DISTRIBUCIJA I PRODAJA ELEKTRIČNE ENERGIJE

Transcript

1 DISTRIBUCIJA I PRODAJA ELEKTRIČNE ENERGIJE UVOD Električa eergija predstavlja oblik eergije od ajvećeg začaja za fukcioisaje savremee ljudske civilizacije. Život moderog čoveka daašjice bio bi gotovo ezamisliv bez je. Zbog toga su proizvodja i dostava električe eergije krajjim korisicima izuzeto važe delatosti, koje se zakoski uredjuju a acioalom, a sve više i a medjuarodom ivou, pogotovu kada je u pitaju tržište ove eergije. Uopšte uzev, oa država koja obezbedi hrau i eergiju (a u budućosti i pitku vodu), osigurala je svoju i budućost svoga staovištva. Orgaizacija elektroprivrede i prava regulativa za je rad Što se tiče acioale zakoske regulative, ekoliko ključih zakoa i drugih akata uredjuju odose i pravila u procesu proizvodje, dostave i prodaje električe eergije, kao i orgaizaciju i poslovaje preduzeća koje je osilac ove delatosti. U Srbiji, Zakoom o elektroprivredi, odoso Zakoom o eergetici (iz jula 2004.), utvrdje je pravi okvir za poslovaje elektroprivredih preduzeća. Međusobi odosi subjekata, delatosti uutar elektroprivrede i akata koji ih odredjuju, dati su u grubo a slici. Postojeće staje do 2003/04. bilo je takvo da su sva preduzeća orgaizovaa u jedo jedistveo, Elektroprivredu Srbije (EPS). Oa je doskora obuhvatala i jamske i površiske kopove uglja, čije je izdvajaje otpočelo srediom godie. Time je ozače početak procesa deregulacije i reorgaizacije EPS, jer je i u čitavom svetu tred da se delatosti koje isu direkto vezae za proizvodju i preos električe eergije odvoje i osposobe za samostali astup a slobodom tržištu. Orgaizacioo i fukcioalo, uutar EPS raspozajemo: - elektrae (termo i hidro), u kojima se proizvodi električa eergija, - preosu mrežu od elektraa do većih aseljeih mesta tj. do čvorišta u kojima se eergija razdeljuje a visokom apou i - elektrodistributivu mrežu tj. preduzeća koja a regioalom i/ili lokalom ivou preuzimaju električu eergiju i prodaju je krajjim korisicima. Predmet ove kjige je elektrodistributiva delatost. Specifiča položaj elektrodistributivih preduzeća izmedju preose mreže i krajjih korisika električe eergije uslovljava postojaje jeog mereja a dva ivoa: jedog prema preosoj mreži, a kojima ova preduzeća preuzimaju električu eergiju od preduzeća zadužeog za je preos (»Elektromreža Srbije«, biv. Elektroistok ) i drugog prema krajjim potrošačima (i to a svim elektrodistributivim apoima: 0, 35, 0 (20) i 0,4 kv). S obzirom da je u oba slučaja reč o obračuskome mereju, koje služi za aplatu preuzete tj. utrošee električe eergije, elektrodistributiva delatost potpada pod još jeda akt prave regulative Zako o metrologiji (odoso Zako o merim jediicama i merilima). Osim jega, za delatost elektrodistributivog preduzeća i jegovo korekto vršeje fukcija izrade obračua za utrošeu električu eergiju i aplate, ključa su još dva dokumeta: akt o uslovima za isporuku električe eergije i Tarifi sistem (tj. ceovik) za prodaju električe eergije. Za razliku od zakoa, koje doosi država tj. Naroda skupštia, posledja dva akta usvajao je Upravi odbor same Elektroprivrede, dok je od jula 2004, Zakoom o eergetici propisao da ih doosi Agecija za eergetiku. Tehička struktura elektrodistributivog sistema Kao što je apred već apomeuto, distributivi sistem električe eergije čie iskoaposka (0,4 tj. kv) mreža, sredjeaposka (0, 20 i 35 kv) mreža, deo mreže 0 kv, odgovarajuće trasformatorske staice izmedju jih, kao i drugi eergetski objekti, telekomuikacioi sistem, iformacioi sistem i druga ifrastruktura eophoda za fukcioisaje distributivog sistema.

2 Tehološke fukcije i delatosti distributera električe eergije Distribuciju električe eergije, preuzete od preose mreže, kao osovu tehičkotehološku delatost jedog elektrodistributivog preduzeća, prati čitav iz radji, koje su u fukciji prodaje električe eergije krajjim potrošačima. Najvažije su: - upravljaje, - održavaje i - plairaje elektrodistributive mreže, - održavaje mere tehike i merih mesta, - mereje i periodičo očitavaje utrošee električe eergije, - formiraje obračua (račua) i - aplata. (Zako o elektroprivredi) Elektroprivreda Savet Agecija za Država Zako o eergetici Upravi odbor eergetiku Zako o metrologiji Elektrae Opšti uslovi za isporuku el.e. Tarifi sistem za prodaju el.eerg. Distributivi kod meri Preduzeće&mreža za preos Elektrodistributivo uređaji preduzeće Mera mesta preuzimaja el. e. Visoki apo Mreža za distribuciju elektr. eergije Upravljaje i održavaje mreže meri mero mesto uređaji potrošača očitavaje el. brojila Tehičke usluge i mereje Prodaja el. eergije el. trošila potrošača formiraje tarifi obračua stavovi potrošač aplata Slika. Međusobi odosi subjekata, delova i fukcija EP i ED preduzeća prilikom distribucije i prodaje električe eergije i osovi pravi akti koji ih određuju 2

3 Ove delatosti su, dakle, tehičke ili komercijale, i podržae su gore avedeom pravom i odgovarajućom tehičkom regulativom (tehičkim propisima i preporukama). I Zako o eergetici propisuje da je distributer električe eergije odgovora za održavaje, fukcioisaje i razvoj (plairaje) elektrodistributivog sistema, uskladje sa potrebama kupaca a odredjeom području, kojima isporučuje električu eergiju. Stoga su u ovoj kjizi sa praktičog, ižejerskog aspekta objašjei relevati pojmovi, elemeti elektrodistributivog sistema i osove delatosti iz adležosti jedog elektrodistributivog preduzeća (plairaje i upravljaje elektrodistributivom mrežom, isporuka, mereje, obraču i prodaja utrošee električe eergije). Na slici prikazae su samo oe delatosti i odgovarajući orgaizacioi delovi jedog elektrodistributivog preduzeća, koji su u direktoj fukciji korektog rada elektrodistributivog sistema, isporuke i aplate utrošee električe eergije. Izostavljee su, pr. fukcije plairaja elektrodistributive mreže i izdavaja rešeja (elektroeergetskih saglasosti tj. odobreja) za priključeje ovih potrošača, dok se pregled ovih i rekostruisaih merih mesta obavlja u sklopu Tehičkih usluga. Ovo su takodje ključe delatosti elektrodistributivog preduzeća kao isporučioca tj. distributera električe eergije. Stoga bi i u slučaju deregulacije, reorgaizacije i delimiče privatizacije elektroprivrede, ove fukcije trebalo da ostau u sastavu sužee delatosti elektrodistributivih preduzeća. Od oih fukcija koje su, pak prikazae a slici, pr. održavaje mreže moglo bi se izdvojiti iz elektrodistributivog preduzeća i/ili poveriti trećim licima. Isto važi i za održavaje merih mesta i uredjaja (brojila električe eergije i dr.), koje sada vrše službe tehičkih usluga i laboratorije za pregled, servis i overu merih uredjaja. Ovakva praksa, aime, postoji u ekim evropskim državama. Što se tiče ostalih delova EPS sa slike, elektrae je takodje moguće izdvojiti u zasebe orgaizacioe celie, pa čak i otudjiti, dok je po pitaju preose mreže u svetu preovladjujuća praksa da oa ostae u posedu države i u sklopu jedog jedistveog preduzeća za preos električe eergije. Uvodjeje ovih fukcija i orgaa adležih za rad distributera električe eergije Zakoom o eergetici, koji je stupio a sagu jula godie, i u ašoj zemlji je predvidjeo uvodjeje fukcije operatera elektrodistributivog sistema. Preko jega distributer električe eergije obavlja i delatost upravljaja distributivim sistemom i delatost trgovie a malo električom eergijom. Istim zakoom je predvidjeo i osivaje već pomeute Agecije za eergetiku, uz čiju saglasost operater distributivog sistema doosi Pravila o radu distributivog sistema. Ovim pravilima se utvrdjuju ači upravljaja i ači obezbedjivaja pogoske spremosti sistema za distribuciju električe eergije. Osim toga, jima se utvrdjuju aročito: - tehički uslovi za priključeje korisika a sistem, - tehički i drugi uslovi za bezbeda pogo distributivog sistema, - uslovi za obezbedjivaje pouzdae i kotiuirae isporuke električe eergije kupcima, - postupci u krizim situacijama, - pravila o pristupu treće strae distributivom sistemu, - fukcioali zahtevi i klasa merih uredjaja, - ači mereja električe eergije i - drugi uslovi. Deregulacija elektroprivrede Deregulisaa i reorgaizovaa elektroprivreda sastoji se od više posebih kompaija, koje se dele a: - krajje korisike, - kompaije za trgoviu električom eergijom, u ulozi sabdevača, - provajdere balasa (upravljaje mrežom), - proizvodjače električe eergije, - vlasike mreže i - admiistratore sistema. 3

4 Jeda od mogućih modela orgaizacije tokova eergije i ovca u deregulisaoj elektroprivredi prikaza je a slici 2. acioala mreža proizvodjači el. eergije regioale mreže potrošači el. eergije abavka lokale mreže kompaije za trgoviu električom eergijom - provajderi balasa - sabdevači el.eerg. abavka / prodaja šire (medjuarodo) tržište el. e. prodaja tokovi eergije trasfer ovca Slika 2 Orgaizacioa struktura, tokovi eergije i ovca u deregulisaoj elektroprivredi U Srbiji je, shodo postojećim aposkim ivoima elektroeergetskih mreža, moguća sledeća podela, prikazaa a slici 3. preos distribucija el.eergije 0 kv proizvodja 5,75 kv 400 i 220 kv 0 kv 35 kv 0(20) kv 0,4 kv acioala preosa mreža regioale mreže lokale mreže Slika 3 Postojeći aposki ivoi elektroeergetskih mreža Srbije Osovi uslovi za otvoreo tržište električe eergije su: - pristupača mreža sa javim tarifama - tržiša razmea električe eergije - postojaje ovlašćeog operatera, koji rukovodi poslovima balasa - razdvajaje fukcija užo, prema račuima, legalo bolje. 4

5 Osovi pricipi deregulacije su: - mora biti formira jeda specijala regulatori autoritet, sa zadatkom supervizije tržišta električe eergije - upravljaje mrežom mora biti zakoski odvojeo od proizvodje i prodaje električe eergije i karakteriše ga sledeće: - kompaija za mrežu mora imati kocesiju/licecu - kompaija za mrežu je u obavezi da: - priključuje potrošače pod razumim uslovima - isporučuje električu eergiju svim potrošačima - vrši mereja i izveštava o isporučeoj električoj eergiji - mreže tarife moraju biti utvrdjee a jeda razuma ači - mreže tarife e smeju da zavise od udaljeosti potrošača 5

6 . POTROŠAČI Aktom o uslovima za isporuku električe eergije defiišu se pojmovi isporučioca i potrošača električe eergije. Isporučilac električe eergije je Elektroprivreda Srbije, odoso java preduzeća za distribuciju električe eergije, a čije su objekte odoso mrežu priključei objekti, uređaji i istalacije potrošača električe eergije. Potrošači (po ovom Zakou: kupci) električe eergije su svi korisici električe eergije čiji su elektroeergetski objekti, uređaji, postrojeja ili istalacije priključei a elektroeergetske objekte odoso mrežu isporučioca... Kategorije potrošje i grupe potrošača Kriterijumi i merila za određivaje kategorija potrošje i grupa potrošača utvrđuju se Tarifim sistemom. Tarifi sistem propisuje obračuske elemete za utvrđivaje vredosti isporučee električe eergije, a za svaku kategoriju potrošje i grupu potrošača utvrđuje tarife stavove za obraču električe eergije. Tarifi stavovi se određuju prema vremeu korišćeja i drugim uslovima preuzimaja električe eergije. Tarifi sistem takođe propisuje ači primee ovako utvrđeih obračuskih elemeata i tarifih stavova za obraču utrošee električe eergije. Njihovom primeom obezbeđuje se prilagođavaje potrošje el. eergije uslovima i mogućostima elektroeergetskog sistema.... Kategorije potrošje Kategorije potrošje određuju se u zavisosti od: - apoa a mestu isporuke električe eergije potrošaču, U - jedovremee sage trošila, P j - amee potrošje - vrste merih uređaja tj. ačia mereja - drugih kriterijuma utvrđeih Tarifim sistemom Shodo prethodom, određee su sledeće kategorije potrošje: ) potrošja a visokom apou ( objekti potrošača priključei a el.e.mrežu apoa 0 kv ) 2) potrošja a sredjem apou ( objekti priključei a mrežu apoa U : kv < U < 0 kv ) 3) potrošja a iskom apou ( U kv, aktiva i reaktiva eergija i obračuska saga utvrđuju se merejem; i to za : - potrošače sa P j > 43,6 kw tj. odobreom strujom priključka I > 63 A, - potrošače sa P j 43,6 kw tj. I 63 A po jihovom zahtevu ) 4) široka potrošja ( U kv, P j 43,6 kw tj. I 63 A, uz korišćeje električe eergije za: - potrebe domaćistva u staovima, stambeim zgradama, kućama za odmor - pogo zajedičkih uređaja i istalacija u stambeim zgradama, zajedičkim i sporedim prostorijama - tzv. opšta potrošja - liftovi, osvetljeje stepeišta, vešerica, skloišta i dr. - pogo uređaja i istalacija komuale potrošje - kotlarice za daljisko ili idividualo grejaje stambeih zgrada i sl. - pogo elektromotora i aparata u poljoprivredim domaćistvima, i pogo uređaja i istalacija kućih i zajedičkih seoskih vodovoda - potrebe osvetljavaja i zagrevaja poslovih objekata i prostorija i pogo motora i aparata, zajedičkih uređaja i istalacija u jima 6

7 i u jihovim zajedičkim i sporedim prostorijama - u objektima komercijalog turizma, odmarališta, zdravstveih, prosvetih, kulturih i dečjih ustaova i admiistrativih objekata ) 5) javo osvetljeje ( osvetljeje ulica, trgova, tuela, pešačkih prolaza, parkova, puteva, istorijskih spomeika i drugih obeležja, apajaje uređaja za putu sigalizaciju i druga potrošja za osvetljavaje javih površia i javih objekata )..2. Grupe potrošača Kategorija široke potrošje obuhvata različite grupe potrošača, prema kriterijumima: A) ačia mereja isporučee aktive eergije, B) ačia utvrđivaja obračuske sage i C) amei potrošje električe eergije. A) Prema ačiu mereja isporučee aktive eergije razlikuju se: ) potrošači sa jedotarifim (JT) merejem - mereje aktive eergije uz primeu jedistveog devog tarifog stava 2) potrošači sa dvotarifim (DT) merejem - primea višeg (VT) i ižeg (NT) tarifog stava, zaviso od doba daa 3) potrošači sa upravljaom potrošjom - isporučilac sistemom daljiskog upravljaja komaduje apajajem potrošačevih el. kotlova, TA-peći i protočih bojlera, tako da se jihovo apajaje može prekiuti u periodu od ajviše dva puta po tri časa, s tim da između dva prekida sabdevaje mora da traje bar četiri časa. U toku 0 h/da apajaje ovih trošila je po NT, od čega 8 sati eprekido. eme isporuke el.e. ovim trošilima određuje isporučilac, u skladu sa mogućostima elektroeergetskog sistema. Ako je u 7:00 temperatura -0 o C ili iža, sledi dodata isporuka ovim trošilima u trajaju od dva sata, i to u periodu od 2:00 do 22:00. B) Prema ačiu utvrđivaja obračuske sage, periodu od do , razlikovali su se: ) potrošači sa ugrađeim uređajem za ograičeje sage struje 2) potrošači bez ugrađeog uređaja za ograičeje sage struje Posle , za obe ove grupe utvrdjea je ista vredost obračuske sage od 2,6 kw, osim ako sam potrošač sa ugrađeim limitatorom, uz odgovarajući zahtev podet isporučiocu, e zatraži da mu se limitator prihvati kao obračusko sredstvo. Tada se obračuska saga određuje kao i raije za ovu grupu, B), pomoću empirijskih formula (i uglavom je veća od 2,6 kw), ali se utrošea električa eergija tarifira povoljije (iže cee kwh). C) Prema amei potrošje električe eergije: ) domaćistvo - potrošači koji el. eergiju koriste za potrebe domaćistva u staovima, stambeim zgradama i objektima za odmor, za potrebe osvetljavaja pripadajućih sporedih, ekoomskih objekata i garaža i prilazima tim objektima, kao i za pogo elektromotora i aparata u poljoprivredim domaćistvima 2) java i zajedička potrošja - ustaove koje je osovala država ili jediica lokale 7

8 samouprave, u oblasti: obrazovaja, kulture, zdravstvee zaštite staovištva i životija, dečje i socijale zaštite; - potrošja el.eergije za apajaje zajedičkih uređaja i istalacija u stambeim zgradama, zajedičkim i sporedim prostorijama; - potrošja za pogo uređaja i istalacija kućih i zajedičkih seoskih vodovoda. 3) ostala potrošja - potrošači koji el. eergiju koriste za osvetljavaje i zagrevaje poslovih objekata i poslovih prostorija i pogo motora i aparata u tim objektima i prostorijama, i za pogo zajedičkih uređaja i istalacija; - potrošači iz kategorije široka potrošja, koji el. eergiju koriste za potrebe obavljaja privredih i drugih delatosti i potreba koje e spadaju u delatosti iz grupa domaćistvo i java i zajedička potrošja..2 Kategorije elektrifikacije domaćistva Udeo potrošje električe eergije u domaćistvima u ukupoj potrošji električe eergije u elektrodistributivim preduzećima u Srbiji je izad 60% i u ajvećoj meri zavisi od cee električe eergije i ačia zagrevaja stambeog prostora. U posledjim godiama prošlog veka udeo potrošje eergije u domaćistvima u Beogradu dostizao je 80% od ukupe potrošje. U odosu a prisutost drugih eergeata i ači pripreme saitare tople vode razlikujemo tri osove kategorije elektrifikacije domaćistva: a) ''delimiča'' elektrifikacija ; b) ''pua'' elektrifikacija i c) ''totala'' elektrifikacija. ''Delimiča'' elektrifikacija podrazumeva takozvao ''trošisko'' apajaje, odoso da su u domaćistvu a raspolagaju električa eergija, topla voda i gas. Grejaje staa i priprema saitare tople vode su iz sistema daljiskoga grejaja. ša saga domaćistva a godišjem ivou u opštem slučaju se može izraziti u obliku: P vr =a+b P Σel.ap. () gde su a, b koeficijeti i P Σel.ap zbir istalisaih saga električih aparata (trošila) u stau, koja za proseče uslove u Beogradu izosi 4,75 kw. Za slučaj ''delimiče '' elektrifikacije vrša saga domaćistva može se iskazati kao : P vra (2) =,5+0,3 P Σel.ap (2). Domaćistva u kategoriji ''pua'' elektrifikacija razvrstaa su u dve grupe, prema pripremi saitare tople vode, a: domaćistva sa akumulacioim bojlerima i domaćistva sa protočim bojlerima. Zagrevaje domaćistava obe grupe je iz sistema daljiskog grejaja. ša saga domaćistva sa akumulacioim bojlerom može se iskazati kao : P vrb =(4 5)+0,25 P Σel.ap (kw) 4,5 +0,25 P Σel.ap (kw) (3). U slulčaju ''pue'' elektrifikacije kod domaćistava sa protočim bojlerima vrša saga određuje se iz : P vrb2 =(20-0,25 P pr.boj. )+ 0,25 P Σel.ap (kw) 4,5 + 0,75 P pr.boj. + 0,25 P Σel.ap (kw) (4), gde je P pr.boj. (kw) saga protočog bojlera koja se kreće u opsegu (8-36) kw. 8

9 Domaćistva u kategoriji ''totale'' elektrifikacije podrazumevaju grejaje stambeog prostora pomoću električe eergije i razvrstaa su u dve grupe: grejaje TA pećima i grejaje etažim kotlovima. ša saga domaćistva koje se greje termoakumulacioim pećima iskazuje se relacijom: P vrc =(4 5 0,25P TA )+ 0,25 P Σel.ap (kw) 4,5 + 0,75 P TA + 0,25 P Σel.ap (kw) (5) gde je P (kw) saga TA peći za grejaje, i za proseče uslove izosi 0 kw. TA U slučaju da se grejaje stambeog prostora kod ''totale'' elektrifikacije realizuje električim kotlovima za etažo grejaje vrša saga iskazuje se relacijom: P vra2 =(20-0,25P el.kot.. )+ 0,25 P Σel.ap. (kw) 4,5 + 0,75 P el.kot.. + 0,25 P Σel.ap. (kw) (6) gde je P el.kot. (kw) saga električog kotla za etažo grejaje, i ima vredosti (2-30) kw..3 Faktor jedovremeosti Faktor jedovremeosti je iskaza količikom ukupe vrše sage potrošača i zbira pojediačih vrših saga svih potrošača: PΣv j = (7). P i vi Ako su potrošači približo iste sage, što je za potrošače u kategoriji domaćistvo ispujeo, oda je faktor jedovremeosti potrošača: PΣ v j = (8) Pv Za faktor jedovremeosti domaćistava, pod uslovom da je opterećeje jedog domaćistva u vreme vršog opterećeja distribuirao po ormaloj raspodeli, važi : j j = j + (9) gde je : j - faktor jedovremeosti kada broj domaćistava teži beskoačosti i je broj domaćistava. Faktor jedovremeosti za domaćistava sa ''delimičom'' elektrifikacijom je : 0,5 0,85 j a = 0,5 + = 0,5 + (0). Faktor jedovremeosti za domaćistava sa ''puom'' elektrifikacijom i pripremom saitare tople vode akumulacioim bojlerima je : j b 0,5 0,85 = 0,5 + = 0,5 (). + Faktor jedovremeosti za domaćuistava sa ''puom'' elektrifikacijom i pripremom saitare tople vode protočim bojlerima je: 0,5 0,85 jb 2 = 0,5 + = 0,5 + (2). 9

10 Faktor jedovremeosti za domaćuistava sa ''totalom'' elektrifikacijom i grejajem TA pećima je: 0,43 0,57 jc = 0,43 + = 0,43 + (3). Faktor jedovremeosti za domaćistava sa ''totalom'' elektrifikacijom i grejajem kotlovima za etažo grejaje je: 0,267 0,733 j = 0,267 + = 0,267 + (4). c 2 Predhodo defiisai faktori jedovremeosti odose se isključivo a pojediače grupe od istih stambeih jediica za razlilčite tipove elektrifikacije u domaćistvu. Međutim, kada treba dimezioisati jeda izvod iz TS 0(20)/0,4 kv ili azivi kapacitet trasformatora u TS0(20)/0,4 kv susrešćemo se sa potrošačima različitih saga, kako iz kategorije ''široka potrošja'' (gde pripadaju domaćistva), tako i iz kategorije ''potrošja a iskom apou''. Kako se sage ovi potrošača mogu kretati u opsegu kw, jer se veće sage e mogu priključiti a jeda izvod iskog apoa iz TS 0(20)/0,4 kv, tada se faktor jedovremeosti za grupu m potrošača različitih saga i različitih kategorija izuzev domaćistava može iskazati : m ( 0,57 + 0,009P ) Vi i= j g = (5) m m PVi 0,57 + 0,009PVi PVi i= i= gde je : (kw) - vrša saga svakog pojediačog potrošača i m - ukupa broj potrošača u P Vi kategoriji široka potrošja i potrošja a iskom apou izuzev domaćistava..4 Specifiči parametri za ostale vrste potrošje izuzev domaćistava ša saga potrošača za sve kategorije potrošača, izuzev domaćistava, uobičajeo se dobija putem aketa i upita potrošačima, ili iskazivajem potreba za ove kapacitete kroz zahteve za elektroeergetsku saglasost (odobreje za priključeje a mrežu). Međutim, postoje slučajevi kada predhodi podaci isu a raspolagaju i tada se određivaju vrše sage prilazi pomoću specifičih parametara: P p S 0 3 op (kw) (6) = s ob gde je p s (W/m 2 ) - specifičo opterećeje za određeu delatost i S ob (m 2 ) - površia objekta u kome se obavlja delatost. U tabeli dati su podaci za specifičo opterećeje za ''ostalu potrošju'' izuzev domaćistava. Tabela Specifiča opterećeja objekata ostale potrošje Delatost Specifičo opterećeje p s (W/m 2 ) Prosveta 0-25 Zdravstvo 0-35 Sportski cetri 0-50 Hoteli sa klima uređajima Hoteli bez klima uređaja Male poslove zgrade 5-30 Trgovie

11 .5 Određivaje vršog opterećeja više grupa različitih kategorija potrošača U realim situacijama, kada je potrebo dimezioisati presek iskoaposkog voda iz TS 0(20)/0,4 kv ili odrediti kapacitet trasformatora u istoj TS 0(20)/0,4 kv, ije prisuta samo jeda grupa potrošača. Za ajopštiji slučaj gde su a kozumu TS 0(20)/0,4 kv prisute sve grupe potrošača predhodo avedeo vršo opterećeje se određuje iz : P V = a j a P a + b j b P b + b 2 j b2 P b2 + U izrazu (7) učijea je pretpostavka da vrša opterećeja svake pojediače grupe potrošača astaju istovremeo, što se u realosti e događa. Zbog toga, rezultati koji se dobiju primeom izraza (7) su a strai sigurosti i daju određeu rezervu pri dimezioisaju elemeata elektrodistributive mreže. c j c P c +.6 Devi dijagram opterećeja, faktor opterećeja i faktor gubitaka Potrebe potrošača za električom eergijom u toku daa (24h) su promeljive i strujo opterećeje elemeata distributivog sistema ije kostato. Promeljivost opterećeja omogućava dodato opterećivaje elemeata distributivog sistema, u zavisosti od ambijetih uslova. c 2 j c2 P c2 + j g m i= P V i (7). Slika Devi dijagram opterećeja Da bi se defiisale mogućosti preopterećeja elemeata distributivog sistema uvodi se pojam faktora opterećeja kao : 24 I sr m = = i() t dt I I max 24 max 0 (8). Zbog ačia a koji je defiisa faktor opterećeja često se za isti pojam u literaturi sreće i izraz faktor ispue distributivog dijagrama. Faktor opterećeja se defiiše za pojedie elemete distributivog sistema, ali se može odrediti i za devi dijagram opterećeja celog ili delova potrošačkog područja. Mora se aglasiti da se faktor opterećeja defiiše i za druge vremeske periode (mesec, godia), ali da je za određivaje mogućosti preopterećivaja elemeata distributivog sistema od prevashodog začaja devi faktor opterećeja. Na osovu faktora opterećeja može se defiisati faktor gubitaka kao: 24 2 μ = 0,3 m + 0,7 m = i() t dt 2 24 I (9). max 0