UREDBA O UTVRĐIVANJU METODOLOGIJE ZA ODREĐIVANJE CENE SNABDEVANJA KRAJNJEG KUPCA TOPLOTNOM ENERGIJOM. ("Sl. glasnik RS", br.

Transcript

1 UREDBA O UTVRĐIVANJU METODOLOGIJE ZA ODREĐIVANJE CENE SNABDEVANJA KRAJNJEG KUPCA TOPLOTNOM ENERGIJOM ("Sl. glsnik RS", br. 63/2015) Čln 1 Ovom uredbom utvrđuje se Metodologij z određivnje cene snbdevnj krjnjeg kupc toplotnom energijom, koj je odštmpn uz ovu uredbu i čini njen sstvni deo (u dljem tekstu: Metodologij). Čln 2 Energetski subjekti koji obvljju deltnost snbdevnj toplotnom energijom utvrdiće cene snbdevnj krjnjeg kupc toplotnom energijom n osnovu Metodologije njksnije do oktobr godine. Čln 3 Ov uredb stup n sngu osmog dn od dn objvljivnj u "Službenom glsniku Republike Srbije". METODOLOGIJA ZA ODREĐIVANJE CENE SNABDEVANJA KRAJNJEG KUPCA TOPLOTNOM ENERGIJOM I PREDMET METODOLOGIJE Metodologijom z određivnje cene snbdevnj krjnjeg kupc toplotnom energijom se određuju: - elementi z obrčun i nčin utvrđivnj mksimlne visine prihod energetskog subjekt koji obvlj deltnost proizvodnje, distribucije i snbdevnj toplotnom energijom (u dljem tekstu: energetski subjekt); - elementi z obrčun i nčin obrčun cene pristup sistemu z distribuciju toplotne energije;

2 - kriterijumi i prvil z rspodelu prihod energetskog subjekt; - ktegorije krjnjih kupc toplotne energije, u zvisnosti od nmene korišćenj prostor; - trifni elementi, trife i nčin njihovog izrčunvnj z obrčun toplotne energije koju energetski subjekt isporučuje krjnjim kupcim toplotne energije (u dljem tekstu: kupci); - uslovi i postupk z podnošenje zhtev z promenu cene toplotne energije ndležnom orgnu jedinice loklne smouprve (u dljem tekstu: ndležni orgn). II POJMOVI I DEFINICIJE Pojedini izrzi koji se koriste u ovoj metodologiji imju sledeće znčenje: 1) prethodn cen jeste cen toplotne energije z kupce koj je vžil do podnošenj zhtev z promenu cene u skldu s ovom metodologijom; 2) mksimln visin prihod jeste mksimlni prihod kojim se energetskom subjektu u regultornom odu ndoknđuju svi oprvdni troškovi poslovnj; 3) obrčunski od jeste vremenski od u kome se vrši obrčun isporučene toplotne energije koji svojim ktom propisuje ndležni orgn; 4) regultorni od jeste od u trjnju od jedne klendrske godine; 5) trifn grup jeste ktegorij kupc toplotne energije s sličnom nmenom korišćenj prostor; 6) trifni elementi su rčunske veličine n koje se rspoređuje mksimln visin prihod energetskog subjekt u regultornom odu. Ostli pojmovi upotrebljeni u ovoj metodologiji imju isto znčenje ko i u Zkonu o energetici. III OPŠTE ODREDBE Cen toplotne energije z kupce iskzuje se po trifm utvrđenim ovom metodologijom z obrčunski od i utvrđuje se po trifnim elementim z svku grupu kupc. Promen cene z isporučenu toplotnu energiju mor biti u skldu s Prvilim z promenu cen toplotne energije sdržnim u ovoj metodologiji. Pri određivnju trif z obrčun cen toplotne energije uzimju se u obzir opšt politik cen i plnovi rzvoj energetskog subjekt.. Nčin kontrole cene toplotne energije se vrši primenom metod regulcije "Troškovi plus", kojim se energetskom subjektu z proizvodnju, distribuciju i snbdevnje toplotnom energijom određuje mksimln visin prihod u regultornom odu, odnosno trif z obrčun cen toplotne energije kojom se obezbeđuje:

3 - pokrivnje oprvdnih troškov poslovnj u obvljnju deltnosti proizvodnje, distribucije i snbdevnj toplotnom energijom kojim se obezbeđuje krtkoročn i dugoročn sigurnost snbdevnj; - podsticnje ekonomske i energetske efiksnosti; - nediskrimincij, odnosno jednki položj z sve kupce; - sprečvnje međusobnog subvencionisnj između pojedinih deltnosti koje obvlj energetski subjekt i između pojedinih grup kupc; - sprečvnje monopolskog ponšnj energetskog subjekt. IV ODREĐIVANJE MAKSIMALNE VISINE PRIHODA Mksimln visin prihod energetskog subjekt obrčunv se n osnovu oprvdnih troškov poslovnj u obvljnju deltnosti proizvodnje, distribucije i snbdevnj toplotnom energijom. Ocen oprvdnosti troškov vrši se prem prirodi konkretnog trošk nlizom njegove svrsishodnosti, nlizom količine i cene, uporednom nlizom zsnovnom n podcim o troškovim u prethodnom odu i troškovim energetskih subjekt koji obvljju istu energetsku deltnost u zemlji. 4.1 Izrčunvnje mksimlne visine prihod Mksimln visin prihod z regultorni od se izrčunv prem sledećem izrzu: MVP=MVPv+MVPf MVPv=OTv MVPf=OTf+ AM + PR*RS - OP + KE gde su: MVP - mksimln visin prihod po osnovu obvljnj deltnosti proizvodnje, distribucije i snbdevnj toplotnom energijom; MVPv - mksimln visin prihod po osnovu obvljnj deltnosti proizvodnje, distribucije i snbdevnj toplotnom energijom-vrijbilni deo; MVPf - mksimln visin prihod po osnovu obvljnj deltnosti proizvodnje, distribucije i snbdevnj toplotnom energijom-fiksni deo; OTv - vrijbilni opertivni troškovi; OTf - fiksni opertivni troškovi;

4 AM - troškovi mortizcije; PR - prinos n stv koji energetski subjekt može d ostvri; RS - regulisn stv; OP - ostli prihod; KE - korekcioni element. Kd se, u skldu s ovom metodologijom, određuje mksimln visin prihod troškovi koji ulze u obrčun utvrđuju se n osnovu podtk iz poslednjeg finnsijskog izveštj energetskog subjekt. Ukoliko je u odu do podnošenj zhtev z promenu cene toplotne energije došlo do promene troškov, obrčun se usklđuje u visini i pod uslovim definisnim prvilim z promenu cene sdržnim u ovoj metodologiji. 4.1 Opertivni troškovi Opertivni troškovi predstvljju oprvdne troškove nstle po osnovu obvljnj energetske deltnosti proizvodnje, distribucije i snbdevnj toplotnom energijom i čine ih: 1) troškovi mterijl; 2) troškovi zrd, nknd zrd i ostli lični rshodi; 3) troškovi proizvodnih uslug; 4) nemterijlni troškovi; 5) deo rezervisn z nknde i druge beneficije zposlenih, koji se isplćuju u regultornom odu i 6) ostli rshodi iz poslovnj. Opertivni troškovi nstli po osnovu obvljnj energetske deltnosti proizvodnje, distribucije i snbdevnj toplotnom energijom mogu biti vrijbilni i fiksni opertivni troškovi. Vrijbilni opertivni troškovi predstvljju oprvdne troškove koji se menjju s promenom obim proizvodnje, distribucije i snbdevnj toplotnom energijom, ko što su troškovi energent, toplotne energije nbvljene od drugih proizvođč, hemijski pripremljene vode, električne energije i ostli vrijbilni opertivni troškovi i sdržni su u Tbeli iz Prilog - Tbele z izrčunvnje cene snbdevnj krjnjeg kupc, koji je odštmpn uz ovu metodologiju i čini njen sstvni deo. Ovi troškovi se utvrđuju n osnovu energetsko-tehničkih prmetr proizvodnih jedinic, normtiv utrošk i procenjenih tržišnih cen z regultorni od.

5 Fiksni opertivni troškovi predstvljju oprvdne troškove koji se ne menjju s promenom obim proizvodnje toplotne energije i sdržni su u Tbeli iz Prilog ove metodologije. Fiksni opertivni troškovi u vezi s otpisom potrživnj koji se mogu iskzti prilikom obrčun mksimlne visine prihod u skldu s ovom metodologijom ne mogu biti veći od 10% potrživnj od kupc z isporučenu toplotnu energiju. 4.2 Troškovi mortizcije Troškovi mortizcije predstvljju troškove mortizcije stv, pribvljenih uz nkndu ili bez nje, koj su u funkciji obvljnj energetske deltnosti proizvodnje, distribucije i snbdevnj toplotnom energijom i obuhvtju troškove mortizcije postojećih stv i troškove mortizcije stv koj će biti ktivirn u posmtrnom regultornom odu. Ovi troškovi sdržni su u Tbeli iz Prilog ove metodologije. Troškovi mortizcije postojećih i stv koj će biti ktivirn u posmtrnom regultornom odu se obrčunvju proporcionlnom metodom u procenjenom korisnom veku trjnj stv, s tim što se troškovi mortizcije stv koj će biti ktivirn u posmtrnom regultornom odu obrčunvju n osnovicu koju čini 50% vrednosti ktivirnih nemterijlnih ulgnj, nekretnin, postrojenj i opreme u pripremi i vns dtih z njihovu nbvku. Troškovi mortizcije u regultornom odu se rčunju prem sledećem izrzu: AM = AMPS + AMAS gde su: AM - troškovi mortizcije; AMPS - troškovi mortizcije postojećih stv; AMAS - troškovi mortizcije stv koj će biti ktivirn u posmtrnom regultornom odu. 4.3 Regulisn stv Regulisn stv predstvljju neto vrednost nemterijlnih ulgnj (osim goodwill), nekretnin, postrojenj i opreme koj su ngžovn z obvljnje energetske deltnosti proizvodnje, distribucije i snbdevnj toplotnom energijom, izuzimjući: - neto vrednost stv pribvljenih bez nknde, ko što su doncije i slično i - vrednost nemterijlnih ulgnj, nekretnin, postrojenj i opreme u pripremi i vns dtih z njihovu nbvku, koj se ne ktivirju u regultornom odu. Regulisn stv su osnovic z obrčun povrćj n ngžovn stv koj energetski subjekt može d ostvri u regultornom odu i sdržn su u Tbeli 4. iz Prilog ove metodologije.

6 Vrednost regulisnih stv se obrčunv ko ritmetičk in vrednosti regulisnih stv n početku regultornog od i vrednosti regulisnih stv n krju regultornog od prem sledećem izrzu: RS = (prs + krs) / 2 gde su: RS - regulisn stv; prs - vrednost regulisnih stv n početku regultornog od; krs - vrednost regulisnih stv n krju regultornog od. Vrednost regulisnih stv n početku regultornog od obrčunv se prem sledećem izrzu: prs = pnvs - psbn - pnsup gde su: pnvs - neto vrednost nemterijlnih ulgnj (izuzev goodwill), nekretnin postrojenj i opreme n početku regultornog od; psbn - neto vrednost stv pribvljenih bez nknde n početku regultornog od; pnsup - vrednost nemterijlnih ulgnj, nekretnin, postrojenj i opreme u pripremi i vns dtih z njihovu nbvku n početku regultornog od, koj neće biti ktivirn u regultornom odu ili koj nisu oprvdn i/ili efiksn. Vrednost regulisnih stv n krju regultornog od se obrčunv prem sledećem izrzu: krs = prs - A + ΔSUP - NOPS - ΔSBN - ΔNSUP gde su: A - troškovi mortizcije koji se obrčunvju n nčin utvrđen ovom metodologijom (u dinrim); ΔSUP - promen vrednosti nemterijlnih ulgnj (izuzev goodwill), nekretnin, postrojenj i opreme u pripremi i vns dtih z njihovu nbvku; NOPS - neto vrednost stv koj su otuđen i/ili trjno povučen iz upotrebe; ΔSBN - promen vrednosti stv pribvljenih bez nknde;

7 ΔNSUP - promen vrednosti nemterijlnih ulgnj (izuzev goodwill), nekretnin, postrojenj i opreme u pripremi i vns dtih z njihovu nbvku koj neće biti ktivirn u regultornom odu ili koj nisu oprvdn i/ili efiksn. 4.4 Stop prinos n regulisn stv Stop prinos n regulisn stv utvrđuje se ko ponderisn prosečn cen kpitl energetskog subjekt koji obvlj energetsku deltnost proizvodnje, distribucije i snbdevnj toplotnom energijom i sdržn je u Tbeli 5. iz Prilog ove metodologije. Ponderisn prosečn cen kpitl je ponderisni prosek stope prinos n sopstveni kpitl i ponderisne prosečne stope prinos n pozjmljeni kpitl, prem ponderim 0,4 z sopstveni kpitl i 0,6 z pozjmljeni kpitl i obrčunv se pre oporezivnj prem sledećem izrzu: PPCK = (SK * CSK) / (1 - SP) + PK * CPK, pri čemu je: SK + PK = 1 gde su: PPCK - stop prinos n regulisn stv koj se obrčunv ko ponderisn prosečn cen kpitl (u %); SK - učešće sopstvenog kpitl u finnsirnju regulisnih stv (u %); CSK - reln cen sopstvenog kpitl pre oporezivnj (u %); SP - stop porez n dobit prem vžećim zkonskim propisim (u %); PK - učešće pozjmljenog kpitl u finnsirnju regulisnih stv (u %); CPK - ponderisn prosečn cen pozjmljenog kpitl (u %). Cen sopstvenog kpitl pre oporezivnj treb d održv specifični rizik preduzeć, rizik zemlje i preovlđujuće uslove pribvljnj kpitl n finnsijskom tržištu u regultornom odu. U odu do uspostvljnj tržišt toplotne energije cen sopstvenog kpitl ne može biti već od 10%. Pozjmljeni kpitl u smislu ove metodologije predstvlj zbir dugoročnih obvez i krtkoročnih finnsijskih obvez. Cen pozjmljenog kpitl se rčun ko ponderisn prosečn kmtn stop n ukupno pozjmljen stv, pri čemu se ko ponderi uzimju učešć pozjmljenih stv u ukupno pozjmljenim stvim. Cen pozjmljenog kpitl se priznje do nivo cene obzrivo i rcionlno pozjmljenih stv.

8 4.5 Ostli prihodi Ostli prihodi su prihodi ostvreni ngžovnjem stv nmenjenih obvljnju deltnosti proizvodnje, distribucije i snbdevnj toplotnom energijom, prihodi od prodje proizvod nstlih u procesu proizvodnje toplotne energije, nisu u celokupno proizvedenoj količini u funkciji deltnosti energetskog subjekt, prihodi od uslug n tržištu, prihodi od ktivirnj vlstitih učink, prihodi od prodje stv, rzgrničeni deo prihod po osnovu relizcije donirnih stv, prihodi od kmt, pozitivne kursne rzlike, prihodi od nplte otpisnih potrživnj i drugi prihodi, iz prethodne poslovne godine i sdržni su u Tbeli 6. iz Prilog ove metodologije. Prihodi od nplte otpisnih potrživnj koji se mogu iskzti prilikom obrčun mksimlne visine prihod u skldu s ovom metodologijom ne mogu biti veći od 10% potrživnj od kupc z isporučenu toplotnu energiju. 4.6 Korekcioni element Korekcioni element je vrednosni izrz (novčni iznos) kojim se umnjuje ili uvećv mksimln visin prihod z regultorni od z iznos odstupnj ostvrenog prihod z prethodni regultorni od po osnovu regulisnih cen n koje je dt sglsnost od mksimlne visine prihod koj je utvrđen u skldu s ovom metodologijom z prethodni regultorni od i sdržn je u Tbeli 7. iz Prilog ove metodologije. Prilikom obrčun mksimlne visine prihod z prvi regultorni od korekcioni element je jednk nuli. V ELEMENTI ZA OBRAČUN I NAČIN OBRAČUNA CENE PRISTUPA SISTEMU ZA DISTRIBUCIJU TOPLOTNE ENERGIJE Ukoliko više od jednog energetskog subjekt koristi distributivni sistem cenu pristup sistemu z distribuciju toplotne energije utvrđuje ndležni orgn n predlog energetskog subjekt koji obvlj energetsku deltnost distribucije toplotne energije. Elementi koji se koriste z obrčun su: utvrđivnje mksimlne visine prihod energetskog subjekt koji obvlj deltnost distribucije toplotne energije kriterijumi i prvil z rspodelu tog prihod trifni elementi z obrčun i nčin obrčun usluge distribucije toplotne energije, trife z obrčun cene pristup sistemu z distribuciju toplotne energije i nčin njihovog izrčunvnj, ko i nčin, postupk i rokovi z dostvljnje dokumentcije i vrst dokumentcije koju distributer toplotne energije dostvlj ndležnom orgnu. Cenom pristup sistemu z distribuciju toplotne energije obezbeđuje se: 1) pokrivnje oprvdnih troškov poslovnj, ko i odgovrjući prinos n ngžovn stv i investicije u obvljnju deltnosti distribucije toplotne energije, kojim se obezbeđuje krtkoročn i dugoročn sigurnost snbdevnj, odnosno održivi rzvoj sistem; 2) podsticnje ekonomske i energetske efiksnosti;

9 3) nediskrimincij, odnosno jednki položj z korisnike sistem. VI RAZVRSTAVANJE KRAJNJIH KUPACA TOPLOTNE ENERGIJE PO NAMENI KORIŠĆENJA PROSTORA Podel krjnjih kupc prem nmeni korišćenj prostor, vrši se u sledeće trifne grupe: 1) Tg1 - Trifn grup - "stmbeni prostor"; 2) Tg2 - Trifn grup - "poslovni prostor". Trifni elementi su: VII TARIFNI ELEMENTI 1) Isporučen količin toplotne energije - Te1, "ENERGIJA"; 2) Površin grejnog prostor ili instlisn sng grejnog prostor - Te2, "POVRŠINA" ili "INSTALISANA SNAGA"; 3) Očitvnje i rspodel isporučene toplotne energije - Te3, "OČITAVANJE". 7.1 Trifni element Te1 - "ENERGIJA" Trifni element "ENERGIJA" se utvrđuje nepono n osnovu očitvnj s merč u toplotnoj podstnici i iskzuje se u kwh, vrednost se zokružuje n dv decimln mest. U slučju neisprvnog uređj z merenje toplotne energije nčin obrčun z od kd je uređj vn upotrebe određen je opštim ktom ndležnog orgn o uslovim i snbdevnju toplotnom energijom krjnjeg kupc. Trifni element "ENERGIJA" koristi se z obrčun vrijbilnog del cene grejnj. 7.2 Trifni element Te2 - "POVRŠINA" ili "INSTALISANA SNAGA" Trifni element "POVRŠINA" ili "INSTALISANA SNAGA" predstvlj površinu ili instlisnu sngu grejnog prostor koj je određen projektom ili projektom izvedenih rdov objekt, z obrčun se upotrebljv izmeren površin ili instlisn sng grejnog prostor i definisn je ugovorom o isporuci toplotne energije. Grejn površin se iskzuje u m 2 i zokružuje se n dv decimln mest, instlisn sng u kw i zokružuje se n tri decimln mest. 7.3 Trifni element Te3 - "OČITAVANJE" Trifni element "OČITAVANJE" predstvlj fiksnu komponentu koj se odnosi n očitvnje i rspodelu troškov n krjnje kupce toplotne energije (sistem pojedinčnih meril/delitelj

10 toplote) i utvrđuje se po mestu rspodele n kojem energetski subjekt koji obvlj deltnost snbdevnj toplotnom energijom rspodeljuje toplotnu energiju n krjnje kupce u regultornom odu i iskzuje se u din/mesto rspodele/očitvnje. VIII ODREĐIVANJE TARIFA 8.1 Trife Trife se utvrđuju po grupm kupc z svki od trifnih element - "ENERGIJA", "POVRŠINA" ili "INSTALISANA SNAGA" i "OČITAVANJE". Z trifni element "ENERGIJA" utvrđuje se trif "ENERGIJA". Z trifni element "POVRŠINA" ili "INSTALISANA SNAGA" utvrđuje se trif "POVRŠINA" ili "INSTALISANA SNAGA". Z trifni element "OČITAVANJE" utvrđuje se trif "OČITAVANJE". Trife u okviru iste grupe kupc jednke su z sve kupce istog energetskog subjekt. Trif "ENERGIJA" se izržv u dinrim/kwh, zokruženo n dv decimln mest. Trif "POVRŠINA" izržv se u dinrim/m 2 ili "INSTALISANA SNAGA" se izržv u dinrim/kw, zokruženo n dv decimln mest. Trif "OČITAVANJE" izržv se u din/mesto rspodele/očitvnje, zokruženo n dv decimln mest. Trife z pojedinčne trifne elemente su: Tf1 - cen z jedinicu količine isporučene toplotne energije "ENERGIJA" u din/kwh; Tf2 - cen z jedinicu grejne površine "POVRŠINA" u din/m 2 ili "INSTALISANA SNAGA" u din/kw; Tf3 - cen očitvnj i rspodele isporučene toplotne energije "OČITAVANJE" u din/mesto rspodele/očitvnje. Tbel TARIFNE GRUPE (Tg) NAČIN MERENJA TARIFNI ELEMENTI (Te) Tg1 - "Stmbeni T m1 -zjednički merč T e1 ENERGIJA T e2 POVRŠINA/INSTALISANA SNAGA T f11[din/kwh] T f21[din/m 2 ]/T f211[din/kw] T e3očitavanje

11 prostor" Tg2- "Poslovni prostor" T m2 - uređji z rspodelu troškov T toplotne energije s f12 [din/kwh] zjedničkog mernog mest T m3 -zjednički merč T f22[din/m 2 ]/ T f221[din/kw] T f13[din/kwh] Tf23[din/m2 ]/ T f231[din/kw] T m4 - uređji z rspodelu troškov ]/ toplotne energije s T f14[din/kwh] Tf24[din/m2 T zjedničkog f241[din/kw] mernog mest T f3[din/mesto rspodele/očitvnje] T f3[din/mesto rspodele/očitvnje] 8.1 Nčin obrčun toplotne energije z krjnjeg kupc Toplotn energij obrčunv se n osnovu trif "ENERGIJA", "POVRŠINA" ili "INSTALISANA SNAGA" i "OČITAVANJE" z obrčunski od. Trife obrčunv energetski subjekt svim kupcim kod kojih vrši očitvnje isporučene toplotne energije. IX NAČIN IZRAČUNAVANJA TARIFA ZA TOPLOTNU ENERGIJU 9.1 Izrčunvnje trife "ENERGIJA" Iznos trife "ENERGIJA" z grupe kupc "stmbeni prostor", i "poslovni prostor", utvrđuju se prem trifnom elementu "ENERGIJA" z grupu kupc "stmbeni prostor", i izrčunv se: Tf11 = Tf1/((Pst/Puk)+ Ktgv*(Ppp/Puk)), gde je: Tf1 - rezultt količnik mksimlne visine prihod (vrijbilni deo - MVPv) i ukupne godišnje predte toplotne energije izmerene n zjedničkim mernim mestim kupc u dinrim/kwh; Pst - ukupn površin stmbenog prostor; Ppp - ukupn površin poslovnog prostor; Puk -ukupn površin stmbenog i poslovnog prostor; Ktgv - koeficijent z izrčunvnje trife Energij z trifnu grupu "poslovni prostor" iznosi Ktgv = Ukoliko ne postoje ukupni godišnji podci o toplotnoj energiji izmerenoj n zjedničkim mernim mestim, oni će se izrčunvti n sledeći nčin: Q predto= Q ulzno* η i* η m

12 gde je: Q predto - ukupn godišnj toplotn energij predt krjnjim kupcim u kwh; Q ulzno - ukupn godišnj primrn energij prem stvrno korišćenoj strukturi energent n ulzu u proizvodno postrojenje u kwh; η i - stepen korisnosti proizvodnog postrojenj prem stvrnoj strukturi energent. Njniž obrčunsk vrednost stepen korisnosti proizvodnog postrojenj koje ko: 1) energent koristi gs iznosi η i =0,85; 2) energent koristi mzut ili lož ulje iznosi η i =0,82; 3) energent koristi uglj ili biomsu iznosi η i =0,68; η m - stepen korisnosti distributivne mreže. Njniž obrčunsk vrednost stepen korisnosti distributivne mreže: 1) kpcitet do 20 MW iznosi η m =0,92; 2) kpcitet od 21 do 80 MW iznosi η m =0,90; 3) kpcitet od 81 do 250 MW iznosi η m =0,88; 4) kpcitet od 250 MW iznosi η m =0, Izrčunvnje trife "POVRŠINA" ili "INSTALISANA SNAGA" Trif "POVRŠINA" ili "INSTALISANA SNAGA" z trifne grupe "stmbeni prostor" i "poslovni prostor" utvrđuju se prem trifnom elementu "POVRŠINA" ili "INSTALISANA SNAGA" z grupu kupc "stmbeni prostor", koj se utvrđuje ko: 1) Z trifni element "POVRŠINA" Tf21=Tf2/((Pst/Puk)+Ktgf1*(Ppp/Puk)) gde je: Tf2 - količnik mksimlne visine prihod (fiksni deo - MVPf) i ukupne površine svih krjnjih kupc; Pst - ukupn površin stmbenog prostor; Ppp - ukupn površin poslovnog prostor;

13 Puk - ukupn površin stmbenog i poslovnog prostor; Ktgf1 - koeficijent z izrčunvnje trife "POVRŠINA", z trifnu grupu "poslovni prostor" iznosi Ktgf1 = ) Z trifni element "INSTALISANA SNAGA" Tf211=Tf2/((ISst/ISuk)+Ktgf2*(ISpp/ISuk)) gde je: Tf2 - rezultt količnik mksimlne visine prihod (fiksni deo MVPf) i ukupne instlisne snge svih krjnjih kupc; ISst - ukupn instlisn sng stmbenog prostor; ISpp - ukupn instlisn sng poslovnog prostor; Isuk - ukupn instlisn sng stmbenog i poslovnog prostor; Ktgf2 - koeficijent z izrčunvnje trife "INSTALISANA SNAGA", z trifnu grupu "poslovni prostor" iznosi Ktgf2 = Vrednosti koeficijent Ktgv, Ktgf1 i Ktgf2 z trifnu grupu "Poslovni prostor" donosi, u skldu s ovom metodologijom, ndležni orgn, n predlog energetskog subjekt. 9.3 Izrčunvnje trife "OČITAVANJE" Iznos trife "OČITAVANJE" z trifne grupe "stmbeni prostor", i "poslovni prostor", utvrđuju se prem trifnom elementu "OČITAVANJE" i izrčunv se : Tf3= Tro/Bmm gde je: Tro - troškovi očitvnj uređj z rspodelu troškov toplotne energije s zjedničkog mernog mest; Bmm - ukupn broj mernih mest koji se očitvju. Trif "OČITAVANJE" z trifnu grupu "stmbeni prostor" i "poslovni prostor" je jednk. 9.4 Nplt toplotne energije prem jedinici grejne površine ili instlisne snge grejne površine Izuzetno tmo gde ne postoje tehničke mogućnosti z npltu prem potrošnji, nplt se vrši prem jedinici površine ili instlisne snge grejnog prostor tko što se iznos trife "ENERGIJA" izrčunv ko proizvod Tf1 i specifične godišnje potrošnje toplotne energije čij

14 se vrednost utvrđuje odlukom ndležnog orgn, n predlog energetskog subjekt. Mksimln vrednost specifične godišnje potrošnje ne može biti viš od 140 KWh/m 2. X PROCEDURA ZA PODNOŠENJE I ODOBRAVANJE CENA 10.1 Rok z podnošenje zhtev i postupnje ndležnog orgn Energetski subjekt dužn je d do septembr tekuće godine podnese ndležnom orgnu pisni zhtev z odobrvnje cen toplotne energije z nstupjuću grejnu sezonu, koj počinje 15. oktobr tekuće godine i zvršv se 15. pril nredne godine. Ndležni orgn proverv d li je zhtev podnet u skldu s odredbm ove metodologije, što uključuje i proveru svih podtk nvedenih u zhtevu i u prtećim dokumentim i u roku od 15 klendrskih dn obveštv energetskog subjekt pisnim putem o ispunjenju uslov z odobrvnje trif. U slučju neusklđenosti ili ko pojedin ili sv zhtevn dokument nisu priložen, ndležni orgn pisnim putem poziv energetskog subjekt d otkloni utvrđene nedosttke, u roku od sedm klendrskih dn od dn kd je o tome obvešten. U slučju d podnosilc zhtev u ostvljenom roku ne otkloni nedosttke u pogledu usklđenosti, prilog ili zhtevne dokumentcije, ndležni orgn će odbciti zhtev i o tome obvestiti podnosioc zhtev u pisnom obliku Sdržj zhtev Zhtev z odobrvnje cene toplotne energije z krjnje kupce mor d sdrži: ) nziv energetskog subjekt, dresu sedišt, ime osobe z kontkt, izvod iz registr koji vodi Agencij z privredne registre, poreski identifikcioni broj i mtični broj podnosioc zhtev; b) predlog cene toplotne energije z kupc u formi Tbele 1, odeljk VIII; v) popunjene tbele iz Prilog - Tbele z izrčunvnje cene snbdevnj krjnjeg kupc; g) obrzloženje z predložene cene toplotne energije; d) odluku orgn uprvljnj energetskog subjekt o ceni toplotne energije; đ) godišnji finnsijski izveštj s prtećom dokumentcijom propisnom zkonom uz priložen izveštj nezvisnog revizor ko podnosilc zhtev podleže reviziji; e) detljn opis rspoloživih stv i/ili izvor finnsirnj z obvljnje energetskih deltnosti, ko i dokz o rspoloživosti tih stv/izvor finnsirnj; ž) informciju o procenjenom prihodu od prodje toplotne energije krjnjim kupcim, ukupne predviđene troškove proizvodnje, distribucije i snbdevnje toplotom, investicioni pln (ko g im) i predviđeni tok gotovog novc (predviđeni izveštj o prihodim, predviđeni bilns stnj i predviđen izjv o toku gotovog novc), ukupne ugovorene količine toplotne energije i grejne

15 površine izržene u m 2 ili instlisne snge grejne površine izržene u kw po trifnim grupm i ukupnu očekivnu proizvodnju toplotne energije u kwh, efiksnost proizvodnog i distributivnog del sistem; z) druge podtke i dokumente n zhtev ndležnog orgn. Ako podnosilc zhtev nmerv d sprovede dugoročni investicioni projekt, mor d podnese i: ) finnsijski model z od trjnj projekt; b) opis vžnih prmetr finnsijskog model; v) potpisne sporzume koji regulišu sprovođenje projekt i cenovne principe; g) tehnički opis projekt s nlizom održivosti Postupk z utvrđivnje mksimlne visine prihod N osnovu podnetog zhtev z određivnje cen toplotne energije z kupce, ndležni orgn utvrđuje d li je mksimln visin prihod (MVP) energetskog subjekt obrčunt i rspoređen n trifne elemente u skldu s ovom metodologijom. Ukoliko n osnovu dostvljenih podtk i dokumentcije ndležni orgn nkon izvršene nlize utvrdi d obrčunt visin prihod energetskog subjekt nije usklđen s oprvdnim troškovim poslovnj, energetski subjekt je dužn d n zhtev ndležnog orgn, u roku od sedm klendrskih dn od prijem zhtev podnese novi zhtev z dvnje sglsnosti n odluku o ceni toplotne energije z kupce. Ndležni orgn dostvlj energetskom subjektu kt o sglsnosti n cene toplotne energije, u roku od 15 klendrskih dn od dn prijem urednog, odnosno usglšenog zhtev. Ndležni orgn može odlučiti n sledeći nčin: ) odobrv cene toplotne energije z krjnje kupce onko kko ih je predložio orgn uprvljnj energetskog subjekt, ili b) ne odobrv cenu cene toplotne energije z krjnje kupce koje je predložio orgn uprvljnj energetskog subjekt i umesto njih utvrđuje cene toplotne energije z krjnje kupce i istovremeno donosi odluku o nkndi rzlike između predloženih i odobrenih cen toplotne energije. Odluk ndležnog orgn u vezi zhtev z odobrvnje cene toplotne energije z krjnje kupce mor biti obrzložen. Odluk se u pisnom obliku dostvlj podnosiocu zhtev i objvljuje se u službenom glsilu jedinice loklne smouprve i n zvničnoj internet strnici energetskog subjekt i ndležnog orgn.

16 XI USLOVI I PRAVILA ZA PROMENU CENA TOPLOTNE ENERGIJE U toku grejne sezone, energetski subjekt im prvo d predloži ndležnom orgnu promene cen toplotne energije z krjnje kupce. Tj predlog mor d bude obrzložen i d sdrži sve podtke koji su potrebni d ndležni orgn proceni osnovnost predlog. Predlog z promenu cene toplotne energije zbog porst vrijbilnog del cene može d bude podnet u slučju kd se ukupn cen energent poveć z više od 3%, obvezno ukoliko se smnji z više od 5%. Predlog z promenu cene toplotne energije zbog porst fiksnog del cen može d bude podnet u slučju kd se indeks potroščkih cen u mesecim nkon dtum poslednjeg odobrenj cene z toplotnu energiju poveć z više od 5% n osnovu podtk Republičkog zvod z sttistiku. Ndležni orgn rzmtr predlog z promenu cen u skldu s postupkom propisnim u ovoj metodologiji. 11 Izmen trife "ENERGIJA" Izmen trife "ENERGIJA" z isporučenu količinu toplotne energije se prerčunv po sledećem izrzu: Tf1srn = Tf1srp N =1 gde je: Tf1srn = Nov trif "ENERGIJA" z isporučenu količinu toplotne energije, u din/kwh; Tf1srp = prethodn trif "ENERGIJA" z isporučenu količinu toplotne energije, u din/kwh; i = ponder pojedinčnih element vrijbilnih troškov u strukturi svih vrijbilnih troškov; Ei = nov cen energent i drugih vrijbilnih troškov u strukturi utrošenih energent i drugih vrijbilnih troškov; Eio = prethodn cen energent i drugih vrijbilnih troškov u strukturi utrošenih energent i drugih vrijbilnih troškov. Nov cen z isporučenu toplotnu energiju (C vn) je cen koj je izrčunt n osnovu ove metodologije i menj se s promenom ulznih prmetr.

17 Prethodn cen z isporučenu toplotnu energiju (C vp) je cen toplotne energije koj je bil odobren u skldu s mksimlnom visinom prihod po postupku propisnom ovom metodologijom. Ponderi (i) predstvljju udeo pojedinčnog element vrijbilnih troškov u strukturi celokupnih vrijbilnih troškov energetskog subjekt. Zbir svih ponder, odnosno udel mor biti jednk 100%, odnosno Nov cen element vrijbilnih troškov (Ei) je prosečn cen pojedinčnog element vrijbilnih troškov, koju energetski subjekt plć u evidentirnom mesecu. U cenu energent morju biti uključeni svi zvisni troškovi n pritetu F-co energetski subjekt. Prethodn cen element vrijbilnih troškov (Eio) je cen pojedinčnog element vrijbilnih troškov, koju je energetski subjekt plćo u prethodnom odu. U cenu element vrijbilnih troškov morju biti uključeni svi zvisni troškovi n pritetu F-co energetski subjekt. 12 Izmen trife "POVRŠINA" ili "INSTALISANA SNAGA" Izmen trife "POVRŠINA" ili "INSTALISANA SNAGA" izrčunv se po sledećem izrzu: Tf2srn = Tf2srp *( Pr/Pro + b I/Io) +b =1 gde je: Tf2srn = Nov trif "POVRŠINA" ili "INSTALISANA SNAGA", u din/m 2 /mesecu ili din/kw/mesecu; Tf2srp = Prethodn trif "POVRŠINA" ili "INSTALISANA SNAGA" u din/m 2 /mesecu ili din/kw/mesecu; Pr = Prosek mesečne bruto zrde u Republici Srbiji; Pro = Prethodn mesečn bruto zrd u Republici Srbiji; I = Indeks potroščkih cen u Republici Srbiji u mesecu koji prethodi zhtevu z korekciju; Io = Prethodni indeks potroščkih cen u Republici Srbiji; = Ponder mesečnih bruto zrd u Republici Srbiji; b = Ponder indeks potroščkih cen u Republici Srbiji. Nov cen z grejnu površinu/instlisnu sngu (C fn) je cen, koj je izrčunt n osnovu ove metodologije i menj se s promenom ulznih prmetr.

18 Prethodn cen z grejnu površinu/instlisnu sngu (C fp) je cen, koj je bil odobren u skldu s mksimlnom visinom prihod po postupku propisnom ovom metodologijom z grejnu površinu/instlisnu sngu. Prosek mesečne bruto zrde u Republici Srbiji (Pr) je prosek z mesec koji prethodi mesecu u kome se trži korekcij. Izvor podtk o visini mesečnih zrd je Republički zvod z sttistiku. Prethodn mesečn bruto zrd u Republici Srbiji (Pro) je izrčunt ko prosek mesečnih bruto zrd u prethodnoj klendrskoj godini Izvor podtk o visini mesečnih zrd je Republički zvod z sttistiku. Indeks potroščkih cen u Republici Srbiji u posmtrnom odu (I) je indeks potroščkih cen u Republici Srbiji u mesecu koji prethodi zhtevu z korekciju. Izvor podtk o indeksu potroščkih cen je Republički zvod z sttistiku. Prethodni indeks potroščkih cen u Republici Srbiji (Io) je indeks potroščkih cen u Republici Srbiji u decembru prethodne klendrske godine. Izvor podtk o potroščkom indeksu cen je Republički zvod z sttistiku. Ponder mesečnih bruto zrd u Republici Srbiji () predstvlj udeo bruto zrd u strukturi fiksnih troškov energetskog subjekt (Izvor: bilns uspeh energetskog subjekt u prethodnoj godini). Ponder indeks potroščkih indeks cen u Republici Srbiji (b) predstvlj udeo ostlih fiksnih troškov (bez bruto zrd) u strukturi fiksnih troškov energetskog subjekt. Zbir ponder indeks potroščkih cen i ponder mesečnih bruto zrd mor biti jednk XII ZAVRŠNE ODREDBE Ndležni orgn sprovodi redovne provere u cilju: ) procene podnetih i procenjenih finnsijskih informcij koje je dostvio energetski subjekt; b) verifikcije stvrnih troškov u toku regultornog od u skldu s postojećim zkonodvstvom o finnsijm i međunrodnim rčunovodstvenim stndrdim (MRS); v) kontrole i utvrđivnj prihod u toku tekuće grejne sezone. Zhtevi i sv dokument koj se podnose ndležnom orgnu morju d budu npisni n srpskom jeziku. Tbele iz Prilog su nmenjene z izrčunvnje trif z obrčun cen toplotne energije z kupce. Prilog

19 TABELE ZA IZRAČUNAVANJE CENE SNABDEVANJA KRAJNJEG KUPCA Tbel Vrijbilni troškovi RB Vrijbilni troškovi Jedinic mere utrošene energije, energent, odnosno potrošnje vode n sistemu Prethodn poslovn godin Jediničn cen (prosečn ponderisn cen) Količin Iznos nstlog trošk Usglšeno z regultorni od u skldu s Metodologijom* (4*5) 7 Trošk prirodnog gs Trošk ulj z loženje Trošk uglj Trošk ostlih 4. energent Trošk kupljene 5. toplotne energije Ukupni trošk 6. električne energije trošk toplotni 6. izvori trošk ee 6. distributivn mrež trošk ee 6. toplotne podstnice Ukupni trošk 7. z vodu trošk vode 7. n sistemu trošk 7. pripreme vode Ostli 8. vrijbilni troškovi 9. Ukupno vrijbilni

20 troškovi * ukoliko nem usglšvnj s Metodologijom prenose se podci iz prethodne kolone Tbel Fiksni troškovi * Redni broj Konto Pozicij Iznos (prethodn poslovn godin) Iznos usglšen z regultorni od u skldu s Metodologijom** Troškovi mterijl i energije 511 Troškovi mterijl z izrdu Troškovi ostlog mterijl 512 (režijskog) Troškovi kncelrijskog mterijl Troškovi mterijl i rezervnih delov z održvnje osnovnih stv Svi drugi troškovi ostlog mterijl (režijskog) 513 Troškovi goriv i energije Troškovi električne energije Troškovi goriv z trnsportn stv Svi drugi troškovi goriv i energije Troškovi rezervnih delov 5. Troškovi jednokrtnog otpis lt i 515 inventr Troškovi zrd, nknd zrd i 52 ostli lični rshodi Troškovi zrd i nknd zrd 520 (bruto) Troškovi porez i doprinos n 521 zrde i nknde zrd n teret poslodvc 522 Troškovi nknd po ugovoru o delu 4. Troškovi nknd po utorskim 523 ugovorim 5. Troškovi nknd po ugovoru o 524 privremenim i povremenim poslovim 6. Troškovi nknd fizičkim licim po 525 osnovu ostlih ugovor Troškovi nknd direktoru, odnosno člnovim orgn uprvljnj i ndzor

21 Ostli lični rshodi i nknde 8. Troškovi prevoz n rdno mesto i s rdnog mest 8. Jubilrne ngrde 8. Otpremnine 8.4. Troškovi smeštj, ishrne i prevoz n službenom putu i n terenu 8.5. Troškovi dobrovoljnog dodtnog penzijskog i invlidskog osigurnj 8.6. Svi drugi ostli lični rshodi i nknde 53 Troškovi proizvodnih uslug 530 Troškovi uslug n izrdi učink 531 Troškovi trnsportnih uslug Troškovi PTT uslug Svi drugi troškovi trnsportnih uslug 532 Troškovi uslug održvnj Troškovi zkupnin 4. Troškovi zkup poslovnog prostor 4. Svi ostli troškovi zkupnin Troškovi sjmov Troškovi reklme i propgnde Troškovi istrživnj 8. Troškovi rzvoj koji se ne 537 kpitlizuju Troškovi ostlih uslug Nemterijlni troškovi Troškovi neproizvodnih uslug Troškovi stručnog obrzovnj zposlenih, usluge u vezi s stručnim 4. usvršvnjem (seminri, simpozijumi i sl.) i troškovi čsopis i stručne literture 4. Troškovi studentskih i omldinskih zdrug 4. Troškovi dvoktskih uslug 4.4. Troškovi čuvnj imovine i fizičkog obezbeđenj 4.5. Svi ostli troškovi neproizvodnih uslug Troškovi reprezentcije Troškovi premij osigurnj 4. Troškovi premij osigurnj imovine 4. Troškovi premij osigurnj

22 zposlenih 4. Svi drugi troškovi premij osigurnj Troškovi pltnog promet Troškovi člnrin Troškovi porez 4.6. Troškovi porez n imovinu 4.6. Svi drugi troškovi porez Troškovi doprinos Ostli nemterijlni troškovi 4.8. Troškovi tksi (dministrtivne, sudske, registrcione, loklne i dr.) 4.8. Svi drugi ostli nemterijlni troškovi Deo rezervisnj z nknde i 5. druge benificije zposlenih koji se isplćuju u regultornom odu 6. Ostli rshodi iz poslovnj (specificirti)*** 7. UKUPNO FIKSNI TROŠKOVI ( ) * troškovi prikzni u Tbeli Fiksni troškovi ne obuhvtju iznos vrijbilnih troškov prikznih u Tbeli ** ukoliko nem usglšvnj s metodologijom prenose se podci iz prethodne kolone *** rshodi u vezi s otpisom potrživnj koji se mogu iskzti prilikom obrčun mksimlno odobrenog prihod ne mogu biti veći od.% potrživnj od kupc z isporučenu toplotnu energiju Tbel Amortizcij Redn i broj Sredstv koj su u funkciji obvljnj energetske deltnosti Troškovi mortizcije postojećih stv u regultorno m odu APSt Procenjeni korisni vek stv koj će biti ktivirn u regultorno m odu (u godinm) Vrednost ktivirnih nemterijlni h ulgnj, nekretnin, postrojenj i opreme u pripremi i vns dtih z njihovu nbvku u regultornom odu Troškovi mortizcije stv koj će biti ktivirn u regultorno m odu AASt 6 (5 * 50% / 4) Ukupni troškovi mortizcije u regultorno m odu At 7 (3 + 6)

23 Grđevinski objekti Poslovni prostor Ostlo Postrojenj i oprem Vozil Rčunrsk oprem Ostlo Ostle nekretnine, postrojenj i oprem 4. Ukupno nekretnine, postrojenj i oprem ( ) 5. Nemterijln ulgnj 6. Ukupno mortizcij (4+5) Tbel 4. Regulisn Sredstv R e d ni br oj K o nt o Reg ulis n stv ng žov n z obv ljnj e regu lisn e delt nosti Br ut o vr ed no st Isp rv k vre dn ost i Net o vred nost stv n poč etku reg ult orn og od Net o vred nost stv prib vlj enih bez nk nd e n poč etku reg ult orn og Net o vred nost stv u pripr emi i dti v nsi n poč etku regu ltor nog Vre dno st reg ulis nih stv n poč etku reg ult orn og od Troš kovi mo rtiz cije post ojeći h stv u regu ltor nom odu (koji ne uklju čuju Troš kovi mo rtiz cije post ojeći h stv u regu ltor nom odu (uklj učuj ući troš Proc enje ni kori sni vek stv koj će biti ktiv irn u regu ltor nom odu Troš kovi mo rtiz cije stv koj će biti ktiv irn u regu ltor nom odu (koji Troš kovi mo rtiz cije stv koj će biti ktiv irn u regu ltor nom odu (uklj Pro men vred nost i stv u pripr emi i dti h v ns u regu ltor nom Net o vred nost stv koj su otuđ en i/ili trjn o pov uče n iz upot rebe Pro men vred nost i stv prib vlje nih bez nk nd e u regu ltor nom Pro men vred nost i stv u pripr emi i dti h v ns z nb vk u Vre dno st reg ulis nih stv n krj u reg ult orn og od Reg ulis n stv u regu ltor nom odu

24 pnv St od psb Nt od, koj neć e biti ktiv irn u regu ltor nom odu ili koj nisu opr vd n i/ili efik sn pns UPt prs t troš kov e mo rtiz cije stv prib vlje nih bez nk nd e, odn osn o troš kovi mo rtiz cije stv nv ede nih u kolo ni prs t) ARS t kov e mo rtiz cije stv prib vlje nih bez nk nd e) APS t (u godi nm ) ne uklju čuju troš kov e mo rtiz cije stv prib vlje nih bez nk nd e) ARS t učuj ući troš kov e mo rtiz cije stv prib vlje nih bez nk nd e) AAS t odu, uve ćn o z neto vred nost istih n poč etku regu ltor nog od koj će biti ktiv irn u regu ltor nom odu ΔSU Pt u regu ltor nom odu NO PSt odu istih koj neć e biti ktiv irn u regu ltor nom odu ili koj nisu opr vd n i/ili efik sn Nekr etnin e, post roje nj i opre m Gr đevi nsko ΔSB Nt ΔNS UPt krs t RSt

25 zeml jište Gr đevi nsko zeml jište nm enje no posl ovno m pros toru Gr đevi nsko zeml jište nm enje no distri butiv noj mre ži Ost lo Gr đevi nski obje kti Posl ovni pros tor

26 Sist em z proiz vodn ju i distri bucij u toplo tne ener gije Ost lo Post roje nj i opre m Post roje nj i opre m siste m z proiz vodn

27 ju i distri bucij u toplo tne ener gije Vozil Rč unr sk opre m i 0 2 Ost le nekr etnin e, post

28 I 7 roje nj i opre m i ulg nj n tuđi m nekr etnin m, post roje njim i opre mi i Nekr etnin e, post roje nj i opre m u pripr emi i vn si dti z njiho vu nb vku Uku pno nekr etnin e,

29 post roje nj i opre m ( ) Nem terij ln ulg nj Ulg nj u rzv oj Kon cesij e, pte nti, licen ce, robn e i uslu žne mr ke Soft ver i ostl prv Ost l nem terij ln ulg nj i 0 Nem terij ln ulg nj

30 II III 1 6 u pripr emi i vn si dti z njiho vu nb vku Uku pno nem terij ln ulg nj ( ) Uku pno (I)+(I I) Tbel 5. Stop prinos n regulisn stv u % Redni broj Pozicij Cen sopstvenog kpitl posle oporezivnj* Ponderisn prosečn cen pozjmljenog kpitl Učešće sopstvenog kpitl u finnsirnju regulisnih stv 4. Učešće pozjmljenog kpitl u finnsirnju regulisnih stv 5. Stop porez n dobit prem vžećim zkonskim propisim 6. Stop prinos n regulisn stv * U odu do uspostvljnj tržišt toplotne energije cen sopstvenog kpitl ne može biti već od 10%. Tbel 5b. Pozjmljeni kpitl Redni Konto Pozicij Iznos iz poslednjeg Godišnj kmtn

31 broj 41 Dugoročne obveze 414 Dugoročni krediti i zjmovi u zemlji 415 Dugoročni krediti i zjmovi u inostrnstvu 41 bez Sve ostle dugoročne obveze 414 i osim Krtkoročne finnsijske obveze Krtkoročni krediti i zjmovi u zemlji 423 Krtkoročni krediti i zjmovi u inostrnstvu Deo dugoročnih kredit i zjmov i 424 i 425 ostlih dugoročnih obvez koje dospevju do jedne godine , 421, 426 i 429 Sve ostle krtkoročne finnsijske obveze Ukupno (1 + 2) finnsijskog izveštj stop (ponderisn po pozicijm, u %) Tbel 6. Ostli prihodi Redni broj Pozicij Iznos (iz poslednjeg finnsijskog izveštj) Prihodi od prodje stv Prihodi od prodje opreme Prihodi od priključk 4. Prihod od sglsnosti 5. Prihod od projektovnj 6. Prihod od vođenj ndzor 7. Prihod od intervencij 8. Prihod od zkupnin 9. Prihod od obrčuntih kmt 10. Ostli prihod* 1 Ukupno ( ) 0 * prihodi od nplte otpisnih potrživnj koji se mogu iskzti prilikom obrčun mksimlno odobrenog prihod ne mogu biti veći od..% potrživnj od kupc z isporučenu toplotnu energiju Tbel 7. Korekcioni element

32 Redni broj Pozicij Iznos Mksimln visin prihod u prethodnoj regultornoj godini Ostvreni prihod z prethodnu regultornu godinu Korekcioni element 0 Tbel 8. Regultorni izveštj RB Pozicij Iznos Mksimln visin prihod (MVP) Mksimln visin prihod - vrijbilni (MVPv) Mksimln visin prihod - fiksni (MVPf) Opertivni troškovi Vrijbilni troškovi (OTv) Fiksni troškovi (OTf) Amortizcij (A) 4. Stop prinos n regulisn stv (PR) 5. Regulisn stv (RS) 6. Ostli prihod (OP) 7. Korekcioni element (KE) 8. OPŠTI PODACI NEOPHODNI ZA IZRAČUNAVANJE CENE STEPEN KORISNOSTI TOPLOTNOG IZVORA PREMA STVARNOJ 8. STRUKTURI ENERGENTA (%) 8. STEPEN KORISNOSTI TOPLOTNE MREŽE (%) UKUPNA GODIŠNJA PRIMARNA ENERGIJA PREMA STVARNO 8. KORIŠĆENOJ STRUKTURI ENERGENATA NA ULAZU U PROIZVODNO POSTROJENJE (kwh) 8.4. UKUPNA GODIŠNJA PROIZVODNJA ENERGIJE (kwh) UKUPNA GODIŠNJA PROIZVEDENA TOPLOTNA ENERGIJA 8.5. IZMERENA NA MERNIM MESTIMA KRAJNJIH KUPACA (KWh) UKUPNA GODIŠNJA PROIZVEDENA TOPLOTNA ENERGIJA 8.5. IZMERENA NA MERNIM MESTIMA KRAJNJIH KUPACA - STAMBENI PROSTOR (KWh) UKUPNA GODIŠNJA PROIZVEDENA TOPLOTNA ENERGIJA 8.5. IZMERENA NA MERNIM MESTIMA KRAJNJIH KUPACA - POSLOVNI PROSTOR (KWh) 8.6. SPECIFIČNA POTROŠNJA (kwh/m 2 /god) UKUPNA POVRŠINA KOJOJ SE ISPORUČUJE TOPLOTNA ENERGIJA 8.7. (m 2 ) 8.7. UKUPNA POVRŠINA STAMBENOG PROSTORA (m 2 ) 8.7. UKUPNA POVRŠINA POSLOVNOG PROSTORA (m 2 )

33 8.8. UKUPNA INSTALISANA SNAGA KONZUMA KW 8.8. INSTALISANA SNAGA KONZUMA STAMBENOG PROSTORA KW 8.8. INSTALISANA SNAGA KONZUMA POSLOVNOG PROSTORA KW 8.9. Ktgv Ktgf1 8.1 Ktgf2 9. PROSEČNE CENE 9. PROSEČNA CENA VARIJABILNI DEO (din/kwh) 9. PROSEČNA CENA FIKSNI DEO (din/m 2 /god) 9. PROSEČNA CENA FIKSNI DEO (din/kw/god) 9.4. PROSEČNA CENA PAUŠAL (din/m 2 /god) 10. CENE PO GRUPAMA KUPACA 10. CENA STAMBENOG PROSTORA (VAR. DEO) (din/kwh) 10. CENA STAMBENOG PROSTORA (FIKS. DEO) (din/m 2 /god) 10. CENA STAMBENOG PROSTORA (FIKS. DEO) (din/kw/god) CENA POSLOVNOG PROSTORA (VAR. DEO) (din/kwh) CENA POSLOVNOG PROSTORA (FIKS. DEO) (din/m 2 /god) CENA POSLOVNOG PROSTORA (FIKS. DEO) (din/kw/god) CENA STAMBENOG PROSTORA (NAPLATA TOPLOTNE ENERGIJE PREMA JEDINICI GREJANE POVRŠINE ILI INSTALISANE SNAGE GREJANE POVRŠINE) (din/m 2 /god) CENA POSLOVNOG PROSTORA (NAPLATA TOPLOTNE ENERGIJE PREMA JEDINICI GREJANE POVRŠINE ILI INSTALISANE SNAGE GREJANE POVRŠINE) (din/m 2 /god) 1 TARIFA OČITAVANJE troškovi očitvnj uređj z rspodelu troškov toplotne energije s 1 zjedničkog mernog mest (po jednom očitvnju) 1 ukupn broj mernih mest koji se očitvju 12 MAKSIMALNA VISINA PRIHODA (PROVERA) 12b MAKSIMALNA VISINA PRIHODA (PROVERA) 1 PROVERA MVP-(V) 1 PROVERA MVP-(F) ko se fiksni deo nplćuje po m 2 1 PROVERA MVP-(F) ko se fiksni deo nplćuje po kw