TEHNI^KA PREPORUKA br.13

EPS - DIREKCIJA ZA DISTRIBUCIJU ELEKTRI^NE ENERGIJE Beograd, Vojvode Stepe 412 TEHNI^KA PREPORUKA br.13 PRIKQU^CI NA NISKONAPONSKU MRE@U I ELEKTRI^NE INSTALACIJE U ZGRADAMA II izdawe, septembar 1998. Ovim prestaje da va`i odgovaraju}a preporuka od decembra 1983. godine

IZDAVA^: JP EPS DIREKCIJA ZA DISTRIBUCIJU ELEKTRI^NE ENERGIJE SRBIJE BEOGRAD, Vojvode Stepe 412 Tehni~ko ure ewe: Tomislav Bojkovi} i Bosiqka Markovi} Korektura: Ra~unarska obrada crte`a: Tomislav Bojkovi} Slobodan Marinovi} i Vlada Krsti} 2 TEHNI^KA PREPORUKA Septembar 1998.

Iz arhive: Na osnovu predloga uè radne grupe, Komisija za tehni~ka pitawa Poslovne zajednice ED Srbije je na 99.-om sastanku koji je odràn 21.12.1983. godine u Beogradu usvojio TEHNI^KU PREPORUKU br.13: KU]NI PRIKQU^CI U STAMBENIM ZGRADAMA I Izdawe Predloèna re{ewa uvaàvaju specifi~ne tehni~ke uslove rada mreè i ekonomske mogu}nosti elektrodistribucija. ^lanovi Tehni~kog saveta: 1 Jovan Mili}, Predsednik Komisije, "Elektrodistribucija" Beograd 2 mr Dragutin Stanojevi}, "Elektrodistribucija" Beograd 3 Aleksandar Preli}, "Elektrosrbija" Kraqevo 4 Milorad Petrovi}, "Elektrodistribucija" Ni{ 5 Luka Georgijevi}, "Elektrovojvodina" Novi Sad 6 Panta Grkovi}, "Elektrokosmet" Pri{tina 7 Miodrag Pavkovi}, "Elektrotimok" Zaje~ar 8 Blagoje Miqkovi}, "Elektro{umadija" Kragujevac 9 Miloje Jezdimirovi}, "Elektrodistribucija" T. Uìce 10 Josif Petri}, "Elektrodistribucija" Leskovac 11 Stani{a Tasi}, "Elektrodistribucija" Vrawe 12 Tomislav Bojkovi}, Poslovna zajednica ED Srbije 13 Fedora Lon~arevi}, Poslovna zajednica ED Srbije 14 Krsto @iì}, Poslovna zajednica ED Srbije. ^lanovi Radne grupe: 1 Slobodan Maksimovi}, "Elektrodistribucija" Beograd 2 Radmilo Petrovi}, "Elektromorava" Smed. Palanka 3 Blagoje Miqkovi}, "Elektro{umadija" Kragujevac 4 Velizar Dini}, "Elektrodistribucija" Ni{ 5 Dobrivoje Qubi~i}, "Elektrosrbija" Kraqevo 6 Milan Maàr, "Elektrotimok", Zaje~ar 7 Tomislav Bojkovi}, Poslovna zajednica ED Srbije. decembar 1983. Septembar 1998. TEHNI^KA PREPORUKA 3

Na osnovu predloga Radne grupe, Tehni~ki savet EPS-a - Direkcija za distribuciju elektri~ne energije Srbije je na 154.-om sastanku koji je odr-àn 23. septembra 1998. godine u Bajinoj Ba{ti doneo odluku: usvaja se TEHNI^KA PREPORUKA br. 13: PRIKQU^CI NA NISKONAPONSKU MRE@U I ELEKTRI^NE INSTALACIJE U ZGRADAMA Predloèna re{ewa su u skladu sa vaè}im propisima i standardima i zadovoqavaju zahteve sigurnosti, funkcionalnosti i ekonomi~nosti. ^lanovi Tehni~kog saveta: 15 Milutin Radulovi}, "Elektrodistribucija" Beograd 16 dr Josif Spiri}, "Elektrodistribucija" Leskovac 17 mr Nenad Kati}, "Elektrovojvodina" Novi Sad 18 mr Miladin Tanaskovi}, "Elektrodistribucija" Beograd 19 Dragan Balkoski, EPS Beograd 20 Milosav Filipovi}, "Elektrosrbija" Kraqevo 21 Miodrag Pavkovi}, "Elektrotimok" Zaje~ar 22 Miloje Jezdimirovi}, "Elektrodistribucija" Uìce 23 Konstantin @ivkovi}, "Elektrodistribucija" Ni{ 24 Miroslav Markovi}, "Elektroprivreda Crne Gore" Nik{i} 25 Mitar Aleksi}, "Elektro{umadija" Kragujevac 26 Miodrag An elkovi}, "Elektrokosmet" Pri{tina 27 Vlajko Muwas, "Elektromorava" Poàrevac 28 Miodrag Miqkovi}, "Elektrodistribucija" Vrawe 29 Svetozar Glamo~lija, EP Republike Srpske Bawa Luka 30 @arko Mi}in, "Elektrovojvodina" Novi Sad 31 Aleksandar Petrovi}, "Elektrosrbija" Vaqevo 32 Fedora Lon~arevi}, EPS-Direkcija za distribuciju Beograd 33 Slobodan Kujovi}, EPS-Direkcija za distribuciju Beograd ^lanovi Radne grupe: 1 @arko Mi}in, "Elektrovojvodina" Novi Sad 2 Slobodan Milanovi}, "Elektrosrbija" Jagodina 3 Bosiqka Markovi}, "Elektrodistribucija" Beograd 4 Nenad Mrakovi}, "Elektrodistribucija" Beograd 5 @ivorad Cvetkovi}, "Elektrodistribucija" Ni{ 6 Ivanka Stojiqkovi}, "Elektrodistribucija" Beograd 7 Dobrivoje Qubi~i}, "Elektrosrbija" Vrwa~ka Bawa 8 Branislav Stevanovi}, "Elektrosrbija" Jagodina 9 Tomislav Bojkovi}, EPS-Direkcija za distribuciju Beograd septembar 1998. 4 TEHNI^KA PREPORUKA Septembar 1998.

1 OPSEG VA@EWA I NAMENA 1.1 Ova preporuka se odnosi na osnovne tehni~ke uslove i mere koje treba da se primene pri projektovawu i izgradwi elektroenergetskih objekata potro{a~a koji se prikqu~uju na elektrodistributivnu niskonaponsku (NN) mreù. Ovom preporukom su obuhva}eni elektroenergetski objekti potro{a~a: za stambene objekte (zgrade); za objekte posebne vrste, kao: poslovne prostorije, prodavnice, kiosci, radionice, semafori, zgrade sa zapaqivim krovom, objekti na vodi, sanduci za prodaju sladoleda itd.; za privremene objekte, kao: gradili{ta, pokretni cirkusi, vrte{ke ("ringi{pili") i druge naprave za zabavu, pokretni kiosci sezonskog karaktera, me{alice za beton, pokretni cirkulari, reporta`na televizijska kola, kamp prikolice i sli~ni objekti koji koriste elektri~nu energiju najduè 18 meseci. Ovom preporukom su obuhva}eni slede}i elektroenergetski objekti potro{a~a: prikqu~ak, merno razvodni orman (razvodni orman sa brojilima, orman mernog mesta - u daqem tekstu: merno razvodni orman), usponski vodovi, kao i razvodne table u stanovima (samo u vezi signalizacije tarife i upravqawa optere}ewem). 1.2 Ova preporuka se odnosi na projektovawe i izgradwu elektroenergetskih objekata: novih potro{a~a koji se prvi put prikqu~uju na NN mreù; postoje}ih potro{a~a koji rekonstrui{u svoje elektroenergetske objekte. Pod rekonstrukcijom se podrazumevaju radovi koji mewaju osnovne karakteristike elektroenergetskih objekata potro{a~a, kao: zamena prikqu~ka, pove}awe angaòvane snage iznad vrednosti odobrene elektroenergetskom saglasno{}u, zamena dotrajale elektri~ne instalacije, zamena sistema napajawa i/ili sistema za{tite od indirektnog dodira, zamena elektromehani~kog brojila mikroprocesorskim i sl. 1.3 Ova preprouka treba: da utvrdi vrednosti maksimalnog jednovremenog optere}ewa na nivou prikqu~ka, kao i vrednosti maksimalne jednovremene (angaòvane) snage koja se elektroenergetskom saglasno{}u odobrava potro{a~u; da utvrdi osnovne parametre prikqu~ka (tip i presek voda, za{tita i sl.), kao i osnovne zahteve za izvo ewe prikqu~aka na nadzemnu ili kablovsku NN mreù; da dâ osnovne preporuke za izbor i postavqawe merno razvodnih ormana i pripadaju}ih tabli (plo~a) - nosa~a opreme; da dâ osnovne smernice za izvo ewe razvodnih tabli u stanovima ako se predvi a upravqawe tarifama i upravqawe Septembar 1998. TEHNI^KA PREPORUKA 1

optere}ewem (TA pe}i, bojleri i drugi ure aji termoakumulacionog grejawa) pomo}u MTK ili RTK; da dâ osnovne preporuke za za{titu prikqu~aka i elektri~nih instalacija potro{a~a, ukqu~uju}i i za{titu od indirektnog dodira; da utvrdi osnovna dokumenta koja treba da pribavi potro{a~ da bi bio prikqu~en na NN mreù. 1.4 Ova tehni~ka preporuka je usagla{ena sa vaè}im tehni~kim propisima i standardima za elektri~ne instalacije niskog napona, sa tehni~kim preporukama ED Srbije i vaè}im tarifnim sistemom. 2 TERMINI I DEFINICIJE 2.1 Objekat: objekat u gra evinskom smislu, kao stambena ili poslovna zgrada, deo stambene ili poslovne zgrade (ulaz i sl.), radionica, kiosk ili drugi objekat potro{a~a koji se prikqu~uje na NN mreù. 2.2 Elektroenergetski objekat potro{a~a: elektroenergetski objekat, kao prikqu~ak, merno razvodni orman, razvodna tabla u stanu itd. 2.3 Mesto prikqu~ewa (ta~ka napajawa): mesto na kome se vr{i spajawe prikqu~ka potro{a~a sa NN mreòm. 2.4 Prikqu~ak: skup vodova, opreme i ure aja koji, preko merno razvodnog ormana, povezuju elektri~ne instalacije u objektu sa NN mreòm. 2.5 Ku}ni prikqu~ak: prikqu~ak koji napaja stambeni objekat. 2.6 Spoqa{wi prikqu~ak: deo prikqu~ka od mesta prikqu~ewa na NN mreì do mesta uvoda prikqu~ka u objekat. 2.7 Unutra{wi prikqu~ak: deo prikqu~ka od mesta uvoda prikqu~ka u objekat do ta~ke napajawa elektri~ne instalacije (zavr{nica voda prikqu~ka). 2.8 Nadzemni prikqu~ak: prikqu~ak na nadzemnu NN mreù izveden samonose}im kablovskim snopom (SKS) preko zida ili krova objekta. 2.9 Kablovski prikqu~ak: prikqu~ak izveden energetskim kablom na kablovsku NN mreù, nadzemnu NN mreù ili direktno na neko NN razvodno ~vori{te (TS X/0,4 kv, kablovski razvodni orman i sl.). 2.10 Ta~ka napajawa elektri~ne instalacije: mesto u merno razvodnom ormanu na kome se zavr{ava prikqu~ak. 2.11 Merno razvodni orman: orman potro{a~a sa rasklopnim aparatima i ure ajima za merewe, upravqawe i za{titu. 2.12 Mesto merewa: mesto u merno razvodnom ormanu na kome se vr{i merewe elektri~ne energije potro{a~a. 2 TEHNI^KA PREPORUKA Septembar 1998.

3 OSNOVNI TEHNI^KI USLOVI ZA PROJEKTOVAWE I IZVO\EWE PRIKQUÂKA 3.1 Prikqu~ak povezuje mesto prikqu~ewa (ta~ku napajawa) na NN mreì i ta~ku napajawa elektri~ne instalacije u merno razvodnom ormanu. Prikqu~ak se dimenzioni{e i izvodi u zavisnosti od o~ekivanog maksimalnog jednovremenog optere}ewa na nivou prikqu~ka, na~ina izvo ewa NN mreè (kablovska ili nadzemna), konstrukcije i oblika objekta, poloàja objekta u odnosu na NN mreù itd. 3.2 Prikqu~ak sluì za napajawe samo jednog objekta. U slu~aju da se preko jednog ogranka NN mreè napajaju dva ili vi{e objekata, ovaj ogranak se tretira kao NN mreà. 3.3 Svaki objekat moè da se napaja samo preko jednog prikqu~ka. Izuzetno, u slu~aju dvojnog vlasni{tva stambenog objekta, elektroenergetskom saglasno{}u mogu da se odobre dva prikqu~ka. Ukoliko objekat, zbog sigurnosti napajawa, treba da ima dva prikqu~ka koji se napajaju iz iste ili razli~itih TS 10(20)/0,4 kv, mora da se onemogu}i paralelan rad tih prikqu~aka. 3.4 Za izvo ewe prikqu~aka koriste se: za nadzemne prikqu~ke: SKS (TP-8), ali je izuzetno dozvoqena primena i instalacionih kablova (na primer: pri rekonstrukciji unutra{weg prikqu~ka); za kablovske prikqu~ke: energetski kablovi (TP-3) i instalacioni kablovi. 3.5 Prikqu~ak se izvodi kao trofazni ili jednofazni (na primer: prikqu~ak na jednofazni ogranak NN mreè, prikqu~ak potro{a~a maksimalne jednovremene snage do 8,5 kw itd.). Dozvoqeno je kori{}ewe trofaznog prikqu~ka i jednofaznih instalacija u objektu. 3.6 Dimenzionisawe preseka prikqu~ka vr{i se na osnovu o~ekivanog maksimalnog jednovremenog optere}ewa potro{a~a, dozvoqenog pada napona (Pravilnik o tehni~kim normativima za elektri~ne instalacije niskog napona i JUS N.A2.001), uslova za{tite od elektri~nog udara (JUS N.B2.741), za{tite provodnika od struje kratkog spoja (JUS N.B2.743) i trajno dozvoqene struje (JUS N.B2.752). 3.6.1 Maksimalno jednovremeno optere}ewe na nivou ku}nog prikqu~ka (P mkp ) stambenog objekta zavisi od broja stanova (n) koji se napajaju preko ovog prikqu~ka, na~ina zagrevawa i pripremawa tople vode u stanovima, instalisane snage elektri~nih ure aja i sl. Za prakti~ne prora~une, ovo maksimalno jednovremeno optere}ewe moè da se odredi na slede}i na~in: a) Ako se za zagrevawe stanova u stambenom objektu koristi centralno grejawe ili neki drugi na~in neelektri~nog grejawa, a priprema tople vode vr{i se u stanovima pomo}u Septembar 1998. TEHNI^KA PREPORUKA 3

termoakumulacionih bojlera jedini~ne snage do 3 kw, prema izrazu: Pmpk = Pmj1 n gde je P mj1 prose~no u~e{}e jednog stana u maksimalnom jednovremenom optere}ewu stambenog objekta, i u zavisnosti od broja stanova prora~unava se prema izrazima: 0,75 a.1) P mj 1 = 8,5 0,25 + za n 20; n 1 0,88 a.2) P = 5,1 n za n > 20. mj1 n b) Ako se za zagrevawe stanova u stambenom objektu delimi~no ili u potpunosti koristi elektri~no grejawe pomo}u termoakumulacionih (TA) pe}i, prema izrazu: 1 k eg Pmkp = n 8 k eg + + Pmj1 n n gde P mj1 ima zna~ewe i prora~unava se prema ta~ki 3.6.1.a, dok koeficijent k eg zavisi od procentualnog u~e{}a broja stanova u stambenom objektu koji koriste elektri~no grejawe, i ima vrednosti: k eg = 0,6 ako najvi{e 75% stanova koriste elektri~no grejawe; k eg = 0,9 ako svi stanovi koriste elektri~no grejawe. v) Vrednosti maksimalnog jednovremenog optere}ewa dobijene pomo}u izraza u ta~kama 3.6.1.a i 3.6.1.b ukqu~uju i snagu zajedni~kih elektri~nih ure aja stambenog objekta (lift, toplotna podstanica i sl., ta~ka 10.1), ali ne ukqu~uju optere- }ewa poslovnih i zanatskih prostorija, uslu`nih radionica i sl. ako se nalaze u objektu. 3.6.2 Maksimalna jednovremena (angaòvana) snaga potro{a~a (P ap ) iz kategorije potro{we "doma}instva", koja moè da se odobri elektroenergetskom saglasno{}u za prikqu~ewe nove ili rekonstruisane elektri~ne instalacije na NN mreù, dobija se iz tabele 3.6.2 u zavisnosti od vrste prikqu~ka (jednofazni ili trofazni) i na~ina zagrevawa u stanu: centralno grejawe, me{ovi-to grejawe (neelektri~no grejawe i TA pe}i) i elektri~no grejawe pomo}u TA pe}i. Tabela uvaàva realnost da se trenutno koriste elektromehani~ki ograni~ava~i snage (ure aji za ograni~avawe snage (struje), u daqem tekstu: ograni~ava~i snage) nazna~ene struje 32 A (40 A), sa mogu}no{}u izbora standardnog niza pode{enih vrednosti struja. Izbor mawe ili ve}e vrednosti pode{ene struje ograni~ava~a snage zavisi od zahteva potro{a~a i lokalnih energetskih mogu}nosti. 4 TEHNI^KA PREPORUKA Septembar 1998.

Tabela 3.6.2 Angaòvana snaga doma}instva P ap [kw] 16 A 20 A 25 A 32 A (40 A) Centralno SN1 10,0 12,5 grejawe SN2 10,5 13,1 Me{ovito SN1 10,0 12,5 15,6 grejawe SN2 10,5 13,1 16,5 El. grejawe SN1 15,6 20 TA pe}ima SN2 16,5 21 Jednofazni SN1 3,3 4,2 5,3 6,7 (8,4) prikqu~ak SN2 3,5 4,4 5,5 7,0 (8,7) Napomene: Faktor snage: cos ϕ = 0,95 SN1 - sistem nazivnih napona 3 x 220/380 V SN2 - sistem nazivnih napona 3 x 230/400 V Ako potro{a~ za zagrevawe stana koristi iskqu~ivo TA pe}i, obavezno se uslovqava da izdvoji elektri~nu instalaciju za elektri~ne ure aje (TA pe}i, bojleri) kojima }e da se upravqa pomo}u MTK ili RTK (poglavqe 9). Potro{a~ moè da zahteva (ugovori) i vrednost angaòvane snage koja je mawa od vrednosti iz tabele 3.6.2, {to }e da se uslovi ugradwom ograni~ava~a snage sa odgovaraju}om niòm vrednosti pode{ene struje. U stambenim objektima kolektivne gradwe sa vi{e od 20 stanova po objektu, nije dozvoqeno izdavawe elektroenergetske saglasnosti ako nije re{eno centralno grejawe objekta, {to zna~i da nije dozvoqeno kori{}ewe TA pe}i za kompletno zagrevawe stanova u objektima kolektivne gradwe. 3.6.3 Maksimalna jednovremena (angaòvana) snaga stambenog objekta u kome se koriste elektri~ni ure aji velikih snaga, kao: proto~ni bojleri, elektri~ni kotao i sl., odre uje se posebnom analizom svakog konkretnog slu~aja i nije predmet razmatrawa ove preporuke. 3.6.4 Maksimalna jednovremena (angaòvana) snaga za privremene objekte i objekte posebne vrste (ta~ka 1.1) odre uje se na osnovu zahteva potro{a~a za izdavawe elektroenergetske saglasnosti i posebne analize svakog konkretnog slu~aja. Septembar 1998. TEHNI^KA PREPORUKA 5

3.6.5 Dozvoqeni pad napona izme u mesta prikqu~ewa (ta~ke napajawa) i bilo koje druge ta~ke u elektri~noj instalaciji ne sme da bude ve}i od slede}ih vrednosti: za strujno kolo osvetqewa 3%, a za strujna kola ostalih potro{a~a 5%, ako se elektri~na instalacija napaja iz NN mreè; za strujno kolo osvetqewa 5%, a za strujna kola ostalih potro{a~a 8%, ako se elektri~na instalacija napaja neposredno iz TS. Za elektri~ne instalacije ~ija je duìna ve}a od 100 m, dozvoqeni pad napona pove}ava se za 0,005% po du`nom metru preko 100 m, ali ne vi{e od 0,5%. 3.6.6 Provera preseka provodnika prikqu~ka usled struje preoptere}ewa ili kratkog spoja vr{i se prema JUS N.B2.743. 3.6.7 Minimalni preseci provodnika prikqu~ka treba da iznose: za bakarne provodnike: 6 mm 2, ali zbog tipizacije i mawih gubitaka preporu~uje se presek 10 mm 2 ; za aluminijumske provodnike: 16 mm 2. 3.6.8 Provera za{tite od elektri~nog udara vr{i se prema JUS N.B2.741. Primer 1: Odabrati tip i presek kabla ku}nog prikqu~ka stambenog objekta sa 40 stanova: 8 jednosobnih, 24 dvosobna i 8 trosobnih, sa centralnim grejawem i liftom. Re{ewe: Kod objekata sa ve}im brojem stanova maksimalno jednovremeno optere}ewe na nivou prikqu~ka dominantno zavisi od ukupnog broja stanova, a mawe od veli~ine stanova. Za ukupan broj stanova: n = 40, iz izraza 3.6.1.a.2 dobijamo da u~e{}e jednog stana u maksimalnom jednovremenom optere}ewu ku}nog prikqu~ka iznosi prose~no: P mj 1 0,88 1 0, 88 1 = 5,1 n = 5,1 40 = 3,28 n 40 kw/stan Ukupna snaga na nivou ku}nog prikqu~ka (P mkp ) iznosi: Pmkp = Pmj 1 n = 328, 40= 131 kw Ovoj snazi, uz faktor snage: cos ϕ = 0,95 odgovara struja od 210 A po fazi u sistemu nazivnih napona 3 x 220/380 V, odnosno 200 A u sistemu 3 x 230/400 V. Usvajamo energetski kabl tipa PP00-AS, (3 x 120 + 70) mm 2, koji moè da se optereti strujom od 245 A u zemqi i 220 A u vazduhu. 6 TEHNI^KA PREPORUKA Septembar 1998.

Primer 2: Odrediti maksimalno jednovremeno optere}ewe ku}e sa dva stana u kojima se za grejawe koriste TA pe}i. Re{ewe: Usvajamo: k eg = 0,9. Za n = 2 iz izraza 3.6.1.a.1 dobijamo: P mjl = 6,63 kw/stan. Maksimalno jednovremeno optere}ewe na nivou ku}nog prikqu~ka, prema izrazu 3.5.1.b, bi}e: 1 keg 1 0,9 Pmkp = n 8 k eg + + Pmj1 n = 2 8 0,9 + + 6,63 2 = 28, 8 kw n 2 Primer 3: Dati tabelarni pregled maksimalne jednovremene snage na nivou ku}nog prikqu~ka preko koga se napaja do 20 stanova sa razli~itim na~inom zagrevawa stambenih prostorija Re{ewe: Tabelarni pregled maksimalne jednovremene snage na nivou prikqu~ka: Broj El. grejawe Me{ovito Centralno dom. TA pe}ima grejawe grejawe n kw kw/dom kw kw/dom kw kw/dom 1 16,5 16,5 16,5 16,5 8,5 8,5 2 28,8 14,4 27,4 13,7 13,3 6,7 3 40,4 13,5 37,4 12,5 17,4 5,8 4 51,6 12,9 46,8 11,7 21,2 5,3 5 62,7 12,5 56 11,2 24,9 5,0 6 73,5 12,3 65 10,8 28,4 4,7 7 84,3 12,0 73,8 10,5 31,7 4,5 8 94,9 11,9 82,5 10,3 35 4,4 9 105,4 11,7 91 10,1 38,2 4,2 10 115,9 11,6 99,5 10,0 41,4 4,1 11 126,4 11,5 107,9 9,8 44,5 4,0 12 136,8 11,4 116,3 9,7 47,6 4,0 13 147,1 11,3 124,5 9,6 50,6 3,9 14 157,4 11,2 132,8 9,5 53,6 3,8 15 167,7 11,2 141 9,4 56,6 3,8 16 177,9 11,1 149,1 9,3 59,5 3,7 17 188,1 11,1 157,2 9,2 62,4 3,7 18 198,3 11,0 165,3 9,2 65,3 3,6 19 208,5 11,0 173,3 9,1 68,2 3,6 20 218,6 11,0 181,3 9,1 71,0 3,6 Septembar 1998. TEHNI^KA PREPORUKA 7

4 IZVO\EWE NADZEMNOG PRIKQU^KA 4.1 Mesto prikqu~ewa (ta~ka napajawa) nadzemnog prikqu~ka je stub NN voda, odnosno zidna konzola ili krovni nosa~ ako su ovi elementi upori{ta NN voda. 4.2 Za izvo ewe nadzemnog prikqu~ka koristi se: SKS, izolacija iskqu~ivo od umreènog polietilena, bez posebnog nose}eg provodnika, tip X00-A (TP-8); izuzetno: instalacioni kablovi za izvo ewe unutra{weg prikqu~ka (na primer: pri rekonstrukciji), izolacija od umre- ènog polietilena, tip XP, ali je dozvoqeno kori{}ewe i PVC izolacije, tip PP (JUS N.C3.220). 4.3 Raspon od mesta prikqu~ewa (stub NN voda) do mesta prihvatawa na objektu prikqu~ka izvedenog SKS-om moè da iznosi najvi{e 30 m. Za ve}e raspone obavezna je ugradwa pomo}nog stuba. Zatezawe prikqu~ka vr{i se zatezawem celog snopa, tako da ugib ne bude mawi od 0,5 m u trenutku zatezawa, ra~unaju}i trbuh u sredini raspona u odnosu na pravu koja prolazi kroz ta~ke prihvatawa SKS-a (TP-8). Zatezawe prikqu~ka izvodi elektromonter bez pomo}nih sredstava. 4.4 Provodnici (ìle) nadzemnog prikqu~ka ne prekidaju se na mestu uvoda u objekat, ve} se provla~e do ta~ke napajawa elektri~ne instalacije u merno razvodnom ormanu. Izuzetno, dozvoqeno je prekidawe voda prikqu~ka na mestu uvoda u objekat pri zameni samo spoqa{weg prikqu~ka, ako unutra{wi prikqu~ak odgovara nameni i nema potrebe da se mewa, na primer: zbog zamene golih uàdi prikqu~ka ili G/A (At/G) provodnika SKSom, zbog pove}awa duìne spoqa{weg prikqu~ka usled promene mesta prikqu~ewa (izme{tawe stuba NN voda), zbog kvara na spoqa{wem prikqu~ku (ta~ka 4.8) i sl. 4.5 Nadzemni prikqu~ak se izvodi preko nosa~a na zidu objekta. Nadzemni prikqu~ak moè da se izvede i preko krova objekta, ako zbog male visine objekta ili nekih drugih razloga nije prihvatqivo izvo ewe prikqu~ka preko zida objekta. 4.6 Osnovni zahtevi za izvo ewe nadzemnog prikqu~ka preko nosa~a na zidu objekta su slede}i: 4.6.1 Spoqa{wi prikqu~ak se izvodi preko nosa~a prikqu~ka, kao: kuka za prihvatawe (sl.4.6.1), konzola i sl. Zid mora da bude dovoqno ~vrst da izdrì silu zatezawa prikqu~ka. Nosa~ prikqu~ka i uvod provodnika u objekat treba da su izvedeni tako da je spre~eno prodirawe padavina u objekat. Nosa~ prikqu~ka i sa wim provodno povezani delovi (ankeri, obujmice) ne smeju da budu galvanski vezani za neutralni provodnik, niti za metalne delove objekta koji su obuhva}eni nekom za{titnom merom od indirektnog dodira. 8 TEHNI^KA PREPORUKA Septembar 1998.

Sl.4.6.1 Izvo ewe nadzemnog prikqu~ka preko zida objekta 4.6.2 Vod unutra{weg prikqu~ka se provla~i kroz lako gibqivu plasti~nu cev pre~nika najmawe 36 mm do merno razvodnog ormana, u pripremqenom kanalu u zidu ispod maltera, sa spoqa{we strane objekta (zgrade). 4.7 Osnovni zahtevi za izvo ewe nadzemnog prikqu~ka preko krova objekta su slede}i: 4.7.1 Spoqa{wi prikqu~ak se izvodi pri~vr{}ewem direktno na krovnu konstrukciju preko nosa~a - kuke (sl.4.7.1), ili uz primenu krovnog nosa~a. Konstrukcija krova, krovni nosa~ i konstruktivni elementi pri~vr{}ewa treba da izdr`e silu zatezawa prikqu~ka. Uvod prikqu~ka u zgradu, odnosno kroz cev krovnog nosa~a, treba da bude izveden tako da se spre~i o{te}ewe prikqu~ka. Otvori na krovu objekta, izvedeni radi monta`e prikqu~ka, treba da su ura eni tako da se spre~i prodirawe padavina u objekat. Sl.4.7.1 Izvo ewe nadzemnog prikqu~ka preko krovne konstrukcije Septembar 1998. TEHNI^KA PREPORUKA 9

4.7.2 Krovni nosa~ (sl.4.7.2) se izra uje od ~eli~ne cevi pre~nika najmawe 65 mm, za{ti}ene od korozije vru}im pocinkovawem (debqina sloja cinka najmawe 70 μm) ili bojewem sa dva antikorozivna sloja i dva sloja laka za metal. Cev se u~vr{}uje najmawe na dva mesta za sigurnosne oslonce (na primer za grede krovne konstrukcije), a po potrebi se vr{i sidrewe cevi. Krovni nosa~ se izvodi tako da se spre~i prodirawe padavina u cev ili pored cevi, kao i stvarawe kondenzovane vlage (savijawe gorweg kraja, postavqawe kape i sl.). Krovni nosa~ i sa wim provodno povezani delovi (ankeri, obujmice) ne smeju da budu galvanski vezani za neutralni provodnik, niti za metalne delove objekta koji su obuhva}eni nekom za{titnom merom od indirektnog dodira. Sl.4.7.2 Izvo ewe nadzemnog prikqu~ka preko krovnog nosa~a 4.7.3 Vod unutra{weg prikqu~ka se provla~i kroz lako gibqivu metalnu cev po tavanici do zida, a daqe do merno razvodnog ormana kroz lako gibqivu plasti~nu cev pre~nika najmawe 36 mm u pripremqenom kanalu u zidu ispod maltera, sa spoqa{we strane objekta (zgrade). 4.7.4 Ako je krov objekta od elektri~no provodnog materijala, prikqu~ak preko krova mo`e da se izvede iskqu~ivo pomo}u SKS-a, bez prekidawa. 4.8 Strujne veze provodnika nadzemnog prikqu~ka sa provodnicima NN voda na mestu prikqu~ewa, odnosno strujne veze provodnika spoqa{weg i unutra{weg prikqu~ka, izvode se pomo}u specijalnih stezaqki (spojnica) koje svojom konstrukcijom treba da obezbede dobar elektri~ni spoj provodnika i da spre~e prodor vlage. Spoj neutralnog provodnika NN voda izvedenog Al/~ u`etom i neutralnog provodnika prikqu~ka izvedenog SKS-om treba da se izvede sa dve stezaqke (spojnice). 10 TEHNI^KA PREPORUKA Septembar 1998.

Ako su NN vod i prikqu~ak izvedeni SKS-om, prikqu~ne stezaqke (spojnice) moraju da budu izolovane (sl.4.8). Sl.4.8 Spoj SKS prikqu~ka na SKS vod Nije dozvoqena izrada spojeva upredawem provodnika. Nije dozvoqeno nastavqawe provodnika spoqa{weg ili unutra{weg prikqu~ka. U slu~aju kvara, po pravilu se mewa ceo prikqu~ak, ali je dozvoqeno da se zameni samo spoqa{wi prikqu~ak (ta~ka 4.4). 4.9 Pri izvo ewu nadzemnog prikqu~ka moraju da budu ispo{tovani zahtevi propisani za sigurnosne visine i sigurnosne udaqenosti. Sigurnosna visina nadzemnog prikqu~ka izvedenog SKS-om iznosi: za naseqena mesta: 5 m iznad trotoara i 6 m iznad kolovoza; iznad pristupa~nih delova zgrade (terasa, balkon, ravan krov i sl.): 2,5 m; iznad ili ispod telekomunikacionog voda: 0,5 m. Sigurnosna udaqenost nadzemnog prikqu~ka izvedenog SKS-om iznosi: od pristupa~nih delova zgrade (terasa, balkon, ravan krov i sl.): 1,25 m; od gorwe ivice prozora navi{e: 0,3 m; od dowe ivice prozora naniè: 0,7 m. 5. IZVO\EWE KABLOVSKOG PRIKQU^KA 5.1 Kablovski prikqu~ak moè da se izvede: na kablovsku NN mreù preko kablovske prikqu~ne kutije (KPK); na NN razvodno ~vori{te; na nadzemnu NN mreù. Septembar 1998. TEHNI^KA PREPORUKA 11

5.2 Kablovski prikqu~ak na kablovsku NN mreù preko KPK izvodi se kao unutra{wi prikqu~ak kad je NN vod doveden u KPK (sl.5.2). Mesto prikqu~ewa kablovskog prikqu~ka je KPK. 1 kablovski NN vod; 4 KPK; 5 unutra{wi prikqu~ak; 6 merno razvodni orman; 7 vod do razvodne table u objektu Sl.5.2 Kablovski prikqu~ak preko KPK Za izvo ewe unutra{weg prikqu~ka koristi se ~etvoroìlni energetski kabl tipa XP00-A, XP00, PP00-A ili PP00, odnosno ~etvoroìlni instalacioni kabl tipa XP ili PP (JUS N.C3.220), bez za{titne (zeleno-ùte) ìle (TP-5). Vod unutra{weg prikqu~ka (energetski kabl ili instalacioni kabl) polaè se kroz pristupa~ne i nenaseqene prostorije, vode}i ra~una o mogu}im mehani~kim o{te}ewima, toplotnim uticajima i prisustvu drugih instalacija (vodovod, kanalizacija, gas itd.). Vod unutra{weg prikqu~ka polaè se kroz objekat u kanale, kroz cevi, na regale, u zid ispod maltera, na zid, ali nije dozvoqeno zazi ivawe kabla. Nije dozvoqeno nastavqawe provodnika (ìla) unutra{weg prikqu~ka. Boja izolacije neutralnog provodnika mora da bude plava. U slu~aju izrade merno razvodnog ormana u vidu ni{e, vodovi unutra{weg prikqu~ka se polaù u poseban kanal koji je ozidan do ni{e. 5.3 Kablovski unutra{wi prikqu~ak u vi{espratnim stambenim objektima, u kojima se pored merno razvodnog ormana u prizemqu (glavni merno razvodni orman) postavqaju izuzetno i spratni merno razvodni ormani, izvodi se na slede}i na~in: Od mesta prikqu~ewa u KPK do posledweg spratnog merno razvodnog ormana polaè se usponski vod (energetski kabl) na koji se preko odvojnih stezaqki veù glavni merno razvodni orman i spratni merno razvodni ormani (sl.5.3). Odvojne stezaqke se postavqaju na provodnike ìla usponskog voda, posle skidawa izolacije, bez prekidawa provodnika usponskog voda. Veza usponskog voda i sabirni~kog razvoda u prikqu~nom prostoru svih merno razvodnih ormana izvodi se tako e energetskim kablom. Kanal u koji se polaè usponski vod treba na svakom spratu da bude pregra en nekim poàrno-otpornim materijalom (neoprenska guma i sl.). 12 TEHNI^KA PREPORUKA Septembar 1998.

1 kablovski NN vod; 2 KPK za elektri~ne instalacije u stanovima; 3 glavni merno razvodni orman (MRO); 4 spratni MRO; 5 ozidan kanal; 6 usponski vod; 7 brojilo hidrant pumpe; 8 brojilo lifta; 9 "protivpoàrni prikqu~ak"; 10 KPK za "protivpoàrni prikqu~ak"; 11 odvojne stezaqke. Sl.5.3 Unutra{wi prikqu~ak u vi{espratnom stambenom objektu sa "protivpoàrnim prikqu~kom" 5.4 Kablovski prikqu~ak na NN razvodno ~vori{te (TS 10(20)/0,4 kv, kablovski razvodni orman i sl.) izvodi se energetskim kablom do KPK, a daqe se izvodi unutra{wi prikqu~ak prema ta~ki 5.2 ili 5.3 (sl. 5.4). Mesto prikqu~ewa kablovskog prikqu~ka je NN razvodno ~vori{te. Ako se TS 10(20)/0,4 kv nalazi u objektu, izvodi se samo unutra{wi prikqu~ak direktnim vezivawem merno razvodnog ormana na TS (bez KPK). 5.5 Kablovski prikqu~ak na nadzemnu NN mreù izvodi se u slede}im slu~ajevima: ako se utvrdi da bi izvo ewe nadzemnog prikqu~ka bilo tehni~ki ili estetski neprihvatqivo re{ewe; ako presek provodnika prikqu~ka prelazi 16 mm 2 ; ako se napaja objekat (zgrada) od lako zapaqivog materijala. Mesto prikqu~ewa kablovskog prikqu~ka je stub nadzemne NN mreè. Prikqu~ak se izvodi energetskim kablom tipa XP00-A, XP00, PP00-A ili PP00. Prikqu~ak se izvodi na stubu NN voda preko kablovske zavr{nice od sinteti~kog materijala, a spajawe provodnika izvodi se prema ta~ki 4.8. @ile energetskog kabla Septembar 1998. TEHNI^KA PREPORUKA 13

dolaze na provodnike NN voda odozgo, da bi se spre~ilo prodirawe padavina u kabl. Energetski kabl se u~vr{}uje za stub obujmicama i mora da bude za{ti}en od mehani~kih o{te}ewa (metalni profil, cev i sl.) do visine najmawe 1,7 m iznad zemqe i do 0,3 m u zemqi. Preporu~uje se da se kabl montira na stranu stuba suprotno od kolovoza, kolskog prolaza i sl. Kablovski prikqu~ak na nadzemnu mreù izvodi se tako da se energetski kabl polaè bez prekidawa (bez KPK) do merno razvodnog ormana u objektu (sl.5.5). Energetski kabl prikqu~ka direktno se polaè u zemqu do zida (temeqa) objekta prema TP-3. Provla~ewe kabla kroz zid (temeq) objekta izvodi se u cevi ~iji je unutra{wi pre~nik najmawe za 50% ve}i od spoqa{weg pre~nika kabla, a re{ewe treba da bude izvedeno tako da je onemogu}eno prodirawe vlage u objekat. 1kablovski NN vod; 4 KPK; 5 unutra{wi prikqu~ak; 6 merno razvodni orman; 7 vod do razvodne table u objektu. Sl.5.4 Kablovski prikqu~ak na NN razvodno ~vori{te 2 nadzemni NN vod; 3 prikqu~ne stezaqke na nadzemni NN vod; 6 merno razvodni orman; 7 vod do razvodne table u objektu; 8 kablovski prikqu~ak na nadzemni NN vod. Sl.5.5 Kablovski prikqu~ak na nadzmni NN vod 14 TEHNI^KA PREPORUKA Septembar 1998.

6 MERNO RAZVODNI ORMANI 6.1 Sadràj i dimenzije merno razvodnog ormana zavise od broja napajanih potro{a~a (doma}instava), na~ina zagrevawa prostorija (centralno grejawe, me{ovito grejawe, grejawe TA pe}ima), primewenog sistema napajawa (TN ili TT), za{tite od indirektnog dodira, izvo ewa elektri~ne instalacije s obzirom na sistem tarifirawa i upravqawa optere}ewem itd. 6.2 Da bi se stvorili osnovni uslovi za tipizaciju, merno razvodni orman se funkcionalno i prostorno deli na tri dela: prikqu~ni (dowi) prostor; merni (sredwi) prostor; razvodni (gorwi) prostor. Dubina merno razvodnog ormana iznosi 200 mm, s tim {to udaqewe od table (plo~e) - nosa~a opreme do unutra{we strane vrata ormana mora da iznosi najmawe 160 mm. Ostale dimenzije zavise od sadràja opreme koja se ugra uje. Merno razvodni orman ima jedna vrata, ali je dozvoqeno da merno razvodni orman kolektivne gradwe sa tri reda brojila ima i dvoja vrata. Vrata ormana su, u zavisnosti od dimenzija, jednokrilna ili dvokrilna, sa {arkama koje omogu}uju otvarawe za 180 0. Vrata merno razvodnog ormana kolektivne gradwe se zatvaraju i zakqu~avaju tipskom bravom ili katancem po sistemu "glavnog kqu~a". Kao nosa~i opreme i ure aja koji se ugra uju u merno razvodni orman koriste se plo~e od izolacionog materijala, profilisani nosa~i (na primer {ina DIN 35 mm) i sl. Na sl.6.2 dat je primer izvo ewa funkcionalnih prostora merno razvodnog ormana koji koristi individualni potro{a~ iz kategorije doma}instva kod koga se upravqa optere}ewem. 6.3 Prikqu~ni (dowi) prostor merno razvodnog ormana sluì za uvo ewe prikqu~ka i povezivawe sa mestom merewa (brojilom) preko rednih stezaqki, odnosno sabirni~kog razvoda, i ograni~ava~a snage. Aluminijumski ili bakarni provodnici voda unutra{weg prikqu~ka (SKS, energetski kabl, instalacioni kabl) direktno se ukqu~uju u redne stezaqke bez posebne pripreme krajeva provodnika (lemqewe, kori{}ewe specijalnih zavr{nica i sl.), dok se prikqu~ewe na sabirnice sabirni~kog razvoda vr{i preko odgovaraju}ih papu~ica. Izuzetno, kod individualnih potro{a~a koji koriste samo jedno brojilo dozvoqeno je da se provodnici prikqu~ka ukqu~e direktno (bez rednih stezaqki) na ograni~ava~ snage, pri ~emu se veza aluminijumskih provodnika prikqu~ka (SKS) i ograni~ava~a snage izvodi instalacionim provodnicima P 10 mm 2, presovawem u izolovane ~aure. Septembar 1998. TEHNI^KA PREPORUKA 15

1 prikqu~ni prostor; 2 merni prostor; 3 razvodni prostor; 4 ograni~ava~ snage; 5 prekida~i za el. instalaciju stana; 6 ZUDS za el. instalaciju stana; 7 bistabilna sklopka za upravqawe TA pe}ima; 8 ZUDS za TA pe}i; 9 prekida~i za TA pe}i; 10 upravqa~ki ure aj; 11 prekida~ upravqa~kog ure aja za upravqawe tarifama; 12 dvotarifno brojilo; 13 jednotarifno brojilo za TA pe}i. Sl.6.2 MRO individualnog potro{a~a kod koga se upravqa optere}ewem ({ema veze na sl.9.2.3.a) 1 prikqu~ni prostor MRO-a; 2 ograni~ava~ snage; 3 prekida~i 6 A upravqa~kog ure aja; 4 glavni prikqu~ak (sabirnica) za uzemqewe. Sl.6.3 Monta`a ograni~ava~a snage u prikqu~nom prostoru MRO-a 16 TEHNI^KA PREPORUKA Septembar 1998.

Redne stezaqke su za presek provodnika najmawe 16 mm 2, sa dva zavrtwa po provodniku, i koriste se kada u merno razvodnom ormanu ima najvi{e 4 brojila. Sabirni~ki razvod se obavezno koristi kada u merno razvodnom ormanu ima vi{e od 4 brojila (ta~ka 6.6), ali moè da se koristi i sa mawe brojila. Prikqu~ni prostor mora da ima poseban poklopac (pertinaks debqine 5 mm, ~eli~ni lim debqine 1,5 mm i sl.) sa mogu}no{}u plombirawa na dva dijagonalna zavrtwa. U poklopcu se nalazi samo otvor (prorez) za prolaz delova ograni~ava~a snage koji su pristupa~ni potro{a~u (poluge za ru~no ukqu~ewe i iskqu~ewe, sl.6.3), tako da zamena ograni~ava~a snage, kao i pristup drugim prekida~ima i ostaloj opremi koja se nalazi unutar prikqu~nog prostora moè da se vr{i samo posle demontaè poklopca. Poklopac moè da se sastoji i iz vi{e modula, ali svaki modul mora da bude sa mogu}no{}u plombirawa na dva dijagonalna zavrtwa. Za montaù ograni~ava~a snage u merno razvodnom ormanu kolektivne stambene gradwe vidi ta~ku 6.17. Visina prikqu~nog prostora iznosi 150 mm ako se u merno razvodnom ormanu nalazi do 4 brojila, odnosno 350 mm ako se u merno razvodnom ormanu nalazi vi{e od 4 brojila. [irina prikqu~nog prostora odre ena je {irinom mernog prostora. U prikqu~ni prostor se za svakog potro{a~a montira po jedan ograni~ava~ snage (jedan prekida~ za jednofazni prikqu~ak ili tri jednopolna prekida~a za trofazni prikqu~ak). Ako potro{a~ (doma}instvo) koristi dva brojila, ograni~ava~ snage je za ukupnu angaòvanu snagu. U prikqu~ni prostor se jo{ montiraju (slika 9.2.3.a): glavni prikqu~ak (sabirnica) za uzemqewe objekta (zgrade); galvanska veza (most) za povezivawe glavnog prikqu~ka za uzemqewe sa sabirnicom (stezaqkom) neutralnog provodnika ako se koristi TN sistem; prekida~i nazna~ene struje 6 A, i to: jedan za napajawe ulaznog kola upravqa~kog ure aja i jedan ako se upravqa bojlerima; odvodnici prenapona ako se predvi a wihova primena prema ta~ki 18.4. Ako se u stambenom objektu (zgradi) sa vi{e stanova, pored upravqawa tarifama, upravqa i TA pe}ima i/ili bojlerima pomo}u MTK ili RTK, u prikqu~ni prostor se jo{ montira (sl. 9.2.3.b): pomo}ni rele za signalizaciju ve}e tarife; prekida~i nazna~ene struje 6 A, i to: jedan za upravqawe tarifama i jedan ako se upravqa TA pe}ima; sabirnica (stezaqke) za ukqu~ewe mawe tarife, ozna~ena belom bojom; sabirnica (stezaqke) za prebacivawe bistabilnih sklopki u poloàj "ukqu~ene TA pe}i", ozna~ena svetlocrvenom bojom; sabirnica (stezaqke) za prebacivawe bistabilnih sklopki u poloàj "iskqu~ene TA pe}i", ozna~ena tamnocrvenom bojom; Septembar 1998. TEHNI^KA PREPORUKA 17

sabirnica (stezaqke) za prebacivawe bistabilnih sklopki u poloàj "ukqu~eni bojleri", ozna~ena qubi~astom bojom; sabirnica (stezaqke) za prebacivawe bistabilnih sklopki u poloàj "iskqu~eni bojleri", ozna~ena braon bojom; sabirnica (stezaqke) za signalizaciju ve}e tarife, ozna~ena crnom bojom. 6.4 Merni (sredwi) prostor merno razvodnog ormana se sastoji od modulnih tabli (plo~a) - nosa~a opreme, kojih ima onoliko koliko ima brojila, jedne table za montaù upravqa~kog ure aja ako se koristi dvotarifno (vi{etarifno) merewe i, po potrebi, jedne rezervne table. Ako se u merno razvodnom ormanu nalazi vi{e brojila, moduli tabli se slaù po horizontali (u redu) i vertikali (najvi{e tri reda), tako da se racionalno iskoristi prostor predvi en za montaù merno razvodnog ormana. Dimenzije jednog modula table iznose 220 mm x 400 mm. 6.5 Razvodni (gorwi) prostor merno razvodnog ormana sluì za povezivawe mesta merewa (brojila) sa elektri~nom instalacijom potro{a~a. Visina razvodnog prostora iznosi 150 mm kod merno razvodnog ormana individualnog potro{a~a (doma}instva) i 200 mm kod merno razvodnog ormana stambenog objekta kolektivne gradwe. [irina razvodnog prostora odre ena je {irinom mernog prostora. U razvodni prostor se montira: glavna za{titna sabirnica (stezaqke) elektri~ne instalacije objekta (zgrade); sabirnica (stezaqke) neutralnog provodnika; prekida~ nazna~ene struje 6 A za ukqu~ewe mawe tarife i signalizaciju ve}e tarife kod individualnog potro{a~a (slike 9.2.1.a, 9.2.2.a i 9.2.3.a); redne stezaqke za povezivawe izlaznih faznih provodnika brojila sa vodom elektri~ne instalacije potro{a~a (stana). Ako se u stambenom objektu (zgradi) upravqa TA pe}ima pomo}u MTK ili RTK, u razvodni prostor se jo{ montira (slike 9.2.3.a i 9.3): tri prekida~a nazna~ene struje 16 A za vod koji napaja greja~e TA pe}i u stanu; tri prekida~a za vod koji napaja ostale elektri~ne ure aje u stanu. U razvodni prostor se montiraju i ZUDS-i ako se predvi a ovaj sistem za{tite od indirektnog dodira (ta~ka 18.6), i to jedan ZUDS po potro{a~u koji koristi jedno brojilo, odnosno dva ZUDS-a po potro{a~u kod koga se upravqa TA pe}ima. U razvodni prostor mogu da se montiraju i za{titni ure aji prekomerne struje (prekida~i, osigura~i) elektri~ne instalacije potro{a~a. 18 TEHNI^KA PREPORUKA Septembar 1998.

Na sl.6.5 dat je primer izgleda razvodnog prostora merno razvodnog ormana kod individualnog potro{a~a (doma}instva) kod koga se upravqa optere}ewem. 1 prekida~i za napajawe potro{a~a u stanu, osim greja~a TA pe}i; 2 prekida~i 16 A za napajawe greja~a TA pe}i; 3 prekida~ 6 A za upravqawe tarifama; 4 ZUDS za ostalu potro{wu u stanu; 5 redne stezaqke; 6 za{titna sabirnica; 7 bistabilna sklopka za upravqawe TA pe}ima; 8 ZUDS za TA pe}i; 9 stezaqke (sabirnica) neutralnog provodnika. (* slu~aj upravqawa optere}ewem sa jednim brojilom) Sl.6.5 Razvodni prostor MRO-a kod doma}instva kod koga se upravqa optere}ewem 6.6 Osnovne preporuke za izvo ewe sabirni~kog razvoda u prikqu~nom prostoru: Sabirnice se izra uju od bakra preseka 4 mm x 25 mm, a me usobno se postavqaju paralelno na rastojawu od 40 mm i pod uglom 45. Spoj izme u provodnika i sabirnice izvodi se zavrtwem sa navrtkom M6, uz obaveznu primenu elasti~nih podmeta~a. U ciqu lak{e monta`e provodnika, glavu zavrtwa treba fiksirati (na primer: tvrdim lemqewem) na mawe pristupa~noj strani sabirnice (sl.6.6). Razmak od ose do ose zavrtweva za prikqu~ak provodnika treba da iznosi najmawe 25 mm. Dozvoqeno je kori{}ewe i sabirni~kog razvoda od prefabrikovanih elemenata. 6.7 Merno razvodni orman montira se: u stambenom objektu individualne gradwe na lako pristupa~nom mestu za{ti}enom od ki{e, snega i sunca, kao: blizu ulaznih vrata sa nastre{nicom, pasa`, trem, otvorena terasa i sl., a na nenadkrivenom delu fasade kori{}ewem okapnice; u vi{espratnim objektima u lako pristupa~ne i nenastawene prostorije, kao: ulazni hol objekta, stepeni{ni prostor i sl. Septembar 1998. TEHNI^KA PREPORUKA 19

1 elasti~ni podmeta~; 2 podmeta~; 3 papu~ica; 4 navrtka M6; 5 Cu sabirnica 4 mm x 25 mm; 6 tvrdo lemqeno; 7 zavrtaw M6 x 20 mm. Sl.6.6 Spoj provodnika na sabirnicu u prikqu~nom prostoru MRO-a 6.8 Ne preporu~uje se montaà merno razvodnog ormana na drvene (zapaqive) delove objekta. Ako se izuzetno i uz saglasnost ED merno razvodni orman mora da montira na drveni deo objekta, izme u ormana i drvenog dela treba da se postavi podloga od poàrno-otpornog materijala (neoprenska guma i sl.), ~ije su dimenzije po {irini i visini najmawe za 100 mm ve}e od dimenzija ormana. 6.9 Nije dozvoqena montaà merno razvodnog ormana: u podrumske prostorije; na mesta izloèna potresima ili mehani~kim o{te}ewima (na primer: na zid iza vrata koja pri otvarawu mogu da udare u orman); u ni{e sa gasnim ili vodovodnim instalacijama; u prostorije izloène vlazi, isparewima, pra{ini, velikim promenama temperature i drugim ~iniocima koji mogu da uti~u na ispravan rad mernih ure aja. 6.10 Merno razvodni orman se montira u zid, na zid ili kao slobodnostoje}i. Dozvoqeno je da se merno razvodni orman izvede i u obliku ozidane, zavr{no malterisane ili betonirane ni{e, sa vratima od materijala kao i za merno razvodni orman za ugradwu. Vrata ormana treba da zatvaraju ni{u, ali mogu da zatvaraju i ozidani kanal usponskog voda. Vrata treba da budu u ravni zida. Dubina ni{e treba da bude najvi{e 220 mm, a debqina zida iza ni{e mora da bude najmawe 60 mm. 6.11 Ku}i{te merno razvodnog ormana izra uje se od ~eli~nog lima debqine 1,5 mm, aluminijuma ili nekog sinteti~kog materijala koji ima potrebnu mehani~ku ~vrsto}u. 20 TEHNI^KA PREPORUKA Septembar 1998.

Za{tita od korozije ~eli~nih delova ormana izvodi se sa dva antikorozivna sloja i dva sloja laka za metal, ili vru}im pocinkovawem debqine sloja cinka najmawe 70 μm. Na vratima merno razvodnog ormana, u visini broj~anika, odnosno LCD displeja brojila, mogu da se nalaze otvori sa providnim (sigurnosnim) staklom za o~itavawe brojila bez otvarawa vrata ormana. Primena otvora za o~itavawe brojila je obavezna ako se orman montira ispred ulaznih vrata stambenog objekta. Primena otvora za o~itavawe brojila nije dozvoqena kod ormana potro{a~a posebne vrste kao: semafori (ta~ka 16.3), objekti na vodi (ta~ka 17.2) i sl. Na tabli pored svakog brojila, kao i na poklopcu prikqu~nog prostora pored svakog ograni~ava~a snage, mora da stoji oznaka (metalna ili plasti~na plo~ica) broja stana kome pripadaju. 6.12 Na vrata merno razvodnog ormana moraju da budu vidno postavqene slede}e oznake: sa spoqa{we strane: izlomqena crvena strelica i, po potrebi, natpis Pa`wa, opasno po ìvot ; sa unutra{we strane: sistem napajawa, na primer TN-C-S sistem. Mogu da se postave i druge oznake obave{tewa, opomena ili upozorewa, na primer: u vezi signalizacije tarifa i sl. Ako u jednom stambenom objektu ima vi{e merno razvodnih ormana, svaki orman mora sa spoqa{we strane na vratima da ima vidno postavqen broj koji ozna~ava odre eni orman. 6.13 Rastojawe od stajali{ta do dowe ivice merno razvodnog ormana treba da iznosi: 1,2 m za merno razvodni orman sa jednim redom brojila; 0,6 m za merno razvodni orman sa dva reda brojila; 0,3 m za merno razvodni orman sa tri reda brojila. 6.14 Me usobne veze (oì~ewe) u merno razvodnom ormanu izvode se jednoì~nim instalacionim provodnicima tipa P (JUS N.C3.200). Presek provodnika za oì~ewe brojila iznosi 4 mm 2, a za upravqa~ke ure aje presek je 1,5 mm 2. Nije dozvoqeno nastavqawe provodnika i izrada spojeva upredawem. Prikqu~ci faznih, neutralnih i za{titnih provodnika treba da su izvedeni tako da mogu pojedina~no da se iskqu~e, a da to ne uti~e na rad drugih mernih ili upravqa~kih ure aja. Neutralni provodnik se dovodi jednoì~no na svako brojilo. Za napajawe elektri~nih ure aja u elektri~noj instalaciji (u stanu) koristi se instalacioni kabl sa za{titnim (zeleno-ùtim) provodnikom tipa PP-Y 5 x 4 mm 2. Neutralni provodnik se dovodi direktno sa sabirnice (stezaqke) u razvodnom prostoru merno razvodnog ormana, a ne iz brojila. Sabirnice (stezaqke) neutralnog provodnika u prikqu~nom i razvodnom prostoru me usobno se povezuju. Septembar 1998. TEHNI^KA PREPORUKA 21

6.15 Ako se na prikqu~ku nalazi samo jedan potro{a~, u merni prostor merno razvodnog ormana se montira jedna, dve ili tri table, i to: Jedna tabla se koristi za jednotarifno merewe ili za dvotarifno (vi{etarifno) merewe ako se koristi mikroprocesorsko brojilo u koje je integrisana i funkcija upravqa~kog ure aja. Dve table se koriste za dvotarifno merewe, kada se na jednu tablu montira brojilo, a na drugu tablu upravqa~ki ure aj. Dve table se koriste i za trotarifno merewe u doma}instvu, kada se na jednu tablu montira mikroprocesorsko brojilo u koje je integrisana i funkcija upravqa~kog ure aja, a na drugu tablu se montira jednotarifno brojilo preko koga se napajaju TA pe}i. Tri table se koriste za trotarifno merewe u doma}instvu, kada se na jednu tablu montira dvotarifno brojilo, na drugu tablu se montira jednotarifno brojilo preko koga se napajaju TA pe}i, a na tre}u tablu se montira upravqa~ki ure aj. 6.16 Ako se na prikqu~ku nalazi vi{e potro{a~a (doma}instava), u merni prostor merno razvodnog ormana montira se po jedna tabla sa dvotarifnim (vi{etarifnim) brojilom po potro{a~u, odnosno po dve table kada se na drugu tablu montira jednotarifno brojilo preko koga se napajaju TA pe}i. Na posebnu tablu montira se zajedni~ki upravqa~ki ure aj. 6.17 U vi{espratnim stambenim objektima merno razvodni orman se montira u prizemqu (sl.6.17). Me utim, u zavisnosti od broja spratova, broja stanova po spratu, raspolo`ivog prostora za sme{taj ormana, raspleta kablova i sl. merno razvodni ormani mogu izuzetno da se montiraju i po spratovima (jedan orman za jedan ili vi{e spratova), ali u svakom spratnom merno razvodnom ormanu mora da budu sme{tena brojila za najmawe ~etiri stana. U merni prostor merno razvodnog ormana montira se po jedna tabla sa dvotarifnim (vi{etarifnim) brojilom po potro{a~u, jer se u stambenim objektima kolektivne gradwe ne planira kori{}ewe TA pe}i za zagrevawe stanova (ta~ka 3.6.2). Merno razvodni orman u prizemqu objekta (glavni merno razvodni orman) razlikuje se od spratnih merno razvodnih ormana po tome {to se u wegovom mernom prostoru nalazi i posebna tabla za upravqa~ki ure aj, jedna tabla sa brojilom zajedni~ke potro{we, kao i najmawe jedna rezervna tabla (na primer: za monta`u ure aja za daqinsku komunikaciju sa centrom za obradu podataka). 22 TEHNI^KA PREPORUKA Septembar 1998.

1 prikqu~ni prostor; 2 merni prostor; 3 razvodni prostor; 4 ograni~ava~i snage; 5 sabirnice; 6 rele za signalizaciju ve}e tarife; 7 prekida~i upravqa~kog ure aja; 8 dvotarifno brojilo; 9 glavni prikqu~ak (sabirnica) za uzemqewe; 10 upravqa~ki ure aj (MTK, RTK). Sl. 6.17 MRO u stambenom objektu kolektivne gradwe ({ema veze na sl.9.2.2.b) Septembar 1998. TEHNI^KA PREPORUKA 23

[irina hodnika ispred merno razvodnog ormana mora da bude najmawe 1 m. Radi boqe preglednosti, posebno kada se table sa brojilima montiraju u dva ili tri reda, prikqu~ni prostor merno razvodnog ormana stambenog objekta kolektivne gradwe ima dva poklopca, koji se posebno plombiraju. U gorwem poklopcu se nalaze otvori za prolaz delova ograni~ava~a snage koji su pristupa~ni potro{a~u (poluge za ru~no ukqu~ewe i iskqu~ewe). Dimenzije prose~enih otvora moraju da obezbede da zamena ograni~ava~a snage bude mogu}a samo posle demontaè poklopca. Ograni~ava~i snage grupi{u se simetri~no u odnosu na brojila montirana po vertikali. Ako se poklopac sastoji iz vi{e modula, svaki modul mora da bude sa mogu}no{}u plombirawa na dva dijagonalna zavrtwa. 7 TABLE (PLOÊ) U MERNO RAZVODNIM ORMANIMA 7.1 Table (plo~e) - nosa~i opreme u merno razvodnom ormanu izra uju se od pertinaksa, tvrdog PVC-a, hartinaksa, izokarta i drugih negorivih materijala. Metalne table (~eli~ni lim, aluminijum i sl.) mogu da se koriste samo u TN sistemu ako je ku}i{te ormana povezano sa sistemom uzemqewa objekta i ako je u objektu izvedeno glavno izjedna~ewe potencijala (TP-5). Na sl.7.1 dat je primer izvo ewa tipske modulne table za brojilo. 7.2 Tabla za montaù brojila treba da bude pouzdano pri~vr{}ena za ku}i{te merno razvodnog ormana sa ~etiri zavrtwa u uglovima i sigurnosnim ("petim") zavrtwem ispod poklopca brojila, tako da tabla ne moè da se skine kada je poklopac brojila plombiran. Kod metalne table, ispod zavrtweva u uglovima table treba da se postave nazubqeni podmeta~i. Na sl.7.2 dat je primer pri~vr{}ewa pertinaks table sa sigurnosnim ("petim") zavrtwem. 7.3 Pri~vr{}ewe brojila za tablu izvodi se tako da je skidawe i postavqawe brojila mogu}e bez demontaè table. Na tabli treba da postoje otvori za pri~vr{}ewe raznih tipova brojila, kao i otvori za uvo ewe provodnika. Otvori za pri~vr{}ewe brojila treba da imaju zavrtwe koji su osigurani od ispadawa i okretawa. Otvori za uvo ewe provodnika treba da budu izvedeni tako da se omogu}i poseban prolaz provodnika i da se ne o{tete provodnici. Otvori za uvo ewe provodnika na metalnoj tabli treba da imaju zaobqene ivice, ili treba da se umetne posebna izolaciona plo~ica sa odgovaraju}im brojem otvora za prolaz provodnika. Na sl.7.3 dat je primer u~vr{}ewa brojila na pertinaks tablu kori{}ewem torban zavrtwa. 24 TEHNI^KA PREPORUKA Septembar 1998.

Sl.7.1 Tipska modulna tabla za brojilo ili upravqa~ki ure aj Septembar 1998. TEHNI^KA PREPORUKA 25

1 dno MRO-a; 2 cev; 3 zavrtaw M6x55/20; 4 pertinaks tabla (nosa~ opreme). Sl.7.2 Primer izvo ewa pri~vr{}ewa pertinaks table sa sigurnosnim ("petim") zavrtwem a) sa uzemqewem b) bez uzemqewa 1 torban zavrtaw M 6 x 25; 2 navrtka M 8; 3 podlo{ka za zavrtaw M 6; 4 zup~asta podlo{ka za zavrtaw M 6; 5 provodnik za uzemqewe P 4 mm 2 ; 6 no`ica brojila ili upravqa~kog ure aja; 7 pertinaks tabla. Sl.7.3 Primer izvo ewa u~vr{}ewa brojila ili upravqa~kog ure aja za tablu pomo}u torban zavrtwa 26 TEHNI^KA PREPORUKA Septembar 1998.

8 UPRAVQAWE TARIFAMA 8.1 Za prebacivawe tarifa kod dvotarifnih (vi{etarifnih) brojila koristi se upravqa~ki ure aj (MTK ili RTK prijemnik ili elektronski uklopni sat). Prijemnik MTK ili RTK moè jednovremeno da se koristi i za upravqawe optere}ewem. Funkcija upravqa~kog ure aja moè da bude integrisana u okviru mikroprocesorskog (digitalnog) brojila. 8.2 Po prikqu~ku se koristi jedan upravqa~ki ure}aj. Kod stambenog objekata sa dvojnim vlasni{tvom upravqa~ki ure aj se postavqa u svaki merno razvodni orman. 8.3 Sa jednim upravqa~kim ure ajem moè direktno da se upravqa tarifama do 100 brojila. 8.4 Napojno kolo upravqa~kog ure aja treba da se prikqu~i preko prekida~a nazna~ene struje 6 A na nemerenu energiju, ispred ograni- ~ava~a snage (poglavqe 9). Izlazna kola MTK ili RTK prijemnika osiguravaju se posebno, sa prikqu~ewem prekida~a nazna~ene struje 6 A na merenu energiju. Ako u stambenom objektu postoji brojilo zajedni~ke potro{we, preko ovog brojila se vr{e sva prikqu~ewa na merenu energiju (slike 9.2.1.b, 9.2.2.b i 9.2.3.b). 8.5 Upravqawe tarifom vr{i se kod individualnih potro{a~a direktnim povezivawem slobodnih kontakata upravqa~kog ure aja i brojila (sl.9.2.1.a), odnosno preko sabirnice (stezaqke) ako se upravqa tarifama na vi{e od jednog brojila (sl.9.2.1.b). Preko upravqa~kog ure aja se ukqu~uje mawa tarifa. Signalizacija tarife vr{i se na razvodnoj tabli u stanu, direktno preko slobodnog kontakta upravqa~kog ure aja, odnosno preko pomo}nog relea i sabirnice (stezaqke) ako se signali{e tarifa vi{e od jednog brojila. Signali{e se vreme ve}e tarife. 9 UPRAVQAWE OPTERE]EWEM 9.1 Puna opravdanost uvo ewa sistema MTK ili RTK postiè se kada se sistem koristi za upravqawe elektri~nim ure ajima, prvenstveno TA pe}ima i bojlerima. U tu svrhu treba da se izvr{i pravilan izbor prijemnika MTK ili RTK, a elektri~ne instalacije u stambenom objektu treba da se prilagode za upravqawe. 9.2 Da bi moglo da se upravqa elektri~niim ure ajima u stanu, u merno razvodnom ormanu i na razvodnoj tabli stana potrebno je da se izvr{i grupisawe pojedinih strujnih krugova: 9.2.1 Svi elektri~ni ure aji u stanu prikqu~uju se na jedan sistem sabirnica na razvodnoj tabli stana: kod objekta sa centralnim grejawem i daqinskim pripremawem tople vode, i kod ovih potro{a~a se ne vr{i upravqawe optere}ewem; Septembar 1998. TEHNI^KA PREPORUKA 27