Broj 42/godina XVIII/oktobar 2016./ISSN ; UMETNOST I TRANSPLANTACIJA

Transcript

1 Broj 42/godina XVIII/oktobar 2016./ISSN ; UMETNOST I TRANSPLANTACIJA Etika, zakonodavstvo i organizacija Zobnatica 2016

2 Broj 42/oktobar SAVEZ BUBREŽNIH INVALIDA VOJVODINE Novi Sad Bulevar oslobođenja 6-8 Tel/faks: 021/ Žiro račun: PROJEKT MENADŽER: Zoran Mišković Za izdavača: Radoslav Jovičić i Zoran Mišković Glavna urednica: Dr Božana Peregi bnoskovperegi@gmail.com Stručni saradnici: Prof. dr Dušan Šćepanović, Puk. prof. dr Zoran Kovačević, As. dr Saša Borović mr. sc., Kardiohirurg instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" Dr Ivan Čurić, internista, kardiolog, nefrolog, FMC Novi Sad Dr Zorica Dragaš, specijalista socijalne medicine, Zavod za javno zdravlje Subotica, Centar za promociju zdravlja, Dr. sc. med. Stevan Pavlović, internista-nefrolog, Direktor Specijalne bolnice za hemodijalizu Fresenius Medical Care Beograd, Dipl. pharm. Jasmina Vukša - Apoteka Subotica Foto-video prilozi: Tomek Bela Adresa Redakcije: Novi Sad, Bul. oslobođenja 6-8 Tel: 069/ , , Tel/faks: 021/ Tiraž primeraka Prelom i dizajn: Rade Gardinovački radegardinovacki@gmail.com Lektor: dipl. pravnik Nada Abramović Štampa: Štamparija MAXIMA GRAF, Petrovaradin, Vladana Desnice 13 List izlazi četiri puta godišnje. BESPLATAN PRIMERAK Rukopisi i fotografije se ne vraćaju. List je upisan u registar Ministarstva za pravosuđe i lokalnu samoupravu pod brojem 3144 od 20. avgusta godine. Podatci o katalogizaciji: UDK broj: 061:612.38( ) ISSN broj: COBISS broj: Izdato od strane: Narodna biblioteka Srbije PRIJATELJI SAVEZA: ORGANIZOVANJE NACIONALNOG PROGRAMA TRANSPLANTACIJE ORGANA SVETSKI DAN SRCA SEPTEMBAR MEDICON - KVALITETNOM DIJALIZOM DO TRANSPLANTACIJE EVROPSKI DAN DONACIJE ORGANA "JAVNA RASPRAVA - PRE JAVNE RASPRAVE" ZNAČAJ DUPLEKS ULTRASONOGRAFIJE ARTERIOVENSKE FISTULE ULOGA I ZNAČAJ SARADNJE IZMEĐU APOTEKE SUBOTICA I SAVEZA BUBREŽNIH INVALIDA VOJVODINE U PROMOCIJI ZDRAVLJA I EDUKACIJI PACIJENATA KOJI SU NA HEMODIJALIZI ŽIVOT SA DIJALIZOM OD MEDENOG MESECA - DO DUGOTRAJNOG PRILAGOĐAVANJA KOREKTNA SARADNJA SA RFZO I SAVEZA BUBREŽNIH INVALIDA VOJVODINE AKTIVNOSTI UDRUŽENJA CVEKLA STATUS OSOBA SA INVALIDITETOM U NAŠEM DRUŠTVU - III DEO "Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva" Ministarstvo kulture i informisanja Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja INDUSTRIJA MESA BAČKA TOPOLA Dobro jutro Srbijo! Dragi prijatelji, Stiže još jedna zlatna jesen. Nekima izaziva osećaj sumornosti i prolaznosti, a mi istu moramo doživljavati kao neprekidnu borbu za život i našu veću dobrobit. Postavlja se pitanje da li smo posle ovoliko angažovanja, truda, entuzijazma i upornosti, na Zoran Mišković, Predsednik Saveza bubrežnih invalida Vojvodine početku ili pri kraju misije. Svima je jasno da naša misija nema ni početak ni kraj, da je ona životna i doživotna priča o borbi čoveka sa sudbinom i prirodom. U toj borbi, postoji jedna zlatna osobina ljudskog roda, a to je pamet, moć rasuđivanja, klasifikacije, selekcije i borba između zla i dobra. Sav ovaj trud koji ulažemo, koristeći zadnje atome energije koji se oslobode između dve dijalize i zahvaljujući časnim i dobronamernim ljudima i stručnjacima koji svoje nesebične stručne resurse ustupaju za dobrobit svih nas, ipak nije uzaludan. Nadamo se da smo pokrenuli veoma ozbiljne životne teme, da smo pridobili dobronamerne saradnike koji nas prate na ovom humanom putu, i da sa velikom verom i nadom očekujemo podršku cele društvene zajednice od domova zdravlja, preko opštih bolnica, Kliničkih centara, Ministarstava, lokalnih zajednica i najviših državnih institucija. U toj veri očekujemo da svako počne da se ozbiljno bavi svojim poslom, da odnosi zmeđu pacijenata i lekara, građanina i poslanika, birača i predsednika Skupštine, predsednika vlade i predsednika države, bude: partnerski, iskren, ljudski, human, a da se pri tom ceni, poštujući različitost između nas, Osoba sa invaliditetom (OSI) i društveno okruženje. Po hiljaditi put apelujemo i pozivamo sve nadležne u našoj državi da, pre svega, svojim primerom daju doprinos promeni katastrofalnog stanja u oblasti transplantacije i donacije organa na teritoriji Republike Srbije. Potrudimo se da prekinemo beznađe nas stotine i hiljade očajnika koji očekujemo da nam neki organ kadaveričnog donora promeni život. Za to je potrebno mnogo ozbiljnija organizacija: transplantacionih timova, sagledavanje kompetentnosti i finansijskih sredstava, zakonodavna regulativa koja mora biti jasna, primenjiva i nedvosmislena, edukovanost pre svega medicinskog osoblja, a onda zastupnika građana, pa tek onda građana kao temeljnog nosioca državnog uređenja. Edukacija ili da uprostimo - šta je život na dijalizi, a šta je život nakon transplantacije - mora biti dostupna u direktnoj komunikaciji sa svim građanima. Komunikacija samo putem javnih medija kroz minutne nemušte priloge i bez pravog objašnjenja, samo zbunjuje. Ponovo šaljemo našu stalnu poruku Pokrenimo sebe promenimo svest Puno pozdrava iz Novog Sada Predsednik Saveza bubrežnih invalida Vojvodiene Dipl. ecc Zoran Mišković

3 ŽIVOTNI RULET OKTOBAR 2016 OKTOBAR 2016 SA SVIH STRANA Naša pamet-pre svega - II deo U prošlom broju časopisa Nefro, obratili smo se našim prijateljima, saradnicima i stručnjacima u zemlji, ubeđeni da postoje dovoljno stručni i pametni ljudi koji mogu doprineti promeni stanja u zdravstvenoj politici naše zemlje. To ubeđenje danas potvrđujemo, sagledavajući sa koliko stručnosti, entuzijazma i iskrenosti naši saradnici pristupaju svojim ličnim angažovanjem, autorskim radovima i prezentacijama, u korist bubrežnih bolesnika, a i čitave populacije. U ovom broju časopisa Nefro objavljujemo nekoliko prezentovanih radova. Svakako da je najznačajniji doprinos časopisu specijalni dodatak koji je ustupio prof. dr Dušan Šćepanović. Svako ko bude pročitao njegov rad Čiji je moj mesečni nalaz krvi? Značaj užine tokom dijalize Bubrežna dijeta Šta je dnevna bolnica? Vrste dijaliza Pravo na invalidsku penziju Veštački bubreg Moja fistula Pravo na tuđu negu i pomoć 069/ : 069/ : 069/ Šta je HBI? Zaveštanje organa i donorstvo Pravo na socijalni dodatak Šta nakon transplantacije? Specifični vidovi diskriminacije Ja i sportske aktivnosti Kako do kućne dijalize? Hepatitis Dijabetes i ja Kako do donorske kartice? Participacija i učešće Lista za kadaveričnu transplantaciju Subvencija na pretplatu za TV Energetski zaštićeni kupac Lista lekova Besplatno parkiranje Želim na more... Kako? Pravo na rehabilitaciju Pravo na život Smatrajući da jasna i razumljiva informacija predstavlja veliku pomoć u prevazilaženju teške i stresne situacije kada je potrebno krenuti na program Hemodijalize, ovom prilikom želimo da ukažemo na osnovna obeležja hronične bubrežne slabosti. Jer, to je jedan od načina da se sami pacijenti, ali i članovi njihovih porodica lakše prilagode novonastaloj situaciji. Na ovaj način želimo da utičemo i na celu društvenu zajednicu da se o ovoj teškoj, podmukloj bolesti mnogo ozbiljnije deluje preventivno, preko primarnih zdravstvenih institucija, a u dogledno vreme da se uvede i skrining, koji trenutno u Srbiji ne postoji. shvatiće da je u njemu sadržana iskrenost, čovekoljublje, patriotizam, ogromna ljubav posvećena deci i našim mladim pokoljenjima. Njegov rad, u koji je uloženo puno truda, jeste dokaz neumorne borbe sas udbinom čoveka koji slavi narednog meseca 10 godina života sa transplantiranim srcem. Primer ove nemerljive energije i borbe za promenu zakonodavnog okvira u oblasti transplantacije organa i tkiva, koju nesebično šalje svima koji su u kandžama nemilosrdne sudbine, sa ozbiljnim zdravstvenim problemom, mora biti podstrek za još snažniju borbu za produženje života i promenu konzervativnih birokratskih dogmi, koje utiču na živote obolelih. Verujmo da će svest i savest našeg naroda nadvladati egoizam i pesimizam. Zoran Mišković Uređivački odbor Piše: as. dr Saša Borović, kardiohirurg mr. sc. Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje Organizovanje nacionalnog programa transplantacije organa Najboljni način lečenja organa u terminalnom stadijumu oboljenja je ZAMENA ORGANA. Najbolja zamena za oboleli organ je DRUGI ORGAN. Transplantacija organa je kruna savremene medicine, a nacionalni program transplantacije organa je pokazatelj civilizacijskog dometa jednog društva. Kako funkcioniše dobro organizovan sistem Da bi bilo koji sistem funkcionisao potrebno je usvojiti, i primeniti, pravila rada (procedure) i definisati uslove koje moraju da ispunjavaju članovi sistema. Primer dobrog sistema i organizovanja nacionalnog programa transplantacije je, svakako, način na koji su to uradile Sjedinjene Američke države (SAD). Da bi razrešio problem nedostatka doniranih organa, i poboljšao proces alokacije organa, Kongres SAD je god. usvojio zakon - National Organ Transplant Act (NOTA; P.L ). Ovaj zakon, na nepunoj strani papira, uopšteno definiše strukturu i obaveze Organ Procurement and Transplantation Network (OPTN). Zakon je naložio osnivanje Organ Procurement and Transplantation Network (OPTN) Mreže za uzimanje i transplantaciju organa, u formi privatne, neprofitabilne organizacije, koja sklapa ugovor o delu sa državom. Na osnovu usvojenog zakona, radna grupa je definisala preporuke, koje je Ministarstvo zdravlja SAD (U.S. Department of Health and Human Services), god., ustanovilo za funkcionisanje OPTN-a. United Network for Organ Sharing (UNOS), je privatna, neprofitabilna, kompanija koja je god. dobila federalni ugovor da u praksi predstavlja OPTN i da vodi registar transplantiranih pacijenata. Ovaj ugovor je obnavljan u više navrata i aktivan je i danas. Postepena evolucija nacionalnog programa transplantacije je dovela do usvajanja Završnih odredbi (Final rule), koje je Ministarstvo zdravlja SAD usvojilo god., u svrhu stvaranja regulativnih okvira za strukturno organizovanje i funkcionisanje OPTN-a. Usmeravajući napore ka dobrobiti pacijenta, OPTN ima za cilj da poveća broj i pristup transplantacijama, poboljša preživljavanje nakon transplantacija i da promoviše bezbednost pacijenata i efikasno upravljanje sistemom. OPTN funkcioniše kroz upravni odbor i komitete, koji svojim profesionalizmom i posvećenošću doprinose stalnom usavršavanju sistema. Komiteti se bave temama koje su bitne za struku, odnosno, transplantacionu medicinu. Upravni odbor uspostavlja pravila rada (procedure) i uslove za članstvo u nacionalnom programu transplantacije organa. OPTN određuje koji su neophodni uslovi da bi organizacije i pojedinci postali članovi nacionalnog programa transplantacije. Definisanjem ovih uslova se bavi Komitet za članstvo i profesionalne standarde (The membership and professional standards committee). Precizno su navedene organizacione, prostorne i stručne norme koje moraju da ispune: transplantacioni centri, organizacije koje identifikuju donore i uzimaju i distribuiraju organe, laboratorije za određivanje histokompatibilnosti, medicinsko i naučno osoblje (npr. ko može da nosi zvanje transplantacionog hirurga), nevladine organizacije, članovi iz sveta biznisa, individualni članovi.

4 SA SVIH STRANA OKTOBAR 2016 OKTOBAR 2016 SA SVIH STRANA Svetski dan srca 29. septembar Svetski dan srca je jedan od najznačajnijih datuma Nacionalnog i Međunarodnog Kalendara zdravlja, i ove godine smo ga obeležili 29. septembra Posebnost ovog sistema je da upravni odbor sačinjavaju specijalisti transplantacione medicine (približno 50% sastava), ali i sami pacijenti i nihova porodica (najmanje 25% sastava), kao i predstavnici volonterskih organizacija, pravnici, sociolozi, teolozi, i drugi članovi koji nisu medicinski profesionalci. OPTN procedure su pravila rada kojih se pridržavaju transplantacione bolnice, organizacije koje identifikuju donore i uzimaju i distribuiraju organe i laboratorije za određivanje histokompatibilnosti. Procedure nastaju zajedničkim radom stručnih komiteta, upravnog odbora i javnosti. Primeri procedura su: koji su kriterijumi za stavljanje bolesnika na jedinstvenu (nacionalnu) listu za transplantaciju, šta čini nekog pacijenta prioritetnim za transplantaciju, koja su bitna medicinska obeležja donora, kako se uzima, obeležava i transportuje organ, kako se alocira uzeti organ (jetra, srce, pluća, bubreg, pankreas), kako se vodi evidencija transplantacije, kako se pružaju na uvid podaci o transplantacijama, šta treba ispitati u smislu histokompatibilnosti, kako se finansiraju troškovi transplantacije (npr. putni troškovi i troškovi rada ekipa), itd. Sva ova uputstva, pravila, jasno su definisana, kratko sročena (u par stranica) i podložna promenama i unapređenju. Pravni ambijent u Srbiji Aktuelni zakon o transplantaciji organa iz god., uopšteno definiše članove nacionalnog transplantacionog programa (organizacija obavljanja poslova transplantacije organa), postupak transplantacije, uzimanje organa, osnivanje Uprave za biomedicinu (pandan OPTN-u). Nažalost, nedostaju precizna uputstva o procedurama i uslovima koje moraju da ispunjavaju članovi transplantacionog sistema. Članovi zakona koji treba da definišu i preciziraju ovo pitanje uglavnom se završavaju vrlo opštim odredbama: uslove u pogledu prostora, opreme, kadra,... propisuje ministar; ministar donosi rešenje o obnavljanju dozvole... na način propisan za izdavanje dozvole; sadržinu, način i postupak sačinjavanja i vođenja Republičke liste čekanja... propisuje ministar; uslove za utvrđivanje prioriteta primaoca organa... propisuje ministar. Istini za volju, nije posao zakona da donese konkretne, stručne i operativne propozicije, ali, činjenica je da one u ovom trenutku ne postoje. Sve ovo trnasplantacioni program u Srbiji gura u 60-te godine prošlog veka, kada su pojedine transplantacine bolnice imale u komšiluku donorske bolnice, i ako ne mogu da iskoriste organ za pacijenta sa svoje liste (jer ne postoji nacionalna lista) organ se baca. Zaključak S obzirom na demografski i sociološki profil našeg stanovništva, očekivan je porast potrebe za transplantacijom organa u budućnosti. Nadam se da će intenzivna rasprava o izmeni zakona o transplantaciji doneti stvarni boljitak u organizacionom i operativnom smislu. Lomljenje koplja oko načina doniranja organa (podrazumevana ili informisana saglasnost) je samo segment aktuelnog problema. Ipak, srećna okolnost je da ova zemlja ima edukovane i sposobne ljude i da šansa uvek postoji. Slogan ovogodišnjeg obeležavanja Osnažite svoj život nas upućuje na promociju zdravlja, koja predstavlja proces osposobljavanja ljudi da povećaju kontrolu nad svojim zdravljem i da ga unapređuju. To je jedan od najboljih načina da svako od nas osnaži svoj život. Potrebno je steći veštinu zdravog načina života i formirati svakodnevne navike koje su u korist zdravlja, i to je važno već od najranijeg uzrasta. U svemu ovome značaj i uloga porodice mogu da budu posebna tema. Navike koje narušavaju zdravlje, a deo su životnog stila osobe, istovremeno su i najznačajni faktori rizika za nastanak masovnih hroničnih nezaraznih bolesti, od kojih su prema proširenosti u stanovništvu najznačajnije bolesti srca i krvnih sudova. Tako govore statistički podaci o oboljevanju i umiranju. Prema podacima SZO u starosnoj grupi godina više od 17 miliona smrtnih ishoda tokom godine dana posledica je bolesti srca i krvnih sudova. Gubitak je neravnomerno raspoređen, 80% ovih ljudi živelo je u ekonomski nerazvijenim državama sveta! Svake godine u Srbiji je više od polovine smrtnih ishoda posledica bolesti srca i krvnih sudova. Takva je epidemiološka situacija i pored toga što je ovo preventabilna grupa bolesti, za koju su dobro poznati faktori rizika. Većina ovih rizika se može isključiti jednostavnim merama i bez dodatnog ulaganja materijalnih sredstava. Zapravo se radi o ulaganju u zdravlje, i cilj promocije zdravlja je postaviti zdravlje a ne bolest u centar interesovanja svake osobe. Tema ovogodišnjeg obeležavanja je zdrav način života i prevencija faktora rizika. Treba naglasiti da postoji razlika između prevencije bolesti i ranog otkrivanja postojećeg rizika kod određene osobe, ali i da se sve to lako sprovodi, a veoma je značajno za kvalitet života u svakom životnom dobu. Prevencijom bolesti srca i krvnih sudova sprečavaju se i mnoge druge hronične nezarazne bolesti, kao i bubržne bolesti, a opšte zdravstveno stanje se unapređuje. Da li je poznato šta sve doprinosi nastanku bolesti srca i krvnih sudova, odnosno koji su najvažniji faktori rizika? Dobro je poznato, i to su: povišen krvni pritisak (hipertenzija), povišen nivo masnoće u krvi, povišen nivo glukoze / šećera u krvi, upotreba duvana i duvanski dim, gojaznost i nepravilna ishrana, fizička neaktivnost, starenje, nasleđe, pol, uslovi života i rada odnosno faktori socijalne sredine (porodica, obrazovanje, socijalno - ekonomski položaj, radno mesto, emocionalno stanje, socijalna mreža i podrška). Promenljivi ili spoljašnji faktori rizika Spoljašnji faktori rizika su najznačajniji, zato što na njih možemo uticati, a neke od njih u potpunosti isključiti iz svog života i to onda kada je faktor rizika = navika. Nepravilna ishrana, gojaznost, duvan i duvanski dim, nedovoljna fizička aktivnost, povišen krvni pritisak (hipertenzija), prekomerni nekontrolisani stres, nedovoljno noćnog sna, kao i nedostatak socijalne mreže i loše emotivno stanje presudno utiču na zdravlje srca i krvnih sudova. Takođe treba dodati da se oboljevanje od ovih bolesti pomera ka mlađim starosnim kategorijama stanovništva, a tako je i u našoj zemlji. Povišen krvni pritisak ili tihi ubica je faktor rizika broj 1 za nastanak šloga (moždanog udara) i najvažniji faktor rizika za približno polovinu svih bolesti Piše: Dr Zorica V. Dragaš, Specijalista socijalne medicine Zavod za javno zdravlje Subotica Centar za promociju zdravlja srca. Povišen krvni pritisak vrlo često nije praćen vidljivim simptomima i znacima, ali zato značajno oštećuje srce i arterije, pa zbog toga osobe sa povišenim krvnim pritiskom imaju trostruko viši (veći) rizik za nastanak moždanog ili srčanog udara u odnosu na osobe sa normalnim vrednostima krvnog pritiska. Potrebne su redovne kontrole, kod svog izabranog lekara, a ponovljena merenja krvnog pritiska su ponekad neophodna, jer vrednosti mogu da variraju iz dana u dan ali i u toku dana. Povišen krvni pritisak može da se snizi, odnosno da se normalizuje, odgovarajućim promenama u načinu života, kao što su smanjivanje soli u ishrani, prestanak upotrebe duvana, održavanje odgovarajuće fizičke aktivnosti i/ili uzimanje lekova, ukoliko je to neophodno i lekar odredi. Upotreba duvana i život u duvanskom dimu donosi dvostruko veći rizik oboljevanja u poređenju sa osobama koje udišu čist vazduh. Nedovoljna fizička aktivnost povećava rizik nastanka bolesti srca za 150%. Mali unos voća i povrća smatra se odgovornim za nastanak oko 20% svih bolesti srca i šloga širom sveta. Masna hrana dovodi do okluzije / suženja arterija i može biti uzrok povišenog nivoa holesterola i triglicerida u krvi, a to je uzrok jedne trećine svih bolesti srca i šloga širom sveta. Holesterol čine dve komponente: dobar (HDL) i loš (LDL). Visok nivo triglicerida, još jedne vrste masnoća u krvi, takođe je povezan sa nastankom bolesti srca. Dalje, kao faktor rizika, prekomerna telesna težina / gojaznost povećava rizik nastanka visokog krvnog pri- 6 7

5 SA SVIH STRANA tiska, dijabetesa i zakrečenja arterija (ateroskleroze). Povišen nivo šećera (glukoze) u krvi kod dijabetičara predstavlja dva puta veći rizik za nastanak bolesti srca i šloga. Povećan indeks telesne mase, kao i nepovoljan odnos obima struka i obima kukova, povezan je sa povećanim rizikom razvoja bolesti srca i krvnih sudova. Drugim rečima nagomilavanje masti u trbuhu ili centralna gojaznost je indikator rizika. Osobe muškog pola treba da imaju obim struka do 94 cm, a osobe ženskog pola do 80 cm. Pravilna ishrana i individualno optimalno određena svakodnevna fizička aktivnost su najbolji način održavanja odgovarajuće telesne težine. Nepromenljivi ili unutrašnji faktori rizika Postoje faktori rizika na koje nije moguće uticati, i oni su nepromenljivi faktori ili unutrašnji faktori rizika za nastanak ovih bolesti a to su: starenje, pol i genetika. Za njih se kaže da su nepromenljivi, ali se to mora shvatiti uslovno, jer uvek postoji mogućnost smanjivanja verovatnoće razvoja bolesti, odlaganja njenog nastanka, ili sprečavanja i odlaganja nastanka komplikacija odnosno posledica. Neminovno starenje donosi prisustvo različitih uticaja na zdravlje, odnosno faktora rizika, i njihovo nagomilavanje sa godinama života (kumulativni uticaj). Zbog toga su starije osobe pod višim (većim) rizikom. Rizik se udvostručava na svakih 10 godina posle 55. godina života. Ljudi stare, i to je neizbežno, međutim povišen krvni pritisak, srčani ili moždani udar nisu neizbežni u starijim godinama, već se mogu izbeći ukoliko se tokom života izbegavaju spoljašnji faktori rizika. Postojanje bolesti u porodici takođe povećava rizik oboljevanja: ako je roditelj ili blizak rođak imao koronarnu bolest srca pre 55. godine života - za osobe muškog pola ili pre 65. godine života - za osobe ženskog pola. Pol donosi razliku muški pol ima veći rizik za pojavu bolesti srca nego ženski pol u premenopauzi. Posle menopauze rizik se izjednačava postaje jednak kod osoba oba pola. U zaključku: Bolesti srca i krvnih sudova su preventabilne, i u mnogim slučajevima je bilo moguće sprečiti ih! Zajednička akcija može da doprinese da se smrtnost usled bolesti srca i krvnih sudova do godine globalno smanji za 25%. Hipertenzija Arterijska hipertenzija je jedna od najčešćih bolesti današnjice, koja skraćuje ljudski vek, pa je zbog toga povišen krvni pritisak dobio i ime tihi ubica. Smatra se da jedna trećina odrasle populacije ima pritisak koji bi se morao lečiti, a ovaj procenat se menja po regijama u zavisnosti od načina ishrane, fizičke aktivnosti i životne dobi. Verovatno da nema osobe koja bar jednom nije imala problem sa povišenim pritiskom, a dodatni problem u lečenju hipertenzije predstavlja podatak da se terapija uzima neredovno i često u nedovoljnim dozama. U našoj zemlji, prema nekim ranijim podacima, od hipertenzije boluje 10-25% stanovništva. Posledice akutne hipertenzije su najčešće moždana krvarenja, dok se kod hronične hipertenzije komplikacije najčešće ispoljavaju na bubrezima, mozgu i oku. Arterijska hipertenzija se prema vrednostima krvnog pritiska klasifikuje na: Normalan krvni pritisak - <139/<89 mmhg, stadijum I - blaga hipertenzija /90-99 mmhg stadijum II - umerena hipertenzija / mmhg stadijum III - teška hipertenzija >180/>110 mmhg Uzroci arterijske hipertenzije Prema uzroku nastanka, postoji primarna ili idiopatska i sekundarna hipertenzija. Uzrok idiopatske hipertenzije je multifaktorijalan i još uvek nije u potpunosti razjašnjen. Istraživanja su navela naučnike na pretpostavku postojanja geneteske predispozicije i udruženog uticaja: gojaznosti (uslovljena nepravilnom ishranom), duvanskog dima, uzimanja alkohola i kafe, zatim psihičke napetosti, odsustva kretanja i fizičkih aktivnosti, profesionalne preopterećenosti, brige, konflikata i nedostatka odmora. U sekundarnoj hipertenziji se može naći uzrok (stenoza renalne arterije, stenoza aorte, oboljenja bubrega, nadbubrežne žlezde i drugo), ali ovo objašnjava samo oko 5% otkrivenih hipertenzija. Ovaj tip hipertenzije može biti uzrokovan spoljnim uticajima kao što su akutni stres, abuzus alkohola ili nikotina, primenom kontraceptivnih lekova ili trudnoćom. Simptomi Povišen krvni pritisak je vrlo često bolest koja protiče sa vrlo malo simptoma, ili se oni čak i odsutni. Pacijenti sa povišenim krvnim pritiskom mogu imati vrlo raznolike simptome, zavisno od toga da li je još neki sistem organa napadnut i oštećen dugogodišnjom hipretenzijom. Organi koji najviše trpe i stradaju u hipertenziji su: srce, oči, bubrezi i krvni sudovi. Ne treba zaboraviti da je hipertenzija vrlo važan faktor kardiovaskularnog rizika i da bolesnici koji imaju hipertenziju obolevaju od koronarne bolesti (angina pektoris, infarkt srca) desetak godina ranije od svojih vršnjaka koji je nemaju. Simptomi koje najčešće imaju bolesnici sa povišenim krvnim pritiskom su: glavobolje (naročito u potiljačnom predelu), nesvestica, zujanje u ušima, nestabilnost pri hodu, bol ili slične senzacije u grudima, nedostatak vazduha, osećaj ubrzanog ili nepravilnog rada srca i tako dalje. Dijagnoza Dijagnoza hipertenzije se postavlja na osnovu višekratnog merenja krvnog pritiska. Veoma je važno merenje krvnog pritiska u kućnim uslovima jer je dokazano da pacijenti imaju veći pritisak kod lekara nego u kući (tzv. efekat belog mantila). Osnažite svoj život Pritisak treba meriti po mogućnosti u istom položaju, na istoj ruci i istim aparatom. Bolesnicima sa hipertenzijom treba obavezno uraditi kompletne laboratorijske analize krvi i mokraće, pregled očnog dna, EKG, ultrazvučni pregled srca, ultrazvučni pregled bubrega i nadbubrega a ponekad i ultrazvučni pregled moždanih arterija. Takođe, pacijent treba da bude pregledan od strane kardiologa, nefrologa i endokrinologa koji će dalje odrediti ispitivanja i terapiju. nih bolesti. Prema istraživanjima svakodnevno vežbanje smanjuje rizik nastanka moždanog udara za 30 %. Dovoljno je 30 do 45 minuta brzog hoda. U lečenju hipertenzije koristi se i više različitih grupa lekova. Lečenje Lečenje hipertenzije je kompleksno. Prva mera je sprovođenje higijensko - dijetetskog režima što podrazumeva život bez duvana i duvanskog dima, smanjenje unosa soli (i tečnosti), postizanje odgovarajuće telesne težine, povećanje fizičke aktivnosti, smanjenje unosa kafe alkohola (50% alkoholičara ima hipertenziju), kao i smanjenje i kontrolu stresa. Od nemedikamentnih mera najvažnije je da se postigne i održi odgovarajuća telesna težina. Prekomerna težina predstavlja dvostruko do šestostruko povećanje rizika razvoju hipertenzije. Takođe je važno smanjenje unosa soli ispod 3 g na dan, kao i izbegavanje hrane bogate zasićenim masnim kiselinama. Savetuje se ishrana bogata svežim voćem i povrćem, te svakodnevna fizička aktivnost. Umerene aerobne vežbe utiču pozitivno na smanjenje krvnog pritiska, i na povećanje nivoa HDL (dobrog) holesterola, a time je i manji rizik od nastanka kardiovaskularbrezima kada dolazi do pada arterijskog pritiska i pada koncentracije natrijuma u krvi. Na taj način renin učestvuje u regulaciji krvnog pritiska i sprečava njegovo jače opadanje. Sam po sebi, renin nije u stanju da modifikuje (promeni) pritisak, ali deluje na protein angiotenzinogen, koji se proizvodi u jetri, a rezultat ove reakcije je oslobađanje angiotenzina I. Renin se u cirkulišućoj krv izadržava najviše jedan sat, utičući za to vreme na stvaranje angiotenzina I. Angiotenzin I je biološki slabo aktivan, on deluje blago sužavajući krvne sudove (vazokonstriktorno), ali ne u dovoljnoj meri da izazove značajne cirkulacijske promene. Međutim, gotovo odmah po njegovom stvaranju u krvnim sudovima pluća se pod uticajem angiotenzin-konvertujućeg enzima od angiotenzina I (koji ima 10 aminokiselina) odvajaju dve aminokiseline, pa tako nastaje peptid od 8 aminokiselina- angiotenzin II. Angiotenzin II je vrlo moćan vazokonstriktor. On vrlo brzo u brojnim Renin-angiotenzin sistem Renin-angiotenzin sistem je jedan od mehanizama kojim bubrezi učestvuju u kontroli krvnog pritiska. Renin je proteolitički enzim, a stvara se i oslobađa u budelovima tela izaziva sužavanje krvnih sudova. Vazokonstrikcija je jako izražena u arteriolama, dok je u venama znatno slabija. Angiotenzin II se u krvi zadržava vrlo kratko, minut-dva, pošto ga drugi enzimi krvi i tkiva deaktiviraju (angiotenzinaze). Angiotenzin II putem mehanizma negativne povratne sprege a pod normalnim okolnostima inhibira lučenje renina, čime se sprečava pojava hipertenzije. Analiza mortaliteta U Severnobačkom okrugu je god. umrla ukupno 2731 osoba, a od bolesti srca i krvnih sudova 1431 osoba (612 muškog i 819 ženskog pola). Udeo ovih bolesti u ukupnoj smrtnosti stanovništva SBO je god. 52,4%. Analizom podataka za naš Okrug u god. uočava se da učestalost umiranja od bolesti srca i krvnih sudova raste proporcionalno sa starenjem. U starosnoj kategoriji godina umrle su 363 osobe (172 muškog i 191 ženskog pola), i u starosnoj kategoriji godina umrle su 602 osobe (208 muškog i 394 ženskog pola). Zanimljivo je istaći da je do 70. godine života učestalost smrtnog ishoda veća kod osoba muškog pola. U starosnoj kategoriji godina umrlo je 199 osoba (121 muškog i 78 ženskog pola). Najučestalije dijagnoze (bolesti) u grupi bolesti srca i krvnih sudova su bile: 1. Kardiomiopatija ili oboljenje srčanog mišića (279 osoba je umrlo, udeo je 19,5%) 2. Ateroskleroza ili zakrečenje krvnih sudova (243 osobe je umrlo, udeo je 17%) 3. Hipertenzija ili povišen krvni pritisak (234 osobe je umrlo, udeo je 16,4%) 4. Infarkt mozga (191 osoba je umrla, udeo je 13,3%) 5. Hronična ishemijska bolest srca (127 osoba je umrlo, udeo je 8,9%) Ovih pet bolesti čini 75% smrtnih ishoda, ili ukupne smrtnosti od bolesti srca i krvnih sudova stanovništva Severnobačkog okruga u godine. Na kraju poruke SZO i Svetske federacije za srce, povodom obeležavanja Svetskog dana srca godine: Volite svoje srce, i Upoznajte se sa svojim rizikom! 8 9

6 Kvalitetnom dijalizom do transplantacije PRIKAZ SLUČAJA- Pišu medicinske sestre: Srđana Tanja Narančić Petrović Bubrežna slabost je veoma komplikovana bolest koja otvara nove probleme i pitanja kako za zdravstveno osoblje, tako i za pacijente koji se nalaze na hroničnom programu hemodijalize. Osnovna i primarna želja svakog pacijenta na dijalizi jeste transplantacija bubrega. Nažalost, u našoj državi se veoma mali broj pacijenata transplantira, zbog čega se na ostvarenje te želje dugo čeka. Samoj transplantaciji bubrega prethodi dobra obrada, dobra priprema pacijenta i ono najvažnije KVALITETNA DIJALIZA. Jednom našem pacijentu se i ispunila ta želja, a zahvaljući kvalitetnom odabiru dijalize, koju je imao u našoj ustanovi, uspeo je bez ikakvih problema da započne novi život. Kakva je priča pacijenta D.M. koji se 9 godina dijalizirao i kome se želja o transplantaciji bubrega ostvarila tokom jednog jutra? Rođen je 1957.godine, u Šapcu, a dijalizu je započeo godine u KBC Zemun. U MEDICON specijalnu bolnicu za hemodijalizu Novi Beograd dolazi godine sa kompletnom predtransplantacionom obradom. U osnovi bubrežne slabosti su bile česte upale bubrega i visok krvni pritisak. Pored toga pacijent je imao i uvećanu paratireoidnu žlezdu i kamen u žučnoj kesi. U našoj ustanovi, pacijenta je dočekao stručni tim lekara i visoko obučenih medicinskih sestara, koji su nastavili isti tretman hemodijalize. Dijaliza koju je pacijent D.M. imao od samog početka lečenja je bila hemodijafiltracija, kao jedna od najkvalitetnijih dijaliza koje se sprovode u svetu, a u našoj državi sprovode ih MEDICON bolnice u Novom Beogradu i Novom Sadu. Nedeljni ritam dijalize je bio 3 puta po 4h i 30 min, a površina membrane od 1.7 do 2.1 kvadratni metar. Krvna pumpa se kretala 350 ml/min a protok dijalizata 600 ml/min. Interdijalizni donos pacijenta je bio od kg na suvu telesnu težinu od 73.0 kg. Tokom dijaliza, pacijent je imao stabilan krvni pritisak, dobro je podnosio hemodijafitraciju, a terapija koju je redovno dobijao su bili preparati vitamina B i C, preparat gvožđa i eritropoetin. Da je pacijent imao kvalitetnu dijalizu pokazuje nam i parametar KT/V koji smo merili tokom svakog tretmana na aparatu, a mesečno i preko laboratorijskih analiza. KT/V je bio u opsegu od 1.36 do U sklopu rešavanja drugih problema početkom godine urađena je laparaskopska operacija kamena u žučnoj kesi, a iste godine i odstranjivanje paratireoidne žlezde. Bez obzira na operativne zahvate, pacijent nastavlja sa hemodijalizom, uvek nasmejan, dobro raspoložen i uvek spreman za saradnju sa medicinskim osobljem naše bolnice. U ranim jutarnjim časovima, godine, pacijentu D.M. je uspešno urađena kadeverična transplantacija bubrega u KC Srbije. Od tada je prošlo skoro 3 godine, i kako nam sam pacijent D.M. kaže, sada živi NOVI ŽIVOT, a naše bolnice se uvek rado seća, jer mu je tu pružena najbolja moguća dijaliza. Takođe, kaže da mu je osmeh na licu našeg medicinskog osoblja uvek davalo jaku motivaciju da nastavi dalje i da živi normalan život tokom svih ovih godina dijaliziranja. Međutim, postavlja se pitanje šta je sa bolesnicima koji nisu imali mogućnost da se transplantiraju? Kakva je njihova sudbina? Tim pacijentima je potrebno obezbediti kvalitetnu dijalizu kako bi mogli da žive normalnim životom. Broj bolesnika koji se dijalizirao u MEDICON specijalnim bolnicama 2013.godine je bio 48. Svi pacijenti su se dijalizirali po tipu HDF-a odnosno po tipu hemodijalfiltracije. Dužina dijaliza je bila od 4 do 5 sati, a prosečan KT/V svih pacijenata za 2013 godinu je bio 1.38 što govori u prilog tome da smo u našim bolnicama obezbedili svim pacijentima kvalitetnu dijalizu. Kada govorimo o starosnoj strukturi pacijenata u našim bolnicama, 24 pacijenta su imala manje od 65 godina života, od 65 do 74 godine je bilo njih 16 pacijenata, a preko 75 godina života je bilo 8 pacijenata. Smrtnos pacijenata koji su se dijalizirali u MEDICON bolnicama je 6.25% s tim da je potrebno Samoj transplantaciji bubrega prethodi dobra obrada, dobra priprema pacijenta i ono najvažnije KVALITETNA DIJALIZA naglasiti da se ni jedan smrtni slučaj nije desio u našim ustanovama, već u drugim bolničkim ustanovama tokom hospitalizacija. Kada uporedimo stopu smrtnosti pacijenata u Srbiji, za istu godiu, koja iznosi 12.5%, vidimo da imamo daleko manji procenat smrtnosti, što takođe govori o kvalitetnoj usluzi koju pružaju naše ustanove. Kvalitetnom hemodijalizom obezbeđuje se normalan život bolesnicima koji se dijaliziraju a, takođe, obezbeđujemo adekvatnu pripremu za uspešnu transplantaciju bubrega. Naša dužnost je da bolesnicima pružimo kvalitetnu dijalizu, da im omogućimo dug i normalan život, kao i da svaki kraj pretvorimo u novi početak

7 UMETNOST I TRANSPLANTACIJA ZOBNATICA УНИВЕРЗИТЕТСКА ДЕЧЈА КЛИНИКА ТИРШОВА ОСНОВАНА Prof. Dr Dušan Šćepanović - Anomalije urinarnog trakta kod dece i Kvalitet života pre i posle transplantacije organa As. dr Saša Borović mr sc. - Mesto i značaj transplantacione hirurgije u Republici Srbiji. Dr Ivan Čurić, spec.int.med.kardiolog i nefrolog- Ultrazvučna dijagnostika arterio-venskog pristupa Dr Vesna Vukelić spec.int. medicine - Psihosocijalna podrška zdravstvenog osoblja pacijentima na hemodijalizi Špišak LJiljana, glavna med. sestra - OB -Sombor, Odeljenje hemodijalize - Specifičnosti u radu zdravstvenog osoblja sa pacijentima na hemodijalizi 9. oktobar Zobnatica Etika, zakonodavstvo i organizacija Vukša Jasmina dipl. ph. - Uloga i značaj saradnje između Apoteke Subotica i Saveza bubrežnih invalida Vojvodine Mira Joz medicinska sestra MEDICON d.o.o Srbija Kvalitetnom dijalizom do transplantacije : Pejčić Milica, sekretar Udruženja bubrežnih invalida Subotica godina života sa transplantiranim bubregom Zoran Mišković dipl ecc, Predsednik S.B.I.V i SU-Nefro - Partnerstvo između Udruženja bubrežnih invalida i zdravstvenih institucija u Republici Srbiji

8 "Javna rasprava pre javne rasprave" Evropski dan donacije organa Dana godine kao tradicionalni susret unazad 6 godina, održana je Tribina povodom Evropskog dana donacije organa, pod radnim naslovom Umetnost i transplantacija etika, zakonodavstvo i organizacija. Ove godine ovo je bila centralna manifestacija ne samo u Srbiji već se nadamo i Evropska, koja je održana pod pokroviteljstvom Saveza bubrežnih invalida Vojvodine, čiji je projekat podržalo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja RS. To je bila ujedno i petogodišnja podrška projektu Udahni novi život V Udruženju bubrežnih invalida Subotica, grada Subotice. Ove godine susretu su se odazvali eminentni stručnjaci i saradnici počev od Prof. dr Dušana Šćepanovića, Ac. dr Saše Borovića, dr Ivana Čurića, dr Olivere Petković, dr Vesne Vukelić, dipl ph. Vukša Jasmine, više med. Sestre Špišak Ljiljane, medicinskih sestara Srđane Narančić i Tanje Petrović, koji su prezentirali na ovom susretu svoje stručne radove. Svojim prisustvom i učešćem podršku su dali: dr Zorica V. Dragaš ZZJZ, dr Smiljana Koviljac-OB Vrbas, dr Mira Ilić Milovanović Medicon NS, dr Anka Čavala Medicon Novi Beograd, dr Vanja Vukša Medicon BG, medicinske sestre i tehničari sa odeljenja hemodijaliza: Subotica, DZ Bačka Topola, Vrbas, Novi Sad, Zrenjanin, Sremska Mitrovica, Sombor, Kikinda, Medicon i FMC Novi Sad. Učešće u realizaciji programa su uzela udruženja bubrežnih invalida sa teritorije APV, članice Saveza bubrežnih invalida Vojvodine i to: Subotica, Novi Sad, Zrenjanin, Kikinda, Bečej, Sremska Mitrovica i Sombor. Posebno zadovoljstvo i čast je bilo prisustvo i podrška predsednika Regionalne Lekarske komore Beograd (RLKB), Prof. dr Olge Popović Mladenović, podpredsednice RLKB Beograd, Ninoslave Mihajlović, potpredsednika Nadzornog odbora LKS Doc. dr Dejana Nešića, dr Vesne Bijelić Francuski - FOŽ SPS Novi Sad i Vesna Dragojerac FOŽ SPS Pančevo. Izuzetan značaj i podršku ovom skupu je svojim prisustvom, pozdravnom rečju i podrškom ispred Severno-Bačkog upravnog okruga, dao Načelnik okruga g-din Dragi Vučković. U pozdravnoj reči je potvrdio da inicijativa za izmenu Zakona o transplantaciji organa i tkiva i podrška udruženjima koja se bave našom problematikom, ima podršku države na čelu sa predsednikom vlade g-din Aleksandrom Vučićem, a da će naredni susret biti Polaganje računa o ispoštovanoj obavezi datoj na ovom eminentnom skupu pred 170 prisutnih gostiju. Nakon serije prezentacija i diskusija prema programu tribine u drugom delu susreta usledila je skromna svečanost dodele zahvalnica i plaketa, a uz zajednički ručak, druženje i razmenu iskustava i informacija i uz podršku Cherry banda Subotica, nastavljeno je druženje do kasnih popodnevnih sati. Sa susreta je javno najavljeno održavanje Okruglog stola sa temom: Unapređenje transplantacije organa u Srbiji: Etika, organizacija i zakonodavstvo, čiji je organizator Regionalna lekarska komora Beograda i Transplantaciona mreža Srbije i u kome će naš Savez kao učesnik dati svoj puni doprinos. Susret se održava godine u Hotelu Best Western hotel M. Ovom prilikom se posebno zahvaljujemo našim donatorima: IM TOPOLA DOO Bačka Topola, BB MINAQUA doo, Novi Sad, SZR STR EUROPA Subotica SZR NIKOLA Subotica, SZTR PEKARA BELI GOLUB Subotica, SZR BELI GOLUB 2003 Bajmok, SPTR PEKARA KLAS Palić, SZR TISA Hajdukovo, SZR PEKARA DINO, Subotica, SZR PEKARA DINO-2 Subotica, ZTR PEKARA LUKA Subotica Sve video i foto priloge možete pogledati na našem sajtu na aplikacijama aktivnosti saveza galerija i galerija googl plus i videoteka. Na blogovima možete pogledati do sada sve aktivnosti saveza u proteklim godinama. Čast nam je da imamo prilike da predloge eminentnih stručnih timova Bioetičkog društva Srbije (BDS) i Transplantacione mreže Srbije (TMS) i u ime Saveza bubrežnih invalida Vojvodine, stavimo javnosti na uvid. Paralelni prikaz sadašnje koncepcije organizacije transplantacija u postojećem Zakonu o transplantaciji organa i tkiva u odnosu na predlog za izmenu i dopunu Zakona, nesporno treba da uključi sve građane i struku. Ako samo 15 minuta sa pažnjom uporedite šta su predlozi za izmenu Zakona o transplantaciji, biće jasno kolika je to suštinska promena kojom bi se unapredila transplantaciona hirurgija u Republici Srbiji i gde bi napokon krenuli sa dna. BROJ TRANSPLANTACIJA PO ZEMLJAMA I ORGANIMA U Država Bubreg Jetra Srce Pankr. Pl. S+D A B Cro D H NL Slo NoET Σ SADAŠNJE STANJE U OT x NAŠI PREDLOZI ZA NOVI ZOT I ORG (ZOT, ORG) Otx ( ) Tvrda informativna saglasnost (IC) Pretpostavljena saglasnost sa dvostrukim pravom veta: (PC)-meka varijanta u kojoj i donora i porodice uvek neko potpisuje Nema registra ne -donira Uvodi se registar non -donora Nema druge mogućnosti osim DK Uvodi se ''Trenitni izbor'' sa 3 mogućnosti Jedna vrsta DK za slučaj MS-nemaju Dve vrste DK - za MS i za SS; obe obavezujući karakter porodica može vrste DK imaju pravnu snagu jer se uvek da izmeni volju donora, bilo da potpisuju i overavaju u DZ, MUP, idr je ''DA'' ili ''NE'' uz 2 svedoka. Porodica nema pravo izmene volje donora Nije definisano jer nema prave i validne evidencije ni za DK ni za reg potpis sa DK ili registra ne Građanin uvek može da povuče -donora Porodica uvek ima poslednju reč, odlučuje i pita se bez obzira da li se građanin izjasnio sa DA ili sa NE Članovi porodice koji se pitaju i odlučuju o svemu nemaju nikakvu obavezu da sami i potpišu DK Nadležni nemaju nikakvu zakonsku obavezu u aktivnostima oko OTx Nema nikakvog info sistema za donore i kandidate za OTx Nema preciznih lista čekanja (WL) niti rang lista (RL) po organima. Alokacija se vrši ''odokativno'' Nema referentnih zdravstvenih ustanova (RZU), ni CRL Nema referentnih timova niti šefova timova za eksplantaciju (EОx) i transplantaciju organa (OTx) Postoji načelni princip razmene organa sa ET. Nema potpisanog ''Tweening - Agrementa'' sa ET Postoji 5 TC za KTx, 3 TC za LTx i 1 TC za HTx UB je deo strukture MZ U odsustvu pisanog dokaza o doniranju ili ne-doniranju odlučuje porodica Obaveza srodnika prvog reda i članova porodice kandidata za OTx da potpišu DK pre stavljanja na WL Uvode se obavezni formulari koji nadležni organi štampaju i šalju kod popisa i poziva na izbore Uvodi se obavezni informacioni sistem ERDK kao i centralni info desk sa jednom listom čekanja ERDK donosi precizne i ažurirane WL i RL bazirane na medicinskim dostignućima i etičkim principima i garantuju poštenu alokaciju organa Formiraju se referentne zdravstvene ustanove (RZU) po organima i CRL Formiraju se referentni timovi i šefovi timova ad personam za Eox-eksplantaciju i transplantaciju -OTx Organi koji se ne transplantiraju u Srbiji, kao što su pluća, pankreas i tanko crevo mogu se ustupiti ET Centralizuju se TC i svode na 1 TC za HTx, 1 TC za LTX i 3 TC za KTx UB zamenjuje ST kao pravno lice Svako pametnije rešenje, sugestiju i predlog možete putem imejla našeg Saveza dijaliza. nsp@gmail.com, uputiti, on će biti prosleđen nadležnim Ministarstvima i ovo će biti doprinos Javnoj raspravi koju dugo čekamo, a još nije nacrt Zakona video svetlost dana, za razliku od inicijative koja je četiri godine unazad dostupna celoj našoj javnosti i na sajtu Savez bubrežnih invalida Vojvodine 14 15

9 Značaj dupleks ultrasonografije arteriovenske fistule Arterio-venska fistula se kreira operativnim spajanjem vene i arterije, najčešće ruke. Na taj način se višestruko povećava protok kroz nativnu venu koja usled toga arterijalizuje odnosno njen zid zadebljava i takva vena postaje pogodna za ponavljane punkcije i ima dovoljan protok za sprovođenje dijaliznog tretmana. Arteriovenska fistula JE VENSKI SUD. Izrazi vena i arterija se odnose na ubodna mesta odn. krvnu liniju- arterijska linija odvodi krv iz krvnog suda u aparat, a venska vraća prečišćenu krv u organizam. Punkcija arterije je zabranjeno jer može izazvati teške komplikacije. Ultrazvuk vaskularnog pristupa se koristi u sledeće 4 oblasti: 1. Preoperativni maping 2. Praćenje maturacije 3. Određivanje mesta punkcije 4. Dijagnostika komplikacija - malfunkcija, tromboza, hematom, pseudoaneurizma, aneurizma 1. Preoperativni maping podrazumeva ultrazvučni pregled arterija i vena ruke radi procene pogodnosti za kreiranje vaskularnog pristupa. Fizikalni pregled je insuficijentan u pogledu procene mogućnosti izvođenja operativnog zahvata, a naročito npr. kod gojaznih pacijenata ili kod bolesnika koju već imali prethodne pokušaje kreiranja fistule. Pregled se započinje pregledom artetrije radialis čiji minimalni lumen mora biti jednak Brachial artery Monophasic flow Large diastolic component Normal Doppler US in AVFs Brachio-basilic fistula Autori: Dr Ivan Čurić - internista kardiolog i nefrolog Dr Dobrila Petković - internista nefrolog, FMC Novi Sad ili veći od 2 mm. Pregledom arterijskog stabla ruke potrebno je isključiti značajna suženja. Pregled venskog basena se započinje ispitivanjem dubokih vena vrata i isključenjem eventualnog suženja, koje može da se javi kao komplikacija usled prethodno postavljenog dijaliznog katetera. Vene podlaktice se pregledaju sa i bez poveske, a minimalni dijametar cefalične vene podlaktice treba da prelazi 2,5 mm. Na ovaj način se izbegavaju nepotrebne hirurške intervencije, gde je tehnički nemoguće kreirati pristup i donosi se odluka o strategiji kreiraja vaskularnog prstupa. 2. Praćenje maturacije odnosno sazrevanja fistule je daleko egzaktnije primenom ultrazvučne dijagnostike u odnosu na fizikalni pregled. Poseban značaj se ogleda u tome što koristeći ultrazvučne parametre kod velikog broja pacijenata možemo ranije krenuti sa eksploatacijom pristupa i skratiti na taj način vreme korišćenja privremenog katetera. Da bi AVF bila adekvatna i spremna za korišćenje, mora ispunjavati pravilo mm maksimalna dubina krvnog suda od kože, 6 mm minimalni promer suda i protok krvi od minimalno 600 ml/min. Protok se meri nad arterijom brahijalis. Brachio-basilic fistula (Slika 1- fistula sa adekvatnim protokom krvi) Arterialzed vein Kerr SF et al. Clin Radiol 2010 ; 65 : Left radial artery Flow volume: 86 ml/min 3. Određivanje mesta punkcije: Kod fistula sa graničnim protokom, gojaznih osoba, nakon komplikacija kao što je npr. hematom, ultrazvučnom dijagnostikom pronalazimo alternativna mesta punkcije i sprečavamo nastanak komplikacija kao što je punkcija arterijskog krvnog suda. Ovo je naročito bitno kod proksimalnih i kratkih fistula gde je neophodno odrediti tačno meso spoja arterije i vene da ne bi došlo do akcidentne punkcije i lezije arterije. 4. Dijagnostika komplikacija: malfunkcija, tromboza, hematom, pseudoaneurizma, aneurizma Tromboza arteriovenske fistule zapravo retko nastaje sasvim iznenada i kod potpuno funkcionalnih fistula. Najčešće joj prethodi malfunkcija koja se očituje niskim protokom, a nastaje zbog suženja koja vremenom nastaju na krvnom sudu. Suženja mogu nastati svugde od anastomoze pa do gornjih partija eferentne vene, a mehanizam nastanka je neointimalna hiperplazija. U principu, kada se verifikuje protok nad AVF ispod 500 ml/min. postoji veoma visok rizik od tromboze u narednih 6 meseci. Treba reći da je za postavljanje egzaktne dijagnoze stenoze fistule potrebno uraditi dodatnu dijagnostiku- klasičnu fistulografiju ili CT fistulografiju. Pseudoaneurizma odnosno lažna aneurizma nastaje kao posledica oštećenja krvnog suda i najčešće zahteva hirurško lečenje. Prava aneurizma predstavlja lokalizovano proširenje krvnog suda. Značaj UZ dijagnostike u ovom entitetu se ogleda u merenju protoka krvi. Naime, aneurizmatski izmenjene fistule najčešće imaju povećan protok krvi. Protok krvi kroz AVF preko 3 l/min. predstavlja opterećenje za kardiovaskularni sistem i tada je indikovana rekonstrukcija ili zatvaranje AVF. ZAKLJUČAK: Arteriovenska fistula je Ahilova peta hemodijalize. Funkcionalan vaskularni pristup je osnovni preduslov za kvalitetnu dijalizu, koja je krucijalna za dužinu i kvalitet života bubrežnih bolesnika. Ultrazvučnim pregledom na brz i neškodljiv način dobijamo obilje informacija pomoću kojih, uz praćenje kliničkih i ostalih parametara, možemo unaprediti lečenje bolesnika na hemodijalizi. Immature fistula/low flow volume Radio-cephalic fistula Left cephalic vein (Slika 2- fistula sa niskim protokom krvi) Flow volume: 130 ml/min (Slika 3- određivanje mesta punkcije) (Slika 4 poprečni presek krvnog suda- tromboza) Kerr SF et al. Clin Radiol 2010 ; 65 :

10 Uloga i značaj saradnje između Apoteke Subotica i Saveza bubrežnih invalida Vojvodine u promociji zdravlja i edukaciji pacijenata koji su na hemodijalizi Hronične bubrežne bolesti (HBB) u zadnjih deset godina imaju sva obeležja progresije kod stanovništva na teritoriji Republike Srbije.Hronična bubrežna insuficijencija se javlja kada bubrezi nisu u stanju da svojim radom u potpunosti zadovolje potrebe organizma za održavanjem normalnog balansa unutrašnje sredine organizma. Uzroci nastanka HBI su glomerulonefritis, dijabetes, arterijska hipertenzija, infekcije mokraćnih puteva I policistična bolest bubrega.. Kada pacijenti prvi put čuju za dijagnozu HBI prvo se kod njih javlja osećaj straha od saznanja o bolesti, a pre svega od dijalize. Iz tog razloga neophodno je napomenuti da je pacijnt najvažniji član tima pored lekara i farmaceuta,koji brinu o njegovom zdravlju i lečenju. Zato je neophodno da pacijenti bude obavešteni i informisani o svojoj bolesti, lečenju kao i terapijskim opcijama.. Promocija zdravlja je proces osposobljavanja stanovništva i zajednice da unaprede svoje zdravlje i ujedno povećaju kontrolu nad njim. Promocija zdravlja se sprovodi kroz:. zdravstveno promotivne programe i.zdravstvenu edukaciju. Zdravstvena edukacija je neodvojivi deo promocije zdravlja,a posebno je značajna u prevenciji hroničnih nezaraznih bolesti u koje spada i HBI. Ona obezbeđuje nephodne informacije kojima se utiče na pojedinca da menja sopstvene stavove i ponašanje vezano za zdravlje i zdrave stilove života. To se postiže upornim edukativnim delovanjem na opštu javnost kroz poruke koje govore o tome kako brinuti o zdravlju I kako koristiti zdravstvene usluge koje su na raspolaganju. Mesto i uloga farmaceuta u savremenom zdravstvenom sistemu se pomera iz oblasti proizvodnje i izdavanja leka ka odgovornoj i racionalnoj farmakoterapiji. Ciljevi profesionalne misije farmaceuta iskazani su kroz sedam zvezda farmaceuta usvojenih od strane Međunarodne farmaceutske federacije FIP i Svetske zdravstvene organizacije SZO, koje definišu farmaceuta kao davaoca usluge,donosioca odluka, komunikatora, menadžera, lidera učenika i edukatora, a odnedavno je defisana i osma zvezda koja definiše farmaceuta kao istraživača farmaceutske prakse. Cilj rada i metodologija Namera i ideja ovog istraživanja je prikaz partnerskog odnosa između Apoteke Subotica (AS) i Saveza bubrežnih invalida Autor: Jasmina Vukša Dipl. Pharm. - Apoteka Subotica Vojvodine (SBIV), kao i aktivnosti sprovedene u promociji zdravlja i edukaciji pacijenata koji su na hemodijalizi. Takođe su predstavljene i dodatne usluge koje se mogu ostvariti u Apoteci Subotica. Za prikaz aktivnosti u periodu od godine.primenjena je retrospektivna analiza Rezultati Apoteka Subotica je zdravstvena ustanova koja obavlja farmaceutsku delatnost. U svom sastavu ima 22 poslovne jedinice koje pokrivaju deo teritorije Severnobačkog okruga i zbrinjava preko stanovnika. Standardiyovanjem usluge kroz uvođenje Standarda menadžmenta kvalitetom, Akreditacijskih standarda kao i primenom i postovanjem Dobre apotekarske prakse možemo prkazati doprinos farmaceuta u promociji zdravlja i edukaciji pacijenata koji su na dijalizi. U analiziranom periodu održana su dva edukativna predavanja članovima SBIV na temu Nutricionistički aspekt bubrežne dijete i Značaj vitamina i minerala kod pacijenata na dijalizi. Publikovane su i javno prezentovane brošure pod nazivima Farmakoterapijski aspekti vitamina kod pacijenata na hemodijalizi i Farmakoterapijski aspekti minerala kod pacijenata na hemodijalizi. Povodom Svetskog dana bubrega i godine distribuirani su edukativni materijali o značaju donacije organa i transplantaciji bubrega, kao i o značaju ranog otkrivanja bubrežne insuficijencije kod dece. Sve javnozdravstvene aktivnosti su medijski propraćene gostovanjima na lokalnim televizijama, novinama, kao i na internet sajtovima Apoteke Subotica i SBIV. Komunikacija sa članovima SBIV kao i drugim korisnicima usluga u vidu edukacije i savetovanja odvija se neposrednim kontaktom u ograncima Apoteke Subotica, putem sajta apoteke (opcija Pitajte Vašeg farmaceuta i edukativni tekstovi), a sve u cilju postizanja bolje komplijanse. U časopisu Nefro publikovano je više tekstova u okviru rubrike lekovito bilje.. Tek- stovi na razumljiv i pristupačan način obrađuju teme koje su aktuelne za pacijente koji su na hemodijalizi. Farmaceuti Apoteke Subotica zahvaljujući inkorporiranoj bazi i primenom programa za proveru interakcija lekova Lexicomp interact povećavaju bezbednost primene lekova i pozitivni ishod terapije za svakog korisnika usluga.. Takođe kontinuirano se prate i prijavljuju neželjene reakcije na lekove i medicinska sredstva. Zaključak Farmaceuti kao najdostupniji zdravstveni profesionalci svakodnednim radom primenjuju svoje veštine, kompetencije i stručno znanje i iskustvo kako bi obezbedili kvalitetnu farm zdravstvenu uslugu i tako pomogli pacijentima koji su na dijalizi. Poslednjih godina tradicionalna farm usluga se proširuje ka dodatnim uslugama koje su fokusirane na promociju zdravlja, kontrolu faktora rizika i prevenciju bolesti, što je od velikog društvenog znašaja za ovu populaciju pacijenata Rezultat saradnje i zajedničkog rada AS i SBIV predstavlja podršku važećim standardima, vodičima i protokolima, čijom se primenom postižu kvalitetni efekti lečenja bubrežnih pacijenata, U cilju što bolje i kvalitetnije buduće saradnje neophodna je i dodatna edukacija farmaceuta iz ove oblasti Edukacijom pacijenata koji su na hemodijalizi postiže se opšta informisanost o uzrocima HBB, prevenciji lečenja i primeni savremenih medicinskih sredstava i dijetetskih suplemenata. Stalna implementacija novih usluga kroz promociju zdravlja i edukaciju pacijenata proširuje mogućnost komunikacije što doprinosi uspostavljanju poverenja prema apoteci kao zdravstvenoj ustanovi. Ključne reči: Hronične bubrežne bolesti (HBB), hemodijaliza, promocija zdravlja, edukacija pacijenata 18 19

11 SA STRUČNE STRANE OKTOBAR 2016 OKTOBAR 2016 Život sa dijalizom Bolesnici na dijalizi morali bi da usvoje što više znanja o svojoj bolesti, načinu lečenja, o ishrani. Tako će steći više samopouzdanja i lakše kontolisati svoju bolest. Bubrezi, kao jedna od fabrika organizma imaju brojne funkcije u organizmu. Izostanak neke od njih, kao posledice bolesti samih bubrega, ili kao posledice oboljenja drugih organa (sistemske bolesti, vaskularne, urođene, metaboličke) može da ostavi ozbiljne posledice na sam bubreg pa tako i na dalji tok čovekovog života. Hronične bolesti bubrega (HBB ) su globalni zdravstveni problem, a često nemaju kliničke simptome i poznate su kao tihi ubica. HBB čine značajni deo morbiditeta i mortaliteta opšte populacije. Hronična bubrežna insuficijencija je veliki medicinski i socijalni problem. Medicinski veliki broj obolelih sa tendencijom porasta novootkrivenih slučajeva (porast broja obolelih od šećerne bolesti, produžen životni vek stanovništva). Socijalni društvo izdvaja velika finansijska sredstva za lečenje ovih bolesnika a troškovi se povećavaju čestim hospitalizacijama zbog lečenja hroničnih komplikacija. Kod svakog četvrtog pacijenta uzrok prestanka rada bubrega dolazi usled dijabetesa, a kod oko 27 % je posledica hipertenzije. Jedan od razloga je što se ove dve bolesti kasno prepoznaju, kasno i neadekvatno leče. Veliki značaj je pravovremeno i rano otkrivanje rizičnih grupa (dijabetičari, bolesnici sa hipertenzijom, bolesnici sa autoimunim bolestima i oni bolesnici koji imaju porodičnu predispoziju za nasledne bolesti). Prve simptome pacijent često oseti tek kada je bubrežna funkcija znatno smanjena i kada je potrebno vršiti pripreme za hronični dijalizni program. Metode zamene bubrežne funkcije su hemodijaliza, peritoneumska dijaliza i transplantacija. Svaka od navedenih opcija lečenja ima prednosti ali i nedostatke. Naravno da je najbolji način lečenja transplantacija, ali postoji velika disproporcija između raspoloživih organa za transplantaciju i broja potencijalnih primalaca. Autor: Ljiljana Špišak Viša med. sestra - Sombor Psihološka priprema pacijenta obuhvata: informisanost i edukaciju pacijenta, uspostavljanje motivacije za život, uverenje bolesnika o efikasnosti, pomoći koja mu se pruža, smanjivanje anksioznosti, osposobljavanje za promenom stila života Hemodijaliza Hemodijaliza zamenjuje ekstretorne funkcije i funkcije homeostaze vode i elektrolita. Tokom dijalize sa jedne strane membrane za dijalizu prolazi krv a sa druge strane tečnost za dijalizu. Hemodijaliza se odvija procesima difuzije i ultrafiltracije. Difuzijski transport čestica se odvija na osnovu razlike koncentracije čestica s jedne i sa druge strane membrane. Molekuli se kreću od visoke do niske koncentracije kroz polupropustljivu membranu, dok se koncentracije ne izjednače. Mali molekuli brže difundiraju kroz polupropustljivu membranu. Difuzija je glavni mehanizam uklanjanja uremijskih toksina iz krvi bolesnika u procesu dijalize. Pored difuzije na dijaliznoj membrani se istovremeno odvija i proces ultrafiltracije. Ultrafiltracija se odvija pod uticajem osmotskog i hidrostatskog pritiska između krvi i tečnosti za dijalizu, razlike u pritiscima. Ultrafiltracijom se uklanjanja višak vode iz organizma.voda za dijalizu gradska voda koja dolazi iz vodovoda se ne može koristiti za pripremanje dijalizne tečnosti zbog njenih visokih sadržaja minerala i organskih supstanci. Glavni nepoželjne supstance su: kalcijum, nitrati i nitriti, bakar, sulfati, fluorid, aluminijum, gvožđe, pirogeni. Vodovodna voda se podvrgava brojnim procesima i tako se dobija voda za dijalizu. Glavne faze za pripremu vode za dijalizu su: sedimentacioni filter (uklanja mehaničke nečistoće), deferizator (uklanja gvožđe), dejonizator (uklanja kalcijum, magnezijum, natrijum i sulfate), dehlorinator - filteri sa aktivnim ugljem (uklanjaju slobodan hlor). Ovako pripremljena voda podvrgava se procesu reverzne osmoze i dobija se voda koja hemijski i mikrobiološki zadovoljava. Svakodnevno se radi kontrola hlora i konduktiviteta. Neophodna je redovna hemijska dezinfekcija celog sistema za pripremu vode, jednom mesečno, a po potrebi i češće. Obavezna je hemijska i mikrobiološka kontrola kvaliteta vode. Dijaliza je potrebna kada je izgubljeno 90 % funkcije bubrega. Smernice Europen Renal Best Practice preporučuju da se svi bolesnici informišu o opcijama dijalize da bi odabrali modalitet koji im najviše odgovara. Potrebno je uraditi psihološku pripremu pacijenta i vaskularnu pripremu. Vrlo je važna predijalizna edukacija koja se odvija u nefrološkoj ambulanti, potom se pacijent i njegova porodica upoznaju sa dijalizom (osoblje i pacijenti). Normalno je da je pacijent koji ide na dijalizu uznemiren i uplašen. Takav pacijent ima osećaj krivice, strah od budućnosti. Vrlo je važno da pacijent pokaže ta osećanja (porodici, prijateljima, zdravstvenim radnicima). Psihološka priprema pacijenta obuhvata: informisanost i edukacija pacijenta (važnost dijetetskog režima ishrane, kontrola telesne težine, kontrola krvnog pritiska), uspostavljanje motivacije za život, uverenje bolesnika o efikasnosti, pomoći koja mu se pruža (bolesnik će ubrzo osetiti koliko mu je dijaliza smanjila tegobe, poboljšala život), smanjivanje anksioznosti, osposobljavanje za promenom stila života. Bolesnici koji su učestvovali u programima edukacije (psihološke pripreme) imali su značajno bolje raspoloženje, više su se pridržavali higijensko dijetetskih mera i imali su manju anksioznost. Željeni ishod je promena ponašanja (stil života) kako pacijenata tako i članova njihove porodice. Vaskularni pristupi Vaskularni pristupi predstavljaju Ahilovu petu pacijenata na hemodijalizi a samim tim i jedno od najčešćih pitanja u nefrovaskularnoj hirurgiji. Arteriovenska fistula (AVF) je termin vaskularnog pristupa koji se danas najviše upotrebljava. On bi trebao da bude prvi vaskularni pristup za svakog pacijenta. U proseku najduže traje, a infekcije i tromboze su manje nego kod drugih vaskularnih pristupa. Arteriovenski graft (vaskularna proteza) je veštački krvni sud koji se postavlja između arterije i vene i predstavlja sekundarni metod izbora kod pacijenata na HD nakon nefunkcionalnih AVF. Napravljen je od specijalne plastike, a nedostaci su visoka cena, česte infekcije, tromboza. Centralni venski kateteri kao vaskularni pristupi mogu biti privremeni i trajni. Privremeni ne bi trebali da budu u funkciji duže od tri nedelje. Trajni kateter (Hickman) se plasira kod nemogućnosti kreiranje AV fistule ili AV grafta. Kod ovog krvnog pristupa postoji velika opasnost od infekcija koja može dovesti do sepse. Vakularni pristupi zahtevaju posebnu pažnju i negu i odgovornost pacijenta. Zdravstveni radnici moraju da edukuju pacijente o značaju vaskularnog pristupa za HD, njegovog održavanja i merama opreza da bi se izbegle komplikacije koje mogu dovesti do gubitka vaskularnog pristupa. Komplikacije vaskularnog pristupa su: hematom, tromboza, aneurizma, infekcija, recirkulacija. Svaka od ovih komplikacija je traumatična za pacijenta jer može dovesti do afunkcionisanja krvog pristupa za dijalizu, a to znači plasiranje CV katetera, kreiranje novog vaskularnog pristupa, ležanje u bolnici. Nikako ne smemo zaboraviti pravilnu kanilaciju AV pristupa koja zahteva visok nivo svesti i sposobnosti medicinskih sestara. Jedno od važnih pitanja na HD je ishrana bolesnika. To je kompleksan problem i zahteva veliku disciplinu. Promene u ishrani Početak lečenja hemodijalizom predstavlja prekretnicu u načinu ishrane. Da bi se sprečilo prekomerno nakupljanje štetnih materija u organizmu neophodan je ograničen unos pojedinih namirnica s jedne strane, a s druge strane bolesnik na HD mora unositi dovoljno hrane da ne gubi na težini jer i to predstavlja opasnost po život pacijenata. Efikasna dijaliza popraviće apetit i omogućiti bolesniku uzimanje dovoljne količine belančevina i drugih materija. Neuhranjenost na dijalizi je povezana s češćim komplikacijama i kraćim životom na hemodijalizi. Restrikcija unosa vode i kuhinjske soli (2 gr dnevno) kao i hrane bogate kalijumom. Ograničiti unos hrane bogate fosforom. Bolestan bubreg nedovoljno izlučuje fosfor iz organizma, pa se fosfor veže za kalcijum u krvi i smanjuje nivo kalicjuma. Vitamini rastvorljivi u vodi gube se dijalizom pa se preporučuje dnevna multivitaminska nadoknada kompleks vitamina B, folne kiseline, vitamina C. Kod ovih bolesnika potrebno je na kraju svakog dijaliznog tertmana dodavati vitamin B i C. Koncept adekvatnosti dijalize uveden je ranih 70. godina XX veka. Za praćenje kvaliteta dijalize redovno se rade laboratorijske pretrage pre i posle hemodijalize. Formula za izračunavanje adekvatnosti dijalize je Kt/V (K - klirens, t vreme, V volume telesne tečnosti u litrima). Na osnovu rezultata ovih testova podešavaju se uslovi hemodijalize (membrane, dužina tretmana, brzina krvne pumpe). Naša znanja i sredstva treba da usmerimo na stvaranje dijalize koja će pacijentima omogućiti što bolji kvalitet života, veću rehabilitaciju, zdraviji, duži i produktivniji život a ne samo vrednost indeksa Kt/V. Pacijenti na hroničnom programu HD izloženi su hroničnim psihosocijalnim stresovima koji ugrožavaju njihovo mentalno zdravlje, a to su: dijaliza ne dovodi do izlečenja, to je invazivna procedura, postoji zavisnost od aparata i medicinskog osoblja, ograničena fizička aktivnost, strah od smrti, postoje socioekonomski problemi, promene u društvenim ulogama, izgledu, javljaju se poremećeni porodični odnosi. Dijaliza ne menja samo život bolesnika nego i članova njegove porodice. Porodica je ta koja daje sigurnost, osećaj pripadnosti, i emocionalnu bliskost. Zdravstveni radnici moraju kroz stalnu edukaciju stanovništva podići svest važnosti bubrega i težine bolesti. Iz svega navedenog može se zaključiti da je glavni cilj podizanje svesti o zdravom načinu života i redovim kontrolama opšteg zdravstvenog stanja svakog čoveka

12 PSIHO-SOCIJALNI ASPEKT DIJALIZE Hemodijaliza, kao i peritonealna dijaliza, relativno je nova inovaciona metoda zamenskog lečenja bubrežne funkcije. Primenjuje se u završnom stadijumu hroničnog bubrežnog oboljenja, kad izostaju sve ili najvažnije bubrežne funkcije. Primenom ove metode lečenja produžava se život obolelih koji su neumitno osuđeni na smrt, ukoliko ona ne bude primenjena. Istovremeno pre početka ili s početkom primene dijalize, uz pitanja i probleme vezane uz samu tehniku dijalize, kao i medicinska pitanja, pojavljuje se niz etičkih, socijalnih i psiholoških problema. Iz tog razloga možemo u svim tekstovima o dijalizi, bilo da se radi o stručnoj literaturi ili brošurama za obolele i njihove porodice, naći odeljak koji govori o važnosti psihosocijalne podrške obolelim. Možemo videti da je u fokusu pacijent, a da tim za lečenje sačinjavaju medicinska sestra tehničar, lekar, socijalni radnik, psiholog i porodica obolelog. Ali situacija nije nipošto jednostavna. Većina bolesnika koji se leče hemodijalizom ili peritonelnom dijalizom su psihološki zdrave osobe koje su iznenada, najčešće neočekivano, suočene s ogromnim stresom i zahtevima koji se pred njih postavljaju. U njihovom životu sve se menja. Tri puta nedeljno odlaze na hemodijalizu, jer to zahteva procedura lečenja, i to u njihovim očima poprima obeležja pravog rituala. Da ne pominjemo lečenje peritonealnom dijalizom, gdje je pacijentu imperativ uraditi četiri dnevne izmene peritonealne tečnosti. I u danima kad nije na dijalizi, pacijent je mislima vezan za nju. Kateter ili fistula postaju mesto najveće važnosti, ali i njegovo najranjivije mesto. Bolesnik je fokusiran na njega, razgleda ga, osluškuje i opipava, plašeći se istovremeno tromboziranja i infekcije, nedovoljno iskusne punkcije i bola prilikom iste. Ubrzo nauči da tokom noći čuva to mesto i ne legne na njega. U ionako oskudnim intimnim momentima svesno angažovanje pažnje može dodatno poremetiti seksualni život. Pored toga, pacijent na dijalizi uzima ponekad i do 15 različitih medikamenata, često oseća bolove i umor, budućnost mu se čini neizvesna. Stroga dijeta ograničava Od medenog meseca do ga u željama, a za najosnovnije životne potrebe postaje zavisan od drugih osoba. Suočava se s dugim transplantacijskim listama, a mogućnost smrti izvesna je svakog dana, jer je sama procedura hemodijalize veoma zahtevna i skopčana s mogućnošću fatalnih komplikacija. Odlaganje ili izostavljanje samo jedne dijalize podseća ga dramatično na doživotnu vezanost za aparat, za postupak dijalize i za medicinski tim koji taj postupak obavlja. Specifičnost psihosocijalnih aspekata dijalize je i u činjenici da su kontakti pacijenta i osoblja na dijalizi učestali i dugotrajni, što stvara emotivnu povezanost bogatu u pozitivnim i negativnim aspektima. Taj odnos specifičan je i jedinstven ne samo u medicini, već i u međuljudskim kontaktima uopšte. U vreme samih početaka lečenja hemodijalizom, kao i niz godina nakon toga, kad je broj mesta za obolele bio ograničen zbog malog broja centara, odabir pacijenata je bio brižljiv, a u timu za odabir aktivno je sudelovao psiholog ili psihijatar. U međuvremenu je ova metoda lečenja bubrežnih bolesnika postala dostupna velikom broju obolelih i odabir pacijenata postao je manje strog. U nekim regionama, u novije vreme, brižljiviji je odabir zdravstvenog osoblja u centrima za hemodijalizu. Rad osoblja na hemodijalizi specifičan je po tome što članovi ekipe imaju više samostalnosti i odgovornosti nego što je imaju medicinske sestre i tehničari na drugim odeljenjima. Moraju se snalaziti na različitim tipovima aparata koji se stalno usavršavaju i menjaju u kratkim vremenskim intervalima. Oni uspostavljaju dug i intenzivan kontakt s malim brojem bolesnika. Često prisustvuju teškim komplikacijama koje kod njih nastaju, pa čak i smrti. Zbog toga je veoma važan odabir medicinskog tima. Prilagođavanje na dijalizu je dugotrajan i mučan proces. Prema nekim autorima (Reicman i Levy) podeljen je na tri perioda; Period medenog meseca: Ovaj period nastupa nakon razvijenog uremijskog sindroma koji je obeležen mnogobrojnim subjektivnim tegobama, u kojem se pacijent loše oseća, pritisnut je umorom, bolovima, tegobama od svih organskih sistema. U prvim danima hemodijaliznog tretmana oslobađa se većine teških simptoma, on je razdragan, veseo, pun poverenja i nade. Porodica i prijatelji ga podržavaju, stalno su mu na usluzi! dugotrajnog prilagođavanja Period razočaranosti i obeshrabrenja: Nastupa nakon nekog vremena, koje nije isto za sve pacijente. Oni polako postaju svesni ograničenja, moraju aktivno preuzeti borbu za život. Bolesnik se mora ponovo boriti za poziciju u društvu i porodici, za šta se često ne oseća doraslim. Ali i porodica i prijatelji su ponekad umorni od brige i napora da mu život učine podnošljivijim, te ostaje sam sa svojim brigama. Period dugotrajnog prilagođavanja: Pacijent je došao do određenog stepena prihvatanja vlastitih ograničenja i nedostataka dijalize. Suočen je sa promenama ranijeg načina života i vlastitim odricanjima. Svestan je da samo prihvatanjem liste teških saznanja i odricanja može nastaviti da živi. On prihvata saznanje o gubitku važnih funkcija, o promenjenom izgledu i slici vlastitog tela. Svestan je da ubuduće zavisi od aparata i od medicinske ekipe, od članova porodice. Zna da mu je umanjena mogućnost zarade i skučeni međuljudski odnosi. Svestan je frustracija u intimnom životu i mogućnosti smrtnog ishoda. Psihološko prilagođavanje tako drastično izmenjenim uslovima života moguće je jedino angažovanjem različitih mehanizama odbrane (izolacija, regresija, potiskivanje ). Najčešći psihički poremećaji na dijalizi su, pored depresije, šizoafektivni poremećaji, metabolički disekvilibrijum s psihičkim manifestacijama, te dijalizna demencija. Pritom su šizoafektivni poremećaji (psihoze) postojali kao preegzistentna oboljenja, a uz preostale navedene mogu biti indukovane ili pogoršane dijalizom. Psihosocijalno prilagođavanje pacijenta na život na dijalizi određeno je psihološkom pripremom porodice i obolelog u predijaliznom periodu. Medicinski tim mora biti maksimalno angažovan i u neprestanoj komunikaciji s porodicom obolelog, jer uz sve primenjene mere uspešna psihosocijalna adaptacija moguća je isključivo i jedino uz pomoć i angažovanje porodice. U psihosocijalnom prilagođavanju značajna je uloga Udruženja dijaliziranih i transplantiranih bolesnika. Naročito u razmeni iskustava, edukaciji bolesnika i članova porodice o životu na dijalizi, pripremi za transplantaciju, rehabilitaciji i reintegraciji bolesnika. Značaj Udruženja je u društvenoj i socijalnoj brizi za bolesnike kroz pomoć u ostvarivanju prava iz područja socijalnog, zdravstvenog i penzionog osiguranja. Autor: Dr Vesna Vukelić - Dom zdravlja Bačka Topola Najčešći psihički poremećaji na dijalizi su, pored depresije, šizoafektivni poremećaji, metabolički disekvilibrijum s psihičkim manifestacijama, te dijalizna demencija. Pritom su šizoafektivni poremećaji (psihoze) postojali kao preegzistentna oboljenja, a uz preostale navedene mogu biti indukovane ili pogoršane dijalizom 22 23

13 Korektna saradnja RFZO i Saveza bubrežnih invalida Vojvodine Poštovani, Zbog specifičnih problema koje članovi našeg Saveza, pacijenti na programu lečenja dijalizom imaju prilikom upućivanja u tercijarne ustanove, radi hirurških i drugih konsultativnih intervencija, molimo Vas da nam potvrdite: Da li su specijalistički izveštaji privatnih zdravstvenih ustanova, klinika i konkretno Fresenius Medical Care Srbija, koje nakon specijalističkih pregleda dobijaju naši članovi (pacijenti), merodavni za lekarske komisije pri Filijalama RFZO, na teritoriji Republike Srbije. U praksi kada pacijenti treba da ostvare specijalističke preglede i hirurške zahteve u tercijarnim ustanovama (KCS, KCV idr), lekarske komisije odbijaju da odobre takvu uslugu, odnosno ne daju saglasnost sa obrazloženjem da se radi O specijalističkom nalazu privatne zdravstvene ustanove koje komisija ne priznaje. U priloguvam dostavljamo informaciju dobijenu putem LKS. Takođe, podsećamo da ukoliko se izabrani lekar, ili bilo koji drugi lekar, ne slaže sa nalazom svog kolege odnosno specijaliste, o tome mora dati pismeno obrazloženje pacijentu koji će potom obavestitisvog lekara, odnosno specijalistu. Stav LKS povodom priznavanja mišljenja i nalaza lekara u privatnom sektoru July 30, 2015/by privatna praksa Lekarska komora Srbije zauzela je zvaničan stav povodom priznavanja mišljena i nalaza lekara u privatnom sektoru, koji je objavljen na sajtu LKS iglasi: S poštovanjem Predsednik Saveza bubrežnih invalidavojvodine dipl. ecc Zoran Mišković Podsećamo da nalazi i mišljenja svih licenciranih lekara u Srbiji imaju jednaku validnost, bez obzira na to da li rade u privatnom ili javnom sektoru. Osnovno je pravo lekara pravo na slobodnu procenu, a drugo mišljenje lekara se prema važećim propisima inicira ili na zahtev pacijenta ili ukoliko ga sam lekar zatražio od drugog lekara. Takođe, podsećamo da ukoliko se izabrani lekar, ili bilo koji drugi lekar, ne slaže sa nalazom svog kolege odnosno specijaliste, o tome mora dati pismeno obrazloženje pacijentu koji će potom obavestiti svog lekara, odnosno specijalistu. Direktorka LKS Prim. dr Vesna Jovanović je ovu izjavu objavila nakon sastanka sa predstavnicima Asocijacije a u duhu nedavno potpisanog Memoranduma o saradnji između učesnika u medicinskom sistemu Srbije, Ministarstva zdravlja i Privredne komore Srbije. Ciljevi ovog Memoranduma su: Unapređenje uslova za učešće svih činilaca u medicinskom sistemu i donošenju zakonske regulative, kao i u procesu promene i usklađivanja postojeće regulative sa EU propisima, i Prevazilaženja svih organizacionih problema i donošenja najboljih rešenja u interesu struke, farmaceutske i medicinske privrede, a u funkciji efikasnosti, unapređenja prevencije i boljih rezultata u zdravstvenoj zaštiti stanovništva. Potpisnici memoranduma su, pored Ministarstva zdravlja i Privredne komore Srbije sve zdravstvene komore, Savez udruženja pacijenata Srbije, Asocijacija privatnih zdravstvenih ustanova i privatnih praksi, Komora zdravstvenih ustanova Srbije, NALED i Unija poslodavaca Srbije. Odgovor RFZO: Poštovani, U vezi vašeg dopisa od godine upućenog elektronskom poštom koji se odnosi na pitanje: da li su specijalistički izveštaji zdravstvenih ustanova osnovanih u privatnoj svojini, merodavni za donošenje ocena lekarskih komisija obaveštavamo Vas o sledećem: Članom 46. stav 2. tačka 2. Zakona o zdravstvenoj zaštiti propisano je da se zdravstvene ustanove mogu osnivati sredstvima u državnoj i privatnoj svojini, a član 51. istog Zakona propisuje da zdravstvna ustanova može obavljati zdravstvenu delatnost koja je utvrđena rešenjem Ministarstva da su ispunjeni uslovi propisani zakonom za obavljanje delatnosti. Članom 39a. Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja stavom 2. i 3. propisano je da izabrani lekar upućuje osigurano lice na specijalističko-konsultativni pregled u zdravstvenu ustanovu koja obavlja zdravstvenu delatnost, na sekundarnom, odnosno tercijarnom nivou zdravstvene zaštite, na osnovu mišljenja doktora medicine specijaliste odgovarajućeg rane medicine iz zdravstvene ustanove koja obavlja zdravstvenu delatnost na primarnom nivou. Ako zdravstvene usluge doktora medicine specijaliste nisu propisane aktom kojim se uređuje nomenklatura zdravstvenih usluga koje se obavljaju na primarnom nivou zdravstvene zaštite, izabrani lekar upućuje osigurano lice u ZU koja obavlja zdravstvenu delatnost na sekundarnom, odnosno tercijarnom nivou, bez prethodno pribavljenog mišljenja doktora medicine- specijaliste odgovarajućeg rane medicine iz stave 2. ovog člana Shodno napred citiranom specijalistički lekarski nalaz i mišljenje lekara koji ispunjavaju propisne uslove imaju istu validnost bez obzira da li su isti zaposleni u ZU privatnog ili javnog sektora, pod uslovom da su dati na način i postupak propisan napred citiranim Pravilnikom. Lekarske komisije RFZO-a pored autonomnosti odlučivanja ne mogu doneti negativnu ocenu samo iz razloga što je predložena od strane specijaliste zaposlenog u privatnoj praksi. Uvažavajući težinu i osetljivost zdravstvenog problema članova vašeg Saveza, odnosno osiguranih lica RFZO-a koja su na programu lečenja dijalizom, molimo da nas obavestite ako nastane konkretan problem na nekoj od lekarskih komisija. Aktivnosti Udruženja bubrežnih invalida Zrenjanin Aktivnosti Udruženja iz Kikinde Dana godineu Ruskom Selu je u okviru projektnih aktivnosti odobrenih od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja održana tribina na kojoj su učestvovali članovi Udruženja i medicinskog osoblja Opšte bolnice u Kikindi. Na tribini su održana sledeća predavanja: Dijabetes i dijaliza i zdravstveni problemi koji se mogu pojaviti Predavač dr Dušan Jerinkić specijalista endokrinolog OB Kikinda Hiperparatiroidizam i njegove posledice Predavač dr Olivera Milićević, specijalista interne medicine nefrolog OB Kikinda Uloga medecinskih sestara u psihološkoj podršci pacijentima na dijalizi i njihovim porodicama Predavač Olivera Vukolić, medecinska sestra, Opšta bolnica u Kikindi Posle predavanja članovi Udruženja su postavili niz pitanja predavačima o pojašnjenju određenih zdravstvenih tegoba koje imaju, a bilo je i pitanja u vezi sa pravima koje ostvaruju i problema u ostvarivanju istih. Povodom Evropskog dana transplantacije organa ova tribina-okrugli sto iskorištena je da se predavačima postavi niz pitanja o transplantaciji organa i donatorskim karticama i o mogućnostima Opšte bolnice u Kikindi da da svoj doprinos u okviru zakona o povećanju broja donatora na području Severnobanatskog Okruga i eventualnoj mogućnosti bolnice u Kikindi da u nekoj bliskoj budućnosti bude osposobljena da može transplantirati organe. Udruženje bubrežnih invalida Zrenjanin je god. održalo sednicu Godišnje Skupštine u sali restorana Stadion Gradnulica Zrenjanin. Sednica je počela sa radom u11:30 časova, a završena u 14 časova. Prisutno je bilo 20 članova. Predsednik Udruženja Svetlana Mirkov je pozdravila sve prisutne i pre samog utvrđivanja i usvajanja Dnevnog reda, minutom ćutanja odana je pošta svim preminulim članovima- pacijentima. Posle održane sednice i formalnog dela usledilo je prijatno druženje, neformalni deo, gde su članovi razmenjivali svoja iskustva i probleme vezano za dijalizu, uz prigodan ručak. Na sednici Godišnje skupštine doneta je i usvojena sledeća odluka: Predsednik Udruženja-Svetlana Mirkov Sekretar Udruženja Cikač Miloš Izvršni odbor - Đurčok Miloslav, Cikač Miloš i Vasić Smiljana. Predsednik izvršnog odbora Đurčok Miloslav. Nadzorni odbor - Ćupurdija Vesna, Mojsin Zoran i Benak Ilona. Predsednik nadzornog odbora Ćupurdija Vesna. Prisutni članovi su upoznati sa svim predstojećim aktivnostima, predavanjima na razne teme koje se odnose na probleme vezane za pacijente na hemodijalizi, problemima u sprovođenju zakona, standarda i procedura. Na samom druženju imali smo i izuzetne goste koji su svojim humanim gestom pomogli udruženju. Gospodin Levkov Mijalče i njegova supruga Milojević Bosiljka poklonili su Udruženju donaciju od ,00 hiljada dinara koje je Udruženje iskoristilo za kupovinu mehaničkih kolica za pacijente na hemodijalizi. Za veliku humanost i donaciju Udruženje je poklonilo Zahvalnicu gospodinu Levkov i njegovoj supruzi. Ovakav način komunikacije u kojoj su predavači nastojali da daju odgovore razumljive za članoveudruženja, bez previše stručnih termina, izuzetno je dobro prihvaćen i dat je predlog da se takav pristup primenjuje na sledećim projektnim aktivnostima. Slobodan Kukobrat Predsednik Udruženja 24 25

14 Istorijat cvekle Cvekla ima dugu tradiciju gajenja koja se proteže još od II milenijuma pre nove ere. Najraniji pisani podaci datiraju iz VIII veka p.n.e. iz Mesopotamije. Ostaci cvekle su pronađeni u piramidama u Tebi i Egiptu, a i na lokalitetu iz perioda Neolita, u Holandiji. Rimski i jevrejski izvori iz I veka p.n.e. govore o tome da je cvekla, u tom periodu, gajena prvenstveno zbog listova. U početku, ljudi su isključivo jeli zelene delove cvekle, a ne njen koren. Prvi narodi koji su cveklu gajili zbog njenog korena, bili su stari Latini. Za širenje upotrebe cvekle duž Severne Evrope zaslužna su plemena koja su osvajali Rimljani. Ovde je ona prvo korišćena kao stočna hrana, a kasnije (XVI vek) počela se koristiti i u ljudskoj ishrani. Opšte osobine Cvekla (lat.beta vulgaris) je dvogodišnja, zeljasta biljka, koja se gaji zbog zadebljalog korena i listova. Nekada se koristio samo list, koji se u ishrani upotrebljava u svežem stanju kao salata i varivo, dok se koren marinira i od njega se pravi sok, koncentrat i sušena cvekla. Listovi cvekle su takođe bogati hranljivim sastojcima, vitaminima i mineralima. Primena cvekle Cvekla je odavno poznata kao lekovita biljka koja se koristila u domaćinstvu. Takođe, ima primenu i u savremenoj medicini. Koristi se za suzbijanje tumora, lečenje leukemije, gripa, akutnih fibroznih bolesti i malarije. Pospešuje rad želuca, creva i žuči. Cvekla Cvekla je nezamenjiva namirnica u slučajevima demineralizacije kostiju i zuba. U narodu je oduvek bila cenjena kao sredstvo za popravljanje krvne slike, što se vezivalo i za njenu, kao krv crvenu boju. Danas je to i naučno potvrđeno, pa je i medicina preporučuje u lečenju malokrvnosti (anemije). Ona reguliše i krvni pritisak. Zbog bogatstva raznih minerala, cvekla se preporučuje u lečenju osteoporoze. Cvekla je idealni zaštitnik zdravlja: povećava otpornost organizma na infekcije respiratornog sistema. Preporučuje se kod zapaljenja grla, gripa i drugih oboljenja disajnih puteva. Takođe, i osobama koje boluju od bolesti jetre i žučnih puteva, jer podstiče lučenje žuči. Cvekla umirujuće deluje na nervni sistem, pogodna je u lečenju nadbubrežne žlezde, povoljno utiče na funkciju želuca i creva, pa tako reguliše i stolicu i, konačno, ovo povrće je idealno za snaženje fizički ili psihički iscrpljenih osoba, a sve to zahvaljujući i glutaminskoj i asparganskoj kiselini koje su vrlo važne za funkciju mozga i nerava. Visok sadržaj betalaina u cvekli utiče na povećanje čvrstine krvnih sudova, ima antiseptično dejstvo, a smatra se da usporavaju i zadržavaju rast tumora. Lekovitost cvekle Cvekla je lekovito povrće koje podstiče razmenu materija i poboljšava funkciju jetre. Poseduje velike količine vitamina C, karotena, vitamina B1 i B2, kao i minerala: kalijuma, natrijuma, kalcijuma, fosfora, gvožđa, sumpora i joda. Ako ste vegetarijanac, ona je idealna za vašu ishranu jer sadrži kobalt, koji učestvuje u stvaranju vitamina B12, koji vegetarijanci ne unose u dovoljnim količinama. Iako nije preterano bogata gvožđem, često se preporučuje anemičnim osobama jer štiti crvena krvna zrnca i povećava elastičnost krvnih sudova, što pospešuje bolje pumpanje krvi. Idealna je za regulisanje krvnog pritiska i smanjuje holesterol. Kod postojanja problema sa kamenom u bubregu ili osteoporoze, ne sme se preterati sa unosom cvekle, jer smanjuje upijanje kalcijuma. Kako konzumirati cveklu? Redovno konzumiranje cvekle pomaže protiv bolesti, uzrokovanih oksidativnim stresom. Cvekla se može konzumirati u kuvanom ili sirovom obliku. Tokom kuvanja cvekla, na žalost, gubi neke vredne sastojke. Zbog toga sirova cvekla ima najveća terapeutska svojstva. Mogućnosti njene primene u kulinarstvu su mnogostruke. I to ne samo njenog podzemnog dela već i zbog lista, koji je isto tako vredan kao i koren i može se upotrebljavati u kulinarstvu kao spanać. Sok od cvekle krepi i jača čitav organizam i deluje povoljno na razmenu materija u njemu. Zaslađen medom, postaje eliksir za smirenje, koji utiče i na blago snižavanje krvnog pritiska. Sok od cvekle i med koriste se u razmeri 1:1, a pije se po pola čaše tri puta na dan. Izuzetan ukus rendanoj sirovoj cvekli ili soku daju kim ili rendani ren. Tokom zimskih meseci popularna je kisela cvekla, koja se može pripremiti i na sirovi i na kuvani način. Sirova cvekla takođe se može narendati i dodati omiljenoj salati. Jasmina Vukša Status osoba sa invaliditetom u našem društvu - III deo Razvijati politiku mera i programa naročito u oblasti obrazovanja, zapošljavanja, rada i stanovanja, koji osobama sa invaliditetom pružaju jednake mogućnosti i podstiču samostalnost, lični razvoj i aktivan život u svim oblastima društvenog života. Potrebno je osigurati poštovanje i ostvarivanje prava svih osoba sa invaliditetom na obrazovanje, obezbediti jednake mogućnosti za rad i zapošljavanje osoba sa invaliditetom prema potrebama i sposobnostima. Istovremeno, neophodno je razvijati i osigurati jednake mogućnosti za žene sa invaliditetom, preduzimati mere na sprečavanju nasilja, zlostavljanja i eksploatacije žena sa invaliditetom. Neophodno je poboljšati kvalitet života osoba sa invaliditetom stvaranjem mogućnosti za slobodan izbor uslova i načina života u izabranom okruženju. Potrebno je razvijati programe samostalnog stanovanja i stanovanja uz podršku, koji omogućavaju osobama sa invaliditetom da ostaju u svojoj zajednici, razvijati programe podrške osobama sa invaliditetom koje se odluče na brak i roditeljstvo, na usvajanje dece. Osobama sa invaliditetom osigurati pristup izgrađenom okruženju, pristupačnom prevozu, informacijama, komunikacijama i uslugama namenjenim javnosti, a kroz razvoj i sprovođenje plana uklanjanja barijera i izgradnje pristupačnih objekta i usluga. Neophodno je obezbediti da svi novi javni objekti, saobraćajna infrastruktura i objekti u funkciji javnog prevoza putnika u svim granama saobraćaja, budu pristupačni za osobe sa invaliditetom. Sprovoditi postepenu i kontinuiranu adaptaciju postojećih javnih objekata i saobraćajne infrastrukture uz promociju principa ''univerzalnog dizajna'' i primenu informacijskih i komunikacijskih tehnologija i drugih naučnih dostignuća u cilju stvaranja jednakih mogućnosti i unapređenja položaja osoba sa invaliditetom. Osigurati socijalnu sigurnost, u skladu sa načelom socijalne solidarnosti. Osobama Nada Abramović Dipl. pravnik sa invaliditetom se mora osigurati da imaju ravnopravan pristup odgovarajućim službama, sredstvima i drugim oblicima asistencije u zadovoljenju potreba vezanih za invalidnost. Omogućiti im ostvarivanje prava na specifična pomagala za korekciju i kompenzaciju, njihovo redovno održavanje, obezbeđivanje sanitetskih materijala i lekova uz pokrivanje troškova nabavke i održavanja iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Potrebno je osigurati osobama sa invaliditetom pristup javno finansiranim programima stanovanja, jednak pristup pogodnostima i programima penzionog osiguranja, i stvaranje zakonskih uslova za upravljanje nasledstvom, zadužbinama, legatima koje porodice ostavljaju osobama sa invaliditetom koje su lišene poslovne sposobnosti, kako bi se nakon smrti roditelja ili staratelja sprečilo smeštanje ovih osoba u ustanove. Uvažavanjem stava da su osobe sa invaliditetom najbolji poznavaoci problematike invalidnosti, konačno se mora poštovati princip ''ništa o nama bez nas'' Unapređenje položaja osoba sa invaliditetom mora biti prisutno i u pripremi raznih strategija, planova, projekata i mera, uz osnaživanje i jačanje organizacija osoba sa invaliditetom u zastupanju njihovih interesa, uz konsultacije i aktivno učešće osoba sa invaliditetom u stvaranju pravne regulative u oblasti invaliditeta. Samim tim, i poštovanja njihovog dostojanstva, lične autonomije, mentalne, socijalne i stručne sposobnosti, kvaliteta i doprinosa koji mogu, i koji pružaju, i poštovanja njihovog fizičkog i mentalnog integriteta. Republika Srbija se ratifikovanjem Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom i Opcionog protokola, obavezala na poštovanje i zaštitu ostvarivanja ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom

15 DA LI STE POD RIZIKOM? Da li su vaši bubrezi OK? Imate li visok krvni pritisak? Da li patite od dijabetesa? Imate li višak kilograma? Da li pušite? Da li ste stariji od 50 godina? Imate li u porodici nekog ko je imao obolele bubrege? Imate li neke bubrežne bolesti? Ako ste odgovorili sa DA na jedno ili više pitanja trebalo bi da konsultujete vašeg lekara SRBIJA OD DO god. 7,1 miliona stanovnika, Postojeći Zakon ZOT-informativna saglasnost, Broj kadaveričnih donora... 06/2016 Transplantirano organa ukupno...15 Transplantirano bubrega ukupno...11 Transplantirano srca ukupno... 1 Transplantiranio jetri ukupno... 2 BROJ KADAVERIČNIH DONORA NA MILION STANOVNIKA U SRBIJI OD DO G. 0,85 Pokrenimo sebe - promenimo svest SAVEZ BUBREŽNIH INVALIDA VOJVODINE dijaliza.nsp@gmail.com;