- u 60. min. t-60-30 = 30 ln10=2,3 Normalna K vrednost se kreće od 1,2 do 2,2, sumnjiva je od 1 do 1,2 i patološka je manja od 1.

PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE POREMEĆAJA METABOLIZMA UGLJENIH HIDRATA ORALNI I GLUKOZA TOLERANS TEST Do 4 isto kao IVGTT 5. Aplikovati 50g dekstroze (100ml 50% dekstroze) razbleženo sa vodom, putem gastrične sonde. Prikupljanje uzoraka 15,30,60,90 i 120 minuta nakon oralne aplikacije glukoze.

PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE POREMEĆAJA METABOLIZMA UGLJENIH HIDRATA OSTALI DINAMSKI TESTOVI KOD HIPERGLIKEMIJE OTKRIVANJE LATENTNOG DIJABETESA (KORTIZOL+GLUKOZA) KOD HIPOGLIKEMIJE INTRAVENSKI TEST OPTEREĆENJA GLUKOZOM GLUKAGONSKI TEST INSULIN TOLERANS TEST

PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE POREMEĆAJA METABOLIZMA UGLJENIH HIDRATA ISPITIVANJE STANJA GLIKOGENSKOG DEPOA U JETRI I NJENE SPOSOBNOSTI ODRŽA ŽAVANJA NORMOGLIKEMIJE Test tolerancije epinefrina Epinefrin povećava glikogenolizu aktivacijom adenilat-ciklaze. Ako jetra nije oštećena, nakon parenteralne aplikacije epinefrina vać za 40-60 minuta glikemija se povećava za 50% u odnosu na fiziološku vrednost, a za jedan sat vraća se u okvire normoglikemije. Izostajanje epinefrinskog efekta javlja se kod insuficijencije jetre ili kod ispražnjenih glikogenskih depoa, prilikom gladovanja.

PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE POREMEĆAJA METABOLIZMA UGLJENIH HIDRATA ISPITIVANJE STANJA GLIKOGENSKOG DEPOA U JETRI I NJENE SPOSOBNOSTI ODRŽA ŽAVANJA NORMOGLIKEMIJE Test opterećenja galaktozom Galaktoza je monosaharid, koji da bi mogao da se koristi mora se pretvoriti u glukozu. Ovaj proces je enzimatski regulisan i višeetapan. Test se izvodi tako što se IV aplikuje rastvor galaktoze, a potom u vremenskim intervalima prati njeno nestajanje u krvi. Test se primenjuje kod preživara, konja i pasa korišćenjem 10 ml/kg telesne mase rastvora galaktoze, koncentracije 2,8 mm. Kod zdravih životinja, galaktoza se za sat vremena metaboliše u glukozu, ali ako je oštećena jetra galaktoza se duže ili kraće zadržava u krvotoku i javlja se galaktozurija.

PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE POREMEĆAJA METABOLIZMA UGLJENIH HIDRATA ODREĐIVANJE C-peptida C (C-p) Ovaj peptid je fragment proinsulina i luči se u ekvimoralnom odnosu sa insulinom. Zbog dužeg poluživota C-peptida u krvi u odnosu na insulin njegove vrednošći pokazuju sa većom sigurnošću funkcionalno stanje betaćelija pankreasa nego samo određivanje insulina, naročito kada je njihova funkcija značajno smanjena. Istovremeno određivanje insulina i C-peptida od važnosti je u pacijenata koji se nalaze na insulinskoj terapiji, radi razlikovanja da li je mereni insulin egzogenog ili endogenog porekla. Ako se radi o endogenom insulinu, njegova vrednost biće praćena određenim koncentracijama koncentracijama C-p i obrnuto. Na osnovu određivanje bazalne sekrecije beta ćelija, određivanjem C-p određuje se da li je pacijen insulin-zavistan ili insulin nezavisan; a takođe se primenjuje i u proceni remisije dijabetesa. Ova metoda je bitna i u forenzičkom smislu, kada dođe do hipoglikemijskog sindroma, kada se detektuje velika količina egzogenog insulina.

PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE POREMEĆAJA METABOLIZMA UGLJENIH HIDRATA ODREĐIVANJE C-peptida C (C-p)

RACIONALNA DIJAGNOSTIKA

SADA JE PRAVO VREME ZA VAŽNA PITANJA...

HVALA NA PAŽNJI!!!