.A Vrša saga porošača i kozumih područja Da bi se proračuala vrša saga određeog kozumog područja koje se apaja el. eergijom preko ekog voda ili rasformaorske saice, mora da se pozaje broj porošača po ipovima, odoso prema ačiu grejaja i korišćeja el. eergije u oj oblasi Najpre se, primeom odgovarajućih empirijskih formula, proračuava vrša saga pojediačih porošača a godišjem ivou, prema ivoima elekrifikacije i ipovima porošača U kaegoriji domaćisva uvodi se i diamička kompoea promee (povećaja) vrše sage u skladu sa očekivaim povećajem sadarda saovišva u odosu a "bazu" dvehiljadiu godiu roraču vrše sage pojediačih porošača A. Za delimičo elekrifikovao domaćisvo, kod koga posoji daljiska priprema ople vode i daljisko grejaje i/ili gas, vrša saga po domaćisvu (sau) vra [kw/dom.] u godii progozog perioda prog se proračuava pomoću izraza: vra,5 0,3 el. ap. p 00 prog 2000 4, 75 el. ap. kw
Vrša saga porošača i kozumih područja gde je: prog - godia za koju se proračuava (progozira) vrša saga: prog > 2000; Δp (%) - procea prosečog godišjeg porasa vrše sage - deo koji e zavisi od ačia zagrevaja prosorija, za aše uslove se usvaja: Δp = % do Δp = 2%, usvaja se sredja vredos: Δp =,5%; el.ap isalisaa saga porošača u domaćisvu, za aše uslove se usvaja: el.ap =4,75 kw U slučaju pue elekrifikacije domaćisva, razlikujemo dve grupe, prema pripremi ople vode: b.) Za domaćisvo sa daljiskim grejajem i akumulacioim bojlerom(ima) za pripremu ople vode, vrša saga po domaćisvu (sau) [kw/dom.] u godii progoziraog perioda prog se proračuava pomoću izraza:
vrb Vrša saga porošača i kozumih područja 4, 5 0, 25 el. ap. p 00 Za domaćisvo sa daljiskim grejajem i proočim bojlerom(ima) za pripremu ople vode, vrša saga po domaćisvu (sau) vrb2 [kw/dom.] u godii progozog perioda prog se proračuava pomoću izraza: vrb2 gde je: vrboj vrb 0,75 pr. boj. pr.boj. - isalisaa saga proočog bojlera: pr.boj. =8 kw do pr.boj. =8kW el.ap. -isalisaa saga porošača u domaćisvu: el.ap. = 4,75 kw 4,5 0,25 el. ap. prog p 00 prog 2000 2000
Vrša saga porošača i kozumih područja C) U slučaju oale elekrifikacije, grejaje a elekriču eergiju moguće je a dva ačia: c) Za domaćisvo sa ermoakumulacioim (TA) pećima kojima se greju sve prosorije u sau, vrša saga po domaćisvu (sau) vrc (kw/dom.) u godii progozog perioda prog se proračuava pomoću izraza: vrc gde je: vrta vrb 0,75 TA 4,5 0,25 el. ap. vrta -deo vrše sage koji se korisi za zagrevaje saa TA pećima vrb - deo vrše sage koji se korisi za osale porebe domaćisva, osim za zagrevaje saa TA -isalisaa saga TA peći u sau, ako se greju sve prosorije se račua: TA = 9 kw el.ap. -isalisaa saga porošača u domaćisvu: el.ap. = 4,75 kw p 00 prog 2000
Vrša saga porošača i kozumih područja c.2) Za domaćisvo sa elekričim kolom za eažo grejaje, vrša saga po domaćisvu (sau) vrc2 [kw/dom.] u godii progozog perioda prog se proračuava pomoću izraza: vrc 2 gde je: vrko vrb 0,75 el. ko vrko -deo vrše sage koji se korisi za zagrevaje saa el. Kolom vrb - deo vrše sage koji se korisi za osale porebe domaćisva, osim za zagrevaje saa 4,5 0,25 el. ap. el.ko. -isalisaa saga el. kola u sau, gde je ajčešće: el.ko. = 8 kw ili 24 kw, ali može da bude i do 30 kw el.ap.- isalisaa saga porošača u domaćisvu: 4, 75kW el. ap. p 00 prog 2000
Vrša saga porošača i kozumih područja D) Za pojediače objeke, izva grupe domaćisava, važi: Vrša saga ekog pojediačog objeka je: j =p sj S j gde je S j korisa površia objeka u [m 2 ], a p sj jegova specifiča saga u [W/m 2 ], čija se vredos, saglaso delaosi koja se u objeku odvija, uzima j piz sj STabele j Tako je: d.)vrša saga škole: sk = p ssk S sk gde je S sk korisa površia objeka škole u [m 2 ],a p ssk jea specifiča saga u [W/m 2 ], i izosi: p ssk = 25 W/m 2 (ukoliko se drugačije e avede) d.2) Vrša saga doma zdravlja: dz = p sdz S dz gde je S dz korisa površia objeka doma zdravlja u [m 2 ], a p sdz jegova specifiča saga u [W/m 2 ], i izosi: p sdz = 35 W/m 2 (ukoliko se drugačije e avede) sk p ssk dz S sk p sdz S dz
Vrša saga porošača i kozumih područja Tabela : Specifiče sage pojediačih objekaa, prema delaosima Delaos rosvea Zdravsvo Sporski ceri Hoeli sa klima uređajem Hoeli bez klima uređaja Male poslove zgrade Trgovie Specifičo operećeje ps(w/m2) 0-25 0-35 0-50 30-70 20-30 5-30 25-60
Koeficijei jedovremeosi, primeom modifikovaog Raskovog obrasca 2. Određivaje koeficijea jedovremeosi Za domaćisava sa daljiskim grejajem, j. za delimiču ( a ) i za puu elekrifikaciju sa pripremom ople vode u akumulacioim ( b ) ili proočim bojlerima ( b2 ): 0,5 0,85 j b 0,5 0,5 Za oalo elekrifikovaa c domaćisva sa TA pećima 0,43 jc 0,43 c) Za oalo elekrifikovaa c2 domaćisva sa el.kolovima j c 2 0,267 c 0,267 c 2 a b b 2
Jedovremee vrše sage grupe porošača 3.Određivaje jedovremee vrše sage grupe porošača Za grupu porošača isih po ipu: vi j j j vrj Za grupu porošača različiih ipova: v j j j b b vrb c c vrc c2 c2 vrc2 sk dz2 j gde je: j-koeficije jedovremeosi između grupe porošača
Ukupa jedovremea vrša saga jede TS i više TS 4. Određivaje ukupe jedovremee vrše sage jede TS 35/0 kv i 0/X kv vts 5. Određivaje ukupe jedovremee vrše sage više () ravomero operećeih TS : vts ET ili () različio operećeih TS: vts j TS j j TS j vet vts vtsi
rogoza porebe za elekričom eergijom i vršom sagom oreba za elekričom eergijom i vršom sagom u periodu za koji se a određeom kozumom području plaira mreža zavisi od mogih čiilaca, kao šo su: red promee acioalog dohoka, mogućos korišćeja drugih oblika eergije i jihov medusobi odos cea (parie), dosigui ivo specifiče porošje, sadard saovišva, red promee broja saovika id. Čijeica da porebe za elekričom eergijom i vršom sagom kako u prošlosi, ako i u budućosi, zavise od avedeih fakora, omogućila je da se razvije i korisi zv. ezavisa (eksrapolacioa) meoda, koja za progozu promee eke veličie (elekriča eergija ili vrša saga) u budućosi korisi isključivo podake o promei posmarae veličie u prošlosi Meoda se prvesveo korisi za kozum elekrodisribuivog preduzeća kao celie, kao i za kozum koji apaja TS 35/0 kv ili TS 0/X kv
rogoza porebe za elekričom eergijom i vršom sagom Akiva elekriča eergija Wprog(GWh) u progoziraom periodu a dva ačia:. Na osovu poošje el.eergije W(GWh) osvaree u prehodom periodu gde je: Δ - broj godia izmedu godie za koju se vrši progoza prog i počee godie predhodog (isorijskog) perioda poč poč - počea godia predhodog (isorijskog) perioda; prog - godia za koju se progozira saga i eergija; a w (GWh/god.),b w - koeficijei koji se odose a vredosi elekriče eergije koje su osvaree u predhodom (isorijskom) periodu dužie godia, i proračuavaju se pomoću izraza: 3 w poc prog w w w prog b a b a W 2 2 w W W a 2 2 2 2 w W W b
Akiva vrša saga prog (MW) u progoziraom periodu 2.Na osovu proseče godišje sope promee elekriče eergije Δw(%) za progozirai period od N godia Akiva vrša saga prog(mw) proračuava se a sledeća 3 ačia:. Na osovu vrše sage osvaree u prehodom periodu: prog b, a ib izrazi 2 prog a p bp a p prog poc p p p i gde se koeficijei ap i bp odose a vredosi vrše sage koje su osvaree u predhodom (isorijskom) periodu, i proračuavaju se prema izrazima () i (2) ako šo se u ove izraze umeso elekriče eergije W [GWh] uesu odgovarajuće vredosi za vršu sagu [MW] iz prehodog perioda
Akiva vrša saga prog (MW) u progoziraom periodu 2.Na osovu akive eergije Wprog (GWh) proračuae za godiu prog progoziraog perioda pomoću izraza (3): (3) gde su koeficijei a pw i b pw vredosi el.eergije W (GWh) i vrše sage (MW) osvaree u prehodom periodu: pw prog pw prog prog b W a 2 4 2 2 pw W W W W a 5 2 2 2 pw W W W W W b
Akiva vrša saga prog (MW) u progoziraom periodu 3. Na osovu proseče godišje sope promee vrše sage p % za progozirai period od N godia: prog prog vrša saga osvarea u posledjoj -oj godii prehodog perioda prog godia za koju se progozira vrša saga posledja -a godia u prehodom periodu p% - proseča godišja sopa promee vrše sage za progozirai period od N godia, pomoću izraza: p % e Gde je N - vrša saga progoziraa za posledju N-u godiu progoziraog perioda - vrša saga osvarea u posledjoj (-oj) godii prehodog perioda 3 l N N 00 p 00 prog
Akiva vrša saga prog (MW) u progoziraom periodu Dužia prehodog perioda, kao i izbor iervala u prošlosi iz kojeg se uzimaju podaci o osvareoj vršoj sazi porošji elekriče eergije, reba da se variraju, a rezulai progoze reba da se uporede sa realizovaim vredosima Rezulai određuju dužiu i ierval prehodog perioda za koje se primejuju odgovarajući izrazi avedee aalize za progozirai period Uobičajea dužia iervala predhodog perioda je: = 0 godia Uobičajea dužia iervala progoziraog perioda N je akode: N = = 0 godia, ali može da bude ajviše dva pua veća: N=20 godia U praksi, ajbolji rezulai u primei ezavise (eksrapolacioe) meode mogu da se očekuju ako se a počeku svake godie uesu podaci o osvareim vredosima vrše sage i akive eergije W, ove vredosi se uključe u 0-ogodišji predhodi period i prema om periodu proračuaju vredosi vrše sage i eergije za ekuću, i arede godie Na rezulae proračua zao mogu da uiču dogadaji i okolosi koji oseo mejaju ulaze paramere, kao: rai uslovi, recesija, sušiska promea arifog sisera, ržišo vredovaje elekriče eergije id.
Vrša saga ključih priključaka Maksimalo jedovremeo operećeje a ivou kućog priključka ( mkp ) sambeog objeka zavisi od: broja saova koji se apajaju preko ovog priključka ačia zagrevaja i pripremaja ople vode u saovima isalisae sage elekričih uredaja id. Kako objeka ima samo jeda priključak, dimezioisaje kuć,og priključka se običo vrši sa većom rezervom Za prakiče proračue, ovo operećeje određuje se po sledećim obrascima, urađeim a osovu eoreskih razmaraja, iskusva i simaja (mereja) posojećeg saja: mkp meg mbeg jeg jbeg 8 k eg k eg jbeg
.c Vrša saga ključih priključaka Gde je: meg - deo sage koji poiče od elekričog zagrevaja saova (kw) mbeg - deo sage koji e zavisi od ačia zagrevaja saova (kw) jeg - proseča saga sa kojom učesvuje svako domaćisvo u maksimalom jedovremeom operećeju, odoso deo koji poiče od elekričog zagrevaja saova pomoću TA peći (kw/dom.) jbeg -proseča saga sa kojom učesvuje svako domaćisvo u maksimalom jedovremeom operećeju, odoso deo koji e zavisi od ačia zagrevaja saova (kw/dom) keg- koef. jedovremeosi max. godišjeg operećeja, deo koji se odosi a isalisau sagu porošača (TA peći) koja se korise za elekričo zagrevaje saova roseča saga u prehodom izrazu sa kojom učesvuje svako domaćisvo (sa) u maksimalom jedovremeom operećeju i e zavisi od ačia zagrevaja saova, u zavisosi od broja saova, proračuava se prema izrazima: jbeg jbeg 8, 5 0, 25 5, 0, 88 0, 75 20 20
Vrša saga ključih priključaka Koeficije k eg zavisi od proceualog učešća broja saova u sambeom objeku koji korise elekričo grejaje pomoću TA peći, i ima vredosi: keg = 0,6 ako ajviše 75% saova korise el.grejaje keg = 0,9 ako svi saovi a kućom priključku korise el.grejaje Vredosi maksimalog jedovremeog operećeja dobijee pomoću izraza uključuju i sagu zajedičkih elekričih uređaja sambeog objeka (lif, oploa podsaica i sl.), ali e uključuju operećeja poslovih i zaaskih prosorija, uslužih radioica i sl. ako se alaze u objeku Maksimalo jedovremeo operećeje sambeog objeka a ivou kućog priključka, u kome se korise elekriči uređaji velikih saga, kao: prooči bojleri, elekriči koao i sl., određuje se posebom aalizom svakog kokreog slučaja
2. Opereljivos eergeskih rasformaora ET-a ET reba da bude sposoba da kosao daje sagu S u predviđeom veku rajaja, ako je sredja emperaura okolie a 20 C a emperaura ajoplije ačke e prelazi 98 C ri drugim vredosima emperaure ambijea ET reba da daje sagu S iz abele: Tabela : Trajo dozvoljee sage ET-a Sredja emperaura a okolie(deva ili godišja) Traja dozvoljea saga: S k S 0 C C,6 S,08S 0 20 C 30 C,0 S 0,9S To su osovi uslovi za ormalu brziu sareja izolacije, odoso ormalo smajeje rajosi (veka rajaja) ET-a Sadardi e uvrđuju koliki je ormali vek rajaja, već samo apomiju da je "ormala rajos ET-a ekoliko deceija"
Opereljivos eergeskih rasformaora ET-a Traja pogo sa određeom sagom S javlja se samo kod idusrijskih porošača koji rade u ri smee rosečo disribuivo operećeje je promeljivo u oku daa i godišjih doba, pri čemu se ciklički smejuju periodi viših i ižih operećeja Na slici je uprošće dijagram disriburivog operećeja za devi cikliči rad To omogućava da eergeski rasformaori koji se korise u elekrodisribucijimogu da se operećuju izad vredosi za raje sage S, iz prehode abele
Opereljivos eergeskih rasformaora ET-a Vredosi dozvoljeog operećeja S 2 u zavisosi od prehodog operećeja S, dužie rajaja dozvoljeog operećeja S 2 i emperaure Ɵ a okolie a mesu rada ET-a, dae su u domaćim IEC sadardima preko abela i dijagrama u kojima se korise kosae k i k 2 koji se izražavaju relaivo u odosu a azačeu sagu S eergeskog rasformaora: S S k k 2 S S 2 S S doz Gde je S 2 =S doz -dozvoljeo operećeje eergeskog rasformaora
Opereljivos eergeskih rasformaora ET-a Za ET-e koji se korise u elekrodisribuciji Srbije u sadardima se daje pe abela (dijagrama) za emperaure okolie: Ɵ a = 0 C, 0 C, 20 C, 30 C i 40 C Da bi bila objašjea primea ovih abela, a sikama je da grafički prikaz abela i 4 iz ovih sadarda, koje predsavljaju rad ET-a u zimskim (Ɵ a = 0 C) i lejim uslovima (Ɵ a = 30 C) Tabele se odose a ormala režim operećeja i ormalo smajeje rajosi ("rošeje veka rajaja") ET-a ri ome i pri cikličom (disribuivom) operećeju moraju da budu ispujea sledeća ograičeja: sruja amoaja e sme da prede 50% azačee sruje: I,5 I k 2 emperaura ajoplije ačke amoaja e sme da pređe 40 C, a emperaura ajoplije ačke ulja 5 C,5
2. Opereljivos eergeskih rasformaora ET-a Graiča vredos paramera K2g dozvoljeog operećeja S2 očiava se sa odgovarajuće krive dužie rajaja dozvoljeog operećeja S2 i emperaure ambijea a. Graiča vredos prehodog operećeja Sg dobija se : S g Za dobijeu vredos K g sa isog grafikoa očiava se K 2doz i sračuava se: S 2 Ukoliko je S k 2 g S k 2 g S k g S 2 k 2 S doz k 2 doz S doz S vr S k ije porebo rezervisaje preko sekudare mreže ili raserećeje S kozuma. Ukoliko je doz S vr oda se iz susedih TS preko sekudare mreže mora rezervisai saga ili rasereii kozum za S S vr S doz U disribuivoj mreži je karakerisiča slučaj korišćeja pogoa u varedim uslovima pri ispadu jedog od dva ET-a u ekom posrojeju. S
Opereljivos eergeskih rasformaora ET-a pri emperauri okolie Ɵa=0 C( zimski uslovi )
Opereljivos eergeskih rasformaora ET-a pri emperauri okolie Ɵa=30 C( leji uslovi )
Opereljivos eergeskih rasformaora ET-a Dozvolje je krakoraja rad ET-a u varedim uslovima (pogo u uždi, priudi pogo), kada su dozvoljea operećeja i izad,5i, (K2 >,5 - isprekidai delovi dijagrama a prehodim slikama) Ni u kom slučaju e smeju da se prekorače dozvoljee emperaure amoaja od 40 C i ulja od 5 C Ove zaheve ajefikasije obezbeduje ermička slika ET-a, koja se uobičajeo korisi za ET-e azačee sage veće od 8 MVA Za ET-e koji se korise u elekrodisribuciji Srbije u sadardima se daje osam abela sa vredosima dozvoljeog operećeja u varedim uslovima i odgovarajućeg devog smajeja rajosi ET-a ("preerao sareje izolacije") u "ormalim daima", kao i zabrajei režimi operećeja ET-a, za vredosi rajaja pogoa u varedim uslovima: = 0,5 h, h, 2 h, 4 h, 6 h, 8 h, 2 h i 24 h
3. Opereljivos kablovskih i adzemih vodova 3.a Opereljivos kablovskih vodova U zavisosi od ipa i preseka, aposkog ivoa i propisima određeih uslova polagaja kabla, određuje se azačea dozvoljea sruja I d prema abeli III.3. Svaro dozvoljea sruja I dozk može bii različia u odosu a I d (zbog reale siuacije uslova i ačia polagaja kabla) i proračuava se: Idoz kop k K k p kbk I d Gde su koeficijei: kop=,0 za promeljivo disribuivo operećeje k,0 0,007 20 5 C, U 20kV 8 C, U 20kV gde je Ɵ emperaura la (zemlje) a dubii polagaja: Ɵ = 5 C za kablove azač. apoa do 20 kv i Ɵ = 8 C azačeog apoa preko 20 kv K p -za specifiču oplou oporos la, abela III. K bk -za više od jedog kabla pod apoom u isom rovu, abela III.2 Vredos svaro dozvoljee privide sage kabla je: S dozk S max Ako je područja koje kablovski vod reba da apoji, oda reba rezervisai deo sage preko poveze mreže ižeg aposkog ivoa ili raserećeje S dozk 3 U I dozk
Opereljivos kablovskih i adzemih vodova
Opereljivos kablovskih i adzemih vodova
3.b Opereljivos adzemih vodova Al/č provodicima U zavisosi od ipa i preseka provodika, godišjeg doba i meeoroloških uslova azačee dozvoljee sruje I d adzemih vodova od Al/č provodika dae su u abeli III.5. U zavisosi od ovih realih uslova svara vredos dozvoljee sruje operećeja je: I doz kop k kv ksz I d Gde su koeficijei: k op =,0 za promeljivo disribuivo operećeje k,0 0,009 40 a emperaura ambijea i a K v -brzia vera, abela III.4 a 0 C, zimi K sz -za vreme osučaosi, abela III.4 30 C, lei I d - azačea dozvoljea sruja operećeja adzemog voda sa Al/č provodicima odgovarajućeg preseka, iz Tabele III.5. Vredos svaro dozvoljee privide sage adzemog voda je: S doz S S doz 3 U Ako je max područja koje adzemi vod reba da apoji, oda reba rezervisai deo sage preko poveze mreže ižeg aposkog ivoa ili raserećeje. I doz a
Opereljivos adzemih vodova Al/č provodicima
Opereljivos adzemih vodova izvedeih SKS-om U zavisosi od ipa i preseka provodika, godišjeg doba i meeoroloških uslova azačee dozvoljee sruje Id adzemih vodova od samoosećeg kablovskog sopa SKS dae su u abeli III.7. U zavisosi od ovih realih uslova svara vredos dozvoljee sruje operećeja SKS voda je: Gde su koeficijei: kop=,0 za promeljivo disribuivo operećeje emperaura ambijea i Kv-brzia vera, abela III.6 doz Ksz-za vreme osučaosi, abela III.6 k,0 0,008 30 a a I k I d - azačea dozvoljea sruja operećeja za dai ip i presek provodika, iz Tabele III.7. op k k v k sz a a I d 0 30 C, zimi C, lei
Opereljivos adzemih vodova izvedeih SKS-om
Opereljivos adzemih vodova izvedeih slaboizolovaim provodicima (SI) U zavisosi od ipa i preseka provodika, godišjeg doba i meeoroloških uslova azačee dozvoljee sruje Id adzemih vodova izvedeih slaboizolovaim provodicima (SI) dae su u abeli III.5. U zavisosi od ovih realih uslova svara vredos dozvoljee sruje operećeja SKS voda je: Gde su koeficijei: kop=,0 za promeljivo disribuivo operećeje k,0 0,06 40 a emperaura ambijea i Kv-brzia vera, abela III.8 Ksz-za vreme osučaosi, abela III.8 a I d - azačea dozvoljea sruja operećeja za dai ip i presek SI-a, Tabela III.5. I doz k op k k a a v k 0 sz 30 I d C, zimi C, lei
Opereljivos adzemih vodova izvedeih slaboizolovaim provodicima (SI)