Svaki resurs ima svoj vremenski raspoloživi fond kada može da se angažuje. ART 1 ART 2 ART 2. t isporuke

Transcript

1 TERMIIRAJE Termrajem se a skup prsuh akvos u ekom procesu defše vremeska kompoea kordaa agažovaja agažovah resursa. MPR I, MPR II MPR I - aala porebh maerjala MPR II - aala resursa akvos koje prae provodju Svak resurs ma svoj vremesk raspoložv fod kada može da se agažuje. ARTIKL ARTIKL ART ART ART RM pa a K počeak avršeak pa - momea počeka akvos a - avs od plaa koj daje odgovarajuća služba - rajaje akvos sporuke Pre oga se moraju obav sve akvos a ba PQ-aale l ugovora avs kolko će eko sredsvo, oprema, čovek b agažova. Za pregledagažovaja resursa u vremeu, u rajem perodu, korsle su se v. Vremeske karce agažovaja. Logka je bla sledeća : horoalom su se defsal rad sa, verkalom su se oačavale ¼ [h] 7 8 RM Grafom olovkom se radlo sečeješrafraje ako se aumao vremesk fod aalraog resursa gde se ačo opsvala akvos a da arkal l pocju. Ova karca u svar predsavlja vremesk osu samo složeo lepše.

2 Grafa olovka je da b se ako brsalo j. pomerala akvos u vremeu. Porebo je usaglas vremea da b se akvos avršla u odgovarajućem ermu. Uvrđvaje merodavog rajaja eke plarae predvđee akvos a ekom radom mesu : veao je a serjsku provodju gde se a aalram radom mesu, shodo provodom adaku, sukcesvo realuje dečh operacja. -merodava velča a osovu je određujemo pa a operacju a RM, ovo važ uvek kada je događaj pouda deala U svaros je drugačje: ma obeležje sohasčos Pošo su homoge uslov -dečh operacja može se reć da posoj ormala raspodela, P P < f d 0.5 φ p 0.5 φ a a p φ p a p - vreme operacje - merodava vredos P- ahevaa verovaoća merodava vredos a p -dodaak koj avs od P. -ma očekvaje a p K v a Parcjalo jer je K v -koef varjacje Muka je šo je vreme a jedu operacju. ovo e važ jer je; 3 4. sve su ralč u. - Zbr slučajh događaja u Zbog oga se kors CGT- cerala grača eorema., M D[ ] [ D ]

3 a p a p a p a p K V 30 velkh ludovaja sabrah dovod do jedog majeg ludovaja ako mamo vše sohasčh događaja sabrajem se dobja jeda koj je maje sohasčredvdv. ODREĐIVAJE OPTIMALE PODSERIJE Serjska provodja predposavlja da su sv provod u serj s. Provodja je eprekda. Provedea kolča se posepeo roš, a po porošj pre kraja porošee kolče l ešo maje počju druge podserje. Prodaje mogućos ač skladšeja roškov sklad Velča podserje Vrsa sredsva a rad Vrse provoda Sa aspeka radog mesa RM podserja aheva prpremu koja obuhvaa radu /l prpremu ehčke kosrukcoo ehčke dokumeacje; prpremu alaa, prbora drugh elemeaa a rad; prprema radka o sve ma roškove. Sa druge srae mamo roškove skladšeja: - Kamaa veaa sredsva - Skladšh mulacja - Troškov čuvaja alha sorraje, klmask uslov Posavlja se problem određvaja opmalog programa, odoso opmala broj podserja. Ovaj opmum se određuje a ba roškove fukcje Harsovog modela, koj kaže da su ukup roškovroškov skladšejaroškov prpreme. 3

4 S TRTR sklad TR prpreme TR c p Skladšeje Prpr. S/-broj podserja c- cea provoda.j/kom p- koefcje koj u seb obuhvaa sve roškove skladšeje po jedc provoda u posmaraom perodu vremea. S kom/- kolča provoda koj se provod obrađuje u posmaraom vrem perodu -,j/podserj- roškov prpreme Ovde je epoaa kolča podserje. Tražmo m od TR. dtr c p S -ražmo exrem dg dtr c p S S 0 0 dg c p - opmala kolča podserje. To je po pravlu ek decmal broj. Ovaj obraac važ u uslovma kada je vreme rade a radom mesu ueo krako, odoso da je provodja u odosu a porošju. - vreme rade >0 a ralku od I grafka. Υ -provedea kolča u om perodu. X -porošea kolča u om perodu. Zalhe maksmale- Z max Z max Υ- X Z max Υ-X Z max Υ- X X - odos eea porošje provodje S TR c p X ovo se e meja 4

5 S S dtr c p S p c X c p X dg korekv fakor Opmala podserja u uslovma kada ee porošje je aemarljv. Kada X 0 dobjamo počeo j. Harsoov model Prv korak je uvrđvaje godšje kolče koja se provod, am drug je određvaje opmale podserje, reć korak je uvrđvaje merodavog agažovaja resursa RM, čovek,, Čevr korak je ermraje. S PA ZA Termraje U serjskoj provodj određvaje merodavog vremea operećeja resursa se bara a prme CGT cerale grače eoreme uvrđvaja a ba eke adae ahevae verovaoće realacje uslge. - velča podserje Ako:? U suacj kada se ačajo smajuje velča podserje vreme realacje jede akvos ma sve vše obeležje heerogeos sohasčos, poseje sve eže određvaje merodavog vremea realacje podserje. P Ovaj ako raspodele se može dob puem smulacje. U ovakvm uslovma dobjaje merodavog vremeskog operećeja može da se dobje a ba smulacje parcjalh vremea operacja,, željem brojem pua poavljaja ekspermea. Ila reula je raspodela verovaoćaovog vremea. Merodava velča kod ermraja je. TERMIIRAJE vežbe 5

6 To je vremesk raspored akvos u ajšrem smslu. Def. Termrajem se a skup akvos u okvru provodje defše vremeska koordaa agažovaja predvđeh resursa, po ekom ured određeom ehološkom procesu. MRP I- maerjal u okvru PQ aale MRP II- aala porebh resursa RM RM RM3 RM4 RM5 Korola operacja op. korola operacja 3 Arkal Arkal RM RM5 operacja RM5 operacja 3 operacja 3 RM3 op. RM Korola RM Korola RM3 op. a ram RM se javljaju ralč ahev koje ahevaju ARTIKLI. - Jedo rado meso RM reba da se agažuje a vše akvos. reba se ačo defsa kada se koja akvos agažuje a svako RMm - Kada a koje akvos se agažuju RM. Akvos akvos RM PA PA PA ZA -vreme rajaja akvos PA -počeak akvos vreme kada se pojav ahev da se vrš a RM. T ZA -avršeak.. PA ZA su jako b a ermraje. Prav se vremeska karca a svako RM 6

7 akvos h RM Vremeska karca a jedu mašu l RM. U ovom perodu je agažovao a akvos. Bo je kako šo bolje da se skors RM resurs, a da se obave sve akvos. Problem je: - Kolča arkala a RM - Podserja arkala - Ralčos arkala ju defše podserja. Za svaku godu se defše rad kaledar. Da u god Rad da / / 3 / / 4. Orgaacja radog mesa Obuhvaa sve fae od defsaja plaa provodje programa provodje pa do rade goovh provoda.u šrem smslu o je; Sadbevaje radog mesa poslom da se a svako RM obebed: ala, adaak RM, maerjal formaco ssem. Opremaje radog mesa sredsvma a rad kadrovma, j. radom sagom kolk broj radka koje sruče spreme. 3 Racoalacja rada prosora a RM-ma. 4 Poboljšaje uslova rade sreda a RM. 5 Poboljšaje psho-socjalh uslova rada. 7

8 Def radog mesa: Rado meso je ajmaja ehološka orgaacoa Cela u okvru koje se odvja jeda ačo određe deo procesa rada. U opšem slučaju rado meso se sasoj od pe međuavsh člaca:.predme rada provod l usluga 4.Prosor a rad. - velča prosora - oblk - mkroklma - psho-soc uslov 5. Čovek - sposobos - aje - psho-f - psho-soc osobe. Zadaak - rad adaak - maerjal - ala - formacje - poreba dokumeacja 3. Sredsva a rad. - maše - uređaj - salacje - eergja RM j- a- akvbos a a T pa a pa a a3 RM pa3 a3 RM j Dola do sučeljavaja aheva preklaja akvos. Da b se obeglo kors se ermraje. Ako dola do sudara aheva a s ehološk eleme dola do vremeskog preklaja, šo se može beć kro ermraje. T a3 - posledca aheva komercjale sve se posmara u odosu a u ačku ako posmaramo a3. Kada odredmo a3 porebo je odred pa3 da b dobl. 8

9 - merodavo operećeje resursa odale govormo o serjskoj provodj. Govor am kolko je RM agažovao a ek provod. ač a dobjaje : - Klasča ač - Zako velkh brojeva - Smulacja Klasča ač: Kors se a ba prosečog vremea. K S velča podserje K S -Koefcje sguros,,3, obebeđuje am vremesku reervu. RM RM RM3 Velča podserje broj dečh operacja a jedom radom mesu. Prmer: 000 kom m/operacj Ks, kom K S m/podserj K S kom/podserj, br. komada - prosečo merodavo operećeje resursa. Klasča ač se jako reko kors jer česo je kosao. Zao korsmo CGT l ako velkh brojeva. Zako velkh brojeva. Kors se u uslovma kada realacja e varra j. kada ema varraja u pogledu resursa; ema kvara a mašama, j. oka a RM -vreme a realacju jede operacje. Prmer da ma ormalu raspodelu., f 9

10 0 -može da se račua pod uslovom da jeda operacja e raje duže od. P <? P < 0.5 d f φ P [ ] P f p φ φ 0.5 V K 0, 0 > > P K V CGT: [ ] M M M [ ] [ ] D D D D M, P<? P< P K V Model alha.skladša sraa 78 S S-serja,

11 S max Treuo se provede cela serja pa se oda okom gode roš u ovom slučaju poserjaserj / Harsov model alha. S- porošja u šrem perodu velča serje. - roškov jede abavke kada se aruč jeda podserja C- cea provoda p- roškov skladšeja C p se ajčešće u adama daje kao facor. - provolja kolča jede abavke S/ S/-broj podserje. Imamo dve vrse roškova: Troškov prpreme podserje Troškov posedovaja alha TTppsTp Prprema podserje obuhvaa sledeće: - promee a mašama alama, prprema komuacje, proba provodja Tpps S Tp c p Prmer: TppsTp

12 S c p S PC opmala velča podserje Prsusvo poae fukcje popujavaja -X X - Popujavaje porošja perod -porošja fukcja popujavaja se realuje u ao kraćem vremeu ego porošja. - vreme - ee provodje X-ee porošje - kolča alha velča podserje TTppsTp Tpps S S/-broj podserje -roškov prpreme podserje poroš. X --kolča koja je porošea pro. --kolča robe koja je provedea Z max Υ- X Z max Υ-X Z max Υ- X X - odos eea porošje provodje S TR c p X ovo se e meja

13 3 X p c S X c p S S p c dg dtr korekv fakor Opmala podserja u uslovma kada ee porošje je aemarljv.