Uticaj urođenog i stečenog imunskog odgovora na prijemčivost ili otpornost mlečne žlezde na infekciju dr Vesna Davidović, dr Branko Petrujkić, dr Slobodanka Vakanjac, Aleksandar Cojkić, DVM Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu Fakultet veterinarske medicine, Univerzitet u Beogradu
Uvod: Higijena muže patologija mlečne žlezde patologija životinja u laktaciji Imunološki odbrambeni mehanizmi mlečne žlezde: 1. Urođeni (nespecifični) imunitet u ranoj fazi infekcije - anatomski faktori (fizička barijera)=sisni kanal (prva linija odbrane) *mišićni sfinkter sise *keratin u sisnom kanalu *Fürstenbergova rozeta; - ćelijski faktori: makrofagi, neutrofili, NK ćelije i proinflamatorni citokini (IL-β1,2,6,8,12, TNF-α, IFN-γ); 2. Stečeni (specifični) imunitet - ćelijski faktori: makrofagi (kao APC za T limfocite), B i T limfociti (CD4+ pomoćnički i CD8+ citotoksični); - humoralni faktori: antitela (IgG1, IgG2, IgA, IgM), komplement, laktoferin, transferin, lizozim, laktoperoksidaze, ksantin oksidaza; Imunoprofilaksa vakcinacija (S. aureus, E. coli).
Slika 1. Građa sise kod vimena krava
Hipokalcemija - mlečna groznica Sporije zatvaranje sfinktera sise Učestalost pojave mastitisa se povećava 8 puta, a koliformnog mastitisa 9 puta ****************** Oštećenje epitela sisnog kanala Predispozicija za stafilokoknu infekciju Slika 2. Anatomske barijere mlečne žlezde
Slika 3. A. Anatomski faktori i odbrambene barijere B. Ćelijski i humoralni faktori nespecifičnog imuniteta mlečne žlezde C. Hemotaksa, dijapedeza leukocita na mesto infekcije
Slika 4. Šematski prikaz oksidativnog praska u tkivu mlečne žlezde
Slika 5. Šematski prikaz razvoja mastitisa u inficiranom vimenu
Ćelijski faktori prepoznaju i odgovaraju na različite patogene, čak i kada se mlečna žlezda po prvi put susreće sa tim patogenima: TLR2 (toll-like receptors) prepoznaju LPS (lipopolisaharidni) i PGN (peptidoglikanski zid) gram (+) bakterija (S. aureus) TLR4 prepoznaju LPS gram (-) bakterija (E. coli) TLR9 je endozom vezani receptor koji prepoznaje bakterijske DNA i RNA u toku intracelularne infekcije Mehanizmi odbrane mikroorganizama zasnivaju se na njihovoj sposobnosti: preživljavanja u spoljašnjoj sredini, kolonizacije sisnog kanala, adherencije na epitelne ćelije sisnog kanala i cisterne tako da se ne ispiraju protokom mleka, stepena invazivnosti, preživljavanja u organizmu (odbrana od fagocitoze, rezistencija na antibiotike) i produkcije toksina.
Slabljenje imunskog sistema u tranzicionom periodu vodi povećanju učestalosti pojave mastitisa, metritisa i drugih infektivnih oboljenja. Mada hormonalni i metabolički faktori imaju primarnu ulogu u nastajanju fiziološke imunosupresije tokom peripartalnog perioda, na njenu pojavu utiču i veliki nutritivni zahtevi, koje karakteriše negativan bilans energije. Slika 6. Učestalost novih infekcija zavisno od faze laktacije
Direktive Evropske unije o muži Broj somatskih ćelija u zemljama EU predstavlja značajan faktor za utvrđivanje cene mleka. Iako je dozvoljena količina do 400.000 u ml, takvo mleko skoro da se ne otkupljuje. U SAD gornji limit je 750.000 ćelija/ml, a u Kanadi 500.000/ml. *Za mleko do 200.000 somatskih ćelija u ml, proizvođač dobija premiju 3 5% na regularnu cenu. *Za mleko koje sadrži od 250.000 400.000 somatskih ćelija u ml, dobija se 5 10% manje od normane cene mleka. *Za mleko koje sadrži više od 400.000 somatskih ćelija u ml, dobija samo 40% od normalne cene mleka.
Somatske ćelije u mleku (SCC) SCC su uglavnom ćelije imunskog sistema (80% u neinficiranim četvrtima i 99% u četvrtima sa mastitisom). SCC su deo prirodnog odbrambenog mehanizma i čine ih: 12% neutrofili, 58% makrofagi, 28% limfociti i 2% epitelne ćelije. predominantni u toku inflamacije u zdravoj mlečnoj žlezdi Broj SCC u mleku varira u zavisnosti od: - rase, higijene na farmi, metoda uzorkovanja, transporta i čuvanja uzoraka mleka, infekcije vimena, pariteta i uzrasta, faze i redosled laktacije, sezone, stresa, brzine muže i ishrane, a utvrđene su i dnevne varijacije.
Povezanost ishrane, prijemčivosti/otpornosti mlečne žlezde, digestivnih poremećaja i poremećaja metabolizma U kontroli metaboličkih procesa učestvuju: 1. Homeostatski mehanizmi - konstantnost unutrašnje sredine) 2. Homeoretski mehanizmi jači, usmeravaju tok prometa unetih hranljivih materija i rezervi organizma ka posebnim stanjima (graviditet i laktacija) odnosno prioritetnim organima: gravidnom uterusu i mlečnoj žlezdi. Nepravilna i neadekvatna ishrana Teški poremećaji metabolizma organskih i neorganskih materija (ketoza, hipokalcemična pareza), poremećaji funkcija predželudaca i jetre (metabolička acidoza, masna infiltracija i degeneracija jetre) narušavanje funkcije mlečne žlezde i reproduktivnih organa, pa i uginuća.
U periodu zasušenja izbalansiran obrok treba da obezbedi: blagi pozitivan bilans energije neznatno povećanje telesne mase (uvećana količina deponovane masti) Sa početkom laktacije znatno uvećavane potrebe za energijom se zadovoljavaju: * energetskim izvorima iz obroka * mobilizacijom i razlagnjem masti iz telesnih rezervi
Karakteristike ranog laktacionog perioda kod mlečnih krava: *smanjen unos hrane (optimalna potrošnja hrane od 8. do 12. nedelje) * proizvodnja mleka brzo raste (max krajem 2. meseca) *povećane potrebe mlečne žlezde za energijom i glukozom uz smanjenu osetljivost na insulin (insulinska rezistencija) i često nedovoljnu glukoneogenezu u jetri (propionat, AK, laktat, glicerol) negativni energetski balans
Visoko-produktivne rase (holštajn rasa) Mlečna žlezda ne smanjuje proizvodnju mleka. Visoka potrošnja glukoze (čak i u bolesnom stanju) Ketoza u velikom %, (nekada i masovno) Primitivnije rase krava Mlečna žlezda smanjujuje i usklađuje proizvodnu aktivnost sa metaboličkim mogućnostima organizma Ketoza se javlja sporadično
Negativni energetski balans prilagođavanje endokrinog sistema: povećanje koncentracije GH (stimuliše lipolizu i NEFA, BHB) i smanjenje koncentracije T3,T4, insulina i IGF-I; brojni metabolički poremećaji: hipoglikemija (<1,0mmol/l), ketoza (ketonemija, ketonurija), masna jetra (sporije oslobađanje mlečne žlezde od E.coli); poremećaji u plodnosti (hipoglikemija - lučenje rilizing faktora i gonadotropnih hormona): tihi polni žar, neredovne ovulacije, rana embrionalna smrtnost, produžen servis perod.
Nasuprot tome, ako je u periodu zasušenja izraženiji i duže potraje pozitivan balans energije (energetski bogata hraniva sa velikim sadržajem lako svarljivih ugljenih hidrata, na primer silaža kukuruza) kod ugojenih krava: prekomerno nagomilane energetske rezerve se mobilišu suviše brzo, nekontrolisano i u mnogo većem stepenu; nastaju metabolički poremećaji: alimentarna latentna metabolička acidoza; puerperalni poremećaji: zadržavanje posteljice, endometritis, mastitis, puerperalna pareza.
Kao posledica suficita proteina u ishrani krava, u većem procentu se pojavljuju zadržavanje posteljice i endometritis, kao i nedovoljna konverzija ß-karotina u vitamin A (značajni za reproduktivne funkcije). U peripartalnom periodu nastaju digestivni poremećaji: smanjen ili potpun gubitak apetita, hipomotilitet organa za varenje (posledica stresa i simpatikotonije), atonija predželudaca koja posledično dovodi do poremećaja u razlaganju hrane, pa i acidoze buraga.
Mere za sprečavanje drastičnih metaboličkih i ostalih poremećaja (uključujući i mastitis) u puerperalnom periodu: - u zasušenju kvalitetna kabasta hraniva (povoljan uticaj na aktiviranje i oporavak mikroflore i faune u predželucima) - u peripartalnom periodu pripremni obrok (priprema mikroorganizama buraga za varenje veće količine hrane drugačijeg sastava) dodavanje u hranu jedinjenja bogatih energijom (propilen-glikol)
dodavanje u hranu antioksidanasa Preporuke NRC (2001) * neorganski selen 0.1 do 0.3 mg/kg SM selenizirani kvasac 0.3-0.5 ppm dnevno FDA (2003) * neorganski i organski cink 40 do 60 mg/kg SM (max 150 mg/kg Commission Regulation, 2003) * neorganski i organski bakar 10-20 mg/kg SM * vitamin E povećati sa 15 IJ/kg na 80 IJ/kg SM u periodu zasušenja i na 20 IJ/kg CM tokom laktacije (u zasušenju nivo se može podići i na 2000 IJ ili čak 4000 IJ/dan, ukoliko u stadima postoji problem mastitisa, metritisa ili zadržavanja posteljice) * vitamin A u zasušenju povećati sa 76 IJ/kg TM na 110 IJ/kg TM * vitamin D u zasušenju 30 IJ/kg TM
Uticaj uslova držanja na prijemčivost ili otpornost mlečne žlezde na infekciju Na smanjenu prijemčivost odnosno povećanu otpornost mlečne žlezde na infekciju pozitivno utiču: 1. Pravilna i uravnotežena ishrana krava 2. Održavanje opšte higijene ruku muzača, muznog pribora i opreme 3. Održavanje higijene staje, čišćenje i ventilacija 4. Stručno sprovođenje sanitacije i dezinfekcije štala, opreme i pribora dva puta godišnje 5. Držanje krava na suvim ležištima
6. Držanje krava na stelji i na pašnjaku smanjuje SCC (premeštanje sa pašnjaka u staju predstavlja stres, broj SCC ) 7. SCC u slobodno držanih krava prosečno iznosi 197.000/ml, a u krava na vezu 231.000/ml 8. Obezbeđenje odgovarajućih površina za držanje mlečnih krava (2,3 m² po kravi) 9. Redukcija izloženosti patogenim uzročnicima
Uticaj postupaka pri muži na prijemčivost ili otpornost mlečne žlezde na infekciju Na smanjenu prijemčivost odnosno povećanu otpornost mlečne žlezde na infekciju pozitivno utiču: 1. Sprovođenje pravilnog postupka muže 2. Izmuzavanje prvih mlazova mleka 3. Kontrola vimena u laktaciji (somatske ćelije, kalifornija mastitis test-cmt) i pronalaženje izvora infekcije 4. Priprema vimena i čišćenje sisa pre muže 5. Vođenje računa o ispravnosti aparata za mužu 6. Pravilno nameštanje aparata za mužu 7. Praćenje postupka kada se uređaj pusti u rad 8. Kontrola stepena izmuženosti vimena, izbegavanje slepe muže
9. Izmuzivanje zadnjih mlazeva (0.3-0.6l ima najveći % masti, a značajno mogućnost nastanka mastitisa) 10. Preventivna dezinfekcija sisa posle muže 11. Čišćenje pribora i opreme za mužu posle muže 12. Pravovremeno i pravilno zasušenje vimena i primena specijalnih antibiotskih masti za vime