FIZIČKE OSOBINE NAFTE

RUDARSKI ODSEK-Eksploatacija tečnih i gasovitih mineralnih sirovina i gasna tehnika PREDMET: HEMIJA I PRERADA NAFTE I GASA (za studente VI semestra) Prof. dr AleksandraKostic-Pulek (18.04.2008) FIZIČKE OSOBINE NAFTE Poznavanje fizičkih osobinaje je veoma bitno sa tačke gledišta prospekcije i eksploatacije nafte.ove osobine se odredjuju relativno jednostavnim laboratorijskim metodama.dele se na: I.Opšte osobine a) gustina, fizička karakteristika koja odredjuje klasifikaciju,cenu i način prerade nafte.po definiciji je gustina masa jedinice zapremine i SI jedinica gustine je g/cm 3.Gustina nafte varira izmedju 0,65-1,1g/cm 3 a najčesce je izmedju 0,75-0,95g/cm 3. Gustuna različitih ugljovodonika,sa istim brojem C atoma u molekulu,povećava se po redosledu:alkani< naftenski ugljovodonici < aromatični ugljovodonici.gustinu >1 imaju nafte sa povećanim sadržajem smole i asfaltena.nafte sa većim sadržajem benzina imaju manju gustinu. U praksi se često koristi pojam relativne gustine prema vodi na istoj ili drugoj temperaturi.u USA se za izražavanje gustine koriste tzv.stepeni po API skali.postoje uporedne tablice koje omogućavaju prelazak sa SI jedinica (g/cm 3 ) u stepene API skale. Gustina se eksperimentalno odredjuje jednostavnim metodama pomoću:piknometra,hidrostatičke vage ili areometra. b) viskozitet predstavlja merilo unutrašnjeg trenja tečnosti u kretanju i zavisi od temperature i hemijskog sastava fluida.tečnost koja ima veci viskozitet je manje a ona sa manjim viskozitetom je više pokretna tečnost. Viskozitet se klasifikuje na:a)apsolutni (dinamički i kinematički) u b)relativni viskozitet. Apsolutni dinamički viskozitet (σ d ) se u SI sistemu mera i jedinica izražava u jedinicama Pa.s i jedan Pa.s predstavlja viskozitet fluida koji struji laminarno i u kome se izmedju dva paralelna sloja,udaljena 1m,sa razlikom u brzinama strujanja od 1m/s javlja napon smicanja od jednog Pa. σ d= μ.s. v/ t gde je : μ-koeficijent viskoziteta ;s-površina kontakta slojeva koji struje;. v-razlika u brzinama strujanja slojeva; x-rastojanje izmedju slojeva;. v/ t -gradijent brzine U tehnologiji nafte se češce koristi tzv. kinematicki viskozitet (σ k) koji predstavlja količnik dinamičkog viskoziteta i gustine fluida : σ k=. σ d /ρ i izražava se u m 2 /s.kinematički viskozitet nafte se kreće u sirokom opsegu a na 20 0 C najčešće se kreće od 40-60 mm 2 /s. Merenje apsolutnog viskoziteta je dosta složeno i zato se u inženjerskoj praksi česce koristi relativni viskozitet koji predstavlja odnos viskoziteta ispitivane i neke standardne supstance.on se odredjuje merenjem vremena isticanja odredjene zapremine tečnosti ( najčešće 200 ml tečnosti ciji viskozitet odredjujemo) i iste zapremine druge tečnosti ( najčešće destilovane vode).u praksi se često koriste empirijske formule pomoću kojih se na osnovu odredjene vrednosti relativnog viskoziteta,sa

zadovoljavajućom tačnošću, izračunava apsolutni viskozitet. Za eksperimentalno odredjivanje relativnog viskoziteta se najčešće koristi tzv.englerov viskozimetar. c) rastvorljivost tečnih ugljovodonika koji čine naftu jednih u drugima je velika i zato nafta predstavlja molekulsko-dispersni sistem.jedino asfalteni nisu dobro rastvorni i oni sa naftom grade koloidno-dispersan sistem.nafta sadrži rastvorene i različite gasove:h 2.CO,CO 2,N 2,H 2 S a deo alkana(c 1-4 ) sadržanih u njoj je u gasnom agregatnom stanju.njihova rastvorljivost opada sa porastom temperature a raste sa porastom pritiska (zakon Henrija). Nafta je malo rastvorna u vodi a dobro je rastvorna u organskim rastvaračima II.Termičke osobine a) temperatura zamućenja je temperaturu na kojoj se opaža prvo zamućenje u nafti koje je posledica izdvajanja parafina veće molekulske mase u čvrstom agregatnom stanju. b) temperatura stinjavanja-stinište je temperaturu na kojoj nafta gubi odlike fluida i ne može više da teče.ona je obično niža za 2-3 0 C u odnosnu na tempetaturu zamućenja.ove temperature su različite za različite nafte i kreću se u opsegu od 20 do 32 0 C.Važno je napomenuti da stinjavanje nafte nije promena hemijskog sastava nafte već promene agregatnog stanja višh parafina iz tečnog u čvrsto.treba ga razlikovati od zgušnjavanja nafte koje se dešava kada se isparavanjem lakih frakcija nafte promeni njen hemijski sastav pa i rastvorljivost viših parafina usled čega se oni izdvajaju u čvrstom stanju. Ove temperature je neophodno poznavati jer su stinjavanje i zgušnjavanje nepoželjani procesi koji uzrokuju teškoće pri transportu i preradi nafte. c) temperatura paljenja je temperaturu na kojoj se nafta pali.ona je za većinu nafti u opsegu izmedju 30 i 70 0 C.Nafta sa temperaturom paljenja ispod 20 0 C spada u klasu lako zapaljivih tečnosti i rukovanje sa njom uključuje specijalne mere.predostrožnosti. d) plamište je temperaturu na kojoj će pare iznad nafte planuti kada im se primakne plamen gorionika. e) gorište je temperatura na kojoj se pare iz nafte izdvajaju (kontinualno) takvom brzinom da mogu stacionarno da gore. Ovi podaci se odredjuju eksperimentalno u praksi i to za teža ulja na Markusonovom aparatu a za lakša ulja na Penski-Martenovom aparatu. f) toplotna vrednost (ranije nazivana kalorična moć) predstavlja količinu toplote koju oslobodi jedinica zapremine (za gasna) ili jedinica mase (za tečna i čvrsta goriva).ona za naftu iznosi izmedju 44000-48000 kj/kg a za zemni gas 31000-50000kJ/m 3.Odredjuje se eksperimentalno u laboratoriji u kalorimetru ili se računa na osnovu hemijskog sastava nafte. Poznavanje termičkih osobina nafte je neophodno zbog sprečavanja pojave požara i eksplozija. III.Optičke osobine a) boja i fluorescencija Boja nafte varira od sveltle (žućkaste) za nafte manjih do tamne (skoro crne) za nafte većih gustina.tamna boja potiče od asfaltnih materija i aromatičnih ugljovodonika.izuzetno retko nafta je bezbojna. Fluorescencija je sposobnost supstance da pri osvetljavanju preliva boje.nafta najčešće pokazuje plavu ili zelenu fluorescenciju koja pri dužem dejstvu sunčevih zraka nestaje.

b)indeks prelamanja svetlosti i opticka aktivnost. Indeks prelamanja (refrakcije)svetlosti se krećće od 1,39-1,49 i zavisi od gustine nafte.raste sa porastom molekulske mase komponenata kod parafina ili brojem prstenova u molekulu kod cikličnih ugljovodonika.gotovo sve sirove nafte su optički aktivne i skreću ravan polarizovane svetlosti u desno. IV.provodnost nafte Nafta ne provodi struju V.miris nafte Miris nafte je različit i zavisi od njenog sastava.lake nafte imaju miris benzina što je posledica prisustva lakih ugljovodonika parafinskog reda i naftenskog reda.nafta sa velikim sadržajem aromatičnih ugljovodonika ima prijatan-aromatičan miris. Neprijatan miris nafte može poticati od prisustva jedinjenja sumpora-merkaptana i sumporovodonika. HEMIJSKE OSOBINE NAFTE Ove osobine odredjuje kvalitativni i kvantitativni sastav nafte.u samoj nafti se tokom stajanja pod uticajem vazduha,vlage,sunčeve svetlosti,toplote dešavaju hemijske promene.one su najčešće svedene na stvaranje smedje obojenih (redje bezbojnih) viskoznih fluida koji su produkti reakcija oksidacije i polimerizacije tzv.osmoljavane.brzina njihovog stvaranja kao i njihova količina je veća sto je sadržaj nezasićenih ugljovodonika u nafti veći.sastav ovih smolastih materija je dosta složene,to su nezasićeni ugljovodonici velikih molekulskih masa (M r =500-2000),amorfne structure koje se na osnovu svoje rastvorljivosti u kiselinama,bazama i organskim rastvaračima dele na:smole,asfaltene i asfaltogene kiseline. Prisustvo ovih smolastih materija u derivatima nafte je nepoželjno (zapušavanje cevovoda,dizni,ventila itd.) i mora se strogo kontrolisati:npr.auto benzini smeju da sadrže maksimalno 10 mg/100cm 3 goriva a avio benzini samo 1mg/100cm 3. Pri manipulisanju naftom tokom eksploatacije,transporta ili prerade, u industrijskim postrojenjima, se dešava i hemijska promena koja se naziva korozija.korozija se definiše kao hemijska promena pri kojoj se neka supstanca (metal,nemetal,njhova neorganska ili organska jedinjenja) razara pod dejstvom supstance iz spoljašnje sredine.u inženjerskoj praksi vezanoj za eksploataciju nafte i preradu nafte najprisutnija je korozija metala.korozija metala je oksido-redukcioni process i deli se na hemijsku i elektrohemijsku koroziju. Hemijska korozija se dešava pri reakciji metala sa suvim gasovima ili tešnostima koje nisu elektroliti(nepolarne organske tecnosti). Npr.gvoždje na 600 0 C sa O 2 daje poroznu smešu oksida :FeO,Fe 2 O 3, i Fe 3 O 4 koja se naziva okalina, sa Cl 2 FeCl 2 itd. Elektrohemijska korozija metala dešava u prisustvu elektrolita (rastvora kiselina,baza,soli,morske vode,vlažnog vazduha itd.).tu su prisutna dva procesa:na anodi se dešava anodno rastvaranje (oksidacija) metala a na katodi se dešava katodna redukcija oksidacionog sredstva.kao oksidaciono sredstvo u elektrohemijskoj koroziji mogu da učestvuju molekuli ili jonovi različitih supstanci:o 2,Cl 2,H +,NO - 3,Fe 2+ i drugi.najčesće se pri koroziji odigrava redukcija kiseonika (dospelog u elektrolit iz vazduha) prema

jednacini:o 2 +2H 2 O+4e 4OH - (kiseonicna korozija) a redje redukcija vodoničnih jonova prema jednacini:2h + +2e H 2 (vodonična korozija). Ulogu katode u elektrohemijskoj koroziji metala imaju primese u metalu ili deformisani delovi ( mehaničke deformacije) u njemu.npr.elektrohemijska korozija gvoždja se sastoji od sledećih procesa na elektrodama: (anoda):2fe 2Fe 2+ 4e (anodna oksidacija) (katoda):4e+o 2 +2H 2 O 4OH - (katodna redukcija) -------------------------------------------------------------------------------- 2Fe+O 2 +2H 2 O 2Fe(OH) 2 Nastali hidroksid se (u prisustvu vlage) oksidiše kiseonikom iy vayduha i nastaje rdja sastava Fe 2 O 3.x H 2 O.Elektrohemijska korozija se često odigrava pri dodiru dva metala različitih hemijskih aktivnosti pri čemu se aktivniji metal rastvara a na manje aktivnom se dešava katodna redukcija.npr.pri kontaktu Fe i Cu aktivniji metal gvoždje se rastvara (anoda) a na bakru (katoda) se dešava redukcija vodoničnih jona iz rastvora elektrolita.rezultat je razaranje gvoždja na kontaktu sa elektrolitom i izdvajanje vodonika na bakru. Izazivači korozije su : a) soli i organskih i neorganskih kiselina.pri povišenoj temperaturi soli hidrolizuju i daju kao proizvod reakcije hidrolize kiseline koje su veoma agresivne.najprisutnije soli su hloridi i njihova hidroliza se može prikazati sledecim jednacinama: MgCl 2 +H 2 O MgOHCl+HCl MgOHCl+ H 2 O Mg(OH) 2 +HCl Sadržaj soli u nafti i derivatima nafte se mora kontrolisati i odredjuje se eksperimentalno u laboratoriji ekstrakcijom pomoću vode. b) kiseline i organske i neorganske jer deluju agresivno na metalne površine i njihov sadržaj u nafti i derivatima mora biti sveden na minimum.najbolje je da su derivati (goriva i maziva) neutralni tj da je ph=7.sadržaj kiselina u njima odredjuje tzv.neutralizacioni broj koji predstavlja masu KOH potrebnu za neutralizaciju 100 cm 3 goriva ili 1 g ulja.sadržaj kiselina u derivatima mora biti strogo kontrolisan i propisan je standardima:neutralizacioni broj ulja za avio motore je maksimano 0,02mg KOH/g ulja a za automobile 0,2mg KOH/ g ulja. c)jedinjenja sumpora koja nastaju pri procesima prerade nafte i imaju koroziono dejstvo.to su najčešće merkaptani i sumporovodonik koji čine tzv.aktivni sumpor čije prisustvo je neophodno kontrolisati.njihovo prisustvo u derivatima se eksperimentalno utvrdjuje pomoću srebrnih i bakarnih listića koji se uranjaju u naftu (ili derivat ) zagrejanu na 50-100 0 C.Ukoliko sumpora nema na ovim pločicama nema sivih ili crnih mrlja. Za procese korozije je posebnošstetno istovremeno prisustvo i soli i sumpora.npr.brzina korozije čelika pod dejstvom soli-hlorida je 5-20 mm/godišnje ali istovremeno prisustvo soli i sumporovodonika ubrzava koroziju čelika 3-4 puta. d )gasovi koji su rastvoreni u nafti(o 2,Cl 2,NO 2,SO 2,HCl,H 2 S,CO 2 a ponekada i He i Ar) koji takodje mogu da budu izazivači korozije hemijske korozije. Zaštita od korozije se izvodi:obradom korozione sredine-uklanjajem supstance izazivača korozije(kiseline se neutrališu,uvode se inhibitori korozije itd.),stavljajem

zaštitnih prevlaka (metalne-cu,cr,ni ili nemetalne-boje ili lakovi) i elektrohemijski (predmet koji želimo da zaštitimo učinimo katodom i na njemu se odigrava redukcija). ZAHTEVI PRERADJIVAČA NAFTE Nafta nema direktnu primenu.ona se u rafinerijama preradjuje u cilju dobijanja različitih proizvoda-derivata nafte od kojih se izvestan broj koristi kao artikli široke potrošnje a većina se dalje preradjuje u petrohemijskoj industriji.vrednost sirove nafte odredjuje njenja pogodnost za preradu.preradjivačima nafte potrebne su sledeće informacije:i) frakcioni sastav nafte i fizičke karakteristike svake frakcije,ii) klasifikacija nafte,iii) sadržaj primesa u nafti. I) frakcioni sastav nafte Šta se od neke nafte može dobiti zavisi pre svega od njenog frakcionog sastava.on odredjuje način prerade,vrstu,kolicinu,kvalitet i cenu dobijenih derivata.sastav nafte sa istog naftonosnog polja,ali iz različitih ležišta,može biti različit.odredjuje se eksperimentalno u aparaturi za destilaciju na sledeći način:odredjena količina nafte se u aparatu za destilaciju zagreva.pri tome izdvojena para se u hladnjaku kondenzuje i odredjuje se zapremina destilata menzurom.postupak destilacije se može izvoditi na dva načina:a)merenjem temperature pare na svakih 5-10 cm 3 izdvojenog destilata,b)merenjem zapremine izdvojenog destilata na svakih 10 C 0 porasta temperature pare.na ovaj se način fizički odvajaju pojedine frakcije nafte (čime se omogućava odredjivanje njihovih fizičkih karakteristika) i dobijaju podaci za konstruisanje destilacione (monotono rastuće) krive koja predstavlja zavisnost temperature pare i zapremine frakcije (t=f(zapremina frakcije)).iz nje se dobijaju podaci o vrsti i prinosu svake frakcije u ispitivanoj nafti i na osnovu njih se mogu i projektovati postrojenja za preradu nafte. II) klasifikacija nafte Na osnovu podataka o frakcionom sastavu nafte i fizičkim karakteristikama svake frakcije procenjuje se hemijski sastav nafte i nafta se klasifikuje na osnovu:1)hemijskog sastava gde se klasifikacija izvodi na osnovu hemijskog sastava frakcije koja ključa u opsegu 250-300 0 C na parafinske,naftenske,parafinsko-naftenske,naftenskoaromatske i parafinsko-naftensko-aromatske nafte;2)načina prerade gde se klasifikacija izvodi na osnovu gustine ključnih frakcija nafta ( frakcije koja,na p at,ključa u opsegu od 250-275 0 C i frakcije koja na pritisku od 5,3 KPa ključa u opsegu od 275-300 0 C) na parafinske (gustina prve frakcije ispod 0,825 a druge ispod 0,876 g/cm 3,naftenske (iznad 0,860 i 0,934 g/cm 3 ) i mešane (izmedju 0,825-0,860 i 0,876-0,934 g/cm 3 ),3)prema kvalitetu proizvoda koja je zasnovana na osobinama dobijenih proizvoda na nafte parafinske i nafte asfaltne baze i 4)prema tehnoloskim pokazateljima Tehnološki pokazatelji prema kojima je izvršena klasifikacija su:sadržaj sumpora (klasa S 1 sa do 0,5% mas,klasa S 2 koja sadrži od 0,5-2% mas, i klasa S 3 koja sadrži više od 2% mas sumpora) ; sadržaju frakcije koja na p at,ključa do 350 0 C (klasa T 1 sa>45% mas,t 2 sa 30-45 %mas. i T 3 sa <30%mas.),sadržaj osnovnih ulja (klasa M 1 sa >25% mas računato na naftu,m 2 sa 15-25 % mas. računato na naftu,m 3 15-25 % mas. računato na mazut i M 4 sa <15% mas računato na naftu) i sadržaj parafina (klasa

P 1 sa <1,5% mas,p 2 sa 1,5-6% mas i P 3 sa >6% mas ).Poslednja klasifikacija daje mogućnost da se sastavi šifra nafte koja daje informacije o kvalitetu nafte i njenoj pogodnosti za preradu.npr.nafta sa šifrom T 1 M 4 S 2 P 1 je nafta za dobijanje lakih proizvoda a T 3 M 1 S 1 P 2 je nafta za proizvodnju ulja. III) sadržaj primesa u nafti Sva jedinjenja prisutna u nafti,izuzev ugljovodonika,se smatraju primesama.njihovo prisustvo u nafti je stetno jer stvara teškoće pri preradi,umanjuje kvalitet dobijenih proizvoda (derivata) i izaziva koroziju.npr.prisustvo vode omogućava rastvaranje soli koje izazivaju koroziju,stvara penu i povećava pritisak u uredjajima za preradu.mehaničke nečistoće prisutne u nafti zapušavaju cevovode i otežavaju prenos toplote itd.po svojim fizičko-hemijskim karakteristikama primese u nafti se dele na:a) oleofobne i b) oleofilne. a) oleofobne primese u nafti Ove primese su nerastvorne u nafti i zato su one u njoj prisutne u obliku grubodispersnih sistema. Grubo dispersni sistemi,kao što je poznato,imaju čestice dispersne faze >100 nm U ove primese spadaju voda (prisutna do 2% mas. u nafti),soli(prisutne do 0,3% mas. u nafti ),gasovi(količina zavisi od pritiska i temperature) i mehaničke nečistoće((prisutne do 0,15% mas. u nafti).u zavisnosti od agregatnog stanja komponenata dispersnog sistema,dispersnog sredstva (nafte) i dispersne faze (primesa) ove primese sa naftom formiraju emulzije (obe komponente u tečnom agregatnom stanju) ili suspenzije (dispersna faza- primesa u čvrstom agregatnom stanju a dispersno sredstvo nafta u tečnom agregatnom stanju). b) oleofilne primese u nafti Ove primese su u nafti dobro rastvorne i njih čine :jedinjenja sumpora (prisutna do 5 %mas. u nafti), kiseonika (prisutna do 2 %mas. u nafti),azota (prisutna do 1 %mas. u nafti) i organometalna jedinjenja(prisutna do 0,1 %mas. u nafti).ukljanjanje jedinjenja sumpora iz derivata nafte je najsloženije.ova jedinjenja izazivaju koroziju i zagadjuju katalizatore. MDK svake od primesa u nafti i derivatima je propisan standardima. PRIPREMA SIROVE NAFTE ZA PRERADU Postupci pripreme nafte za preradu obuhvataju ukljanjanje primesa iz nafte :odvajanje gasova (separaciju),odvajanje vode (odvodnjavanje) i odvajanje soli (odsoljavanje).uklanjanje oleofilnih primesa iz nafte i to pre svega sumpora (odsumporavanje) se ne izvodi na nafti nego na derivatima dobijenim nakon prerade. a) ukljanjanje gasova (separacija)

Pri izlasku nafte na povrsinu zemlje opada pritisak i smanjuje se rastvorljivost gasova (Henrijev zakon) i oni se izdvajaju iz nafte.gasovi izdvojeni iz nafte hvataju se u uredjajima koji se nazivaju separatori.separatori su uredjaji cilindricnog oblika sa zavojnicama u njima(koje produzavaju vreme boravka nafte) i ventilom za regulaciju pritiska (za izvodjene gasova)na vrhu i ventilom za regulaciju nivoa na dnu (za izvodjenje nafte).mogu biti jedno ili vise stepeni (u njima su razliciti p i t).ukoliko nafta ima veliki sadrzaj gasovitih ugljovodonika (propane i butana) podvrgava se procesu stabilizacije (destilacije pod pritiskom) koja daje stabilisanu naftu bez propane i butana i tecni propan i butan.da se pri transportu najnizi ugljovodonici ne bi gubili separacija se najčešće obavlja kod samih naftonosnih izvora. b) uklanjenje vode (odvodnjavanje) Voda u nafti potiče iz samog ležišta ili je dospela tokom eksploatacije.ona sa naftom najčešće formira stabilnu emulziju (nafta dispersno sredstvo,voda dispersna faza) koja se ne može ukloniti dužim stajanjem nafte.da bi se voda uklonila neophodno je izazvati razbijanje emulzije voda-nafta sto se postiže uticanjem na pojave prisutne na povrsini kontakta voda-nafta.na ovoj površini deluje sila koja teži da je smanji (poveća dimenzije kapi vode ) odnosno onemogući stvaranje kapi vode i ona se naziva površinski napon. Kod nestabilnih emulzija razbijanje emulzije se sastoji od sledećih etapa:grupisanja kapi dispersne faze agregacije( kapi još imaju svoju individualnost),nastajanja velikih kapi dispersne faze -koalescencije i na kraju medjusobnog razdvajanja faza na osnovu različitih gustina. Nastajanje stabilne emulzije nafta-voda omogućava prisustvo treće komponente koja se naziva emulgator.emulgator je supstanca koja se atsorbuje na površini kapi vode težeći da smanji njene dimenzije (poveća medjufaznu površinu kontakta faza) odnosno omogući stvaranje kapi što znači da deluje suprotno od sile površinskog napona.znači uloge emulgatora su:da obrazuje sloj na površini kapi vode koji sprečava njihovo medjusobno spajanje (agregaciju,koalescenciju),smanji površinski napon (protivljenje povećanju medjufazne površine nafta-voda,stvaranju kapi) a ponekad da sadrži istoimeno naelektrisanje usled cega se kapi vode medjusobno odbijaju elektrostatickim silama.supstance iz nafte koje imaju ulogu emulgatora su:smole,asfalteni i asfaltogene kiseline.postupak odvodnjavanja nafte je zapravo razbijanje emulzije tj.cepanje sloja emulgatora i povećavanje sile površinskog napona.metode kojima se to postiže su: -mehaničke koje se sastoje od cepanja sloja emulgatora sa kapi vode i koje se izvodi :filtriranjem (propuštanjem emulzije kroz porozne pregrade na kojima dolazi do cepanja košuljice emulgatora i njenog ostajanja na filtru).centrifugiranjem (cepanje se izvodi dejstvom centrifugalne sile),dejstvom ultrazvuka ili naizmenične struje (cepanje se izvodi dejstvom ultrazvuka ili naizmenične struje)itd. - termičke koje uključuju zagrevanje i kojima se povećava površinski napon i izaziva desorpcija sloja emulgatora

- hemijske koje uključuju primenu supstanci deemulgatora koje povećavaju površinski napon i izazivaju desorpciju sloja emulgatora. Radi veće efikasnosti najčesce se istovremeno kombinuje više metoda za odvodnjavanje. Najčešće je osnovni deo uredjaja za odvodnjavanje sferičan ili cilindričan sud u koji su postavljenje elektrode na kojima je napon 30 000V i u kome se pomoću električnog polja i dodatog deemulgatora razbija emulzija.sitne kapi vode (zajedno sa rastvorenim solima) se spajaju u velike i slivaju na dno suda.uredjaj za odvodnjavanje je u rafinerijama obično uključen u postrojenje za primarnu preradu nafte. MDK vode u nafti je 0,2%mas. c)ukljanjanje soli (odsoljavanje) Soli se u nafti nalaze rastvorene u vodi u obliku pravih rastvora i u obliku mehaničkih nečistoća koje se rastvaraju dodatkom vode zagrejane na temperaturu od 90-120 0 C u kolicini od 3-6% mas.u odnosu na naftu.da bi se sprečilo isparavanje nafte pritisak u uredjaju se održava 10-18 bar-a.postupak odsoljavanja se nakon toga svodi na odvodnjavanje tj.ukljanjanje sadržaja slane vode iz nje.mdk soli u nafti je 0,02%mas. Pitanja 1.Gustina i viskozitet nafte 2.Temperature zamućenja i stinjavanja 3.Tacka paljenja,plamište,gorište. 4.Izazivači korozije u postrojenjima za naftu 5.Klasifikacija nafte prema:hemijskom sastavu,načinu prerade i kvalitetu proizvoda. 6.Na osnovu kojih tehnoloških pokazatelja se klasifikuje nafta? 7.Ukljanjanje gasova iz nafte (separacija). 8.Uloga emulgatora u odvodnjavanju nafte. 9.Metode za odvodnjavanje nafte i način njihovog delovanja. 10.Odsoljavanje nafte.