Doc. dr Snežana Marković

Transcript

1 SAN. EMOCIJE. Doc. dr Snežana Marković Institut za biologiju i ekologiju Prirodno-matematički fakultet Univerzitet u Kragujevcu

2 BUDNO STANJE - SAN BUDNO STANJE (1) direktna stimulacija osnovnog nivoa aktivnosti u mozgu (retikularna formacija) i (2) aktivacija neurohormonskog sistema Noradrenergički - ekscitatorni locus ceruleus, spoj ponsa i mezencefalona Dopaminergički ekscitatorni/inhibitorni substantia nigra, bazalne ganglije Serotonergički inhibitorni nuclei raphe, središnji delovi mozga Acetilholinski ekscitatorni gigantocelularni neuroni, retikularno ekscitatorno područje ponsa i mezencefalona

3 BUDNO STANJE - SAN Retikularna formacija Mrežasta formacija od jedara sive mase povezanih nervnim vlaknima Kroz celo moždano stablo (produžena moždina, pons, mesencephalon, lateralni deo hipotalamusa, medijalni deo talamusa) Veze sa limbusnom i motornom korom i sa bazalnim ganglijama Aferentni i eferentni deo Funkcija RF regulacija somatskih i visceralnih funkcija, održava koru prednjeg mozga u stanju aktivacije, obezbeđuje budnost, integrativna uloga Dva sistema: Ascedentni retikularni aktivirajući sistem (ARAS) opšta razdražljivost i toničnost kore prednjeg mozga Detekcija čulnih nadražaja iz uha i oka Descedentni retikularni aktivirajući sistem visceralne funkcije

4 SAN Nervne ćelije mozga su stalno aktivne u budnom stanju i u snu / različita aktivnost SAN - Stanje relativnog mirovanja organizma smanjenje aktivnosti organizma prema spoljašnjim nadražajima Periodično kod čoveka i ostalih kičmenjaka; kod čoveka ciklusi od po 90 min se smenjuju 4-5 puta u toku kontinuiranog sna REM (rapid eye movement) paradoksalno spavanje, snovi βi θ talasi Atonična muskulatura Frekvencija disanja i srca raste Lice i prsti se grče, brzi pokreti očnih jabučica Non-REM pravo spavanje, sporotalasno, IV stadijuma I površni san (aktivni moždani talasi) βtalasi i poneki α talas (budna osoba, opuštena, zatvorene oči) II blago usporavanje moždanih talasa θtalasi III spori i brzi talasi se prožimaju, san je dublji δtalasi IV spori talasi, dubok san -δtalasi Deca najduže spavaju (50% REM spavanje) dužina spavanja i REM faze se smanjuju sa odrastanjem Karakteristike sna: Relativno mirovanje i smanjeni tonus skeletne muskulature Smanjena osetljivost prema spoljašnjim i unutrašnjim nadražajima Usporen rad srca i snižen krvni pritisak Disanje usporeno i produbljeno, smanjena plućna ventilacija, povećan nivo CO 2 u krvi Oksidacioni procesi i bazalni metabolizam smanjeni Smanjeno lučenje mokraće Odsustvo svesti o događajima

5

6 NonREM faza REM faza Laki san Smanjena mišićna aktivnost Neregularni mišićni pokreti β talasi Poneki α talas Usporeno disanje i srčani rad Snižena telesna temperatura θ talasi Duboki san Spori δ talasi Veoma duboko spavanje Ritmično disanje Limitirana muskularna aktivnost δ talasi Brzi pokreti očiju Povećana mišićna aktivnost i rad srca Disanje ubrzano i plitko Sanjanje β talasi 5-30 min

7 San Smanjena simpatička, a pojačana parasimpatička aktivnost Reparacija svih ćelija i nadoknađivanje energije Luči se melatonin, kao i hormon rasta Obrada informacija i pamćenje Korišćenje delova mozga koje inače ne koristimo dnevno U toku sanjanja aktivni emotivni i vizuelni centri Dobar san je barometar zdravlja Nesanica smanjenje nivoa melatonina Posledice nespavanja (tromost, zaboravnost) Disfunkcija procesa mišljenja Smanjena radna sposobnost Nenormalno ponašanje Razdražljivost Psihotičnost Iscrpljenost Smrt Spavanje je standardno stanje tela; čudno je da smo budni!?

8 MEHANIZAM SPAVANJA Maruzzo i Maguno Spavanje posledica inhibicije širenja ascedentnih aktivacionih impulsa iz moždanog stabla do moždane kore uloga RF Zamor, iscrpljenost ili fiziološki ritam iz mezencefalnog dela RF razvija se inhibicioni proces širi se u kranijalnom pravcu sprečavanje prenošenja aferentnih aktivacionih impulsa prema MK ventromedijalna jedra talamusa deluju na MK i izazivaju prvu fazu spavanja Raphe jedra sekretuju serotonin talamus, neokorteks, hipotalamus, limbički sistem, kičmena moždina (inhibicija bola); tokom spavanja snižava se koncentracija serotonina u krvi Jedra traktusa solitarijusa raphe jedra Gornji deo hipotalamusa i difuzna jedra talamusa Muramil-peptid, nonapeptid stimuliše sporotalasno spavanje Holinergički neuroni ponsa stimulišu REM spavanje Locus ceruleus (noradrenalin) i raphe jedra (serotonin) isključuju REM spavanje GABA (gama aminobuterna kiselina, luči se u prednjem hipotalamusu) stimuliše san Raste nivo melatonina san Hipotalamus luči acetilholin koji izaziva buđenje (Ach se luči pod uticajem nagomilanih hemijskih supstanci tokom spavanja, ali i kofeina; raste nivo kortizola neposredno pre buđenja) Tokom aktivnosti se luči adenozin koji inhibira lučenje Ach umor Kofein inhibira lučenje adenozina Holinergički neuroni ponsa Ach budnost ( ), Non REM ( ), REM ( ) Locus ceruleus noradrenalin budnost ( ), Non REM ( ), REM ( ) Raphe jedra serotonin budnost ( ), Non REM ( ), REM ( ) Ne postoji jedan sistem (supstanca) koja pokreće i reguliše faze sna, već odnos više neurotransmit.

9

10 MEHANIZAM SPAVANJA neurokorteks talamus hipotalamus Raphe jedra (serotonin) Tractus solitarijus pons produžena moždina Hipnogeni centri Retikularna jedra mesencefalon

11 MEHANIZAM SPAVANJA neurokorteks aktivacija aktivacija talamus hipotalamus Raphe jedra (serotonin) Tractus solitarijus pons produžena moždina Hipnogeni centri

12 CIKLUS SPAVANJE-BUDNOST. CIRKADIJALNI RITMOVI Endogeni generatori ritma Centralni biološki sat u suprahijazmatskom jedru (SCN) hipotalamusa časovni ritam Neuroni SCN CLOCK/BMAL1 proteini jedro transkripcija period oscilator gena proteini PER1, PER2 i PER3 negativnom povratnom spregom inaktivišu CLOCK/BMAL1 Spoljašnji ulazni signal jarka svetlost ganglijske ćelije retine sa melanopsinom retinohipotalamični trakt SCN cirkadijalna regulacija lučenja CRH, unutrašnje temperature, spavanje-budnost Optički trakt prolazi i pored EPIFIZE (pinealna žlezda, treće e oko); sadrži fotosenzore slične retini Epifiza melatonin san, depresija tokom tmurnih dana Jaka svetlost epifiza inhibirana sekrecija melatonina (izaziva pospanost) SCN Melatonin reguliše mesečni ciklus žene, polni nagon i želju za parenjem, antioksidans, smanjuje broj srčanih otkucaja, jača imunitet, smanjuje krvni pritisak, registruje svetlost/tamu Nivo melatonina se povećava u snu, meditaciji Epifiza kod žena je masivnija

13 LIMBIČKI (GRANIČNI) SISTEM Reguliše urođeno i stečeno ponašanje, instiktivno ponašanje, emocije i motivacije Bulbus olfactorius (mirisno zadebljanje) Amigdaloidna jedra ishrana, seksualni nagon, emocije Hipokampus pamćenje, učenje, rasuđivanje Talamus relejna stanica između moždanog stabla i kore velikog mozga Mamilarno telo informacije do forniksa i talamusa i obrnuto Forniks prenosi informacije iz limbičke kore u mamilarna tela Corpus calosum (žuljevito telo) spaja dve hemisfere velikog mozga Gyrus cynguli (velika pojasna vijuga) modifikacija ponašanja i emocija

14 HIPOTALAMUS koordiniše autonomne i endokrine funkcije, integriše signale za kontrolu unutrašnje sredine, reguliše spavanje-budnost, rast, mentalni/fizički razvoj, reprodukciju Termosenzori, osmosenzori, senzori na koncentraciju glukoze Unutrašnji svet Programirano ponašanje a) Odbrambeno borba ili bekstvo somatske, hormonske (adrenalin i kortizol) i autonomne (simpatikus) komponente b) Fizička vežba kao prethodno c) Nutritivno potraga za hranom, parasimpatikus d) Reproduktivno udvaranje, nervna regulacija seksualnog odgovora, hormonska regulacija trudnoće f) Termoregulatorno Monoaminergički neuronski sistemi iz moždanog stabla - uključeni u mehanizme ponašanja: noradrenergički (pozitivno potkrepljenje), adrenergički, dopaminergički i serotonergički (odvratnost)

15 EMOCIJE Uživanje, bes, nelagodnost, radost Emocije su iracionalne, primitivne i nepotrebne Emocionalna iskustva bitan činilac ljudskog života, deo životinjskih iskustava Emocija kompleksno iskustvo koje aktivira procese u mozgu i reakciju tela (fizička napetost); tri komponente emocija: fizičko uzbuđenje, svest o uzroku emocija i reakcija osećanje) Emocija instiktivna reakcija racionalna reakcija Najintenzivnije emocije - sinhronizacija fizičkog uzbuđenja, svest o uzroku emocija, reakcija Emocija uživanje i stres Raspoloženja radost (sreća) i tuga (depresija) Emocija traje kratko koliko i uzrok Raspoloženja traju duže utiču na intenzitet i vrstu emocija Serotonin izvlači ljude iz depresije, izaziva euforiju Osobe sa dominantnom levom hemisferom mozga su veselije Emocionalna inteligencija Psihopatija EMOCIONALNI CENTRI Strah informacije sa senzora talamus amigdaloidna jedra hipotalamus nadbubrežna žlezda adrenalin i kortizol stres priprema tela za akciju Sekundarno (sporije) talamus prefrontalna kora razuman odgovor može da inhibira započetu reakciju tela

16 KONTROLA EMOCIJA Prefrontalna kora reguliše reakcije stresa razvija se do 20. godine života Deca ne kontrolišu emocije, impulsivne reakcije Svaka osoba različito reaguje na stres eksplozivne i smirene osobe Umerena količina napetosti pojačava pažnju i rezultate rada, neprestano izlaganje emocijama vodi gubitku koncentracije Tehnike kontrole negativnih emocija pravilno i duboko disanje, fizičke vežbe, joga, meditacija Izvor besa (negativne emocije) udaljiti se od ovog izvora i brojanje do 10 Fobije intenzivan osećaj straha izazvan bezopasnim uzrokom; posledica trauma; prefrontalni korteks ne može da šalje umirujuće impulse

17 KLASIFIKACIJA EMOCIJA Šest osnovnih emocija strah, bes, radost, tuga, gađenje, iznenađnje Tipični izrazi lica i prepoznatljivi Razvijene na početku čovekove evolucije Životinje SLOŽENE EMOCIJE Oko 30 nervoza, griža savesti, stid, nelagodnost,... / uživanje, zadovoljstvo, ushićenje, ponos, zahvalnost, ljubav (!?) Mešavina ili razvoj osnovnih emocija Veće angažovanje kore velikog mozga, specifične za čoveka Razvoj morala Plač emocionalni plač karakterističan za čoveka; sastav emotivnih suza je drugačiji (bogate hormonima stresa) od običnih suza koje kvase oči; suze tuge i suze radosti

18 PREPOZNAVANJE EMOCIJA Sposobnost čoveka da prepozna izraze lica Prepoznavanje stvarnih i lažnih emocija Neslaganje izraza lica sa ostalim signalima koje šalje telo Detektor laži (poligraf) detektuje fizičke komponente emocija (ubrzan rad srca, ubrzano disanje i znojenje) Iskren ( smeju se i oči) i veštački osmeh (aktivirani samo mišići usana) Odsjaj emocija u očima ISPOLJAVANJE EMOCIJA Gestikulacija, položaj tela, izraz lica, pogled Kontrola izražavanja emocija Zarazne emocije; oponašanje emocija (nesvesno i svesno) POL I EMOCIJE Žene bolje i lakše ispoljavaju emocje od muškaraca Centri za govor i emocije su locirane u obe hemisfere kod žena, a kod muškaraca samo u jednoj Emocije se stvaraju u desnoj hemisferi, a govor u levoj Ženske emocije tokom ljudske evolucije