PRAVILA ZA PRIPREMU I POLAGANJE USMENOG ISPITA IZ BIOHEMIJE

Transcript

1 Fakultet veterinarske medicine, Univerzitet u Beogradu Katedra za fiziologiju i biohemiju Predmet: Biohemija PRAVILA ZA PRIPREMU I POLAGANJE USMENOG ISPITA IZ BIOHEMIJE Nakon analize ispitnih rezultata u protekle dve školske godine, procene kretanja realnog znanja i razumevanja studenata i ostvarenosti ciljeva predmeta, Kolegijum nastavnika na predmetu Biohemija doneo je odluku da, počev od decembarskog ispitnog roka god. uvede usmeno ispitivanje kandidata. 1. U periodu od decembra do juna godine za usmeni ispit dolazi u obzir 20 "velikih" pitanja koja su se od ranije koristila za Test, sa pridodatih 4 pitanja koja su se u frakcionisanoj formi ranije pojavljivala kao "mala" ili "test" pitanja. Počev od juna godine biće aktiviran pun spisak pitanja usklađen sa materijom sa predavanja. Spisak pitanja se nalazi na kraju ovog dokumenta. 2. Usmeni ispit je javan i mogu mu prisustvovati studenti koji planiraju polaganje u nekom kasnijem roku. 3. Studenti treba da obrate pažnju na to da ubuduće prosto nabrajanje golih činjenica ne garantuje pozitivnu ocenu. Od velike važnosti je poznavanje biološkog i metaboličkog konteksta zadate teme. 4. Studentima se sugeriše da za pripremanje ispita koriste neki od brojnih zvaničnih kvalitetnih udžbenika biohemije. Princip kojeg se držimo je da ne ocenjujemo iz kojeg udžbenika su kandidati učili, već koliko znaju i razumeju programom predviđeno gradivo. 5. Struktura ispitnog procesa: a) Prvo se polaže praktični ispit (datum i grupe se zakazuju unapred). Forma i rok važenja praktičnog ispita se ne menjaju u odnosu na prethodni period. Praktični ispit položen u bilo kom ispitnom roku jedne šk. godine važi zaključno sa oktobarskim II ispitnim rokom naredne školske godine. b) U svakom ispitnom roku, svi kandidati koji imaju važeći praktični ispit polažu mali test čija je svrha da eliminiše studente koji nisu ovladali osnovnim činjenicama. Pitanja na eliminacionom testu će biti ista kao dosadašnja testpitanja. Test se radi dan/dva nakon praktičnog ispita (datum i grupe se zakazuju unapred); sadrži 10 pitanja koja se boduju sa po 1 poenom; trajanje 20 minuta; minimum za prolaz je 6 ostvarenih poena. 1

2 c) Potvrda izlaska na ispit i izvlačenje ispitivača: u zakazanom terminu studenti koji su stekli pravo izlaska na usmeni ispit okupljaju se radi potvrde izlaska i javnog izvlačenja ispitivača. Student izvlači ceduljicu sa imenom i upisuje se na spisak datog ispitivača u nekom od termina predviđenih za usmeni ispit. Broj kandidata u jednom terminu je ograničen na 5. Promena termina je moguća samo u dogovoru sa ispitivačem. d) Usmeni ispit: kandidat izvlači karticu koja sadrži ispitnu kombinaciju od 4 pitanja i dobija min. da se pripremi za izlaganje, koje treba da traje dodatnih min. Ispitne kombinacije su napravljene u više varijanti i redovno će se menjati. Zamena pitanja nije dozvoljena. Svaki odgovor se posebno ocenjuje ocenom od Na sva ispitna pitanja potrebno je odgovoriti za pozitivnu ocenu. Ispitivač zadržava pravo da kandidatu postavi dopunska pitanja ukoliko ocena balansira. 6. Odnos broja osvojenih bodova i konačne ocene: - Prisustvovanje nastavi 2x2 max. 4 poena - Provera rada na vežbama 3x2 max. 6 poena - Kolokvijumi u semestru 2x10 max. 20 poena Ukupno iz nastave max. 30 poena min. 15 poena - Praktični ispit 2x6 max. 12 poena min. 2 poena - Mali test 10x1 max. 10 poena min. 6 poena - Usmeni ispit 4x12 max. 48 poena min. 28 poena UKUPNO ZA OCENU max. 100 poena min. 51 poen Beograd, god. Glavni predmetni nastavnik Prof. dr Ivan B. Jovanović 2

3 SPISAK PITANJA ZA PERIOD OD DECEMBRA VAŽENJE: ZAKLJUČNO SA APRILOM god PITANJA ZA OVAJ PERIOD SU ODŠTAMPANA CRNOM BOJOM I - BIOLOŠKI MOLEKULI (5) 1. - Aminokiseline Opšta struktura, glavne fizikohemijske osobine i klasifikacija aminokiselina; priroda peptidne veze; biološki značajni peptidi Građa proteina Nivoi građe proteina uz odgovarajući primer: primarna, sekundarna, suprasekundarna, tercijarna i kvaternarna struktura Struktura i funkcija proteina: mioglobin (Mb) i hemoglobin (Hb) Trodimenzionalna građa apoproteinskog dela Mb i Hb i funkcionalna struktura hema; mehanizam vezivanja i otpuštanja O2 sa kinetičkim svojstvima; alosterni efekat kod Hb Struktura i funkcija proteina: kolegen i imunoglobulin G (IgG) Opisati trodimenzionalnu građu i biološku funkciju kolagena i IgG Mehanizam i optimalni uslovi za delovanje enzima Modeli funkcionisanja katalitičkog centra (Fišer, Košland); mehanizam uticaja temperature, ph, aktivatora i inhibitora na enzimsku aktivnost sa kinetičkim posledicama Izoenzimi i multienzimski kompleksi Pojam i biološki smisao izoenzima, građa i funkcija LDH; pojam i biološki smisao multienzimskih kompleksa, navesti primer Energetika i kinetika enzim-katalizovane reakcije Osnovni termodinamički pojmovi: ukupna energija ( H), slobodna energija ( G) i entropija ( S); endergone i egzergone reakcije, kuplovane reakcije, značaj energije aktivacije ( G*) pri enzimskoj katalizi; Mihaelis-Menten kinetika enzimske reakcije (kinetika zasićenja) Modulacija enzimske aktivnosti Alosterna i kovalentna modulacija enzimske reakcije sa odgovarajućim primerima; kovalentna aktivacija zimogena Struktura bioloških membrana Opšta struktura i fizikohemijske osobine glicerofosfatida; fosfolipidni dvosloj; proteini membrane; glikokaliks Transport kroz membranu Pore, kanali, pasivni i aktivni transport, endo i egzocitoza. 11. Prenos (transdukcija) hormonskih signala na ćelijskoj membrani Receptori, mehanizmi transdukcije, sekundarni glasnici, biološki efekti. II - METABOLIZAM (15) A. Konvergencija kataboličkih puteva Transportni (respiracioni) lanac elektrona i sinteza ATP Metabolički smisao i povezanost sa drugim metaboličkim procesima; sakupljane, pretvaranje i konzervacija metaboličke energije; ključne komponente RL i njihova organizacija; proton-motorna sila i sinteza ATP. 3

4 13. - Ciklus limunske kiseline komponente CLK i njihova organizacija; energetski bilans (ATP); katabolički aspekti CLK i anaplerotske reakcije; osnove regulacije i suština "respiracione kontrole CLK". B. Metabolizam ugljenih hidrata Varenje ugljenih hidrata Enzimska razgradnja u digestivnom traktu, resorpcija i transport; unos glukoze u ćelije, međusobno pretvaranje (interkonverzija) heksoza Pentozofosfatni put komponente PFP i njihova organizacija (oksidativna i neoksidativna grana i metabolički scenariji za njihovu aktivaciju). 16. Glikoliza komponente glukolize i njihova organizacija (pripremna i oksidativna faza); aerobna i anaerobna glukoliza; energetski bilans (ATP); osnove regulacije Glukoneogeneza i resinteza glukoze Pojam i metabolički smisao glukoneogeneze i resinteze glukoze, povezanost sa drugim metaboličkim procesima; glukoplastični molekuli; ključne komponente procesa i njihova organizacija Glikogenoliza (razlaganje glikogena) i regulacija Metabolički smisao glikogenolize i povezanost sa drugim metaboličkim procesima; ključne komponente procesa i njihova organizacija; regulacija glikogenolize (detaljno) Glikogeneza (sinteza glikogena) i regulacija Metabolički smisao glikogeneze i povezanost sa drugim metaboličkim procesima; ključne komponente procesa i njihova organizacija; regulacija glikogeneze (detaljno). C. Metabolizam lipida Varenje lipida Emulgovanje i enzimska razgradnja u digestivnom traktu; resorpcija i reesterifikacija; transport u krvi: lipoproteini krvne plazme klasifikacija građa i uloge Metabolizam triglicerida i glicerofosfatida Mobilizacija triglicerida u adipocitima (sa osnovama regulacije) i transport do tkiva; sinteza triglicerida i glicerofisfatida β-oksidacija masnih kiselina komponente β-omk i njihova organizacija; oksidacija polinezasićenih MK i MK sa neparnim brojem C-atoma; energetski bilans (ATP) Sinteza acetonskih tela Metabolički smisao i povezanost sa drugim metaboličkim procesima; poremećaji matabolizma koji uslovljavaju nastanak ketoze; ključne komponente sinteze AcT i njihova organizacija Sinteza masnih kiselina komponente multienzimskog kompleksa sintaze masnih kiselina i organizacija 4

5 procesa sinteze Sinteza holesterola komponente i organizacija procesa (nastanak HMG-KoA, polimerizacija i ciklizacija); alosterna regulacija HMK-KoA reduktaze. D. Metabolizam azotnih jedinjenja Varenje proteina Enzimska razgradnja u digestivnom traktu, resorpcija i transport Metabolizam proteina i aminokiselina Pul (rezervoar) AK u organizmu; metaboličko poreklo i sudbina slobodnih aminokiselina; strategija razgradnje aminokiselina u jetri: transaminacija, oksidativna dezaminacija, dekarboksilacija; sudbina aminoazota i C-skeleta AK Sinteza uree Metabolički smisao uree i povezanost sa drugim metaboličkim procesima; ključne komponente procesa i njihova organizacija; energetski bilans (ATP) Katabolozam aminokiselina koje daju piruvat Katabolizam aromatičnih aminokislina, fenilketonurija i alkaptonurija Katabolizam hemoglobina Razlaganje u RES, žučne boje (pojam i značaj direktnog i indirektnog bilirubina) transport bilirubina u krvnom serumu; konjugacija i lučenje; transformacije u crevima i entero-hepatorenalno kruženje Katabolizam purinskih nukleotida komponente procesa i njihova organizacija; mokraćna kiselina (urat) i njen klinički značaj. E. Integracija metabolizma Insulin i glukagon u regulaciji metabolizma Metabolička sudbina piruvata i acetil-koa Međusobno pretvaranja ugljenih hidrata i masti (tov životinja) Specifičnosti metabolizma preživara Biološki značaj preživanja, mikroflora buraga, metabolizam ugljenih hidrata, lipida i proteina u buragu, metaboličke adaptacije preživara. III - OSNOVI MOLEKULSKE GENETIKE (4) Struktura RNK i DNK a) Biohemijski sastav i morfologija polinukleotidnih lanaca; Votson-Krikovi principi građe DNK. b) Građa i uloga histona; pakovanje DNK u jedru eukariota Replikacija (udvajanje) udvajanje i reparacija (popravka) DNK a) Biološki smisao replikacije; osnovni principi replikacije; ključne komponente procesa i njihova organizacija; tok replikacije: inicijacija, elongacija i terminacija. b) Tačkasta oštećenja i reparacija DNK Transkripcija (sinteza RNK) i posttranskripciona obrada a) Biološki smisao transkripcije; osnovni principi transkripcije; ključne komponente procesa i njihova organizacija; tok transkripcije: inicijacija, elongacija i terminacija. 5

6 b) Posttranskripciona obrada primarnog transkripta irnk (5'-cap, splajsing, 3'- poliadenilacija), trnk i rrnk u eukariotskim ćelijama Translacija (sinteza proteina) a) Biološki smisao tranlacije; osnovni principi translacije; ključne komponente procesa i njihova organizacija; tok tranlacije: inicijacija, elongacija i terminacija. b) Mehanizam delovanja antibiotika na nivou translacije. 6