ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

Μέγεθος: px
Εμφάνιση ξεκινά από τη σελίδα:

Download "ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ"

Transcript

1 ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Катедра за енергетске претвараче и погоне Први колоквијум из предмета Термички процеси у електроенергетици Колоквијум траје максимално 150 минута За сваки потпуно тачно урађени задатак се добија.5 поена x Предметни наставник: Проф. др Зоран Радаковић 1. Написати изразе енергетског биланса из којих се изводе изрази за а) експлицитну и б) имплицитну методу коначних елемената за осенчени елемент топлопроводне средине на слици, са усвојеном карактеристичном тачком m, n. Сматрати да су познати сви подаци о карактеристикама материјала топлопроводне средине, запреминска густина константног генерисања топлоте по запремини q v, као и коефицијент преласка топлоте струјањем са тела на околни флуид температуре. 1.5 x m-1, n 1.5 x m, n+1. Дати прецизну дефиницију топлотног отпора између две m, n-1 изотемичке површи (1 поен). Извести израз за топлотни отпор између унутрашње површи сферног зида (полупречник унутрашње лопте r u ) и спољашње површи сферичног зида (полупречник спољашње лопте r s ). Топлотна проводност материјала од кога је сачињен зид у зони између r u и r z износи λ 1, а у зони између r z и r s износи λ. (1.5 поена). Израз за градијент у сферном 1 1 координатном систему: grad ir i i r r rsin x/ 0.75 x 0.75 x m, n, 3. У бојлеру запремине 1 l налази се вода на температури амбијента а = 0 0 C. Бојлер поседује n-ff (хистерезисни) регулатор који искључује грејач када температура воде пређе подешену вредност за 5 K, а укључује грејач када температура воде падне испод подешене вредности за 5 K; на регулатору је подешена температура 60 0 C. Бојлер се укључи у 7 часова 30 минута. Колико износи температуре воде у 7 часова 50 минута, ако се у 7 часова 40 минута утроши 5 литара воде температуре uv = 40 0 C. При израчунавању сматрати да је трајање потрошње топле воде занемарљиво мало. Техничке карактеристике бојлера су: снага грејача P gr = kw, маса казана m k = kg, спољашње димензије бојлера 40cm x 5cm x 0cm. Дебљина топлотне изолације око казана, специфичне топлотне проводности = 0.1 W/(mK) износи = 0 mm. Коефицијент преласка топлоте струјањем са спољашње површи на ваздух износи s = 5 W/(m K), а коефицијент преласка топлоте струјањем са воде на казан u >> s. Густина воде износи v = 1000 kg/m 3, специфични топлотни капацитет воде c pv = 400 J/(kgK) и специфични топлотни капацитет казана c pk = 474 J/(kgK). Топлотни отпор преносу топлоте кроз топлотну изолацију казана израчунати по формула за раван зид површине (S u + S s ) /. 4. Написати дефинициони израз за фактор виђења између површи за коју се може сматрати да је тачкаста и површи коначне величине. Полазећи од опште дефиниције фактора виђења између две површи, објаснити који је критеријум да се нека површ може сматрати тачкастом.

2 Решења задатака.задатак Због симетрије, температура зависи само од радијалне координате у сферном координатном систему (чији је центар уједно и центар унутрашње и спољашње површи сферног зида), односно изотермичке површи су сфере концентричне спољашњој и унутрашњој површи сферног зида. () r (1.1) Снага се преноси радијално, односно вектор површинске густине снаге има само радијалну координату, при чему интензитет вектора површинске густине снаге такође зависи само од радијалне координате. 1 1 q grad i i i i s r r (1.) r rsin r r Снага која се преноси кроз сферни зид може се добити интеграцијом вектора површинске густине снаге по сферној површи полупречника r (r u r r z ): q qs ds 1 ir ir ds 1 ds 1 S 1 4r r r (1.3) r r S S S Пошто температура зависи само од једне (радијалне) координате, парцијални извод из (1.3) прелази у обичан извод. d q1 4 r (1.4) dr Решавањем диференцијалне једначине (1.4), користећи чињеницу да је укупна снага која се преноси кроз сферни зид иста без обзира на сферу по којој рачунамо интеграл, добија се укупна промена температуре у делу сферног зида r u r r z. rz z qdr qdr q 1 1 d d u z 4 1r 4 1r (1.5) 4 r ru u 1 ru r z Топлотни отпор дела сферног зида r u r r z износи: u 1 z 1 1 R1 (1.6) q 4 1 ru rz Аналогно се изводи израз за топлотни отпор другог дела сферног зида r z r r s : R (1.7) 4 rz rs Ови топлотни отпори су везани редно, те је укупан топлотни отпор дат следећим изразом: RR1R (1.8) 4 1 ru rz 4 rz rs 3. задатак Топлотни капацитет казана износи: J Ck mk cpk 948 (1.9) K Топлотни капацитет воде у бојлеру износи: J Cvde vde Vvde cpv (1.10) K Укупан топлотни капацитет износи: J C Ck Cvde (1.11) K Спољашње димензије бојлера износе:

3 Унутрашње димензије бојлера износе: u As 40cm Bs 5cm C 0cm s Au As 36cm Bu Bs 1cm C C 16cm s (1.1) (1.13) Спољашња и унутрашња површина бојлера износе: Ss ( As Bs Bs Cs Cs As) 0.46 m (1.14) Su ( Au Bu Bu Cu Cu Au) m Топлотни отпор изолације износи: K Su Ss Rizl 0.504, S (1.15) S W Топлотни отпор услед струјања на спољашњој површи бојлера износи: 1 K Rstr (1.16) Ss W Укупан топлотни отпор износи: K R Rizl Rstr (1.17) W Термичка временска константа загревања воде у бојлеру износи: RC min (1.18) Пораст температуре воде који би се имао у устаљеном стању када би грејач био стално укључен износи: RP K (1.19) stac g Промена пораста температуре воде у бојлеру описана је следећом једначином: t/ t/ () t (0) e stac (1 e ) (1.0) Пораст температуре воде након 10 минута од почетка загревања износи: 10 min/ 1 (10min) stac (1 e ) 3.5K (1.1) Температура воде након 10 минута од почетка загревања износи: 1 1 a 43.5 C (1.) Температура воде непосредно након што је из бојлера потрошена одговарајућа количина воде може се добити на основу енергетског биланса. Укупна енергија која је предата околини трошењем 5 литара топле воде и узимањем исто толико воде на температури амбијента дата је следећим изразом: QQ Q V c ( ) (1.3) ptr ulaz vde ptr pv ptr a Промена унутрашње енергије воде у бојлеру износи: W V c ( ) (1.4) vde vde pv На основу закона о одржању енергије, важи следећа релација: W Q (1.5) Из релације (1.5) могуће је израчунати температуру воде непосредно након утрошка топле воде. Vptr ( ptr a ) C, 14.89K (1.6) Vvde Након још 10 минута загревања, пораст температуре и температура воде износе: 1

4 10 min/ 10 min/ 3 (10 min) e stac (1 e ) K C (1.7)

5 ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Катедра за енергетске претвараче и погоне Други колоквијум из предмета Термички процеси у електроенергетици Колоквијум траје максимално 150 минута За сваки потпуно тачно урађени задатак се добија.5 поена Предметни наставник: Проф. др Зоран Радаковић 1. Посматрајмо ребро за хлађење кружног попречног пресека, дужине L = 10 cm и запремине утрошеног материјала V = 10-5 m 3 материјала. Температура базиса ребра који је постављен на тело које се хлади износи ϑ b = C. Ребро се хлади природним струјањем ваздуха температуре ϑ a = 0 0 C, када коефицијент преласка топлоте износи α a = 5 W / (m K). Колико износи ефикасност ребра за хлађење ако је топлотна проводност материјала од кога је сачињено ребро: а) λ 1 = 177 W / (m K), б) λ 1 = 140 W / (m K)? Користити гранични услов да је температура граничне површи са ваздухом једнака температури ваздуха. Снагу хлађења преко површи ребра за хлађење израчунати интеграцијом снаге која се одводи са омотача цилиндричног ребра за хлађење.. Један електрични проводник је начињен од бакра, чија специфична електрична отпорност на 0 C износи 0 = m, а коефицијент њеног линеарног пораста са температуром Cu0 = C 1 : = 0 (1+ Cu0 ( - 0)). Површина кружног попречног пресека изолованог проводника износи S Cu = 63.5 mm. При протицању константне номиналне струје кроз проводник, његова устаљена температура износи 100 C. Колико износи једносекундна струја кратког споја, који настаје у устаљеном номиналном радном режиму, при којој температура изолације неће прећи 180 C. Занемарити ефекат потискивања струје у проводнику и сматрати да је термички процес по настанку кратког споја адијабадски. Густина бакра износи Cu = 8900 kg/m 3, а специфични масени топлотни капацитет c p Cu = 390 J/(kg K). 3. Извести изразе za снагу преноса топлоте између унутрашње цеви кроз коју струји уље и спољашње цеви кроз коју струји вода (дужина цеви износи L; спољашња цев је идеално топлотно изолована од околине). Површи цеви према страни уља (S u ) и према страни воде (S v ) се разликују. Изразе написати за случајеве чистог хладњака и хладњака на чијој се страни воде наталожи материја топлотне проводности v и дебљине v, а на страни уља топлотне проводности u и дебљине u. Сматрати да су познати коефицијенти преласка топлоте са уља ( u ) и на воду ( v ) и да се отпор провођењу топлоте кроз унутрашњу цев може занемарити. Температуре топлог уља ( tu ) и хладне воде ( hv ), проток уља (Q u ) и проток воде (Q v ) су познати и једнаки случајевима чистог и запрљаног хладњака. Сматрати да су познате све потребне термичке карактеристике уља и воде. 4. Објаснити како се отпорност намотаја практично користи за мерење његове температуре. Због чега овај принцип мерења није довољан да би се проверило да ли примењено конструкционо решење термичке критеријуме за примењену класу изолације? Који је поступак који се даје у стандардима за проверу температуре која је критична за загревање и угроженост изолације.

6 Решења задатака: 1. задатак Диференцијална једначина која описује промену температуре дуж ребра у устаљеном стању гласи: d 4 4 ( ( x) ) ( ), a m x m a m dx D D (1.8) Опште решење диференцијалне једначине (1.8) је дато изразом (1.9): mx mx ( x) C1e C e a (1.9) Интеграционе константе које фигуришу у општем решењу могу се одредити из граничних услова за леви и десни базис ребра: (0) b (1.30) ( L) a (1.31) Заменом израза (1.9) у једначине (1.30) и (1.31) и њиховим решавањем по C 1 и C добијају се интеграционе константе: C b a e ml b a ml 1 ml ml e e sh( ml) e (1.3) C b a e ml b a ml ml ml e e sh( ml) e (1.33) Заменом (1.3) и (1.33) у (1.9) добија се израз који описује расподелу температуре дуж ребра у устаљеном стању: ( ) b a ml mx ml mx x ( e e e e ) b a a sh[ m( Lx)] a (1.34) sh( ml) sh( ml) Укупна снага која се преноси преко ребра износи L L b a D b a quk ( ( x) a ) ds sh[ m( L x)] D dx ( ch( ml) 1) (1.35) sh( ml) m sh( ml) x0 x0 Ефикасност ребра за хлађење дефинише се као однос снаге којом се топлота односи са реалног ребра и снаге којом би се топлота односила са површи омотача цилиндричног ребра за хлађење чија би температура била ϑ b : quk quk (1.36) Srebra ( b a ) D L( b a ) У траженим случајевима, ефикасност ребра има следеће вредности: а) б) задатак Пошто се термички процес по настанку кратког споја сматра адијабатским, занемарује се снага којом се топлота размењује са околином у току кратког споја и сматра да се целокупна топлотна енергија генерисана у том периоду акумулира у проводнику. Оваква претпоставка је при проверама загревања у току кратког споја на страни сигурности, тј. стварно загревање проводника у току кратког споја ће у сваком случају бити мање од тако израчунатог. Снага којом се топлотна енергија акумулира у бакру једнака је снази којом се топлота генерише услед Џулових губитака. P P (1.37) akum Подужна снага којом се топлотна енергија генерише у проводнику дата је изразом I Pgen 0 (1 Cu 0 ( Cu 0)) (1.38) S Подужна снага којом се енергија акумулише у проводнику дата је изразом gen

7 dcu Pakum CCu dt (1.39) Подужни топлотни капацитет проводника је једнак J CCu Cu ScpCu mk (1.40) Из претходник израза се добија диференцијална једначина која описује промену температуре бакарног проводника. То је уједно и температура најтоплијих тачака изолације (тачке на унутрашњој површи изолације уз сам проводник). dcu I 0 Cu0 I CCu 0 (1 0 Cu0) Cu dt S S (1.41) Једначина (1.41) се може представити у следећем облику: dcu 1 1 SCCu Cu (1 0 Cu0), dt Cu0 0 Cu0 I (1.4) Опште решење једначине (1.4) гласи t/ 0 Cu 0 1 t/ Cu () t C1e C1e p Cu 0 (1.43) Интеграциона константа која фигурише у (1.43) одређује се из почетног услова: Cu (0) nm 100 C (1.44) C1 nm p (1.45) () t ( t / ) e (1.46) Cu nm p p Максимална једносекундна струја кратког споја при којој температура проводника и изолације неће прећи 180 C налази се из услова: max * * t / * Cu t max nm p e p t * ( ) ( ), 1s (1.47) I t ln max1s max nm s p p SCCu 7.81 ka 0 Cu0 (1.48) (1.49)

8 ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Катедра за енергетске претвараче и погоне Испит из предмета Термички процеси у електроенергетици Испит траје максимално 180 минута Предметни наставник: Проф. др Зоран Радаковић 1. Написати општу температурну једначину у правоугаоном координатном систему за случај хомогене нелинеарне топлопроводне средине.. Нацртати дијаграм расподеле јачине зрачења (поларни дијаграм) идеалног сивог тела коефицијента сивоће 0.8 и температуре површи C? 3. Ако се електрични проводник начињен од бакра пресека 10 mm може оптеретити једносмерном струјом 36 А, коликом би се струјом могао оптеретити идентичан проводник са идентичном изолацијом и идентичним начином полагања ако би се уместо бакра проводник начинио од алуминијума? Специфична електрична проводност на 0 C износи 0 Cu = S / m, односно 0 Al = S / m, а коефицијент линеарног пораста специфичне електричне отпорности са температуром Cu0 = C 1, односно Al0 = C 1 = 0 (1+ Cu0 ( - 0)). Одредити однос једносекундих струја кратког споја за проводнике од бакра и алуминијума ако је дозвољени пораст температура при кратком споју који настаје у тренутку дуготрајног номиналног оптерећења проводника 80 K (са 100 C на 180 C). Познати су подаци о материјалима: c Cu = 390 J/(kg 0 C), Cu = 8900 kg/m 3, односно c Al = 910 J/(kg 0 C), Al = 700 kg/m 3. При израчунавању користити упрошћење да је специфична електрична отпорност током кратког споја константна и једнака вредности која се има при 140 C. 4. Посматрајмо ребро за хлађење кружног попречног пресека, дужине L = 10 cm и запремине утрошеног материјала V = 10-5 m 3 материјала. Температура базиса ребра који је постављен на тело које се хлади износи ϑ b = C. Ребро се хлади природним струјањем ваздуха температуре ϑ a = 0 0 C, када коефицијент преласка топлоте износи α a = 5 W / (m K). Колико износи ефикасност ребра за хлађење ако је топлотна проводност материјала од кога је сачињено ребро: а) λ 1 = 177 W / (m K), б) λ 1 = 140 W / (m K)? Користити тачан гранични услов на граничној површи са ваздухом. 5. Објаснити како се отпорност намотаја практично користи за мерење његове температуре. Због чега овај принцип мерења није довољан да би се проверило да ли примењено конструкционо решење термичке критеријуме за примењену класу изолације? Који је поступак који се даје у стандардима за проверу температуре која је критична за загревање и угроженост изолације.

9 1. задатак Општа температурна једначина за случај провођења топлоте има следећи облик (видети предавања): cp div( grad) qv (1.50) t У случају нелинеарне топлопроводне средине специфична топлотна проводност зависи од температуре. Та зависност описана је једначином: ( ) (1.51) Хомогеност средине огледа се у томе што се релација (1.51) не мења по запремини, односно важи за целокупан посматрани домен. Зависност специфичне топлотне проводности од температуре би у случају нехомогене средине била приказана следећом релацијом: (, x, yz, ) (1.5) Из тога што специфична топлотна проводност у хомогеној средини не зависи експлицитно од просторних координата, не може се закључити да је она константна по запремини (у општем случају температура се мења по запремини, а специфична топлотна проводност зависи од температуре). Релација (1.50) се може написати у следећем облику: c p ( ) ( ) ( ) qv (1.53) t x x y y z z c p ( ) q v (1.54) t x x y y z z x y z Изводи специфичне топлотне проводности по просторним координатама могу се за хомогену средину представити на следећи начин: x x (1.55) y y z z Заменом релација (1.55) у (1.54) добија се коначан облик опште температурне једначине за хомогену нелинеарну топлопроводну средину: c p ( ) q v (1.56) t x y z x y z. задатак Површинска густина снаге зрачења са површи извора износи: W qs c (700 73) (1.57) m Јачина зрачења по јединици површине извора у правцу нормале на површ извора износи (видети задатак 18 из збирке): qs W InS, (1.58) msrad Пошто идеално сиво тело зрачи дифузионо, јачина зрачења у произвољном правцу који са нормалом на површ извора заклапа угао φ, дата је следећим изразом: I, S In, S cs (1.59) Дијаграм расподеле јачине зрачења приказан је на слици.

10 задатак Максимална температура изолације (температура унутрашње површи изолације која је у додиру са проводником) иста је у оба случаја и она је та која диктира максимално дозвољено оптерећење. Ова температура може се израчунати на основу познавања еквивалентног топлотног отпора и снаге којом се топлота генерише у проводнику. P R (1.60) max Al max izl a gal max Cu max izl a PgCu R (1.61) Изједначавањем релација (1.60) и (1.61) добија се: P R P R P P (1.6) gal gcu gal gcu Уколико се изрази за снаге којима се топлота генерише у алуминијумском и бакарном проводнику уврсте у (1.6), добија се следећи израз: 1 Imax Cu 1 Imax Al (1 Cu 0 ( Cu max 0)) (1 Al 0 ( Al max 0)) (1.63) Cu0 S Al 0 S На основу израза (1.63) могуће је израчунати максимално дозвољено струјно оптерећење проводника од алуминијума.

11 I I I I 1 ( 0) 1 ( 0) max Al Al 0 Cu 0 Cu max max Cu Cu0 Al 0 Al max 1 ( 0) Al 0 Cu0 Cu max max Al max Cu Cu0 1 Al 0 ( Al max 0) 8.93 A (1.64) (1.65) Специфичне електричне отпорности алуминијума и бакра на 140 степени, меродавне за кратак спој, износе: 1 8 Cu140 (1 Cu0 (140 0)) m (1.66) Cu0 1 (1.67) 8 Al140 (1 Al 0 (140 0)) m Al 0 Подужни топлотни капацитети бакарног и алуминијумског проводника износе: J CCu cpcu SCu (1.68) mk J CAl cpal S Al 4.57 (1.69) mk Термички процес који се одвија у току кратког споја сматра се адијабатским, тј. сматра се да се сва топлотна енергија генерисана у проводницима акумулише у истим. Пошто је примењена иста изолација, сматра се да су максималне температуре које се смеју достићи у току кратког споја једнаке за алуминијумски и бакарни проводник. Промену температуре бакарног проводника у току кратког споја описује следећа једначина: dcu Cu140 CCu PgCu I1sCu (1.70) dt S Интеграљењем једначине (1.70) добија се: max nm tks Cu140 Cu Cu 1sCu S 0 C d I dt (1.71) Cu140 CCu ( max nm ) I1sCu tks (1.7) S Једначина аналогна једначини (1.7) се може извести и за случај алуминијумског проводника: Al140 CAl ( max nm) I1sAl tks (1.73) S Дељењем једначине (1.73) једначином (1.7) добија се однос одговарајућих струја кратког споја: I1sAl CAl Cu (1.74) I C 1sCu Cu Al задатак Израз који описује промену температуре дуж ребра за хлађење гласи (видети 1. задатак са колоквијума одржаног ): mx mx ( x) C1e Ce a (1.75) Интеграционе константе које фигуришу у изразу (1.75) одређују се из граничних услова за базисе ребра: (0) b (1.76) d d S( ( L) a) S ( L) ( ( L) a) ( L) (1.77) dx dx Заменом (1.75) у (1.76) и (1.77) и решавањем тако добијеног система једначина, добијају се изрази за поједине интеграционе константе:

12 m ( b a) ( 1) C1 e m ch ( ml ) sh ( ml ) m ( b a) ( 1) ml C e m ch ( ml ) sh ( ml ) Заменом (1.78) и (1.79) у (1.75) добија се израз који описује промену температуре дуж ребра: ( b a) ( x) a ( mch[ m( Lx)] sh[ m( Lx)]) mch( ml) sh( ml) Укупна снага којом се топлота одводи преко ребра добија се на следећи начин: d ( ) (0) D uk ( b a ) m q S m th ml dx 4 mth( ml) Ефикасност ребра за хлађење дефинисана је изразом (1.36) и у конкретном случају износи: а) б) ml (1.78) (1.79) (1.80) (1.81)

13 ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Катедра за енергетске претвараче и погоне Испит из предмета Термички процеси у електроенергетици Испит траје максимално 180 минута Предметни наставник: Проф. др Зоран Радаковић 1. Написати општу температурну једначину у правоугаоном координатном систему за случај стационарног топлотног стања у хомогеној нелинеарној топлопроводној средини.. Нацртати дијаграм расподеле јачине зрачења (поларни дијаграм) идеалног сивог тела коефицијента сивоће 0.8 и температуре површи C? 3. Ако се електрични проводник начињен од бакра пресека 10 mm може оптеретити једносмерном струјом 36 А, коликом би се струјом могао оптеретити идентичан проводник са идентичном изолацијом и идентичним начином полагања ако би се уместо бакра проводник начинио од алуминијума? Специфична електрична проводност на 0 C износи 0 Cu = S / m, односно 0 Al = S / m, а коефицијент линеарног пораста специфичне отпорности са температуром Cu0 = C 1, односно Al0 = C 1 = 0 (1+ Cu0 ( - 0)). Одредити однос једносекундих струја кратког споја за проводнике од бакра и алуминијума ако је дозвољени пораст температура при кратком споју који настаје у тренутку дуготрајног номиналног оптерећења проводника 80 K (са 100 C на 180 C). Познати су подаци о материјалима: c Cu = 390 J/(kg 0 C), Cu = 8900 kg/m 3, односно c Al = 910 J/(kg 0 C), Al = 700 kg/m 3. При израчунавању користити упрошћење да је специфична електрична отпорност током кратког споја константна и једнака вредности која се има при 140 C. 4. Објаснити на који начин (када и каква мерења) се могу експериментално одредити фактори запрљања хладњака са стране једног и другог флуида, односно како се може квантификовати смањење укупног коефицијента преноса топлоте услед запрљања једне и друге стране хладњака. 5. Подаци о дистрибутивном енергетском уљном трансформатору: номинални губици услед оптерећења (у намотајима) P Cun = 6.5 kw, номинални губици у празном ходу (у језгру) P Fen = 1.3 kw, номинални пораст температуре горњег уља gun = 55 K, пораст средње температуре намотаја у односу на средњу температуру уља g n = 0 K, фактор најтоплије тачке H = 1.1, временска константа по којој се приближно може рачунати временски ток промене температуре горњег уља 3 сата, а пораста средње температуре намотаја у односу на средњу температуру уља 5 минута. Однос пораста температуре горњег уља и његове номиналне вредности ( gu / gun ) је једнак количнику губитака и номиналних губитака (P gu / P gun ) степенованом на 0.8. Идентична зависност важи и за разлику средње температуре намотаја и средње температуре уља (g / g n ), при чему је релевантан однос губитака у намотајима (P Cu / P Cun ). Колико износи номинални пораст температуре најтоплије тачке у односу на амбијент, а колико температура најтоплије тачке после једног часа у коме је оптерећење трансформатора 1.3 p.u., при чему је температура амбијента константна и износи 0 0 C?

14 Решења задатака 1. задатак Видети решење 1. задатка са испита одржаног Једина разлика је у томе што се тражи општа температурна једначина у устаљеном стању, односно одговарајући парцијални извод температуре по времену је једнак нули. x y z x y z q 0 v (1.8). задатак Видети решење. задатка са испита одржаног задатак Видети решење 3. задатка са испита одржаног задатак Номинални пораст температуре најтоплије тачке износи: H g K (1.83) hsn gun n Пораст температуре горњег уља који би се имао у устаљеном стању при релативном оптерећењу трансформатора од 1.3 p.u. износи: gu PCu P Fe PCun P Fen PCun P Fen gu gun gun PCun PFen PCun PFen PCun PFen K (1.84) Пораст средње температуре намотаја у односу на средњу температуру уља при истом оптерећењу у устаљеном стању износи: g P Cu P Cun g gn K (1.85) gn PCun PCun Пораст средње температуре намотаја у односу на средњу температуру уља се током прелазног процеса приближно мења по експоненцијалној функцији: / / / () (0) t nam nam nam (1 t g t g e g e ) g (1 e t ) (1.86) Пошто временска константа која описује промене пораста температуре намотаја у односу на уље износи 5 минута, може се сматрати да је пораст средње температуре намотаја у односу средњу температуру уља након сат времена једнак вредности која се има у устаљеном стању, тј. g(1h) g K (1.87) Вредност температуре најтоплије тачке је у току прелазног процеса описана следећом једначином: () t () t H g() t (1.88) hs gu При томе су промене пораста температуре горњег уља приближно описане релацијом: / / / () (0) t u (1 t u t e e ) (1 e t u ) (1.89) gu gu gu gu Вредност температуре најтоплије тачке сат времена након укључења трансформатора при оптерећењу једнаком 1.3 p.u. износи: (1.90) 1h/ hs (1h) hs (1h) a gu (1h) H g(1h) a = gu (1 e u ) H g a C

15 ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Катедра за енергетске претвараче и погоне Испит из предмета Термички процеси у електроенергетици Испит траје максимално 180 минута Предметни наставник: Проф. др Зоран Радаковић 1. Написати општу температурну једначину у правоугаоном координатном систему за случај стационарног топлотног стања у хомогеној нелинеарној топлопроводној средини.. Нацртати дијаграм расподеле јачине зрачења (поларни дијаграм) идеалног сивог тела коефицијента сивоће 0.8 и температуре површи C? 3. Ако се електрични проводник начињен од бакра пресека 10 mm може оптеретити једносмерном струјом 36 А, коликом би се струјом могао оптеретити идентичан проводник са идентичном изолацијом и идентичним начином полагања ако би се уместо бакра проводник начинио од алуминијума? Специфична електрична проводност на 0 C износи 0 Cu = S / m, односно 0 Al = S / m, а коефицијент линеарног пораста специфичне отпорности са температуром Cu0 = C 1, односно Al0 = C 1 = 0 (1+ Cu0 ( - 0)). Одредити однос једносекундих струја кратког споја за проводнике од бакра и алуминијума ако је дозвољени пораст температура при кратком споју који настаје у тренутку дуготрајног номиналног оптерећења проводника 80 K (са 100 C на 180 C). Познати су подаци о материјалима: c Cu = 390 J/(kg 0 C), Cu = 8900 kg/m 3, односно c Al = 910 J/(kg 0 C), Al = 700 kg/m 3. При израчунавању користити упрошћење да је специфична електрична отпорност током кратког споја константна и једнака вредности која се има при 140 C. 4. На слици је дата зависност топлотног отпора једног хладњака од његове дужине и снаге губитака компоненте коју хлади. За хлађење једне компоненте у којој се генеришу губици снагом 400 W је одабран хладњак дужине 150 mm. Пораст температуре најтоплије тачке компоненте у односу на околни ваздух износи 100 K. Колико би износио овај пораст температуре када да дужина хладњака била дупло већа (300 mm)? Израчунати пораст температуре и за случај хладњака дужине 150 mm и снагу губитака у компоненти од 100 W. 5. Објаснити како се отпорност намотаја практично користи за мерење његове температуре. Због чега овај принцип мерења није довољан да би се проверило да ли примењено конструктивно решење испуњава термичке критеријуме за примењену класу чврсте изолације? Да ли за температуру уља постоји максимално дозвољена температура, да ли се и како у огледу загревања из IEC стандарда проверава услов загревања уља.

16 Решења задатака: 1. задатак Видети решење 1. задатка са испита одржаног задатак Видети решење. задатка са испита одржаног задатак Видети решење 3. задатка са испита одржаног задатак Са слике се могу очитати вредности топлотног отпора хладњака за све случајеве од интереса: Rhl (400W,150mm) 0.05 K/W Rhl (400W,300mm) K/W R (100W,150mm) 0.4 K/W hl (1.91) Из податка да пораст температуре најтоплије тачке компоненте при снази губитака од 400W износи 100К уколико је употребљен хладњак дужине 150 mm, може се израчунати еквивалентни топлотни отпор провођењу топлоте кроз саму компоненту од места генерисања губитака до хлађене површине. (400W,150mm) ( (400W,150mm) ) hs hs Rhl Rkmp qgub Rkmp Rhl (400W,150mm) K/W (1.9) qgub На основу познатог топлотног отпора саме компоненте, топлотног отпора хладњака (очитаног за конкретан случај са одговарајућих карактеристика) и снаге губитака, одређује се пораст температуре најтоплије тачке компоненте за тражене случајеве: (400W,300mm) ( R (400W,300mm) R ) 400W=76K (1.93) hs hl kmp (100W,150mm) ( R (100W,150mm) R ) 100W=8.5K (1.94) hs hl kmp

17 ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Катедра за енергетске претвараче и погоне Испит из предмета Термички процеси у електроенергетици Испит траје максимално 180 минута Предметни наставник: Проф. др Зоран Радаковић 1. Наћи опште решење опште температурне једначине у правоугаоном координатном систему за случај стационарног топлотног стања у хомогеној линеарној топлопроводној средини у којој се одвија једнодимензиони пренос топлоте.. На истом дијаграму нацртати расподелу јачине зрачења (поларни дијаграм) идеалног црног тела температуре површи C и идеалног сивог тела емисивности 0.7 и температуре C. 3. Ако се електрични проводник начињен од бакра пресека 10 mm може оптеретити једносмерном струјом 36 А, коликом би се струјом могао оптеретити идентичан проводник са идентичном изолацијом и идентичним начином полагања ако би се уместо бакра проводник начинио од алуминијума? Специфична електрична проводност на 0 C износи 0 Cu = S / m, односно 0 Al = S / m, а коефицијент линеарног пораста специфичне отпорности са температуром Cu0 = C 1, односно Al0 = C 1 = 0 (1+ Cu0 ( - 0)). Одредити однос једносекундих струја кратког споја за проводнике од бакра и алуминијума ако је дозвољени пораст температура при кратком споју који настаје у тренутку дуготрајног номиналног оптерећења проводника 80 K (са 100 C на 180 C). Познати су подаци о материјалима: c Cu = 390 J/(kg 0 C), Cu = 8900 kg/m 3, односно c Al = 910 J/(kg 0 C), Al = 700 kg/m 3. При израчунавању користити упрошћење да је специфична електрична отпорност током кратког споја константна и једнака вредности која се има при 140 C. 4. Дати прецизну дефиницију топлотног отпора између две изотемичке површи чврстог тела. 5. Објаснити како се отпорност намотаја практично користи за мерење његове температуре. Због чега овај принцип мерења није довољан да би се проверило да ли примењено конструктивно решење испуњава термичке критеријуме за примењену класу чврсте изолације

18 Решења задатака:. задатак Површинска густина снаге зрачења са површи извора за црно тело износи: W qsc c c (600 73) (1.95) m Јачина зрачења по јединици површине извора у правцу нормале на површ извора износи за црно тело (видети задатак 18 из збирке): qsc W InSc, (1.96) msrad Површинска густина снаге зрачења са површи извора за сиво тело износи: W qss c s (700 73) (1.97) m Јачина зрачења по јединици површине извора у правцу нормале на површ извора износи за сиво тело (видети задатак 18 из збирке): qss W InSs, (1.98) msrad Пошто идеално црно и сиво тело зраче дифузионо, јачина зрачења у произвољном правцу који са нормалом на површ извора заклапа угао φ, дата је следећим изразом: I, S In, S cs (1.99) Дијаграм расподеле јачине зрачења приказан је на слици задатак Видети решење 3. задатка са испита одржаног

19 ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Катедра за енергетске претвараче и погоне Испит из предмета Термички процеси у електроенергетици Испит траје максимално 180 минута Предметни наставник: Проф. др Зоран Радаковић 1. Написати опште решење опште температурне једначине у цилиндричном координатном систему 1 1 r qv c p r r r r z z t за случај стационарног топлотног стања у хомогеној линеарној топлопроводној средини без извора топлоте у којој се температура мења по радијалној координати.. На истом дијаграму нацртати расподелу јачине зрачења (поларни дијаграм) идеалног црног тела температуре површи C и идеалног сивог тела емисивности 0.7 и температуре C. Одредити угао у односу на нормалу у коме је јачина зрачења сивог тела једнака јачини зрачења црног тела у правцу нормале. 3. Ако се електрични проводник начињен од бакра пресека 10 mm може оптеретити једносмерном струјом 36 А, коликом би се струјом могао оптеретити идентичан проводник са идентичном изолацијом и идентичним начином полагања ако би се уместо бакра проводник начинио од алуминијума? Специфична електрична проводност на 0 C износи 0 Cu = S / m, односно 0 Al = S / m, а коефицијент линеарног пораста специфичне отпорности са температуром Cu0 = C 1, односно Al0 = C 1 = 0 (1+ Cu0 ( - 0)). Одредити однос једносекундих струја кратког споја за проводнике од бакра и алуминијума ако је дозвољени пораст температура при кратком споју који настаје у тренутку дуготрајног номиналног оптерећења проводника 80 K (са 100 C на 180 C). Познати су подаци о материјалима: c Cu = 390 J/(kg 0 C), Cu = 8900 kg/m 3, односно c Al = 910 J/(kg 0 C), Al = 700 kg/m 3. При израчунавању користити упрошћење да је специфична електрична отпорност током кратког споја константна и једнака вредности која се има при 140 C. 4. Дати графички приказ промене температуре уља у намотајима, уља у радијатору и изолације проводника по координати висине. Јасно означити карактеристичне температуре уља и изолације. 5. Објаснити и нацртати топлотну шему трансформатора са два чвора и објаснити њене елементе. Навести типичне зависности топлотних проводности од разлика температура. Колико износе порасти температура уља и намотаја при раду трансформатора на мрежи и константном релативном струјном оптерећењу K? Сматрати да су познати сви елементи топлотне шеме, као и номинални губици у намотајима (P 1 ) и у језгру и конструктивним деловима трансформатора (P ); сматрати да се снага P не мења са оптерећењем.

20 Решења задатака:. задатак Видети решење. задатка са испита одржаног Угао под којим је зрачење сивог тела једнако јачини зрачења црног тела у правцу нормале износи: InSc, I, Ss In, Ss cs In, Sc =arccs.1 (1.100) I 3. задатак Видети решење 3. задатка са испита одржаног nss,

21 ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Катедра за енергетске претвараче и погоне Први колоквијум (први термин) из предмета Термички процеси у електроенергетици Колоквијум траје максимално 150 минута Предметни наставник: Проф. др Зоран Радаковић 1. Раван зид се састоји из три слоја, израђених од различитих материјала А, B и C. У слоју B се по запремини генерише топлота запреминском густином снаге x ( qv( x) qv0 L B 300 W/(m K) L 30mm 75 W/(mK) C 50 W/(mK) A u 3 3 qv W/m ). Димензије и топлотне x u qv( x) qv0 v LB проводности слојева су дате на слици 1. Гранична површ слоја А се хлади уљем непознате температуре ( u ), уз коефицијент L A 0 L x B LB LC преноса топлоте струјањем u 300 W/(m K), а гранична површ слоја C се хлади водом температуре v 30 C, при чему коефицијент преласка топлоте струјањем зависи од разлике температура 0.5 граничне површи и воде ( 3 ) на следећи начин: v v( ) v0 ( /0) ( v W/(m K) ). Одредити непознату температуру уља тако да се тачно четвртина укупне снаге генерисане у слоју B преноси на уље. Колико износе температуре 0, 1, 3? /.5 поена/ Колико износи и максимална температура слоја B. /0.5 наградних поена/. Одредити укупни топлотни отпор између флуида који великом брзином протиче кроз металну цев кружног попречног пресека спољашњег пречника 40 mm и амбијенталног ваздуха. Може се сматрати да је отпор преласку топлоте струјањем са флуида на унутрашњи зид цеви занемарљиво мали, као и отпор провођењу топлоте кроз цев. Око цеви се поставља слој изолације топлотне проводности = 0. W / (m K) и дебљине 10 mm. Коефицијент преласка топлоте са спољне површи изолације на околни ваздух износи = 8.5 W / (m K). Израз за градијент температуре у 1 цилиндричном координатном систему гласи grad ir i iz. /.5 поена/ r r z A 50 W/(mK) B L 100mm B L 30mm C v 30 C 3. Ако је потребно време загревања воде у бојлеру (са 0 0 C на 75 0 C) запремине 80 литара грејачем снаге kw 175 минута, после ког времена од искључења грејача ће температура воде у бојлеру да опадне са почетних 75 0 C на 45 0 C? Сматрати да је температура амбијента 0 0 C и да је снага преноса топлоте од воде ка амбијенту сразмерна разлици температуре воде и амбијента. Густина воде износи v = 1000 kg/m 3, специфични топлотни капацитет воде c pv = 400 J/(kgK), специфични топлотни капацитет металног казана c pk = 474 J/(kg K), а његова тежина c pk = 0 kg. Топлотни капацитет изолације се може занемарити. /.5поена/ 4. Написати дефинициони израз за фактор виђења између површи за коју се може сматрати да је тачкаста и површи коначне величине. Полазећи од опште дефиниције фактора виђења између две површи, објаснити који је критеријум да се нека површ може сматрати тачкастом. /.5 поена/

22 Решења задатака: 1. задатак Укупна снага којом се топлота генерише у области B добија се интеграцијом запреминске густине снаге по запремини области: L B qv0 S qgenb qv dv qv ( x) Sdx ( LB 0) qv0 SLB (1.101) L B x0 B L 30mm A L 100mm B L 30mm C q BA qb C u 300 W/(m K) u 50 W/(mK) A 75 W/(mK) C 50 W/(mK) B x qv( x) qv0 L B 30 C v v L A 0 LB LB LC Слика 1 x На основу услова задатка да се четвртина снаге генерисане у области B преноси на уље, снаге којима се енергија преноси из области B ка области A ( qb A) и из области B ка области C ( qb C ) (слика 1) износе: 1 1 qba qgenb qv0 SLB 4 4 (1.10) 3 3 qbc qgenb qba qgenb qv0 SLB 4 4 С обзиром да се посматра се устаљено стање, без генерисања топлоте у области C, целокупна снага која се из области B пренесе ка области C се преноси струјањем на воду. На основу тога се одређује температура 3 ( 3 v ): v0 S 1.5 qstrujanja _ v qbc v( ) S (1.103) qbc 0 3qv0 LB0 19 C (1.104) v0s 4v0 3v 3 v 49 C (1.105) LC 3 qbc RC qbc (1.106) C S LC 3 qv0 LB LC 3 qbc C (1.107) C S 4 C Расподела температуре у области B добија се решавањем опште температурне једначине која за поменуту област има следећи облик:

23 d B q ( ) 0 v x dx (1.108) d qv( x) qv0 x dx B B LB (1.109) Њено опште решење се добија двоструком интеграцијом: 3 qv0 x ( x) 3BLB C1xC (1.110) Интеграционе константе које фигуришу у (1.110) могу се одредити из граничних услова за десну граничну површ слоја B (на тој граничној површи познајемо и вредност температуре и њен градијент у овом случају извод по x координати). ( LB _) d (1.111) B ( LB _) S qbc dx Након одређивања интеграционих константи, и уврштавањем њихових вредности у једначину (1.110) може се добити температура 1. 1 (0) C C (1.11) Остале непознате температуре се добијају на следећи начин: 10 RA qba 0 1RA qba C (1.113) qb A q B A u S ( 0 u) u C u S (1.114) Вредност x координате на којој се постиже максимална температура у области B (x * ) може се добити диференцирањем расподеле температуре која је дата изразом (1.110) и изједначавањем добијеног израза са нулом. Потом се заменом из (1.110) за тако добијену вредност x * добија максимална температура у области B. * L x B 50mm (1.115) * max B ( x ) C (1.116). задатак Укупан топлотни отпор је збир топлотних отпора провођењу кроз изолацију и струјању на спољашњој површи изолације. Топлотни отпор изолације по јединици дужине износи: 1 D Rizl ln 0.37 Km/W (1.117) D оплотни отпор услед струјања на спољашњој површи изолације износи: Укупан топлотни отпор износи: R strujanja Km/W ( D ) (1.118) R R R Km/W (1.119) strujanja За извођење израза (1.117) видети задатак 3 са рачунских вежби. izl

24 3. задатак Топлотна шема која описује наведени проблем је приказана на слици. vde P prensa R izlacije P g P akum C vde C kazana R strujanja Слика a Топлотни капацитет казана и воде износи: C Ckazana Cvde mk cpk V V cpv kj/k (1.10) Промена пораста температуре воде у бојлеру у односу на амбијент описана је следећом диференцијалном једначином: d C P g dt R (1.11) Сређивање једначине (1.11) се добија: d R C R Pg dt (1.1) d P g dt C (1.13) где је са τ означена временска константа загревања (хлађења): R C (1.14) Решење диференцијалне једначине (1.13) гласи: t () t 0 e stac (1 e ) (1.15) 0 - пораст температуре воде у тренутку t=0 stac - пораст температуре воде у устаљеном стању које би наступило када би загревање трајало неограничено дуго. У посматраном случају загревања воде са 0 о С на 75 о С, величине које фигуришу у изразу (1.15) износе: о 0 0 С (1.16) stac P g (1.17) C Заменом (1.16) и (1.17) у (1.15) и посматрањем тренутка у коме вода достиже температуру 75 о С (тренутак у коме се грејач искључује 175 минута након почетка загревања), може се одредити временска константа загревања, а самим тим и топлотни отпор према амбијенту. t * t * * ( t ) 55 C Pg (1 e ) (1.18) C Једначина (1.18) је трансцедентна по τ и може се решити итеративним поступком, датим једначином (1.19).

25 * C t Pg (1exp( )) k 1 * k (1.19) Узимањем почетног погађања τ=3h, након довољног броја итерација добија се приближна вредност временске константе: h (1.130) Време хлађења воде са 75 о С на 45 о С одређује се помоћу следећег израза (изведен у задатку 6 са рач. вежби): * 0 stac 55 0 t ln h ln 11.3h (1.131) * 5 0 stac

26 ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Катедра за енергетске претвараче и погоне Први колоквијум (други термин) из предмета Термички процеси у електроенергетици Колоквијум траје максимално 150 минута За сваки задатак се добија.5 поена Предметни наставник: Проф. др Зоран Радаковић L 30mm L 100mm L 30mm A B C 1. Раван зид се састоји из три слоја, израђених од различитих материјала А, B и C. У слоју B се по запремини генерише топлота q su запреминском густином снаге v B 75 W/(mK) C 50 W/(mK) A 50 W/(mK) u 300 W/(m K) x 3 3 x v 30 C qv( x) qv0 ( qv W/m ). qv( x) qv0 u LB LB Димензије и топлотне проводности слојева су L дате на слици 1. Гранична површ слоја А се A 0 L x B LB LC хлади водом температуре v 0 C, при чему коефицијент преласка топлоте струјањем зависи од разлике температура граничне површи и воде ( v ) на следећи начин: v( ) v0 ( /0) v W/(m K). Гранична површ слоја C се загрева уљем непознате температуре ( u ), уз коефицијент преноса топлоте струјањем u 300 W/(m K). Познато је да се топлотна енергија преноси са уља на зид површинском густином снаге qsu 10 kw/m. Oдредити температуру уља ( u ), температуру граничне површи слоја C која се загрева уљем ( 3 ), температурe леве и десне граничне површи слоја B ( 1 и ), температуру граничне хлађене површи слоја A ( 0 ) и максималну температуру слоја B.. Извести израз за топлотни отпор између унутрашње површи двослојног сферног зида (полупречник унутрашње лопте r u ) и флуида који струја са спољашње површи сферичног зида (полупречник спољашње лопте r s ). Топлотна проводност материјала од кога је сачињен зид у зони између r u и r z износи λ 1, а у зони између r z и r s износи λ. Коефицијент преласка топлоте струјањем са спољашње стране сфере на флуид 1 1 износи. Израз за градијент у сферном координатном систему: grad ir i i r r rsin 3. Навести карактеристике идеалног сивог тела. 4. Одредити фактор виђења дела лопте (површ ) са површи 1. Површ 1 се може 1 сматрати бесконачно малом. Задатак решити посматрањем равне површи диска добијене еквивалентирањем задатог дела површи лопте диском за који би се имао исти фактор виђења. Решења задатака: a=75mm r=10mm

27 1.задатак Укупна снага којом се топлота генерише у области B добија се интеграцијом запреминске густине снаге по запремини области: L B qv0 S qv0slb qgenb qv dv qv ( x) Sdx ( LB 0) (1.13) L B x0 B Снага којом се топлота преноси са уља на зид износи: q q S (1.133) ulja Снага којом се топлота преноси од области B ка области А, и даље ка води, једнака је збиру снаге којом се топлота генерише у области B и снаге којом се топлота преноси са уља на зид. qv0 S LB qba qgenb qulja qsu S (1.134) С обзиром да се посматра се устаљено стање, без генерисања топлоте у области А, целокупна снага која се из области B пренесе ка области А се преноси струјањем на воду. На основу тога се одређује температура 0 ( 0 v ): v0 S 1.5 qstrujanja _ v qba v ( ) S (1.135) qv0 LB q 0 ( qsu) 0 BA 0K v0 S v0 (1.136) 0v 0 v 40 C (1.137) LA 10 qbara qba A S (1.138) LA qv0 LB LA 1 0 qb A 0 ( qsu) 5 C A S A (1.139) Расподела температуре у области B добија се решавањем опште температурне једначине која за поменуту област има следећи облик: d B q ( ) 0 v x dx (1.140) d qv( x) qv0 x dx B B LB (1.141) Њено опште решење се добија двоструком интеграцијом: 3 qv0 x ( x) 6BLB C1xC (1.14) Интеграционе константе које фигуришу у (1.14) могу се одредити из граничних услова за леву граничну површ слоја B (на тој граничној површи познајемо и вредност температуре и њен градијент у овом случају извод по x координати). (0) 1 d (1.143) B (0) S qba dx 3 qv0 0 (0) C10 C C 1 5 C 6 L (1.144) B B su

28 d q 0 q SL q L q K (0) ( ) (1.145) m v0 v0 B v0 B su B S B S C1 qsu S C1 dx BLB B B Уврштавањем вредности интеграционих константи у једначину (1.14) може се добити температура. 3 qv0 LB ( LB) ( x) C1LB C 78. C (1.146) 6B Остале непознате температуре се добијају на следећи начин: 3 R q 3 R q 84. C (1.147) q C ulja C ulja ulja ulja u S( u 3) u C u S q (1.148) 4. задатак S 1 a l L S b r еквивалентни диск Еквивалентни диск за који се од стране мале површи има исти фактор виђења као за полусферу, приказан је на слици; овај диск се са мале површи види под истим просторним углом као површ полусфере. Полупречник еквивалентног диска (b) и његово растојање од мале површи (L) рачунају се на следећи начин: l ( ar) r a ar (1.149) r a ar sin cs ar ar blsin a ar a r r (1.150) (1.151) a ar a ar Llcs a ar (1.15) ar ar Израз за фактор виђења диска пречника b са мале површи лоциране на оси диска на растојању L гласи (видети задатак 4 из збирке): ( a ar) r 4 b ( a r) r r F (1.153) 4L 4b ( a ar) ( a ar) r a arr ( ar) ( ar) ( ar)

29 ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Катедра за енергетске претвараче и погоне Други колоквијум (први термин) из предмета Термички процеси у електроенергетици Колоквијум траје максимално 150 минута За сваки задатак се добија.5 поена Предметни наставник: Проф. др Зоран Радаковић 1. Поставити диференцијалну једначину и граничне услова за ребро за хлађење квадратног попречног пресека странице а = 3 cm, дужине L = 10 cm, направљено од материјала специфичне топлотне проводности λ = 177 W / (m K). Температура базиса ребра који је постављен на тело које се хлади износи ϑ b = C. Ребро се хлади природним струјањем ваздуха температуре ϑ a = 0 0 C, при чему је коефицијент преласка топлоте са површи омотача ребра, температуре, α = C 1 ( - ϑ a ) n1. Kоефицијент преласка топлоте са вертикалне површи квадрата странице а температуре износи α k = C ( - ϑ a ) n.. Одредити дозвољену једносекундну струју кратког споја за проводник од бакра површине попречног пресека 95 mm ако је максимална температура изолације 180 C, а кратак спој настаје у хладном стању (температура 0 C). Познате су карактеристике бакра: c Cu = 390 J/(kg 0 C), Cu = 8900 kg/m 3, специфична електрична проводност на 0 C 0 Cu = S / m и коефицијент линеарног пораста специфичне електричне отпорности са температуром Cu0 = C 1. При прорачуну сматрати да је термички процес по настанку кратког споја адијабатски. 3. Полазећи од познатог дијаграма расподеле температуре уља и намотаја по висини трансформатора са ODAF хлађењем када се он хлади помоћу 5 хладњака (укључене пумпе и вентилатори на 5 хладњака), нацртати дијаграм расподеле температура када се укључи још један (шести) хладњак (са својим пумпама и вентилаторима). Сматрати да су губици при радном режиму са 5 и са 6 хладњака исти. Усвојити следеће апроксимације и претпоставке: а) да се проток уља кроз сваки од хладњака не мења после укључења шестог хладњака, б) да се однос протока уља кроз намотаје не мења са променом укупног протока уља, в) да је снага преноса топлоте преко хладњака при константном протоку сразмерна порасту температуре горњег уља у односу на амбијент, г) да је количник (разлика средње температуре намотаја и средње температуре уља у намотају) / (снага губитака у намотају) приближно обрнуто сразмеран брзини струјања уља на степен 0.7, д) да се фактор најтоплије тачке намотаја не мења са укључењем шестог хладњака, ђ) да се физичке карактеристике уља не мењају у радном режиму хлађења са 5 и са 6 хладњака. Препорука: као прву тачку дијаграма за случај 6 хладњака формирати температуру уља на уласку у радијатор при томе користити став в). Неопходно је навести вредност сваке компоненте (разлике температура) на дијаграму, при чему их треба исказати преко познатих вредности разлика температура за случај да се трансформатор хлади помоћу пет хладњака. 4. Објаснити како се отпорност намотаја практично користи за мерење средње температуре намотаја. Нацртати начин везивања и написати преносну функцију аналогног RC филтра за елиминисање шума при мерењу једносмерне струје код UI методе континуираног праћења отпора краткоспојеног намотаја трансформатора током огледа загревања.

30 Решења задатака: 1.задатак Биланс снага за елементарни део ребра дужине dx гласи: q( x dx) dq q( x) (1.154) q(x) снага која се преноси провођењем кроз попречни пресек ребра на позицији x dq strujanja елементарна снага која се струјањем одводи са омотача ребра дужине dx Снага која се одводи струјањем са елементарног дела ребра дужине dx описана је следећим изразом: 11 ( ( ) ) ( ( ) ) n dq x ds C x 4a dx (1.155) strujanja strujanja 0 a 1 a Заменом (1.155) у (1.154) добија се следећа једначина: qx ( dx) qx ( ) 11 4 a C1 ( ( x) ) n a (1.156) dx dq ( ( ) ) n ac x a (1.157) dx Снага која се преноси провођењем кроз попречни пресек ребра дата је следећим изразом: d d q S a (1.158) dx dx Заменом (1.158) у једначину (1.157) добија се диференцијална једначина која описује промену температуре дуж ребра: dq d d d n11 ( a ) a 4 ac 1 ( ( x) a ) dx dx dx dx (1.159) d 4C1 n11 ( ( x) ) a dx a Гранични услови се за крајеве ребра и гласе: ( x 0) b n 1 d (1.160) k ( ( x L) a) C ( ( x L) a) ( x L) dx.задатак Пошто се термички процес по настанку кратког споја сматра адијабатским, занемарује се снага којом се топлота размењује са околином у току кратког споја и сматра да се целокупна топлотна енергија генерисана у том периоду акумулира у проводнику. Оваква претпоставка је при проверама загревања у току кратког споја на страни сигурности, тј. стварно загревање проводника у току кратког споја je мало мање од тако израчунатог. Снага којом се топлотна енергија акумулира у бакру једнака је снази којом се топлота генерише услед Џулових губитака. P P (1.161) akum Подужна снага којом се топлотна енергија генерише у проводнику дата је изразом 1 I1s max Pgen (1 Cu0 ( Cu 0)) (1.16) Cu0 SCu Подужна снага којом се енергија акумулише у проводнику дата је изразом dcu Pakum CCu (1.163) dt Подужни топлотни капацитет проводника је једнак J CCu Cu SCu cpcu (1.164) mk gen

Први колоквијум (први термин) из предмета Термички процеси у електроенергетици

Први колоквијум (први термин) из предмета Термички процеси у електроенергетици ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Катедра за енергетске претвараче и погоне Први колоквијум (први термин) из предмета Термички процеси у електроенергетици Колоквијум траје максимално 5 минута

Διαβάστε περισσότερα

Енергетски трансформатори рачунске вежбе

Енергетски трансформатори рачунске вежбе 16. Трофазни трансформатор снаге S n = 400 kva има временску константу загревања T = 4 h, средњи пораст температуре после једночасовног рада са номиналним оптерећењем Â " =14 и максимални степен искоришћења

Διαβάστε περισσότερα

ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Катедра за енергетске претвараче и погоне Други колоквијум први термин из предмета Термички процеси у електроенергетици Колоквијум траје максимално 50 минута

Διαβάστε περισσότερα

налазе се у диелектрику, релативне диелектричне константе ε r = 2, на међусобном растојању 2 a ( a =1cm

налазе се у диелектрику, релативне диелектричне константе ε r = 2, на међусобном растојању 2 a ( a =1cm 1 Два тачкаста наелектрисања 1 400 p и 100p налазе се у диелектрику релативне диелектричне константе ε на међусобном растојању ( 1cm ) као на слици 1 Одредити силу на наелектрисање 3 100p када се оно нађе:

Διαβάστε περισσότερα

b) Израз за угиб дате плоче, ако се користи само први члан реда усвојеног решења, је:

b) Израз за угиб дате плоче, ако се користи само први члан реда усвојеног решења, је: Пример 1. III Савијање правоугаоних плоча За правоугаону плочу, приказану на слици, одредити: a) израз за угиб, b) вредност угиба и пресечних сила у тачки 1 ако се користи само први члан реда усвојеног

Διαβάστε περισσότερα

Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ.

Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ. VI Савијање кружних плоча Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама и ϕ слика 61 Диференцијална једначина савијања кружне плоче је: ( ϕ) 1 1 w 1 w 1 w Z, + + + + ϕ ϕ K Пресечне

Διαβάστε περισσότερα

ЕНЕРГЕТСКИ ТРАНСФОРМАТОРИ (13Е013ЕНТ) јануар 2017

ЕНЕРГЕТСКИ ТРАНСФОРМАТОРИ (13Е013ЕНТ) јануар 2017 ЕНЕРГЕТСКИ ТРАНСФОРМАТОРИ (1Е1ЕНТ) јануар 17 Трофазни уљни дистрибутивни трансформатор има следеће номиналне податке: S = kv, U 1 /U = 1 x%/.4 kv, 5 Hz, спрега Dy5, P k =.6 kw, u k = 5 %, P = 4 W, j =

Διαβάστε περισσότερα

Ротационо симетрична деформација средње површи ротационе љуске

Ротационо симетрична деформација средње површи ротационе љуске Ротационо симетрична деформација средње површи ротационе љуске слика. У свакој тачки посматране средње површи, у општем случају, постоје два компонентална померања: v - померање у правцу тангенте на меридијалну

Διαβάστε περισσότερα

ЕНЕРГЕТСКИ ТРАНСФОРМАТОРИ (13Е013ЕНТ) - септембар 2018

ЕНЕРГЕТСКИ ТРАНСФОРМАТОРИ (13Е013ЕНТ) - септембар 2018 Универзитет у Београду Електротехнички факултет Катедра за енергетске претвараче и погоне ЕНЕРГЕТСКИ ТРАНСФОРМАТОРИ (3Е03ЕНТ) - септембар 08 Трофазни уљни дистрибутивни индустријски трансформатор има номиналне

Διαβάστε περισσότερα

Количина топлоте и топлотна равнотежа

Количина топлоте и топлотна равнотежа Количина топлоте и топлотна равнотежа Топлота и количина топлоте Топлота је један од видова енергије тела. Енергија коју тело прими или отпушта у топлотним процесима назива се количина топлоте. Количина

Διαβάστε περισσότερα

РЈЕШЕЊА ЗАДАТАКА СА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА Електријада 2004

РЈЕШЕЊА ЗАДАТАКА СА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА Електријада 2004 РЈЕШЕЊА ЗАДАТАКА СА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА Електријада 004 ТРАНСФОРМАТОРИ Tрофазни енергетски трансформатор 100 VA има напон и реактансу кратког споја u 4% и x % респективно При номиналном оптерећењу

Διαβάστε περισσότερα

2. Наставни колоквијум Задаци за вежбање ОЈЛЕРОВА МЕТОДА

2. Наставни колоквијум Задаци за вежбање ОЈЛЕРОВА МЕТОДА . колоквијум. Наставни колоквијум Задаци за вежбање У свим задацима се приликом рачунања добија само по једна вредност. Одступање појединачне вредности од тачне вредности је апсолутна грешка. Вредност

Διαβάστε περισσότερα

г) страница aa и пречник 2RR описаног круга правилног шестоугла јесте рац. бр. јесу самерљиве

г) страница aa и пречник 2RR описаног круга правилног шестоугла јесте рац. бр. јесу самерљиве в) дијагонала dd и страница aa квадрата dd = aa aa dd = aa aa = није рац. бр. нису самерљиве г) страница aa и пречник RR описаног круга правилног шестоугла RR = aa aa RR = aa aa = 1 јесте рац. бр. јесу

Διαβάστε περισσότερα

предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА

предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА Висока техничка школа струковних студија у Нишу предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА Садржај предавања: Систем

Διαβάστε περισσότερα

Колоквијум траје 150 минута. Дозвољено је поседовање само једне свеске за рад и концепт. Прецртати оно што није за преглед.

Колоквијум траје 150 минута. Дозвољено је поседовање само једне свеске за рад и концепт. Прецртати оно што није за преглед. Универзитет у Београду, Електротехнички факултет, Катедра за енергетске претвараче и погоне ЕНЕРГЕТСКИ ТРАНСФОРМАТОРИ (3Е3ЕНТ) Колоквијум децембар 8. Трофазни уљни енергетски трансформатор има следеће

Διαβάστε περισσότερα

Писмени испит из Метода коначних елемената

Писмени испит из Метода коначних елемената Београд,.0.07.. За приказани билинеарни коначни елемент (Q8) одредити вектор чворног оптерећења услед задатог линијског оптерећења p. Користити природни координатни систем (ξ,η).. На слици је приказан

Διαβάστε περισσότερα

Слика 1. Слика 1.2 Слика 1.1

Слика 1. Слика 1.2 Слика 1.1 За случај трожичног вода приказаног на слици одредити: а Вектор магнетне индукције у тачкама А ( и ( б Вектор подужне силе на проводник са струјом Систем се налази у вакууму Познато је: Слика Слика Слика

Διαβάστε περισσότερα

Теорија електричних кола

Теорија електричних кола др Милка Потребић, ванредни професор, Теорија електричних кола, вежбе, Универзитет у Београду Електротехнички факултет, 7. Теорија електричних кола i i i Милка Потребић др Милка Потребић, ванредни професор,

Διαβάστε περισσότερα

10.3. Запремина праве купе

10.3. Запремина праве купе 0. Развијени омотач купе је исечак чији је централни угао 60, а тетива која одговара том углу је t. Изрази површину омотача те купе у функцији од t. 0.. Запремина праве купе. Израчунај запремину ваљка

Διαβάστε περισσότερα

1.2. Сличност троуглова

1.2. Сличност троуглова математик за VIII разред основне школе.2. Сличност троуглова Учили смо и дефиницију подударности два троугла, као и четири правила (теореме) о подударности троуглова. На сличан начин наводимо (без доказа)

Διαβάστε περισσότερα

Ваљак. cm, а површина осног пресека 180 cm. 252π, 540π,... ТРЕБА ЗНАТИ: ВАЉАК P=2B + M V= B H B= r 2 p M=2rp H Pосн.пресека = 2r H ЗАДАЦИ:

Ваљак. cm, а површина осног пресека 180 cm. 252π, 540π,... ТРЕБА ЗНАТИ: ВАЉАК P=2B + M V= B H B= r 2 p M=2rp H Pосн.пресека = 2r H ЗАДАЦИ: Ваљак ВАЉАК P=B + M V= B H B= r p M=rp H Pосн.пресека = r H. Површина омотача ваљка је π m, а висина ваљка је два пута већа од полупрчника. Израчунати запремину ваљка. π. Осни пресек ваљка је квадрат површине

Διαβάστε περισσότερα

Писмени испит из Теорије површинских носача. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама.

Писмени испит из Теорије површинских носача. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама. Београд, 24. јануар 2012. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама. dpl = 0.2 m P= 30 kn/m Линијско оптерећење се мења по синусном закону: 2. За плочу

Διαβάστε περισσότερα

Закони термодинамике

Закони термодинамике Закони термодинамике Први закон термодинамике Први закон термодинамике каже да додавање енергије систему може бити утрошено на: Вршење рада Повећање унутрашње енергије Први закон термодинамике је заправо

Διαβάστε περισσότερα

5.2. Имплицитни облик линеарне функције

5.2. Имплицитни облик линеарне функције математикa за VIII разред основне школе 0 Слика 6 8. Нацртај график функције: ) =- ; ) =,5; 3) = 0. 9. Нацртај график функције и испитај њен знак: ) = - ; ) = 0,5 + ; 3) =-- ; ) = + 0,75; 5) = 0,5 +. 0.

Διαβάστε περισσότερα

ЕНЕРГЕТСКИ ТРАНСФОРМАТОРИ (13Е013ЕНТ) колоквијум новембар 2016.

ЕНЕРГЕТСКИ ТРАНСФОРМАТОРИ (13Е013ЕНТ) колоквијум новембар 2016. ЕНЕРГЕТСКИ ТРАНСФОРМАТОРИ (1Е01ЕНТ) колоквијум новембар 016. Трофазни уљни трансформатор са номиналним подацима: S = 8000 kva, 1 / 0 = 5 / 6. kv, f = 50 Hz, спрега Yd5, испитан је у огледима празног хода

Διαβάστε περισσότερα

ЕНЕРГЕТСКИ ТРАНСФОРМАТОРИ (13Е013ЕНТ) Септембар 2017.

ЕНЕРГЕТСКИ ТРАНСФОРМАТОРИ (13Е013ЕНТ) Септембар 2017. Универзитет у Београду Електротехнички факултет Катедра за енергетске претвараче и погоне ЕНЕРГЕТСКИ ТРАНСФОРМАТОРИ (ЕЕНТ) Септембар 7. Трофазни уљни дистрибутивни трансформатор има номиналне податке:

Διαβάστε περισσότερα

ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 2 (13Е013ЕП2) октобар 2016.

ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 2 (13Е013ЕП2) октобар 2016. ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ (3Е03ЕП) октобар 06.. Батерија напона B = 00 пуни се преко трофазног полууправљивог мосног исправљача, који је повезан на мрежу 3x380, 50 Hz преко трансформатора у спрези y, са преносним

Διαβάστε περισσότερα

МАТРИЧНА АНАЛИЗА КОНСТРУКЦИЈА

МАТРИЧНА АНАЛИЗА КОНСТРУКЦИЈА Београд, 21.06.2014. За штап приказан на слици одредити најмању вредност критичног оптерећења P cr користећи приближан поступак линеаризоване теорије другог реда и: а) и један елемент, слика 1, б) два

Διαβάστε περισσότερα

4. ГУБИЦИ СНАГЕ, СТЕПЕН ИСКОРИШЋЕЊА И ПРОМЕНА НАПОНА

4. ГУБИЦИ СНАГЕ, СТЕПЕН ИСКОРИШЋЕЊА И ПРОМЕНА НАПОНА Делове текста између маркера и прочитати информативно (из тог дела градива се неће постављати питања на испиту) 4. ГУБИЦИ СНАГЕ, СТЕПЕН ИСКОРИШЋЕЊА И ПРОМЕНА НАПОНА 4. 1. ГУБИЦИ У ГВОЖЂУ О губицима у гвожђу

Διαβάστε περισσότερα

Универзитет у Крагујевцу Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву Катедра за основне машинске конструкције и технологије материјала

Универзитет у Крагујевцу Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву Катедра за основне машинске конструкције и технологије материјала Теоријски део: Вежба број ТЕРМИЈСКА AНАЛИЗА. Термијска анализа је поступак који је 903.год. увео G. Tamman за добијање криве хлађења(загревања). Овај поступак заснива се на принципу промене топлотног садржаја

Διαβάστε περισσότερα

Слика 1 Ако се са RFe отпорника, онда су ова два температурно зависна отпорника везана на ред, па је укупна отпорност,

Слика 1 Ако се са RFe отпорника, онда су ова два температурно зависна отпорника везана на ред, па је укупна отпорност, Температурно стабилан отпорник састоји се од два једнака цилиндрична дела начињена од различитих материјала (гвожђе и графит) У ком односу стоје отпорности ова два дела отпорника ако се претпостави да

Διαβάστε περισσότερα

Теорија електричних кола

Теорија електричних кола Др Милка Потребић, ванредни професор, Теорија електричних кола, вежбе, Универзитет у Београду Електротехнички факултет, 7. Теорија електричних кола Милка Потребић Др Милка Потребић, ванредни професор,

Διαβάστε περισσότερα

Теорија електричних кола

Теорија електричних кола Др Милка Потребић, ванредни професор, Теорија електричних кола, предавања, Универзитет у Београду Електротехнички факултет, 07. Вишефазне електричне системе је патентирао српски истраживач Никола Тесла

Διαβάστε περισσότερα

6.5 Површина круга и његових делова

6.5 Површина круга и његових делова 7. Тетива је једнака полупречнику круга. Израчунај дужину мањег одговарајућег лука ако је полупречник 2,5 сm. 8. Географска ширина Београда је α = 44 47'57", а полупречник Земље 6 370 km. Израчунај удаљеност

Διαβάστε περισσότερα

6.2. Симетрала дужи. Примена

6.2. Симетрала дужи. Примена 6.2. Симетрала дужи. Примена Дата је дуж АВ (слика 22). Тачка О је средиште дужи АВ, а права је нормална на праву АВ(p) и садржи тачку О. p Слика 22. Права назива се симетрала дужи. Симетрала дужи је права

Διαβάστε περισσότερα

TAЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА

TAЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА TЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА Два тачкаста наелектрисања оптерећена количинама електрицитета и налазе се у вакууму као што је приказано на слици Одредити: а) Вектор јачине електростатичког поља у тачки А; б) Електрични

Διαβάστε περισσότερα

Делове текста између маркера ТЕМПЕРАТУРА КАО ПАРАМЕАР КОЈИ ОДРЕЂУЈЕ НОМИНАЛНУ СНАГУ

Делове текста између маркера ТЕМПЕРАТУРА КАО ПАРАМЕАР КОЈИ ОДРЕЂУЈЕ НОМИНАЛНУ СНАГУ Делове текста између маркера и прочитати информативно (из тог дела градива се неће постављати питања на испиту) 5. ЗАГРЕВАЊЕ ТРАНСФОРМАТОРА 5. 1. ТЕМПЕРАТУРА КАО ПАРАМЕАР КОЈИ ОДРЕЂУЈЕ НОМИНАЛНУ СНАГУ

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ УПУТСТВО ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ ОПШТА УПУТСТВА 1. Сваки

Διαβάστε περισσότερα

ОБЛАСТИ: 1) Тачка 2) Права 3) Криве другог реда

ОБЛАСТИ: 1) Тачка 2) Права 3) Криве другог реда ОБЛАСТИ: ) Тачка ) Права Jov@soft - Март 0. ) Тачка Тачка је дефинисана (одређена) у Декартовом координатном систему са своје две коодринате. Примери: М(5, ) или М(-, 7) или М(,; -5) Jov@soft - Март 0.

Διαβάστε περισσότερα

ДИЈАГРАМИ И ТАБЛИЦЕ ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА ОДСЕК ЗА ПРОИЗВОДНО МАШИНСТВО ПРОЈЕКТОВАЊЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ ТЕРМИЧКЕ ОБРАДЕ. Приредио: Александар Милетић

ДИЈАГРАМИ И ТАБЛИЦЕ ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА ОДСЕК ЗА ПРОИЗВОДНО МАШИНСТВО ПРОЈЕКТОВАЊЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ ТЕРМИЧКЕ ОБРАДЕ. Приредио: Александар Милетић - ПТО ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА ОДСЕК ЗА ПРОИЗВОДНО МАШИНСТВО ПРОЈЕКТОВАЊЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ ТЕРМИЧКЕ ОБРАДЕ ДИЈАГРАМИ И ТАБЛИЦЕ Приредио: Александар Милетић 1 С т р а н а - ПТО Садржај Пренос топлоте... 3 Цементација...15

Διαβάστε περισσότερα

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ предмет: ОСНОВИ МЕХАНИКЕ студијски програм: ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ ПРЕДАВАЊЕ БРОЈ 2. Садржај предавања: Систем сучељних сила у равни

Διαβάστε περισσότερα

СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ

СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ 8.. Линеарна једначина с две непознате Упознали смо појам линеарног израза са једном непознатом. Изрази x + 4; (x 4) + 5; x; су линеарни изрази. Слично, линеарни

Διαβάστε περισσότερα

Хомогена диференцијална једначина је она која може да се напише у облику: = t( x)

Хомогена диференцијална једначина је она која може да се напише у облику: = t( x) ДИФЕРЕНЦИЈАЛНЕ ЈЕДНАЧИНЕ Штa треба знати пре почетка решавања задатака? Врсте диференцијалних једначина. ДИФЕРЕНЦИЈАЛНА ЈЕДНАЧИНА КОЈА РАЗДВАЈА ПРОМЕНЉИВЕ Код ове методе поступак је следећи: раздвојити

Διαβάστε περισσότερα

Штампарске грешке у петом издању уџбеника Основи електротехнике, 1. део, Електростатика

Штампарске грешке у петом издању уџбеника Основи електротехнике, 1. део, Електростатика Штампарске грешке у петом издању уџбеника Основи електротехнике део Страна пасус први ред треба да гласи У четвртом делу колима променљивих струја Штампарске грешке у четвртом издању уџбеника Основи електротехнике

Διαβάστε περισσότερα

3. 5. ИЗРАЧУНАВАЊЕ РЕАКТАНСИ РАСИПАЊА

3. 5. ИЗРАЧУНАВАЊЕ РЕАКТАНСИ РАСИПАЊА Школска година 2014 / 2015 Припремио: Проф. Зоран Радаковић октобар 2014., материјал за део градива из поглавља 3. и 4. из књиге Ђ. Калић, Р. Радосављевић: Трансформатори, Завод за уџбенике и наставна

Διαβάστε περισσότερα

Практикум из елемената електроенергетских система

Практикум из елемената електроенергетских система Практикум из елемената електроенергетских система Вежба: Промена преносног капацитета вода у ветровитим регионима 1. Теоријски увод Повећање броја становника као и повећан привредни раст сваке земље праћен

Διαβάστε περισσότερα

2.3. Решавање линеарних једначина с једном непознатом

2.3. Решавање линеарних једначина с једном непознатом . Решимо једначину 5. ( * ) + 5 + Провера: + 5 + 0 5 + 5 +. + 0. Број је решење дате једначине... Реши једначину: ) +,5 ) + ) - ) - -.. Да ли су следеће једначине еквивалентне? Провери решавањем. ) - 0

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 013/014. година ТЕСТ

Διαβάστε περισσότερα

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x,

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x, РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x, Већи број: 1 : 4x + 1, (4 бода) Њихов збир: 1 : 5x + 1, Збир умањен за остатак: : 5x = 55, 55 : 5 = 11; 11 4 = ; + 1 = 45; : x = 11. Дакле, први број је 45

Διαβάστε περισσότερα

Простирање топлоте. - Зрачењем (радијацијом) - Струјањем (конвекцијом) - Провођењем (кондукцијом)

Простирање топлоте. - Зрачењем (радијацијом) - Струјањем (конвекцијом) - Провођењем (кондукцијом) Простирање топлоте Простирање топлоте Према другом закону термодинамике, топлота се креће од топлијег тела ка хладнијем телу, односно од више према нижој температури. На тај начин је одређен смер простирања

Διαβάστε περισσότερα

Писмени испит из Теорије плоча и љуски. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама.

Писмени испит из Теорије плоча и љуски. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама. Београд, 24. јануар 2012. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама. = 0.2 dpl = 0.2 m P= 30 kn/m Линијско оптерећење се мења по синусном закону: 2.

Διαβάστε περισσότερα

7.3. Површина правилне пирамиде. Површина правилне четворостране пирамиде

7.3. Површина правилне пирамиде. Површина правилне четворостране пирамиде математик за VIII разред основне школе 4. Прво наћи дужину апотеме. Како је = 17 cm то је тражена површина P = 18+ 4^cm = ^4+ cm. 14. Основа четворостране пирамиде је ромб чије су дијагонале d 1 = 16 cm,

Διαβάστε περισσότερα

ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ИЗ ФИЗИКЕ ПРВИ КОЛОКВИЈУМ I група

ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ИЗ ФИЗИКЕ ПРВИ КОЛОКВИЈУМ I група ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ИЗ ФИЗИКЕ ПРВИ КОЛОКВИЈУМ 21.11.2009. I група Име и презиме студента: Број индекса: Термин у ком студент ради вежбе: Напомена: Бира се и одговара ИСКЉУЧИВО на шест питања заокруживањем

Διαβάστε περισσότερα

Предмет: Задатак 4: Слика 1.0

Предмет: Задатак 4: Слика 1.0 Лист/листова: 1/1 Задатак 4: Задатак 4.1.1. Слика 1.0 x 1 = x 0 + x x = v x t v x = v cos θ y 1 = y 0 + y y = v y t v y = v sin θ θ 1 = θ 0 + θ θ = ω t θ 1 = θ 0 + ω t x 1 = x 0 + v cos θ t y 1 = y 0 +

Διαβάστε περισσότερα

I Тачка 1. Растојање две тачке: 2. Средина дужи y ( ) ( ) 2. II Права 1. Једначина прамена правих 2. Једначина праве кроз две тачке ( )

I Тачка 1. Растојање две тачке: 2. Средина дужи y ( ) ( ) 2. II Права 1. Једначина прамена правих 2. Једначина праве кроз две тачке ( ) Шт треба знати пре почетка решавања задатака? АНАЛИТИЧКА ГЕОМЕТРИЈА У РАВНИ I Тачка. Растојање две тачке:. Средина дужи + ( ) ( ) + S + S и. Деоба дужи у односу λ: 4. Површина троугла + λ + λ C + λ и P

Διαβάστε περισσότερα

Tестирање хипотеза. 5.час. 30. март Боjана Тодић Статистички софтвер март / 10

Tестирање хипотеза. 5.час. 30. март Боjана Тодић Статистички софтвер март / 10 Tестирање хипотеза 5.час 30. март 2016. Боjана Тодић Статистички софтвер 2 30. март 2016. 1 / 10 Монте Карло тест Монте Карло методе су методе код коjих се употребљаваjу низови случаjних броjева за извршење

Διαβάστε περισσότερα

L кплп (Калем у кплу прпстпперипдичне струје)

L кплп (Калем у кплу прпстпперипдичне струје) L кплп (Калем у кплу прпстпперипдичне струје) i L u=? За коло са слике кроз калем ппзнате позната простопериодична струја: индуктивности L претпоставићемо да протиче i=i m sin(ωt + ψ). Услед променљиве

Διαβάστε περισσότερα

7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ

7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ 7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ 7.1. ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ху = n (n N) Диофантова једначина ху = n (n N) има увек решења у скупу природних (а и целих) бројева и њено решавање није проблем,

Διαβάστε περισσότερα

РЕШЕНИ ЗАДАЦИ СА РАНИЈЕ ОДРЖАНИХ КЛАСИФИКАЦИОНИХ ИСПИТА

РЕШЕНИ ЗАДАЦИ СА РАНИЈЕ ОДРЖАНИХ КЛАСИФИКАЦИОНИХ ИСПИТА РЕШЕНИ ЗАДАЦИ СА РАНИЈЕ ОДРЖАНИХ КЛАСИФИКАЦИОНИХ ИСПИТА 006. Задатак. Одредити вредност израза: а) : за, и 69 0, ; б) 9 а) Како је за 0 и 0 дати израз идентички једнак изразу,, : : то је за дате вредности,

Διαβάστε περισσότερα

УСЛОВИ ГРАЂЕВИНСКЕ ФИЗИКЕ

УСЛОВИ ГРАЂЕВИНСКЕ ФИЗИКЕ Тематско поглавље 5.2 УСЛОВИ ГРАЂЕВИНСКЕ ФИЗИКЕ Проф. др Велиборка Богдановић Грађевинско-архитектонски факултет Универзитета у Нишу УСЛОВИ ГРАЂЕВИНСКЕ ФИЗИКЕ Пример прорачуна топлотно-заштитних својстава

Διαβάστε περισσότερα

Слика 1. Слика 1.1 Слика 1.2 Слика 1.3. Количина електрицитета која се налази на електродама кондензатора капацитивности C 3 је:

Слика 1. Слика 1.1 Слика 1.2 Слика 1.3. Количина електрицитета која се налази на електродама кондензатора капацитивности C 3 је: Три кондензатора познатих капацитивности 6 nf nf и nf везани су као на слици и прикључени на напон U Ако је позната количина наелектрисања на кондензатору капацитивности одредити: а) Напон на који је прикључена

Διαβάστε περισσότερα

T. max Т / [K] p /[ 10 Pa] 1,01 1,23 1,74 2,39 3,21 4,42 5,87 7,74 9,35 11,60

T. max Т / [K] p /[ 10 Pa] 1,01 1,23 1,74 2,39 3,21 4,42 5,87 7,74 9,35 11,60 II РАЗРЕД 49. РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ФИЗИКЕ УЧЕНИКА СРЕДЊИХ ШКОЛА ШКОЛСКЕ /. ГОДИНЕ Друштво Физичара Србије Министарство просвете и науке Републике Србије ЗАДАЦИ ФИЗИЧКИ ФАКУЛТЕТ БЕОГРАД 9.4... Малу плочицу,

Διαβάστε περισσότερα

Анализа Петријевих мрежа

Анализа Петријевих мрежа Анализа Петријевих мрежа Анализа Петријевих мрежа Мере се: Својства Петријевих мрежа: Досежљивост (Reachability) Проблем досежљивости се састоји у испитивању да ли се може достићи неко, жељено или нежељено,

Διαβάστε περισσότερα

У к у п н о :

У к у п н о : ГОДИШЊИ (ГЛОБАЛНИ) ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА Наставни предмет: ФИЗИКА Разред: Седми Ред.број Н А С Т А В Н А Т Е М А / О Б Л А С Т Број часова по теми Број часова за остале обраду типове часова 1. КРЕТАЊЕ И

Διαβάστε περισσότερα

ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА. k, k 0), осна и централна симетрија и сл. 2, x 0. У претходном примеру неке функције су линеарне а неке то нису.

ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА. k, k 0), осна и централна симетрија и сл. 2, x 0. У претходном примеру неке функције су линеарне а неке то нису. ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА 5.. Функција = a + b Функционалне зависности су веома значајне и са њиховим применама често се сусрећемо. Тако, већ су нам познате директна и обрнута пропорционалност ( = k; = k, k ),

Διαβάστε περισσότερα

Смер: Друмски саобраћај. Висока техничка школа струковних студија у Нишу ЕЛЕКТРОТЕХНИКА СА ЕЛЕКТРОНИКОМ

Смер: Друмски саобраћај. Висока техничка школа струковних студија у Нишу ЕЛЕКТРОТЕХНИКА СА ЕЛЕКТРОНИКОМ Испит из предмета Електротехника са електроником 1. Шест тачкастих наелектрисања Q 1, Q, Q, Q, Q 5 и Q налазе се у теменима правилног шестоугла, као на слици. Познато је: Q1 = Q = Q = Q = Q5 = Q ; Q 1,

Διαβάστε περισσότερα

ТРАПЕЗ РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ. Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце

ТРАПЕЗ РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ. Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ ТРАПЕЗ Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце Ментор :Криста Ђокић, наставник математике Власотинце, 2011. године Трапез

Διαβάστε περισσότερα

ПИТАЊА ЗА КОЛОКВИЈУМ ИЗ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ

ПИТАЊА ЗА КОЛОКВИЈУМ ИЗ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ ПИТАЊА ЗА КОЛОКВИЈУМ ИЗ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ 1. Удео снаге и енергије ветра у производњи електричне енергије - стање и предвиђања у свету и Европи. 2. Навести називе најмање две међународне организације

Διαβάστε περισσότερα

Математика Тест 3 Кључ за оцењивање

Математика Тест 3 Кључ за оцењивање Математика Тест 3 Кључ за оцењивање ОПШТЕ УПУТСТВО ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ Кључ за оцењивање дефинише начин на који се оцењује сваки поједини задатак. У општим упутствима за оцењивање дефинисане су оне ситуације

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 01/01. година ТЕСТ

Διαβάστε περισσότερα

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ ДЕПАРТМАН ЗА МАТЕМАТИКУ И ИНФОРМАТИКУ. Томсонов ефекат. семинарски рад. Нови Сад, 2010.

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ ДЕПАРТМАН ЗА МАТЕМАТИКУ И ИНФОРМАТИКУ. Томсонов ефекат. семинарски рад. Нови Сад, 2010. УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ ДЕПАРТМАН ЗА МАТЕМАТИКУ И ИНФОРМАТИКУ Томсонов ефекат семинарски рад професор: Светлана Р. Лукић студент: Драгиња Прокић87/06 Нови Сад, 00. Термоелектричне

Διαβάστε περισσότερα

АНАЛИТИЧКА ГЕОМЕТРИЈА. - удаљеност између двије тачке. 1 x2

АНАЛИТИЧКА ГЕОМЕТРИЈА. - удаљеност између двије тачке. 1 x2 АНАЛИТИЧКА ГЕОМЕТРИЈА d AB x x y - удаљеност између двије тачке y x x x y s, y y s - координате средишта дужи x x y x, y y - подјела дужи у заданом односу x x x y y y xt, yt - координате тежишта троугла

Διαβάστε περισσότερα

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ. Јун 2003.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ. Јун 2003. Природно-математички факултет 7 ПРИЈЕМНИ ИСПИТ Јун 00.. Одредити све вредности параметра m за које су оба решења једначине x x + m( m 4) = 0 (a) реална; (b) реална и позитивна. Решење: (а) [ 5, + (б) [

Διαβάστε περισσότερα

АНАЛОГНА ЕЛЕКТРОНИКА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ

АНАЛОГНА ЕЛЕКТРОНИКА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ КАТЕДРА ЗА ЕЛЕКТРОНИКУ АНАЛОГНА ЕЛЕКТРОНИКА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ВЕЖБА БРОЈ 2 ПОЈАЧАВАЧ СНАГЕ У КЛАСИ Б 1. 2. ИМЕ И ПРЕЗИМЕ БР. ИНДЕКСА ГРУПА ОЦЕНА ДАТУМ ВРЕМЕ ДЕЖУРНИ

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 2011/2012. година ТЕСТ 3 МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

КАТЕДРА ЗА ЕНЕРГЕТСКЕ ПРЕТВАРАЧЕ И ПОГОНЕ ЛАБОРАТОРИЈА ЗА ЕНЕРГЕТСКЕ ПРЕТВАРАЧЕ ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 1

КАТЕДРА ЗА ЕНЕРГЕТСКЕ ПРЕТВАРАЧЕ И ПОГОНЕ ЛАБОРАТОРИЈА ЗА ЕНЕРГЕТСКЕ ПРЕТВАРАЧЕ ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 1 КАТЕДРА ЗА ЕНЕРГЕТСКЕ ПРЕТВАРАЧЕ И ПОГОНЕ ЛАБОРАТОРИЈА ЗА ЕНЕРГЕТСКЕ ПРЕТВАРАЧЕ ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 1 Лабораторијска вежба број 1 МОНОФАЗНИ ФАЗНИ РЕГУЛАТОР СА ОТПОРНИМ И ОТПОРНО-ИНДУКТИВНИМ ОПТЕРЕЋЕЊЕМ

Διαβάστε περισσότερα

Скрипта ријешених задатака са квалификационих испита 2010/11 г.

Скрипта ријешених задатака са квалификационих испита 2010/11 г. Скрипта ријешених задатака са квалификационих испита 00/ г Универзитет у Бањој Луци Електротехнички факултет Др Момир Ћелић Др Зоран Митровић Иван-Вања Бороја Садржај Квалификациони испит одржан 9 јуна

Διαβάστε περισσότερα

Семинарски рад из линеарне алгебре

Семинарски рад из линеарне алгебре Универзитет у Београду Машински факултет Докторске студије Милош Живановић дипл. инж. Семинарски рад из линеарне алгебре Београд, 6 Линеарна алгебра семинарски рад Дата је матрица: Задатак: a) Одредити

Διαβάστε περισσότερα

C кплп (Кпндензатпр у кплу прпстпперипдичне струје)

C кплп (Кпндензатпр у кплу прпстпперипдичне струје) C кплп (Кпндензатпр у кплу прпстпперипдичне струје) i u За кплп са слике на крајевима кпндензатпра ппзнате капацитивнпсти C претппставићемп да делује ппзнат прпстпперипдичан наппн: u=u m sin(ωt + ϴ). Услед

Διαβάστε περισσότερα

Први корак у дефинисању случајне променљиве је. дефинисање и исписивање свих могућих eлементарних догађаја.

Први корак у дефинисању случајне променљиве је. дефинисање и исписивање свих могућих eлементарних догађаја. СЛУЧАЈНА ПРОМЕНЉИВА Једнодимензионална случајна променљива X је пресликавање у коме се сваки елементарни догађај из простора елементарних догађаја S пресликава у вредност са бројне праве Први корак у дефинисању

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ПРОБНИ ЗАВРШНИ ИСПИТ школска 016/017. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ

Διαβάστε περισσότερα

8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х 2 + у 2 = z 2

8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х 2 + у 2 = z 2 8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х + у = z Један од најзанимљивијих проблема теорије бројева свакако је проблем Питагориних бројева, тј. питање решења Питагорине Диофантове једначине. Питагориним бројевима или

Διαβάστε περισσότερα

ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕНИКЕ

ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕНИКЕ МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗАЈЕДНИЦА ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИХ ШКОЛА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЧЕТРНАЕСТО РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ ПИТАЊА И ЗАДАЦИ ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ДРУГОГ РАЗРЕДА број задатка 1

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 014/01. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Тест Математика Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 00/0. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

Вектори vs. скалари. Векторске величине се описују интензитетом и правцем. Примери: Померај, брзина, убрзање, сила.

Вектори vs. скалари. Векторске величине се описују интензитетом и правцем. Примери: Померај, брзина, убрзање, сила. Вектори 1 Вектори vs. скалари Векторске величине се описују интензитетом и правцем Примери: Померај, брзина, убрзање, сила. Скаларне величине су комплетно описане само интензитетом Примери: Температура,

Διαβάστε περισσότερα

p /[10 Pa] 102,8 104,9 106,2 107,9 108,7 109,4 r / 1,1 1,3 1,5 2,0 2,5 3,4

p /[10 Pa] 102,8 104,9 106,2 107,9 108,7 109,4 r / 1,1 1,3 1,5 2,0 2,5 3,4 . РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ФИЗИКЕ УЧЕНИКА СРЕДЊИХ ШКОЛА ШКОЛСКЕ 9/. ГОДИНЕ II РАЗРЕД Друштво Физичара Србије Министарство Просвете Републике Србије ЗАДАЦИ ГИМНАЗИЈА ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ СОМБОР,.... Хомогена кугла

Διαβάστε περισσότερα

Примена првог извода функције

Примена првог извода функције Примена првог извода функције 1. Одреди дужине страница два квадрата тако да њихов збир буде 14 а збир површина тих квадрата минималан. Ре: x + y = 14, P(x, y) = x + y, P(x) = x + 14 x, P (x) = 4x 8 Први

Διαβάστε περισσότερα

4. Троугао. (II део) 4.1. Појам подударности. Основна правила подударности троуглова

4. Троугао. (II део) 4.1. Појам подударности. Основна правила подударности троуглова 4 Троугао (II део) Хилберт Давид, немачки математичар и логичар Велики углед у свету Хилберту је донело дело Основи геометрије (1899), у коме излаже еуклидску геометрију на аксиоматски начин Хилберт Давид

Διαβάστε περισσότερα

Разлика потенцијала није исто што и потенцијална енергија. V = V B V A = PE / q

Разлика потенцијала није исто што и потенцијална енергија. V = V B V A = PE / q Разлика потенцијала Разлика потенцијала између тачака A и B се дефинише као промена потенцијалне енергије (крајња минус почетна вредност) када се наелектрисање q помера из тачке A утачку B подељена са

Διαβάστε περισσότερα

P = 32W. Колика је укупна снага Џулових губитака у овом колу када је I = I = 2Ig?

P = 32W. Колика је укупна снага Џулових губитака у овом колу када је I = I = 2Ig? (1) I област 1. Када је у колу сталне струје приказаном на слици 1 I = I = Ig, укупна снага Џулових губитака је P = 3W. Колика је укупна снага Џулових губитака у овом колу када је I = I = Ig? () Решење:

Διαβάστε περισσότερα

РЈЕШЕЊА ЗАДАТАКА СА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА

РЈЕШЕЊА ЗАДАТАКА СА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА РЈЕШЕЊА ЗАДАТАКА СА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА Електријада 005 ТРАНСФОРМАТОРИ Tрофазни енергетски трансформатор има сљедеће податке: 50kVA 0 / 0kV / kv Yy6 релативна реактанса кратког споја је x %

Διαβάστε περισσότερα

ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА

ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА 1. Допуни шта недостаје: а) 5m = dm = cm = mm; б) 6dm = m = cm = mm; в) 7cm = m = dm = mm. ПОЈАМ ПОВРШИНЕ. Допуни шта недостаје: а) 10m = dm = cm = mm ; б) 500dm = a

Διαβάστε περισσότερα

3. СТАЦИОНАРНО МАГНЕТСКО ПОЉЕ

3. СТАЦИОНАРНО МАГНЕТСКО ПОЉЕ Б Крстајић Збирка задатака из Електромагнетике - (007/008) СТАЦИОНАРНО МАГНЕТСКО ПОЉЕ Примјер Одредити магнетски вектор-потенцијал у и око праволинијског проводника кружног попречног пресјека полупречника

Διαβάστε περισσότερα

I Линеарне једначине. II Линеарне неједначине. III Квадратна једначина и неједначина АЛГЕБАРСКЕ ЈЕДНАЧИНЕ И НЕЈЕДНАЧИНЕ

I Линеарне једначине. II Линеарне неједначине. III Квадратна једначина и неједначина АЛГЕБАРСКЕ ЈЕДНАЧИНЕ И НЕЈЕДНАЧИНЕ Штa треба знати пре почетка решавања задатака? АЛГЕБАРСКЕ ЈЕДНАЧИНЕ И НЕЈЕДНАЧИНЕ I Линеарне једначине Линеарне једначине се решавају по следећем шаблону: Ослободимо се разломка Ослободимо се заграде Познате

Διαβάστε περισσότερα

ЗБИРКА РЕШЕНИХ ЗАДАТАКА ЗА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ИЗ МАТЕМАТИКЕ

ЗБИРКА РЕШЕНИХ ЗАДАТАКА ЗА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ИЗ МАТЕМАТИКЕ Универзитет у Крагујевцу Машински факултет Краљево ЗБИРКА РЕШЕНИХ ЗАДАТАКА ЗА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ИЗ МАТЕМАТИКЕ Краљево, март 011. године 1 Публикација Збирка решених задатака за пријемни испит из математике

Διαβάστε περισσότερα

8.2 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА 2 Задатак вежбе: Израчунавање фактора појачања мотора напонским управљањем у отвореној повратној спрези

8.2 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА 2 Задатак вежбе: Израчунавање фактора појачања мотора напонским управљањем у отвореној повратној спрези Регулциј електромоторних погон 8 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА Здтк вежбе: Изрчунвње фктор појчњ мотор нпонским упрвљњем у отвореној повртној спрези Увод Преносн функциј мотор којим се нпонски упрвљ Кд се з нулте

Διαβάστε περισσότερα

ОСНОВE ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ 1

ОСНОВE ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ 1 ОСНОВ ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ 1 - примери испитних питања за завршни испит - Електростатика Временски константне струје Напомене: - ово су само примери, али не и потпуни списак питања, - на испиту се не морају

Διαβάστε περισσότερα

Катедра за електронику, Основи електронике

Катедра за електронику, Основи електронике Лабораторијске вежбе из основа електронике, 13. 7. 215. Презиме, име и број индекса. Трајање испита: 12 минута Тест за лабораторијске вежбе 1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 11 12 13 14 15 16 17 5 1 5 1 5 5 2 3 5 1

Διαβάστε περισσότερα

КАТЕДРА ЗА ЕНЕРГЕТСКЕ ПРЕТВАРАЧЕ И ПОГОНЕ ЛАБОРАТОРИЈА ЗА ЕНЕРГЕТСКЕ ПРЕТВАРАЧЕ ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 1

КАТЕДРА ЗА ЕНЕРГЕТСКЕ ПРЕТВАРАЧЕ И ПОГОНЕ ЛАБОРАТОРИЈА ЗА ЕНЕРГЕТСКЕ ПРЕТВАРАЧЕ ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 1 КАТЕДРА ЗА ЕНЕРГЕТСКЕ ПРЕТВАРАЧЕ И ПОГОНЕ ЛАБОРАТОРИЈА ЗА ЕНЕРГЕТСКЕ ПРЕТВАРАЧЕ ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 1 Лабораторијска вежба број 2 ТРОФАЗНИ ПУНОУПРАВЉИВИ МОСТНИ ИСПРАВЉАЧ СА ТИРИСТОРИМА 1. ТЕОРИЈСКИ УВОД

Διαβάστε περισσότερα