. Primer: Izraĉnati ticaj promene debljine izolacionog sloja fasadnom zid na kpni površinski koeficijent prolaženja toplote. Varirati sledeće debljine izolacije: 3, 5, 8, 0,, 5 i 0cm. Fasadni zid se sastoji iz sledećih slojeva:.. Konstrkcija zida Tip (slika P.): a) Cementni malter debljine d=3cm b) Izolacija (mineralna vna) c) Pna opeka debljine d=0cm d) Kreĉni malter debljine d=cm Slika P.... Konstrkcija zida Tip (Slika P.): e) Cementni malter debljine d=3cm f) Izolacija (ekstrdirani polistiren) g) Pni blokovi od lakog betona debljine d=0cm h) Kreĉni malter debljine d=cm Slika P..
Koeficijent prolaz a toplote (W/m K) Ukpni površinski koeficijent prolaženja toplote U W/(m² K), za graċevinski element jednostavne heterogenosti raĉna se, prema SRPS EN ISO 6946, prema sledećoj formli: U R si d m m m R se (.) Gde s: R si - ntrašnji otpor prelaženj toplote [m K/W] R - spoljašnji otpor prelaženj toplote [m K/W] se d - debljina m-tog sloja zida [m] m m - toplotna provodljivost m-tog sloja zida [W/(m K)].. Promena koeficijenta prolaženja toplote U W/(m² K) za konstrkcij zida Tip, fnkciji od razliĉitih debljina izolacije prikazana je na slici P.3:,00 0,90 0,80 Koef. prolaza toplote 0,70 0,60 0,50 0,68 0,48 Max. vrednosti prema starom propis Max vrednosti prema novom propis 0,40 0,30 0,0 0,33 0,7 0,3 0,9 0,5 0,0-3cm 5cm 8cm 0cm cm 5cm 0cm Slika P.3. Promena koeficijenta prolaženja toplote U W/(m² K) za konstrkcij zida Tip, fnkciji od različitih debljina izolacije.. Promena koeficijenta prolaženja toplote U W/(m² K) za konstrkcij zida Tip, fnkciji od razliĉitih debljina izolacije prikazana je na slici P.4:
Koeficijent prolaza toplote (W/m K),00 0,90 0,80 0,83 Koef.prolaza toplote 0,70 Max vrednost prema novom propis 0,60 0,50 0,40 0,30 0,0 0,59 0,4 0,34 Max vrednost prema starom propis 0,9 0,4 0,9 0,0 0,00 3cm 5cm 8cm 0cm cm 5cm 0cm Slika P.4. Promena koeficijenta prolaženja toplote U W/(m² K) za konstrkcij zida Tip, fnkciji od različitih debljina izolacije. Primer: a) Izraĉnati kpni otpor prolaženj toplote kroz zid konstrkcije Tip (Slika P.), za razliĉite vrste izolacije: staklena mineralna vna, kamena mineralna vna, plta, poliretan, ekspandirani polistiren, ekstrdirani polistiren, ekspandirani polistiren sa grafitom. Varirati sledeće debljine izolacije: 3, 5, 8, 0,, 5 i 0cm. Ukpni otpor prolaženj toplote R (m² K)/W, za graċevinski element jednostavne heterogenosti raĉna se, prema sledećoj formli: d m R Rsi Rse (.) m m Gde s: R si - ntrašnji otpor prelaženj toplote [m K/W] R - spoljašnji otpor prelaženj toplote [m K/W] se d - debljina m-tog sloja zida [m] m m - toplotna provodljivost m-tog sloja zida [W/(m K)] 3
Ukpni površinski koeficijent prolaženja toplote (W/m K) Ukpni otpor prolazenj toplote (m K/W) 7,0 6,0 5,0 4,0 ekspandirani polistiren sa grafitom staklena vna poliretan kamena vna ekstrdirani polistiren ekspandirani polistiren plta 3,0,0,0 3 4 5 6 7 8 9 0 3 4 5 6 7 8 9 0 Debljina (cm) Slika P.5. Ukpni otpor prolaženj toplote kroz zid konstrkcije Tip fnkciji od različitih vrsta izolacionog materijala (staklena mineralna vna, kamena mineralna vna, plta, poliretan, ekspandirani polistiren, ekstrdirani polistiren, ekspandirani polistiren sa grafitom) i različitih debljina izolacije b) Izraĉnati kpni površinski koeficijent prolaženja toplote kroz zid konstrkcije Tip (Slika P.), za razliĉite vrste izolacije: staklena mineralna vna, kamena mineralna vna, plta, poliretan, ekspandirani polistiren, ekstrdirani polistiren, ekspandirani polistiren sa grafitom. Varirati sledeće debljine izolacije: 3, 5, 8, 0,, 5 i 0cm. 0,90 0,80 0,70 0,60 0,50 plta ekspandirani polistiren ekstrdirani polistiren poliretan kamena vna staklena vna ekspandirani polistiren sa grafitom 0,40 0,30 0,0 0,0 3 4 5 6 7 8 9 0 3 4 5 6 7 8 9 0 Debljina (cm) Slika P.6. Ukpni površinski koeficijent prolaženja toplote kroz zid konstrkcije Tip fnkciji od različitih vrsta izolacionog materijala (staklena mineralna vna, kamena mineralna vna, plta, poliretan, ekspandirani polistiren, ekstrdirani polistiren, ekspandirani polistiren sa grafitom) i različitih debljina izolacije 4
.3 Primer: Za prostorij prikazan na slici 7. i koeficijente prolaženja toplote za spoljni zid W W W U ZS 0,85, prozor U PS,5 i pod U P,34, izraĉnati gbitke toplote m K m K m K prema sledećim standardima: a) DIN 470 iz 959.god b) DIN 470 iz 983.god Smatrati da je prostorija okrzena prostorijama koje se grej, sa tri strane, spoljasnjim zidom koji je orijentisan prema jg. Ispod poda prostorije je negrejani podrm, dok se iznad prostorije nalazi grejana prostorija. Ukpna meċspratna visina prostorije iznosi 3m, dok je visina prostorije od poda do tavanice,7m. Proraĉn raditi za spoljn projektn temperatr -5 C, za podrĉje Beograda. Slika P.7. a) Prema DIN 470 iz 959.god, gbici toplote za prostorj prikazan na slici 7. raĉnaj na sledeći naĉin: Ukpni gbici toplote se raĉnaj prema: DODCI Z (.3) GT TRNS VENT TRNS VENT 5
Gde s: - transmisioni gbici toplote TRNS VENT - ventilacioni gbici topote Z dodaci Transmisoni gbici toplote za cel prostorij raĉnaj se prema: TRNS T n i U i i sp (.4) Gde s U - koeficijent prolaženja toplote i-te pregrade [W/m K], i i - površina i-te pregrade[m ], - temperatra prostoriji[ C], sp - spoljna projektna temperatre[ C]. Ventilacioni gbici sled infiltracije vazdha, raĉnaj se prema: vent a l R Z (.5) s s a propstljivost procepa spoljnih prozora i vrata [m 3 /mhpa /3 ], l džina procepa [m], R karakteristika prostorije [-], karakteristika zgrade [WhPa /3 /m 3 K], - temperatra prostoriji[ C], sp - spoljna projektna temperatre[ C], Z E dodatak za prozore na gl dva spoljna zida [-]. sp E Postpak proraĉna gbitaka toplote prema DIN470 iz 959.god za prostorij na slici 7. dat je tabeli P.. Tabela P.. prost.br. PR. Soba str.sveta J n( C)= 0 oznaka džina visina površina odbitak za raĉn k t gbitak axl m m m m m C W zs.5 3 7.50.56 4.94 0.85 35 47 ps.56.56.50 35 34 3. p 8.75 8.75.34 4 64 n izm (-)= = 446 3. O (m)= Z S = -0.05 V (m 3 )= 3.63 T = 5 W (m )= 8.75 Z D = 0. Z E = V = 45 W h (m)=.7 Z=.5 R= 0.9 q= 40.76 W/m 3 t max= 35 k D = 0.55 = 4.47 = 963 W 6
b) Prema DIN 470 iz 983.god, gbici toplote za prostorj prikazan na slici 7. raĉnaj se na sledeći naĉin: Prema DIN 470 iz 983.god, predviċa se korektra spoljne projektne temperatre zavisnosti od akmlacione mase zgrade: sp spn, gde je M t f (.6) i Razlikj se tri tipa gradnje: laki, srednje teški i teški tip, pa se zavisnosti od tipa gradnje dodaj sledeće korektre: M kg Za laki tip gradnje 600 m i, 0 C M kg Za srednje teški tip gradnje 600 400 m i, C M kg Za teški tip gradnje 400 m i, 4 C s TakoĊe, prema DIN 470 iz 983.god, predviċa se korektra stvarne vrednosti koeficijenata prolaženja toplote za spoljne zidove, prema sledećem izraz: U U U U (.7) a s Gde s: U - korektra koja zima obzir ticaj zraĉenja hladnih okolnih površina a U s - korektra koja zima obzir snĉevo zraĉenje kroz prozore; obhvata iskljĉivo difzno Snĉevo zraĉenje koje se javlja tok zimskih dana I zavisi samo od vrste prozorskih stakala, tj. od propstljivosti snĉevog zraĉenja kroz staklo U a za koeficijente prolaženja toplote U W 0,5 je jednaka U a 0 m K W U s 0,35 gv, za propstljivost g V 0, 6, za dvostrko nisko emisiono staklo, sa m K vazdhom izmeċ dva stakla, korektra iznosi: Tabela 5.XXIII, B.Todorović Projektovanje postrojenja za centralno grejanje 7
U W U s 0, m K Pa je kpni koeficijenat prolaženja toplote za spoljne zidove: U U U W 0,85 0 0, 0,64 (.8) m K s a s Ventilacioni gbici toplote se, za prostorije samo sa prirodnom ventilacijom, za spratni tip zgrade, raĉnaj prema:, a l r (.9) INF E Gde s: EV V h EV - korekcioni faktor za napadnt fasad, za spratni tip zgrade h - karakteristika zgrade r - karakteristika prostorije a l - propstljivost procepa za napadnt fasad V s s - razlika temperatre ntrašnjeg vazdha ( prostoriji) i spoljašnjeg vazdha Karakteristika zgrade: h h (.0) gde je h korekcioni faktor za visin zgrade, s obzirom da sa povećanjem visine, brzina vetra raste i da s veće zgonske sile. Za zgrade do visine od 0 m ne zima se obzir sila zgona. Standardna potrebna toplote za grejanje raĉna se prema: N n n T, j V, j (.) j j Gde je - faktor jednovremenosti ventilacionih gbitaka toplote Postpak proraĉna gbitaka toplote prema DIN470 iz 983.god. za prostorij na slici 7. dat je tabeli P.. Tabela P.. prost.br: PR. Soba str.sveta J n( C)= 0 oznaka džina visina površina odbitak za raĉn k t gbitak axl m m m m m C W zs,5 3 7,5,56 4,94 0,64 33 04 ps,56,56,50 33 7 3, p 8,75 8,75,34 4 64 n izm (-)= = 395 3, O (m)= = V(m 3 )= 3,63 T = 395 W (m )= 8,75 h= V = 5 W h (m)=,7 r= 0,9 q=,00 W/m 3 t max= 33 k D = 0,40 =,3 N = 50 W 8
.4 Primer: Za zgrad za koj je dat tehniĉki opis potrebno je izraĉnati godišnj potrebn toplot za grejanje (finaln energij za grejanje) Tehniĉki opis zgrade i sistema: Zgrada koja se razmatra je stambeno-poslovna, kpne korisne površine 300m, locirana je centr Beograda. Sastoji se od garaže podrm, prizemlja sa dva lokala, pet spratova, sa kpno 6 stanova i ravnog krova. To je novoprojektovana zgrada, dobrih termoizolacionih svojstava termiĉkog omotaĉa. Koeficijenti prolaženja toplote za spoljne zidove s 0.37 [W/m K], dok s prozori proseĉnog kvaliteta, sa koeficijentom prolaženja toplote.8 [W/m K] i propstljivošć procepa a=0.4 [m 3 /mhpa /3 ]. Projektom je predviċen sistem jednocevnog grejanja, koji je povezan na sistem daljinskog grejanja preko toplotne podstanice koja se nalazi podrm zgrade. Sistem klimatizacije ĉine lokalni klimatizacioni reċaji, koji s predviċeni za 4 stanova, dok je poslednja dva stana projektovan mlti-split sistem sa više kanalskih, ntrašnjih jedinica koje s povezane sa spoljašnjom jedinicom, na krov objekta, za svaki stan odvojeno. Ventilacija stanovima se vrši prirodnim ptem, provetravanjem. Priprema tople sanitarne vode vrši se svakom stan, elektriĉnim bojlerima. Proraĉn gbitaka toplote je raċen za spoljn projektn temperatr za Beograd -ºC. PRIMER.4. PRORČUN PREM METODI STEPEN-DN METOD STEPEN-DN Sam pojam STEPEN-DN, koji je kljĉni element ove metode, predstavlja, na neki naĉin, pokazatelj kretanja spoljne temperatre vazdha nekom mest. ko sa q oznaĉimo potrebn koliĉin toplote za grejanje pri jediniĉnoj temperatrskoj razlici (temperatra vazdha spolja i ntra), onda se može napisati: q GUB [W/K], (.) s p onda je potrebna koliĉina toplote za grejanje po danima: q ( ) 4 [Wh/dan] (.3) s q ( ) 4 [Wh/dan] s 3 q ( s3) 4 [Wh/dan]... n q ( sn ) 4 [Wh/dan] pa je energija potrebna za ceo grejni period, odnosno cel grejn sezon: 4 q ( ) [Wh/god], (.4) g n Z n gde je Z broj dana grejnoj sezoni. Broj STEPEN-DN je: n Z sn SD ( ), (.5) n Z sn pa izraz (9.3) ima oblik: 9
Z g n 4 n q SD [Wh/god], (.6) ko se vede pojam srednje temperatre grejnog perioda g, onda se broj stepen-dana može napisati oblik: SD Z, (.7) g ko se dodatno svoji (što je odgovara realnim slovima i zadatk sistema za grejanje) da je temperatra vazdha prostoriji ntrašnja temperatra konstantna vrednosti, onda se može napisati: SD Z n Z sn, (.8) Ovde se vodi još jedan pojam: temperatra grenice grejanje gg, što predstavlja temperatr spoljnog vazdha pri kojoj poĉinje i pri kojoj se završava grejna sezona. ko se ima vid da je grejna sezona ograniĉena temperatrom grenice grejanja, onda se može napisati izraz za broj stepen dana sledećem oblik: SD Z gg n Z ( ) ( ), (.9) gg sn Kada se raĉna broj stepen-dana, polazi se od sledećih pretpostavki: - srednja ntrašnja temperatra vazdha prostorijama iznosi t = 9 C ( većini prostorija je ntrašnja temperatra 0ºC, ali t s i sporedne prostorije, ĉija je temperatra vazdha niža, pa se za proseĉn vrednost svaja 9ºC); - temperatra granice grejanje iznosi gg,= ºC. Ono što se razlikje od mesta do mesta jeste: - tok spoljne temperatre vazdha s = s (τ), - srednja temperatra grejnog perioda g i - džina trajanja grejne sezone, odnosno broj dana grejnoj sezoni Z. Izraz (.9) se koristi za praktiĉno izraĉnavanje broja SD, odnosno. To je grafiĉki prikazano na slici P..8. Slika P..8 Grafički prikaz broja stepen-dana 0
Tabela P..3 Broj stepen-dana, broj dana Z i srednja temperatra g za gradove Srbiji MЕСТO DD D,mn MESTO DD D,mn leksinac 57 76 5,7 Leskovac 65 8 5,5 Beograd 50 75 5,6 Požarevac 588 8 5,7 Beĉej 797 84 4,8 Negotin 88 83 4,6 Bor 300 00 4,5 Niš 63 79 5,4 Valjevo 784 9 5,5 Novi Sad 679 8 5, Vranje 675 8 5,3 Panĉevo 7 8 5, Vršac 556 80 5,8 Pirot 60 80 5,5 Gornji Milanovac 3078 08 5, Prokplje 604 86 6 Divĉibare 3839 43 4, Senta 84 87 4,9 Zajeĉar 880 9 5 Smederevo 60 80 5,5 Zlatibor 378 39 4,4 Sombor 850 90 5 Zrenjanin 748 8 4,9 Sremski Karlovci 496 77 5,9 Jagodina 599 78 5,4 Sremska Mitrovica 738 85 5, Kikinda 763 83 4,9 Užice 305 0 5 Kopaonik 5349 3,8 Ĉaĉak 755 90 5,5 Kragjevac 60 80 5,5 Ćprija 380 63 5,4 Kraljevo 68 80 5,4 Šabac 588 8 5,7 Krševac 654 83 5,5 Šid 686 84 5,4 GODIŠNJ POTROŠNJ ENERGIJE METODOM STEPEN-DN Proraĉn godišnje potrošnje energije za grejanje metodom broja stepen-dana odreċje se na sledeći naĉin: g 4 GUB sp SD y e [Wh/god], (.0) gde s: y korekcioni faktor jednovremenosti, koji zima obzir ĉinjenic da se svi nepovoljni ticaji (velika brzina vetra, visoka oblaĉnost ) ne javljaj istovremeno, a pri proraĉn gbitaka toplote s zeti obzir (Tabela.), e korekcioni faktor koji zima obzir prekid zagrevanj (smatra se da tok 4 ĉasa dolazi do prekida zagrevanj tokom noći od oko 8 ĉasova), tako da postoji njegov ticaj na smanjenje potrošnje energije: e e t e b, (.) gde s: et faktor temperatrskog ograničenja, koji zima obzir ograniĉeno zagrevanje tokom noći kada se ne troši gorivo za grejanje. Noćni prekid zagrevanj tiĉe na sniženje ntrašnje temperatre odnos na projektn vrednost i izražava se na sledeći naĉin: t m g e, (.) g gde je: m snižena ntrašnja temperatra tokom noći.
MeĊtim, raĉnski je jako teško odrediti tm, jer ona zavisi od više ticajnih faktora, tako da se faktor et odreċje empirijski i svaja se zavisnosti od namene zgrade, odnosno dnevnog korišćenja postrojenja za grejanje zgradi; eb faktor eksploatacionog ograničenja, koji zima obzir prekid zagrevanj (ili ograniĉeno zagrevanje) tokom vikenda, praznika, raspsta ili kolektivnog odmora, ili sl. I ovaj korekcioni faktor se odreċje empirijski i zavisi od namene objekta: - stalno grejani objekti (stanovi, bolnice),0 - poslovne prostorije, trgovine 0,90 - škole, faklteti 0,75 Tabela P..4 Koeficijent jednovremenosti Koeficijent y vrednost normalno vetroviti predeli i zaklonjen položaj 0,63 normalno vetroviti predeli i otvoren položaj 0,60 vetroviti predeli i zaklonjen položaj 0,58 vetroviti predeli i otvoren položaj 0,55 Tabela P..5 Koeficijent temperatrskog ograničenja e t Vrsta zgrade e t Bolnice i zgrade sliĉne namene,00 Stambene zgrade sa grejanjem svih prostorija 0,95 Stambene zgrade sa noćnim ograniĉenjem zagrevanj, administrativne zgrade, trgovine i 0,90 drgi sliĉni objekti velikih akmlacionih sposobnosti podrĉjima merene klime dministrativne zgrade sa manjon 0,85 akmlacionom sposobnosti podrĉj oštre klime Škole sa jednom smenom nastave i velikom 0,80 akmlacionom sposobnošć Škole sa jednom smenom nastave i malom 0,75 akmlacionom sposobnošć Tabela P..6 Koeficijent temperatrskog ograničenja e b Vrsta zgrade e b Stalno grejani objekti (stambene zgrade,,00 bolnice) Stambene zgrade sa noćnim ograniĉenjem zagrevanj sbotom, nedeljom i praznicima 0,90 (kancelarije, administrativne zgrade, banke, trgovine i sli.) Škole 0,75
Primer proraĉna godišnje finalne energije za grejanje metodom stepen-dana: SD=50 za Beograd GUB 994W za cel poslovno-stamben zgrad y 0,6 normalno vetroviti predeli i otvoren položaj (Tabela.) e t 0,9 stambene zgrade sa noćnim ograniĉenjem zagrevanj, administrativne zgrade, trgovine i drgi sliĉni objekti velikih akmlacionih sposobnosti podrĉjima merene klime (Tabela.) e stambene zgrade (Tabela.3) b f 300m korisna površina zgrade 4 GUB SD 4 994 50 g y e 0,6 0,9 9796 9 ( ) s p 9796 kwh 75 m god g g f 300 kwh god Proraĉn potrošnje energije za svaki mesec grejne sezone metodom stepen-dana: Meseĉna potrošnja energije za oktobar: X 4 GUB SD 4 994 0 g y e 9 ( ) 0,6 0,9 394 s p Meseĉna potrošnja energije za novembar: XI 4 GUB SD 4 994 373 g y e 9 ( ) 0,6 0,9 4493 s p Meseĉna potrošnja energije za decembar: XII 4 GUB SD 4 994 53 g y e 9 ( ) 0,6 0,9 063 s p Meseĉna potrošnja energije za janar: I 4 GUB SD 4 994 585 g y e 9 ( ) 0,6 0,9 73 s p Meseĉna potrošnja energije za febrar: II 4 GUB SD 4 994 458 g y e 9 ( ) 0,6 0,9 7796 s p Meseĉna potrošnja energije za mart: III 4 GUB SD 4 994 370 g y e 9 ( ) 0,6 0,9 4377 s p Meseĉna potrošnja energije za april: IV 4 GUB SD 4 994 0 g y e 9 ( ) 0,6 0,9 3963 s p kwh mes kwh mes kwh mes kwh mes kwh mes kwh mes kwh mes 3
Specifična mesečna potrošnja energije za grejanje [kwh/m] Odnosno, sabiranjem meseĉnih potrošnja energije, dobija se kpna godišnja potrošnja energije za grejanje, koja iznosi: I i kwh g g 9796 god i X 0 8 6 4 Ukpna godišnja potrošnja energije za grejanje 75 kwh/m 0 8 6 4 0 Okt Nov Dec Jan Feb Mar pr Slika P..9 Specifična potrošnja energije za grejanje po mesecima izračnata metodom SD 4
PRIMER.4. PRORČUN METODOM POTPUNO DEFINISNOG MESEČNOG MODEL PREM SRPS EN ISO 3790 Godišnja potrebna toplota za grejanje,,nd se prema SRPS EN ISO 3790, za sisteme koji rade bez prekida zagrevanj, raĉna po sledećoj formli:, nd, ht, gn, gn [kwh/a] (.3) Gde s:, ht - Godišnja potrebna toplota za nadoknad gbitaka toplote [kwh/a], gn - Faktor iskorišćenja dobitaka toplote za period grejanja, - Godišnja koliĉina toplote koja potiĉe od ntrašnjih dobitaka toplote i dobitaka sled gn snĉevog zraĉenja [kwh/a] Specifična godišnja potrebna toplota za grejanje,,an predstavlja koliĉnik godišnje potrebne toplote za grejanje i korisne površine zgrade: an, nd, [kwh/(m a)] (.4) f Gde je: f korisna površina zgrade [m ] Godišnja potrebna toplota za nadoknad gbitaka toplote obhvata toplot koja je potrebna za nadoknad transmisionih T i ventilacionih gbitaka toplote v :, ht T v [kwh/a] (.5) Godišnja količina toplote koja potiče od ntrašnjih dobitaka toplote i dobitaka sled snčevog zračenja:, gn int sol [kwh/a] (.6) Gde s: int - Godišnja koliĉina toplote koja potiĉe od ntrašnjih dobitaka toplote [kwh/a] sol - Godišnja koliĉina toplote koja potiĉe od dobitaka sled Snĉevog zraĉenja [kwh/a] Pa se godišnja potrebna toplota za grejanje može izraziti na sledeći naĉin:, nd T v, gn int sol [kwh/a] (.7) Godišnja potrebna toplota za nadoknad gbitaka toplote raĉna se po formli:, ht T V 4 DD 0 3 [kwh/a] (.8) Gde s: T - Koeficijent transmisionog gbitka toplote [W/K] V - Koeficijent ventilacionog gbitka toplote [W/K] 5
DD - broj stepen dana za lokacij zgrade (Tabela.4) Koeficijent transmisionog gbitka toplote: T D g U [W/K] (.9) Gde s: D Koeficijent transmisionog gbitka toplote za površine dodir sa spoljnim vazdhom; g Koeficijent transmisionog gbitka toplote za površine dodir sa tlom; U Koeficijent transmisionog gbitka toplote za površine dodir sa negrejanim prostorom; Koeficijent transmisionog gbitka toplote za površine dodir sa ssednom zgradom. Koeficijent transmisionog gbitka toplote za površine dodir sa spoljnim vazdhom raĉna se prema Proraĉn transmisionih gbitaka sled toplotnih mostova prema SRPS ISO 0: D U i i k k i k j l j [W/K] (.30) Gde s: i m - površina i-tog elementa omotaĉa zgrade U i W/(m K) - koeficijent prolaza toplote i-tog elementa omotaĉa zgrade l k m - džina k-tog linijskog toplotnog mosta k W/m K - linijski koeficijent prolaza toplote k-tog linijskog toplotnog mosta j W/K - taĉkasti koeficijent prolaza toplote j-tog taĉkastog toplotnog mosta Srednja vrednost koeficijenta prolaza toplote za zgrad: ' T T f [W/(m K)] (.3) Gde s: T - Koeficijent transmisionog gbitka toplote [W/K] f površina termiĉkog omotaĉa zgrade [m ] Koeficijent ventilacionog gbitka toplote: c V n [W/K] (.3) V Gde s: a p i i i V zapremina grejanog prostora [m 3 ] n broj izmena vazdha na ĉas [h - ] J a c p 00[ ] m 3 K a - gstina vazdha [kg/m 3 ] c - specifiĉni toplotni kapacitet vazdha pri konstantnom pritisk [J/kgK] p 6
Broj izmena vazdha na ĉas se odreċje zavisnosti od zaklonjenosti i klase zaptivenosti zgrade (prema SRPS EN ISO 3789) prema tabelama.. i..: Tabela P..7. Broj izmena vazdha na čas zavisnosti od zaklonjenosti i klase zaptivenosti zgrade (prema SRPS EN ISO 3789) Stambene zgrade sa više stanova i prirodnom ventilacijom Broj izmena vazdha n [h - ] Broj izmena vazdha n [h - ] Izloženost fasade vetr Više od jedne fasade Samo jedna fasada Zaptivenost Loša Srednja Dobra Loša Srednja Dobra Otvoren položaj zgrade, 0,7 0,5,0 0,6 0,5 Umereno zaklonjen 0,9 0,6 0,5 0,7 0,5 0,5 položaj Veoma zaklonjen položaj 0,6 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 Tabela P..8. Broj izmena vazdha na čas zavisnosti od zaklonjenosti i klase zaptivenosti zgrade (prema SRPS EN ISO 3789) Pojedinačne porodične kće sa prirodnom ventilacijom Broj izmena vazdha n [h - ] Zaptivenost Loša Srednja Dobra Otvoren položaj zgrade,5 0,8 0,5 Umereno zaklonjen, 0,6 0,5 položaj Veoma zaklonjen položaj 0,76 0,5 0,5 Faktor iskorišćenja dobitaka toplote za period grejanja raĉna se pomoć sledeće formle: a, gn (.33) a Gde s: - bezdimenzioni odnos toplotnog bilansa a - bezdimenzioni nmeriĉki parametar koji zavisi od vrednosti vremenske konstante Bezdimenzioni odnos toplotnog bilansa predstavlja odnos godišnje koliĉine toplote koja potiĉe od ntrašnjih dobitaka toplote i dobitaka sled snĉevog zraĉenja i godišnje potrebne toplote za nadoknad gbitaka toplote:, gn, ht (.34) Bezdimenzioni nmeriĉki parametar a zavisi od vrednosti vremenske konstante prema formli: i raĉna se a a,0,0 Gde je: - vremenska konstanta [h] (.35) i raĉna se kao odnos dinamiĉkog toplotnog kapaciteta i zbira koeficijenata transmisionih i ventilacionih gbitaka toplote: 7
Сунчево зрачењe C / 3600 m T V (.36) C m - dinamiĉki toplotni kapacitet [J/K] Proseĉne vrednosti faktora iskorišćenja dobitaka toplote za period grejanja (za sezonski ili meseĉni metod) se svajaj prema tip gradnje, prema sledećim preporkama:,gn,00 - Teški tip gradnje;,gn 0,98 - Srednje-teški tip gradnje;,gn 0,90 - Laki tip gradnje. Godišnja količina toplote koja potiče od ntrašnjih dobitaka toplote i dobitaka sled snčevog zračenja:, gn int sol [kwh/a] (.37) Godišnja koliĉina toplote koja potiĉe od ntrašnjih dobitaka toplote predstavlja zbir dobitaka toplote od ljdi i elektriĉnih reċaja (Tabela.3.) i raĉna se prema: int f q P q E [kwh/a] (.38) Gde s: f korisna površina zgrade [m ] q P - dobici toplote od ljdi q - dobici toplote od elektriĉnih reċaja E Tabela P..9 Srednje mesečne temperatre vazdha, srednje mesečne sme zračenja i broj stepen dana za svaki mesec grejne sezone ( SD=DD) Mesec I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Zima Средња месечна температура ( o C) 0,9 3,0 7,3,5 7,6 0,6,3,0 7,7,7 7,,6 5,6 ХОР (kwh/m ) 4,75 60,35 03,86 33,65 70,43 8,3 9,83 70,43 7,58 88,94 45,50 33,87 398 J (kwh/m ) И, З (kwh/m ) С (kwh/m ) 64,5 76,98 96,43 86,73 86,8 8,43 90,3 99,43 07,38 09, 66,5 5,80 455 3,57 55,35 79,80 96,05,90 6,78 5, 4,37 9,3 67, 34,67 5,53 30 7,4,38 36,04 44,64 55,69 56,88 58,7 5,83 38,78 9,6 7,93 4,3 45 DD = 50 585 458 370 0 0 0 0 0 0 0 373 53 8
Stambena zgrada sa jednim stanom Stambena zgrada sa više stanova Poslovna zgrada Zgrade namenjene obrazovanj Bolnice Restorani Trgovinski centri Sportski centri Sale za sastanke i prezentacije Indstrijske zgrade Skladišta Untrašnji bazeni Tabela P..0 Dobici toplote od ljdi i električnih ređaja (prema SRPS EN ISO 3790) Tip zgrade 3 4 5 6 7 8 9) Ostale zgrade Jedinica Ulazni podaci Untrašnja projektna temperatra za zimski period Untrašnja projektna temperatra za letnji period Površina po osobi (zazetost) Odavanje toplote po osobi Odavanje toplote ljdi po jedinici površine Pristnost tokom dana (proseĉno meseĉno) Godišnja potrošnja elektriĉne energije po jedinici površine grejanog prostora Protok svežeg vazdha po jedinici površine grejanog prostora Protok svežeg vazdha po osobi (obrok po osobi) Toplota potrebna za priprem STV po jedinici površine grejanog prostora 0 0 0 0 0 0 8 0 8 8 8 C 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 8 C 60 40 0 0 30 5 0 0 5 0 00 0 m /per 70 70 80 70 80 00 90 00 80 00 00 60 W/per,,8 4,0 7,0,7 0 9,0 5,0 6 5,0,0 3,0 W/m 6 4 6 3 4 6 3 6 6 4 h 0 30 0 0 30 30 30 0 0 0 6 60 kwh/m 0,7 0,7 0,7 0,7,0, 0,7 0,7,0 0,7 0,3 0,7 m 3 /(h m ) 4 8 4 7 30 6 7 4 5 4 30 4 m 3 /(h per) 0 0 0 0 30 60 0 80 0 0,4 80 kwh/m Godišnja količina toplote koja potiče od dobitaka sled Snčevog zračenja: sol F Gde s: sh sol I sol sol [kwh/a] (.39) 9
F - faktor osenĉenosti zgrade (iz Tabela.4,.5 i.6): sh F sh Fhor Fov F fin (.40) Gde s F, F, F korekcioni faktori za 45 SGŠ prema tabelama.4,.5 i.6. hor ov fin Za staklene spoljne površine: g F sol, gl gl F W, (.4) Gde s: g gl - faktor propstljivosti Snĉevog zraĉenja zavisnosti od vrste stakla (Tabela.7); F F - faktor rama; W - površina prozora (graċevinskog otvora) Za spoljne zidove: sol, C s, C Rs, C U C C (.4) s, C - emisivnost spoljne površine zida (kratkotalasno zraĉenje Snca); s,c 0,6 - vrednost za svetlije boje fasade i mermer Rs, C - otpor prelaz toplote za spoljn stran zida [m K / W] h e Srednja vrednost otpora prelaz toplote za spoljn stran zida: I [kwh/m ] - vrednosti date tabeli.4 sol sol R [m K / W] s,c 5 Tabela P.. - Faktor osenčenosti zgrade sled okolnih objekata Ugao [ o ] Korekcioni faktor F hor za 45 o SGŠ J I,Z S 0,00,00,00 0 0,97 0,95,00 0 0,85 0,8 0,98 30 0,6 0,70 0,94 40 0,46 0,6 0,90 0
Tabela P.. - Faktor osenčenosti zgrade sled nastrešica Ugao [ o ] Korekcioni faktor F ov za 45 o SGŠ J I,Z S 0,00,00,00 Vertikalni presek 30 0,90 0,89 0,9 45 0,74 0,76 0,80 60 0,50 0,58 0,66 Tabela P..3 - Faktor osenčenosti zgrade sled vertikalnih ispsta na fasadi Ugao [ o ] Korekcioni faktor F fin za 45 o SGŠ J I,Z S 0,00,00,00 orizontalni presek 30 0,94 0,9,00 45 0,84 0,84,00 60 0,7 0,75,00 Tabela P..4 - Faktor propstljivosti Snčevog zračenja zavisnosti od vrste stakla Vrsta zastakljenja Jednosrtko obiĉno staklo 0,85 Dvostrko obiĉno staklo 0,75 Dvostrko staklo sa selektivnim niskoemisionim premazom 0,67 Trostrko obiĉno staklo 0,7 Trostrko staklo sa dva selektivna niskoemisiona premaza 0,5 Dpli prozor 0,75 g gl Godišnja potrebna toplota za grejanje za sisteme koji rade sa prekidom: nd, interm a, red, nd, [kwh/a] (.43) Gde s:, nd, interm - Godišnja potrebna toplota za grejanje za sisteme koji rade sa prekidom [kwh/a]
Specifična mesečna potrošnja energije za grejanje (kwh/m ) a, red - bezdimenzijski faktor redkcije zagrevanj; Bezdimenzijski faktor redkcije zagrevanj raĉna se kao:,0 a, red 3 f, hr Gde je: f, hr - odnos broja sati rada sistema za grejanje tok nedelje prema kpnom broj sati nedelji. - bezdimenzioni odnos toplotnog bilansa i raĉna se po formli (.),,0 - vremenske konstante [h] (.44) Primer proraĉna:, nd, ht, gn, gn 6074, gn 89085 7655 kwh Raĉnato sa razliĉitim faktorima iskorišćenja dobitaka toplote za period grejanja, za svaki mesec., nd 7655, an 55 kwh/ m god 300 f 0 8 6 4 0 8 6 4 0 Ukpna godišnja potrošnja energije za grejanje: 55 kwh/m Oct Nov Dec Jan Feb Mar pr Slika P..0 Specifična potrošnja energije za grejanje po mesecima izračnata metodom potpno definisanog mesečnog modela prema SRPS EN ISO 3790 PoreĊenje rezltata dobijenih metodom stepen-dana i metodom potpno definisanog meseĉnog modela prikazano je na sledećem dijagram:
Specifična mesečna potrošnja energije za grejanje [kwh/m] 0 8 6 Metod SD Metod PDMM 4 0 8 6 4 0 Okt Nov Dec Jan Feb Mar pr Slika P.. Uporedni prikaz specifične potrošnje energije za grejanje po mesecima izračnate metodom stepen dana (SD) i metodom potpno definisanog mesečnog modela prema SRPS EN ISO 3790 (PDMM) 3