NEPOTPUNA KONKURENCIJA: MONOPOL, OLIGOPOL I MONOPOLISTIČKA KONKURENCIJA

NEPOTPUNA KONKURENCIJA: MONOPOL, OLIGOPOL I MONOPOLISTIČKA KONKURENCIJA PREDAVANJE 10 Prof. dr Jovo Jednak Prof.dr Jovo Jednak 1

Definisanje monopola i uslovi privreñivanja na tržištima nesavršene konkurencije 1. Tržišna moć i monopol. Suština tržišne moći je mogućnost da se menjaju cene proizvoda. Da bi naveli potrošače da kupuju više, proizvoñači moraju da snižavaju cene. Nepotpuna konkurencija ne znači da preduzeće ima apsolutnu kontrolu nad cenom svog proizvoda. Na primer, Koka-kola u uslovima nepotpune konkurencije može svoje limenke da prodaje za 0,40 ili 0,50 evra. Kada bi preduzeće pokušalo da prodaje svoje limenke za 10 evra, ono bi prpalo. Dakle, reč je o nekom stepenu slobode odlučivanja pri odreñivanju cena. Monopol, kao kontrast ovome, ima značajnu kontrolu nad cenom koju naplaćuje - ima tržišnu moć. Prof.dr Jovo Jednak 2

Definisanje monopola i uslovi privreñivanja na tržištima nesavršene konkurencije Monopol kao industrija Patent daje nekoj firmi ekskluzivno pravo da proizvodi ili odobri neki proizvod. Sa svojom dozvolom novi vlasnik svih ribnjaka u Srbiji može uskratiti pristup oksidacionoj opremi drugih firmi i tako postati jedini snabdevač ribom na ovom širem regionalnom području. Takvu firmu nazivamo monopol reč je o jedinoj firmi koja snabdeva čitavo tržište dobrima. Prof.dr Jovo Jednak 3

Definisanje monopola i uslovi privreñivanja na tržištima nesavršene konkurencije Konkurentne firme su statno pod pritiskom drugih fimi u industrji da smanje troškove i poboljšaju kvalitet proizvoda. Takoñe, moraju da brinu o novim ulascima i prodorima u njihovoj industriji i ishodima koji vrše pritisak na cene. S druge strane, monopolista poseduje igralište i može da postavi pravila igre kako želi. Prof.dr Jovo Jednak 4

Definisanje monopola i uslovi privreñivanja na tržištima nesavršene konkurencije Monopolistička firma jeste industrija. Otuda postoji samo jedna kriva tražnje za koju treba brinuti, a to je kriva tržišne (industrijske) tražnje. U situacijama kada imamo monopol, krivoj tražnje koja se odnosi na firmu je identična krivoj tržišne tražnje za neki proizvod, tj. ima silazni nagib Prof.dr Jovo Jednak 5

Slika 10.1. Potpuna konkurencija ima horizontalnu krivu, a nepotpuna ima silazni nagib krive tražnje s kojom je preduzeće suočeno Pano a: preduzeća na tržištu potpune konkurencije nailaze na horizontalnu krivu d, d, i mogu duž nje da prodaju dobara koliko god hoće, a da ne obore tržišnu cenu (data cena). Pano b: preduzeća na tržištu nepotpune konkurencije (monopol) se suočavaju s krivom tražnje koja ima silazni nagib, budući da povećanje prodaje uslovljava korekciju cena naniže. Ako suparnici tog preduzeća snize svoje cene, a ono nije dobro zaklonjeni monopolista, kriva tražnje za njegovim proizvodima osetno se pomera ulevo, do d, d. Prof.dr Jovo Jednak 6

Struktura tržišta i nesavršena konkurencija 1. Monopol Osnovni oblik nepotpune konkurencije. Postoji samo jedan prodavac s potpunom kontrolom nad celom privrednim sektorom Na dugi rok, nijedan monopolista nije siguran od napada konkurenata. Prof.dr Jovo Jednak 7

Struktura tržišta i nesavršena konkurencija 2. Duopol Dve firme, mogu biti bukvalno samo dve firme na tržištu, da dominiraju i da na taj način kontrolišu cenu i autpu. Zajedno mogu kontrolisati 80-90% tržišta Primer, Coca cola i Pepsi Više vole da koriste pametno reklamiranje, nego da snize cene, da bi kupce odratili jedna od druge Prof.dr Jovo Jednak 8

Struktura tržišta i nesavršena konkurencija 3. Oligopol i ravnoteža na oligopolističkom tržištu Oligopol može imati jasno odreñenu granicu u proizvodnji i cenama. Na primer, 11 nacija uključenih u OPEC. Drugi tip oligopola čini privredni sektor u kome je samo nekoliko prodavaca diferenciranih proizvoda Prof.dr Jovo Jednak 9

Struktura tržišta i nesavršena konkurencija Prepreke ulaska mogu biti: a) privredne prepreke kao što su patenti i pristupi tehnologiji, ulaganje kapitala u prepoznatljiv brend i sl. i b) strateške prepreke Prof.dr Jovo Jednak 10

Struktura tržišta i nesavršena konkurencija Kod donošenja važnih odluka - odreñivanje cena, definisanje obima proizvodnje ili investiranja u nove proizvodne kapacitetete preduzeće e mora pokušati razlučiti, kako će e najverovatnije reagovati njegovi konkurenti. Ravnoteža na oligopolističkom tržištu - Nešova ravnoteža Prof.dr Jovo Jednak 11

Struktura tržišta i nesavršena konkurencija Konkurentno tržište je u ravnoteži kada je količina ponude jednaka traženoj količini. Svako preduzeće posluje najbolje što može - prodaje sve što proizvode i maksimizira profit, te i nema razloga za promenu cena i obima proizvodnje. Slično tome, monopolist je u ravnoteži kada je granični prihod jednak graničnom trošku. Prof.dr Jovo Jednak 12

Struktura tržišta i nesavršena konkurencija Svako preduzeće nastoji poslovati najbolje što može uzimajući u obzir što rade konkurenti. Stoga je potrebno pretpostaviti da će i ti konkurenti poslovati najbolje što mogu uzevši u obzir što radi prvobitno pomenuto preduzeće Prof.dr Jovo Jednak 13

Struktura tržišta i nesavršena konkurencija 4. Monopolistička konkurencija. U uslovma nepotpune konkurencije postoji i kategorija diferenciranih prodavaca. To je slučaj kada veći broj prodavaca proizvodi blago diferencirane proizvode. Ova diferencijacija obično proizilazi iz lokacije. Ljudi štede vreme i idu do najbližeg prodajnog mesta. Ili, kad je u pitanju kvalitet, na primer, krompir koji se bolje ili lošije prži, ili zaštitni znak u proizvodnji alkoholnog i bezalkoholnog pića. Prof.dr Jovo Jednak 14

Struktura tržišta i nesavršena konkurencija 4. Monopolistička konkurencija. a) preduzeća konkuriraju prodajom blago diferenciranih proizvoda, koji su meñusobno zamenljivi, ali nisu savršeni supstituti i b) ulazak i izlazak na tržište je slobodan. Novom preduzeću je relativno lako ući na tržište sa vlastitim markama proizvoda, kao što i postojeća preduzeća mogu lako otići sa tržišta, ako njihovi proizvodi postanu neprofitabilni Prof.dr Jovo Jednak 15

Struktura tržišta i nesavršena konkurencija Tabela 10.1. Struktura tržišta Većina sektora je nepotpuno konkurencijska mešavina monopola i konkurencije, što stvara olakšice pomoću kojih se onemogućava ulazak novih preduzeća u industriju. Tako postojeća preduzeća zadržavaju visoke cene i monopolski profit na duži vremenski period. U potpunoj konkurenciji proizvoñači prihvataju tržišne cene i prisvajaju ekonomski profit. Prof.dr Jovo Jednak 16

Struktura tržišta i nesavršena konkurencija 5. Monopson. Do sada je prednost analize tržišne moći bila samo prodajna strana tržišta, a ne i kupčeva strana. Monopson predstavlja tržište na kojem postoji samo jedan kupac, a oligopson je tržište sa nekoliko kupaca. Prof.dr Jovo Jednak 17

Struktura tržišta i nesavršena konkurencija Ako ste konkurentski kupac nemate uticaja na cenu i u tom slučaju sve kupljene jedinice imaju jednaku tržišnu cenu dobara. Cena po jedinici dobra je prosečni izdatak kupca i on je za sve jedinice isti. Ovo znači, da je granični izdatak jednak prosečnom izdatku, a to je jednako tržišnoj ceni dobara. Ako ste konkurentski kupac nemate uticaja na cenu i u tom slučaju sve kupljene jedinice imaju jednaku tržišnu cenu dobara. Cena po jedinici dobra je prosečni izdatak kupca i on je za sve jedinice isti. Ovo znači, da je granični izdatak jednak prosečnom izdatku, a to je jednako tržišnoj ceni dobara. Prof.dr Jovo Jednak 18

Izvori monopola a) Ekskluzivna kontrola važnih sirovina. b) Ekonomije razmere obima c) Patenti d) Mrežna ekonomija e) Vladine licence ili franšize Grafikon 10.1. Prirodni monopol Kada kriva dugoročnih prosečnih troškova (LAC) opada udesno i naniže, preduzeće ima obeležja prirodnog monopola. U tom slučaju je za pojedinačnu firmu uvek jeftinije da usluži celu industriju na slici: LAC (Q ). Dakle, jedno preduzeće je u stanju da proizvede bilo koju datu količinu dobara uz najmanje troškove. Ako bi proizvodnja bila podeljena izmeñu dva ili više preduzeća, svako preduzeće bi proizvodilo manje, ali uz viši prosečni trošak. Prof.dr Jovo Jednak 19

Cena naspram marginalnog i ukupnog prihoda na monopolskim tržištima Monopolisti ne povećavaju zaradu na isti način. Oni se još uvek drže saveta da nikad ne treba proizvoditi ništa što košta više nego što donosi novac. Ali koliko god zvučalo čudno, ono što je donelo novac dodatnom prodajom, u ovom slučaju nije cena. Prof.dr Jovo Jednak 20

Cena naspram marginalnog i ukupnog prihoda na monopolskim tržištima Samo za potpuno konkurentske firme cena jeste jednaka marginalnom prihodu (P = MR). Situacija u monopolu je drugačija. Firma je toliko velika da njeni rezultati proizvodnje umnogome utiču na cene na tržištu. Treba imati na umu da je monopolista suprotstavljen krivoj tržišne tražnje, koja je uvek opadajuća. Kriva tržišne tražnje pretstavlja cenu koju dobija monopolista po prodajnoj jedinici proizvoda. A to je u stvari monopolistov prosečni prihod (AR).Prema tome, tražnja je jednaka prosečnom prihodu (D = AR). Kao posledica toga, monopolista može prodati dodatne proizvode samo ako smanji cene. Prof.dr Jovo Jednak 21

Cena naspram marginalnog i ukupnog prihoda na monopolskim tržištima a) ukupni prihod (pre snižavanja cene) = 1 tona x 6.000 = 6.000 b) ukupni prihod (posle prvog snižavanja cene) = 2 tona x 5.000 = 10.000 c) ukupni prihod (posle drugog snižavanja cene) = 3 tona x 4.000 = 12.000 MARGINALNI PRIHOD 4.000 2.000 a) marginalni prihod (posle prvog sniženja cene) b) marginalni prihod (posle drugog sniženja cene) = = ukupan prihod za 2 tone minus ukupni prihod z a 1 tonu 10.000-6.000 ukupan prihod za 3 tone minus ukupni prihod za 2 tonu 12.000-10.000 = 4.000 = 2.000 Prof.dr Jovo Jednak 22

Grafikon 10.2. Tražnja, ukupni prihod i elastičnost tražnje za monopolistu Da bi monopolista povećao prodaju, potrebno je da snižava cenu (gornji pano). Ukupan prihod raste sa količinom, dostiže maksimalnu vrednost (tačka C') i onda počinje da opada (srednji pano). Primetno je i da kvantitativni efekat dominira nad cenovnim efektom kada ukupan prihod raste (od nule do C'), a cenovni efekat dominira nad kvantitativnim efektom kada se ukupan prihod smanjuje (od tačke C' do D') Nivo količine za koju je cenovna elastičnost jedinica (donji pano), odgovara srednjoj tački krive tražnje, gde je veličina ukupnih prihoda maksimalna. S obzirom na to da cena svih prodatih jedinica mora da opadne ako monopolista poveća proizvodnju, podrazumeva se da je marginalni prihod uvek manji od cene. 23

Cena naspram marginalnog i ukupnog prihoda na monopolskim tržištima Grafikon 10.2. Cena prevazilazi marginalni prihod u monopolu Ako firma mora da snizi cenu da bi prodala dodatni autput, marginalni prihod je manji od cene. Na primer, ako ova firma želi da poveća prodaju sa 1 na 2 korpe za sat, cena mora biti smanjena sa 13 na 12 evra. Marginalni prihod druge korpe je zato samo 11 evra. Ovo je pokazano u redu B u tabeli, tačkom B na grafiku. Tabela 10.1. Meñuodnos cene, ukupnih i marginalnih prihoda Količina prodatog autputa raste kako se cena snižava. Istovremeno se povećava ukupni prihod, kao i marginalni prihod koji postepeno opada. Prof.dr Jovo Jednak 24

Maksimiranje profita, odluke o proizvodnji i odreñivanje cena na monopolskim tržištima 1. Maksimiranje profita i profit monopolista. Monopolista najpre identifikuje veličinu autputa koja povećava profit (odluka o proizvodnji), a potom odreñuje koja je cena odgovarajuća toj količini proizvodnje (autputa). Monopolista povećava profit pri autputu gde je MR = MC Prof.dr Jovo Jednak 25

Maksimiranje profita, odluke o proizvodnji i odreñivanje cena na monopolskim tržištima 2. Odlučivanje o proizvodnji u funkciji maksimiranja profita Konkurentne firme donose odluke o proizvodnji tako što lociraju presecanje krivih marginalnog troška i cene. Meñutim, monopolista traži veličinu autputa u kojoj je marginalni trošak jednak marginalnom prihodu Prof.dr Jovo Jednak 26

Izgubljeni profit zbog premale proizvodnje (3 korpe) i prodaje po previsokoj ceni (11 evra) Grafikon 10.4. Autput koji maksimizira profit Uvažavajući marginalne uslove, najprofitabilnija veličina autputa (4 korpe za sat) je prikazana presekom krivih marginalnog prihoda i marginalnog troška (tačka E). Tačka G na krivoj tražnje ukazuje da će potrošači platiti 10 po korpi za ovoliki autput.ukupni profit je jednak ceni (10 ), minus prosečni ukupni trošak (8 ) = 2, pomnožen sa prodatom količinom (4 jedinice autputa) = 8. Veličina monopolskog profita predstavljena je površinom zatamnjenog pravougaonika A, B, G, C. Zatamnjena polja (levo i desno od tačke E) su izgubljeni monopolski profiti zbog prevelikog ili premalog obima proizvodnje. Prof.dr Jovo Jednak 27

Maksimiranje profita, odluke o proizvodnji i odreñivanje cena na monopolskim tržištima AUTPUT GRANIČNI USLOVI PROSEČNI USLOVI Odluka o MR > MC MR = MC MR < MC P < SAVC P > SAVC P < SAVC NE nivou autputa POVEĆATI OPTIMALAN SMANJITI OSTATI NAPUSTI PROIZVODITI Prof.dr Jovo Jednak 28

Maksimiranje profita, odluke o proizvodnji i odreñivanje cena na monopolskim tržištima 3. Monopolistička cena presek krivih marginalnog prihoda i marginalnog troška (tačka E) utvrñuje autput koji maksimira profit; kriva tražnje nam govori koju će najvišu cenu potrošači biti spremni da plate za odreñenu količinu autputa (tačka G). Prof.dr Jovo Jednak 29

Grafikon 10.5. Monopolista proizvodi manji autput po višoj ceni i stvara čist ili mrtvotežinski gubitak za društvo Dugoročna ravnoteža se ostvaruje u tački F, uz ukupan autput Q 3 i cenu P 3. No kada monopolista izjednačava MR sa SMC (maksimiranje profita), ograničava autput na Q 2 i povećava cenu na P 2, i ostvaruje abnormalni ili superprofit П 2 (zatamnjena površina P*, P 2, G, Y). Takva monopolistička cena (P 2 ) i količina autputa (Q 2 ) stvaraju čist gubitak (ili mrtvotežinski gubitak za društvo) zatamnjena površina trougla E, F, G zbog alokativne neefikasnosti). U dugom roku monopolista izjednačava MR i LMC (MR = LMC), smanjuje autput na Q 1 uz višu cenu P 1 i povećava alokativnu neefikasnost. Zbog barijera nema ulaska novih preduzeća koja bi neutralisala abnormalni ili superprofit (П 2 + П 1 ), оznačen zatamnjenom površinom P 3, P 1, H, X. 30

Cenovna diskriminacija i prisvajanje potrošačevog viška od strane monopolista Grafikon 10.5.1. Prisvajanje potrošačevog viška od strane monapolista U uslovima kada preduzeće može naplaćivati samo jednu cenu svim kupcima, to je cena P* pri obimu prizvodnje Q*. U najpovoljnijem slučaju, preduzeće želi naplaćivati višu cenu potrošačima (P1) koji su spremni platiti višu cenu od P*, te na taj način pridobiti deo potrošačevog viška, obeležen područjem A krive tražnje. Takoñe, preduzeće će želeti prodavati proizvode potrošačima koji su spremni platiti nižu cenu (P2), ali samo ako to ne utiče na sniženje cena za druge potrošače. Na taj način, preduzeće takoñe može prisvajati deo potrošačevog viška obeležen područjem B krive tražnje. Prof.dr Jovo Jednak 31 Q**

Cenovna diskriminacija i prisvajanje potrošačevog viška od strane monopolista Slika 10.2. Gubitak blagostanja zbog jedinstvene (jedne) cene monopoliste Monopolista koji naplaćuje jednu (istu) cenu svim kupcima proizvodiće Q* i prodavati po ceni P*. Konkurentska industrija pokušaće po istim troškovima, proizvodiće Q c i prodavati po ceni P c. Uporeñujući je sa rezultatom savršene konkurencije, jedinstvena cena monopola ima za rezultat gubitak potrošačevog viška koji je jednak polju П + S 1. Pošto monopolista zarañuje profit П, trošak za društvo je S 1, nazvan mrtvotežinski gubitak od monopola ili čist gubitak. Tako je ukupni višak (profit preduzeća) na tržištu jednak zbiru profita П potrošačevog viška S 2 i mrtvotežinskog gubitka S 1. Prof.dr Jovo Jednak 32

Cenovna diskriminacija i prisvajanje potrošačevog viška od strane monopolista 2. Savršeno diskriminirajući monopolista ili cenovna diskriminacija prvog stepena U idealnom slučaju, preduzeće bi htelo naplaćivati različitu cenu, odnosno najvišu cenu svakom svom kupcu koji je spreman platiti za kupljen proizvod. Ovu najvišu-maksimalnu cenu nazivamo rezerervacijskom cenom kupca. Praksa naplaćivanja rezervacijske cene svakom kupcu naziva se savršena diskriminacija prvog stepena. Prof.dr Jovo Jednak 33

Cenovna diskriminacija i prisvajanje potrošačevog viška od strane monopolista Slika 10.3. Savršeno diskriminirajuće cene i savršeno diskriminirajući monopolista Pano (a). Ako monopolista proda svaku jedinicu autputa po različitoj ceni (najvišoj - rezervacijskoj), on će ostvariti maksimum prihoda, ako je kupac spreman da to plati. U ovoj situaciji monopolista uzima (prisvaja) sav potrošačev višak. Pano (b). Kriva marginalnog prihoda koju monopoli-ta može diskriminisati je isto što i njegova kriva tražnje. Maksimiranje profita je pri autputu Q*, gde se seku kriva SMC i tražnja D, D. Ekonomski profit (П) je prikazan osenčenim poljem A, B, C, E, pano b. Prof.dr Jovo Jednak 34

Cenovna diskriminacija i prisvajanje potrošačevog viška od strane monopolista 3. Diskriminacija cena drugog stepena. Još jedan oblik diskriminacije cena je praksa po kojoj mnogi prodavci formiraju ne samo jednu cenu nego prave raspored po kojem cena opada u skladu sa količinom koju kupujete Primer struja Prof.dr Jovo Jednak 35

Cenovna diskriminacija i prisvajanje potrošačevog viška od strane monopolista Slika 10.4. Diskriminacija cena drugog stepena Prodavac nudi prvi blok potrošnje od (0 do Q 1 ) po višoj ceni (P 1 ) drugi blok (Q 1 do Q 2 ) po nižoj ceni (P 2 ) treći blok po još nižoj ceni (P 3 ) itd. Čak i tada diskriminacija drugog stepena ne pokušava da prilagodi veličinu autputa karakteristikama pojedinaca ili specifičnih grupa. To često omogućava monapolisti da zadrži znatan udeo potrošačevog viška (osenčen deo). Slika 10.5. Perfektna prepreka Kada je prepreka ulaska savršena, preskaču je samo kupci koji postaju pogodni za diskutnu cenu (P L ), jer oni nisu spremni da plate normalnu (regularnu) cenu (P H ). Savršena prepreka ne pokazuje značajnije troškove za one koji je preskaču. Prof.dr Jovo Jednak 36

Cenovna diskriminacija i prisvajanje potrošačevog viška od strane monopolista 4. Preskočni model diskriminacije cena Drugi oblik diskriminacije cena, koji se sastoji od tehnike koja podstiče najveći broj najelastičnijih kupaca da se identifikuju. Ovo je preskočni model diskriminacije cena. Osnovna ideja je da prodavac napravi nekakav preskok i učini cenu sa popustom dostupnom onim kupcima koji odaberu da je preskoče. Logično je da će oni kupci koji su osetljiviji na cene biti spremniji da preskoče prepreku. Primer, rabat Prof.dr Jovo Jednak 37

Cenovna diskriminacija i prisvajanje potrošačevog viška od strane monopolista 4. Preskočni model diskriminacije cena Drugi oblik diskriminacije cena, koji se sastoji od tehnike koja podstiče najveći broj najelastičnijih kupaca da se identifikuju. Ovo je preskočni model diskriminacije cena. Osnovna ideja je da prodavac napravi nekakav preskok i učini cenu sa popustom dostupnom onim kupcima koji odaberu da je preskoče. Logično je da će oni kupci koji su osetljiviji na cene biti spremniji da preskoče prepreku. Primer, rabat Prof.dr Jovo Jednak 38

Oligopol, Nešova ravnoteža, teorija igara: zatvorenikova dilema, prelomljena kriva tražnje i utvñivanje cena oligopolista Razliku izmeñu oligopola i drugih formi tržišne strukture pokazuje sledeći pregled: Konkurencija Nekonkurencija Perfektna Monopolistička Oligopol Monopol konkurencija konkurencija Mnogo firmi proizvodi identičan proizvod Mnogo firmi proizvodi diferencirane proizvode Nekoliko firmi dominira tržištem Jedna firma dominira tržištem Prof.dr Jovo Jednak 39

Oligopol, Nešova ravnoteža, teorija igara: zatvorenikova dilema, prelomljena kriva tražnje i utvñivanje cena oligopolista Slika 10.6. Tajna saradnja u oligopolu naspram konkurencije Tajnom saradnjom i dogovorom autput se ograničava na Q M, maksimiraju se zajednički profiti (zatamnjena površina P C, P M, F, E) i oni se meñusobno dele, a ekvivalentni su profitima koje bi ostvarili monopolisti samostalno sa brojnim preduzećima. No svako preduzeće pri graničnom trošku (P C = MC) je motivisano da izigra tržište kupaca i time izbegne da proizvede veći autput Q C. Prof.dr Jovo Jednak 40

Oligopol, Nešova ravnoteža, teorija igara: zatvorenikova dilema, prelomljena kriva tražnje i utvñivanje cena oligopolista Matrica isplata. Po Nešovoj ravnoteži svako preduzeće donosi odluke uz koje postiže maksimalan profit, uzimajući u obzir akcije konkurenata. Pitanje je:zašto ne biste odredili tu cenu ako će konkurent uraditi isto? Ako konkurent uradi isto oboijca zarañujete više novca. Problem suštinske prirode je da vaš konkurent verovatno neće izabrati cenu na odgovarajućem nivou. Zašto? Zato što bi imao više koristi da odabere nižu cenu, čak i kada bi znao da ćete vi odrediti cenu na dogovorenom nivou. Prof.dr Jovo Jednak 41

Oligopol, Nešova ravnoteža, teorija igara: zatvorenikova dilema, prelomljena kriva tražnje i utvñivanje cena oligopolista Na primer, pretpostavimo da svako preduzeće ima fiksni trošak 20 $, nema varijabilnog troška, a krive tražnje su im sledeće: tražnja preduzeća 1: Q 1 = 12-2P 1 + P 2 tražnja preduzeća 2: Q 2 = 12-2P 2 + P 1 Prof.dr Jovo Jednak 42

Oligopol, Nešova ravnoteža, teorija igara: zatvorenikova dilema, prelomljena kriva tražnje i utvñivanje cena oligopolista U Nešovoj ravnoteži svako preduzeće naplaćuje cenu od 4 $ i zarañuju profit od 12 $, dok u slučaju sporazuma, oba preduzeća prodaju po 6 $ i zarañuju profit od 16 $. Sada pretpostavimo da preduzeća menjaju tajni sporazum, tako da preduzeće 1 naplaćuje 6 $, što je dogovorena cena, u nadi da će preduzeće 2 učiniti isto. Ako preduzeće 2 učini isto, zaradiće profit od 16 $. Ali šta će se dogoditi, ukoliko cenu od 6 $ preinači u cenu od 4, $? U ovom slučaju preduzeće 2 zarañuje profit od 20 $, odnosno: П 2 = P 2 Q 2 20 = (4) [12 (2) (4) + 6] - 20 = 20 $, a preduzeće 1 zaradilo bi manji profit, samo: П 1 = P 1 Q 1 20 = (6) [12 (2) (6) + 4] - 20 = 4 $. Prof.dr Jovo Jednak 43

Oligopol, Nešova ravnoteža, teorija igara: zatvorenikova dilema, prelomljena kriva tražnje i utvñivanje cena oligopolista Dakle, ako bi preduzeće 1 naplaćivalo 6 $, a preduzeće 2 samo 4 $, profit preduzeća 2 porastao bi na 20 $, očito na štetu preduzeća 1, čiji će profit pasti na 4 $. Slično, kada bi, preduzeće 2 naplaćivalo 6 $, a preduzeće 1 samo 4 $, preduzeće 1 bi zaradilo 20 $ profita, a preduzeće 2 samo 4 $. Reč je o teoriji igara, odnosno donošenja strateških odluka, tj. odluka kod kojih se uzimaju u obzir meñusobne akcije i reakcije. Prof.dr Jovo Jednak 44

Oligopol, Nešova ravnoteža, teorija igara: zatvorenikova dilema, prelomljena kriva tražnje i utvñivanje cena oligopolista Tabela 10.2. Matrica isplata u igri odreñivanja cena Predueće 2 Naplaćuje 4 $ Naplaćuje 6 $ Naplaćuje 4 $ 12 $, 12 $ 20 $, 4$ Preduzeće 1 Naplaćuje 6 $ 4 $, 20 $ 16 $, 16 $ Prof.dr Jovo Jednak 45

Oligopol, Nešova ravnoteža, teorija igara: zatvorenikova dilema, prelomljena kriva tražnje i utvñivanje cena oligopolista 2. Zatvorenikova dilema Dilema zatvorenika ilustruje problem u kojem se susreću oligopolistička preduzeća. Ono glasi: dva zatvorenika optužena su za učestvovanje u zločinu. Oni se nalaze u odvojenim ćelijama i ne mogu meñusobno komunicirati. Od svakog se traži priznanje. Ako oba priznaju, svaki će dobiti zatvorsku kaznu od pet godina. A ako ni jedan ne prizna, optužba će teško dokazati zločin, tako da mogu očekivati nagodbu i dobiti kaznu od dve godine. S druge strane, ako jedan od njih prizna, a drugi ne - onaj koji je priznao dobiće samo jednu godinu, dok će drugi ići u zatvor na deset godina. Prof.dr Jovo Jednak 46

Oligopol, Nešova ravnoteža, teorija igara: zatvorenikova dilema, prelomljena kriva tražnje i utvñivanje cena oligopolista Zatvorenik A Tabela 10.3. Matrica isplata za dilemu zatvorenika Zatvorenik B Priznati Ne priznati Priznati -5, -5-1, -10 Nepriznati -10, -1-2, -2 Prof.dr Jovo Jednak 47

Oligopol, Nešova ravnoteža, teorija igara: zatvorenikova dilema, prelomljena kriva tražnje i utvñivanje cena oligopolista Kada bi se mogli dogovoriti da ni jedan ne prizna zločin (na način koji bi bio obavezujući), tada bi svako išao u zatvor na dve godine. Meñutim, oni ne mogu razgovarati, a čak i kada bi mogli, da li bi verovali jedan drugome. Ako zatvorenik A ne prizna, on rizikuje da njegov bivši saučesnik to iskoristi. Najzad, bez obzira šta bi uradio zatvorenik A, zatvorenik B je na dobitku ako prizna. Isto tako, zatvorenik A uvek je u prednosti ako prizna, tako da zatvorenik B mora brinuti, da će, ako prizna, biti iskorišćen. Stoga će verovatno oba zatvorenika priznati i otići u zatvor na pet godina. Prof.dr Jovo Jednak 48

Oligopol, Nešova ravnoteža, teorija igara: zatvorenikova dilema, prelomljena kriva tražnje i utvñivanje cena oligopolista Primer proizvodnje i izvoza nafte zemalja Iraka i Irana Prof.dr Jovo Jednak 49

Oligopol, Nešova ravnoteža, teorija igara: zatvorenikova dilema, prelomljena kriva tražnje i utvñivanje cena oligopolista D G Slika 10.7. Prelomljena kriva tražnje Svako preduzeće veruje da kada bi povećalo svoju cenu iznad sadašnje cene P*, nijedan konkurent ne bi sledio taj postupak pa bi izgubio veći deo prodaje. Svako preduzeće veruje i da bi, ako snizi cenu, i druga preduzeća sledila njegov primer, pa bi njegova prodaja porasla samo u meri do koje bi porasla tržišna tražnja. Kao posledica toga, kriva tražnje D, D preduzeća je prelomljena kod cene P* u tački G, a njegova kriva graničnog prihoda MR se prekida u toj tački, pri autputu Q*. Ako se granični trošak poveća sa MC na MC', oligopolista će proizvoditi na istom obimu proizvodnje Q*, pri kojem MC preseca MR krivu, i naplaćivati istu cenu P*. Prof.dr Jovo Jednak 50

Kartel, odreñivanje cene i prirodni monopol 1. Kartel Karteli su uobičajno internacionalni i gotovo sve zemlje zabranjuju zakonima firmama da se tajno dogovaraju. Osnovni preduslov za uspeh kartela su: prvo, mora biti fokusirana stabilna organizacija, čiji se članovi dogovaraju o ceni i obimu proizvodnje i zatim pridržavaju dogovora Drugo, kartel mora posedovati monopolsku moć. Drugim rečima, kartel kroz organizacione forme mora obezbediti prostor za podizanje cena, ako je kriva tražnje veoma elastična. Prof.dr Jovo Jednak 51

Kartel, odreñivanje cene i prirodni monopol Slika 10.8. OPEC - naftni kartel Kriva ukupne tražnje za naftom u svetu je TD, a S C je konkurentna kriva ponude (izvan Opeka). Tražnja za naftom OPEKA (D OPEC,) je razlika izmeñu ukupne tražnje i konkurentne ponude. Pošto su ukupna tražnja za naftom u svetu i konkurentna ponuda neelastične, tražnja Opeka je neelastična. Maksimiranje profita Opeka (Q OPEC ) se nalazi na preseku krivih graničnog prihoda i graničnog troška. Pri ovoj količini Opek naplaćuje cenu P*. Da se Opekovi proizvoñači nisu udružili u kartel, cena bi bila znatno niža P C, gde se Opekove krive tražnje i graničnog troška seku. Prof.dr Jovo Jednak 52

Kartel, odreñivanje cene i prirodni monopol 2. Prirodni monopol. Jedna jedina telefonska ili elektronska kompanija može snabdeti tržište efikasnije nego veći broj konkurentskih firm Prof.dr Jovo Jednak 53

Kartel, odreñivanje cene i prirodni monopol Prof.dr Jovo Jednak Slika 10.9. Prirodni monopol Preduzeće je prirodni monopol kada stalno obezbeñuje ekonomiju obima uz niže prosečne troškove. Efikasna tačka E izjednačava LMC i marginalnu korist D, D. Prirodni monopolista postavlja uslov MR = MC, proizvodi Q M i zarañuje ekonomski profit (Π) obeležen sa P M, C, B, E. Mrtvotežinski gubitak društvenog bogatstva je A, E, E, tj. S 1. Ako se monopolista zakonom primora da naplati fiksnu cenu P C, on se suočava sa horizontalnom krivom tražnje P C E, proizvodeći autput Q. Pošto bi P C bila ujedno kriva marginalnog prihoda, to bi monopolista proizvodio autput u tački E', gde je MR = MC. Iako je postignuta efikasnost, društvo ne može da primora monopolistu da u dugom roku proizvodi u tački E'. To stvara gubitke, jer tačka E' leži ispod krive LATC i monopolista napušta posao, ili traži rešenje preko državnih regulativa i proizvodi autput Q pri definisanoj ceni P R, gde se seku krive prosečnog ukupnog troška i prosečnog prihoda. Potrošačev višak predstavlja površina P R, P*,G, a monopolista prisvaja nulti profit

Monopolistička konkurencija i ulazak konkurenata na tržište Monopolistička konkurencija podrazumeva tržište na kome se nalazi mnogo malih konkurentnih firmi i svaka od njih nudi diferencirane proizvode. Prodavnice mešovite robe se diferenciraju po lokaciji, ženski i muški frizerski saloni po lojalnosti mušterijama itd. Takva preduzeća ne mogu uticati na usklañivanje ponašanja ostalih preduzeća. Kako se njihov proizvod razlikuje od proizvoda nekog drugog preduzeća, njihova kriva tražnje je opadajuća, za razliku od preduzeća u potpunoj konkurenciji, čija je kriva tražnje horizontalna linija. Prof.dr Jovo Jednak 55

Monopolistička konkurencija i ulazak konkurenata na tržište Zbog diferencijacije proizvoda mogu kreirati nešto drugačiju cenu od drugih preduzeća u datoj industriji, ali za maksimiranje profita koriste granične uslove, tj. da je marginalni prihod jednak marginalnom trošku (MR = MC), a zatim na osnovu krive tražnje pronalaze cenu koja je konzistentna sa tom količinom. Kao i kod monopola, kriva marginalnog prihoda (MR) divergira ispod krive tražnje (D, D). Monopolistička konkurencija ne podrazumeva samo diferencirane proizvode, već i ograničene mogućnosti za ekonomiju obima. Preduzeća su mala i njihova delatnost se najviše ispoljava u domenu usluga. Pretpostavimo da preduzeća u monopolističkoj konkurenciji žele da maksimiraju profit. To znači da ona žele da proizvode autput kada je marginalni prihod jednak marginalnom trošku, što prikazuje slika 10.9, pano a. 56

Monopolistička konkurencija i ulazak konkurenata na tržište Slika 10.9. Kratkoročni abnormalni profit i gubitak u monopolističkoj konkurenciji Preduzeća u monopolističkoj konkurenciji maksimiraju profit tako što proizvode količinu autputa pri kojoj je marginalni prihod jednak marginalnom trošku (MR = MC). Na panou a, preduzeće ostvaruje super ili abnormalni profit pri autputu Q 1 i ceni P 1 (obeleženo zatamnjenom površinom ATC, P 1, G, H). Na panou b, preduzeće ima gubitke jer je cena manja od prosečnog troška (P < ATC). 57

Monopolistička konkurencija i ulazak konkurenata na tržište Slika 10.10. U dugom roku, firme nesmetano ulaze na tržište, smanjuje se tražnja za svaku individualnu firmu i normalni ili nulti profiti su stvoreni Izvorna kriva tražnje uz koju tipičan prodavac ribe ostvaruje profit, krivu D, D (pogledajte grafikon 10.4) pomera naniže i ulevo (D D ) ulaženjem novih suparnika u industriju. Ulaženje prestaje tek kad je svaki prodavac postavljen u dugoročnu ravnotežu, kod koje nema razlike u profitima kao što je ona u tački G. Pri dugoročnoj ravnoteži, cena ostaje iznad MC 1, a svaki je proizvoñač na levoj silaznoj deonici svoje dugoročne krive ATC.Ovde je cena jednaka ATC, a prodavnice ostvaruju nulti profit. Prof.dr Jovo Jednak 58

HVALA NA PAŽNJI Prof.dr Jovo Jednak 59