Р Е К Е. Реку сачињава водена маса која се креће кроз неки жлеб или корито.

Transcript

1 Р Е К Е Део хидрологије копна чији су предмет проучавања водени токови, почев од оних најмањих (цурци) па до оних највећих (реке) назива се потамологија. Реку сачињава водена маса која се креће кроз неки жлеб или корито.

2 Развође је узвишење које дели падавинске воде и усмерава их да се сливају у две суседне реке, у два језера, мора или океана. У планинским пределима развође је одређено, док је оно у равничарским неодређено. У нашој земљи су развођа између три мора: Црног, Јадранског и Егејског; сва три развођа се стичу у хидрографском чвору на Језерској планини на Косову- врх Дрманска глава (1 359 m). Слив представља површину копна ограничену развођем, са које падавине отичу речним системом у океан, море, језеро или неку другу реку.

3 РЕЧНИ СИСТЕМ Главна река са свим својим притокама сачињава речни или хидрографски систем. Притоке главног тока сврстане су у редове. Изведене су многе класификације.

4 Тако Гравелијус (1914) посматра главну реку и у односу на њу одређује ред притоке (нпр. реке које се уливају у главну реку су притоке првог реда, а мањи токови који се уливају у притоке првог реда су притоке другог реда). Хортон (1945) изводи сасвим супротну класификацију од Гравелијуса. По њему, притоке првог реда представљају оне токове који уопште немају никакве притоке, токови другог реда су они који примају само притоке првог реда, док токови трећег реда примају притоке другог реда али и и притоке првог реда итд. Речна мрежа је део хидрографске мреже и чине је све реке на посматраној територији. Густина речне мреже (по Neumann-у) представља просечну дужину водених токова на површини од 1 km² дате територије (слива): D = ΣL [km/m]/f [km²] где је ΣL укупна дужина свих водотока а F површина слива.

5 Речна долина Долина је дуго и релативно уско и кривудаво удубљење у копну са падом који је усмерен ка излазу у неку другу долину, језерски басен и на морску обалу. Свака долина се састоји из следећих елемената: стране долине обично су конкавне, али могу бити и конвексне (код планинских потока). На њеним странама се налазе речне терасе, благо нагнуте у правцу тока. Могу бити ерозивне и акумулативне, а најнижа тераса коју река најчешће плави се назива алувијална тераса. дно долине чине је долинска раван изнад које се издиже најнижа тераса. Најнижи део долинске равни је алувијална раван, у народу позната и као полој. речно корито усечено је у алувијалној равни и према изгледу подсећа на умањену речну долину. Речно корито има своју леву и десну обалу, која се одређује од извора према ушћу, простор удаљен од реке налази се са леве или десне стране реке. Типови долина Према дубини усецања, положају долинских страна и дна долине разликујемо следеће морфолошке типове долина: теснац или пукотина настаје вертикалном ерозијом, врхови им се често надносе над реком. Настају у отпорним стенама (код нас је пример за такав тип долина Звоначке реке). кањон веома дубоко усечене долине, врло стрмих страна, често и вертикалних, без долинског дна где његове стране прелазе непосредно у речно корито (кањон реке Колорадо, кањон Таре, Пиве, Мораче итд.); клисура дубоко усечене долине, стрмих страна са уским долинским дном или без њега (Ђердапска, Сићевачка, Качаничка итд.); нормална долина стране имају мале падове, пространо дно и нису дубоко усечене (Тиса, Сава, Велика Морава, Дњепар, Волга).

6 Кањон Таре Grand Canyon- кањон реке Колорадо

7 Сићевачка клисура Ђердапска клисура

8 Тиса Велика Морава Волга

9 Са туристичког аспекта веома су атрактивни планински токови који веома често теку преко низа брзака, водопада и слапова. Брзаци су краћи делови тока са већим падом на уздужном профилу, где вода отиче великом брзином између блокова стена који при ниским водостајима штрче изнад воде; Водопади су места где се речна вода сурвава са висине због вертикалних одсека у речном кориту (тектонски, ерозивни, акумулативни); Слапови су места где речна вода тече низ брзаке и пада низ мање водопаде.

10 O хидролошкој служби Прва систематска хидролошка осматрања започета су у првој половини XIX века на Дунаву, на делу данашње територије Републике Србије који је припадао Аустроугарској. Прва институционална форма хидролошке службе датира из периода Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца: након окончања I Светског рата основана је Генерална дирекција вода у чију надлежност је спадала и делатност хидролошке службе. Од ова служба припада Хидротехничком одељењу Министарства грађевина. У том периоду хидролошка служба је обављала послове успостављања водомерних станица, организовања осматрања и мерења на рекама, прикупљање, обраду и публиковања података као и низ послова студијског карактера. После II Светског рата, 1947 године, основана је Савезна управа хидрометеоролошке службе Југославије (касније Савезни хидрометеоролошки завод) и републичке управе (касније републички хидрометеоролошки заводи). Послови хидролошке службе Србије извршавани су претежно у оквиру Републичког хидрометеоролошког завода Србије (РХМЗ) и мањим делом у оквиру Савезног хидрометеоролошког завода (публиковање података, међународна размена података и др.) Од априла године, после успостављања Државне заједнице Србија и Црна Гора, престаје са радом Савезни хидрометеоролошки завод, а послови хидролошке службе Србије се у потпуности обједињавају у оквиру Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ). Према важећој организацији РХМЗ, послови хидролошке службе се обављају у оквиру Сектора за хидрологију, изузев послова лабораторијских анализа квалитета вода, припреме, обраде и публиковања података о квалитету вода који се обављају у Сектору за контролу животне средине.

11 Сектор за хидрологију чине три одељења: Одељење за хидролошка мерења и осматрања; Одељење за обраду хидролошких података и хидролошке анализе; Одељење за хидролошке прогнозе.

12 Обрада података На хидролошким станицама Завода врше се осматрања и мерења водостаја, протицаја воде, температуре воде, концентрације лебдећег наноса, појаве леда као и узимање узорака воде за одређивање квалитета воде. У оквиру основне обраде података, одређују се следеће вредности хидролошких величина: средње дневне, дневни екстреми и час њихове појаве средње месечне, месечни екстреми и датуми њихове појаве средње годишње, годишњи екстреми и датум њихове појаве криве трајања и криве учесталости хронолошки графикон промене (нивограми, хидрограми итд.) База хидролошких података формирана је 1994.године и омогућава евиденцију, контролу и обраду свих релевантних квантитативних и квалитативних хидролошких величина неопходних за праћење режима површинских и подземних вода. База се састоји од осам подсистема: површинске воде подземне воде квалитет вода отпадне воде депоније извори водоводи бунари

13 Објављивање података Завод има обавезу објављивања Хидролошког годишњака, а за податке који се односе на претходну годину. Хидролошки годишњак Републике Србије издаје се у три књиге: 1. Површинске воде (садржи податке о водостајима, протицајима воде, температурама воде, проносу лебдећег наноса и податке о леденим појавама) 2. Подземне воде (садржи податке о нивоима и температурама подземних вода) 3. Квалитет вода (садржи податке о квалитету површинских и подземних вода) Хидролошки годишњак Површинске воде садржи обрађене податке осматрања и мерења на хидролошким станицама основне мреже станица површинских вода Републике Србије. На територији Републике Србије (без територије АП Косово и Метохија), осматрања и мерења врше се на око 190 хидролошких станица. Од рата 1999.године и доласка међународне мисије УН на Косово и Метохију, Републички Хидрометеоролошки Завод Србије је престао са активностима на већем делу територије ове покрајине.

14 Водостај у cm y = 0,200x + 73,35 Обрада података уз помоћ MS Excel програма Године

15

16 Вода у рекама Протицај је најважнији елемент речног режима. Он представља ону количину атмосферске воде која протекне кроз овлажени профил реке у једној секунди поред неког места, а изражава се у m³/s. Q (m³/s) = S (m²) vsr (m/s) Q - протицај S - површина овлаженог профила vsr - средња брзина целокупне водене масе Задатак 1. Израчунати протицај реке Уб за уколико површина овлаженог профила износи 6,09 m² а средња брзина водене масе 0,628 m/s.

17 Специфични отицај представља број литара атмосферске воде која отекне са површине од 1 km² слива у једној секунди (изражава се у l/s/ km²). q = Q 1000 /F [l/s/ km²] q- специфични отицај Q- протицај у m³/s F- површина слива у km² протицај се множи са да би се m³ претворио у литре! Задатак 2. Израчунати специфични отицај реке Саве уколико површина слива до места Сремска Митровица износи km² а протицај m³/s.