ELEKTRIČNE MAŠINE II

Transcript

1 Viš tehičk škol - Subotic Prof. dr. Jožef Vrg ELEKTRČNE AŠNE šie jedosmere struje i Asihroe mšie Subotic, decembr 6. god

2 PREDGOVOR Ov skript je meje studetim Više Tehičke Škole u Subotici elektro struke. Nstl je obrdom predvj iz predmet Električe šie. smeru Automtik opšt elektrotehik i eergetik. Prem predviđeom stvom plu obuhvt odbr poglvlj iz oblsti mšie jedosmere struje i sihroe mšie. zlgj u skripti pretpostvljju d studeti već poseduju odgovrjuće predzje iz oblsti elektrotehike i mtemtike. Kod izvođej jedči z lizu rd jviše je zstuplje litičk geometrij i trigoometrij, od više mtemtike, vektorsk i kompleks lgebr, u mjoj meri liere diferecijle jedčie. Obzirom d će se ižijeri utomtike u prksi jviše bviti s električim pogoim u kojim su električe mšie zstupljee ko predmet uprvljj, kod izlgj glvi kcet je stvlje fizičko rzumevje proces koji se odvijju u mšim. Poglvlj koj se odose izrdu kostrukcioih elemet i projektovje motj su obrđe u smjeom obimu. Obzirom lgo i reltivo skrćeo izlgje, ovu skriptu pored studet Više Tehičke Škole utor predlže svim, koji su ziteresovi z upozvje rd električih mši i s jihovim pogoskim krkteritikm. Zhvljujem se svojim srdicim štv Kirlju i il Adžiću z pružje tehičke pomoći oko relizcije ove skripte. U Subotici, decembr 6. Autor

3 SADRŽAJ šie jedosmere struje Poglvlje Str. UVOD storijski rzvoj Prvi motor Usvršvje Nči upotrebe Predost PRETVARANJE JEDNOFAZNOG SNHRONOG GENERATORA U GENERATOR JEDNOSERNE STRUJE KONSTRUKCONA ZVEDBA AŠNE JEDNOSERNE STRUJE Popreči presek mšie Kolektor (Komuttor) NAOTAVANJE ARATURE Petljsti (prleli) motji Rzvije šem motj u petljstolj izvedbi Uprošće šem motj Vloviti (redi) motji Rzvije šem vlovitog motj Uprošće šem motj NAOTAJ POLOVA OTPORNOST ARATURE NDUKOVAN NAPON U ARATUR NAČN POBUĐVANJA AŠNE JEDNOSERNE STRUJE Spoljšje ili ezviso pobuđivje Sopstveo pobuđivje Prlelo pobuđivje Serijsko pobuđivje Složeo ili kompudo pobuđivje KARAKTERSTKA FLUKSA KARAKTERSTKE PRAZNOG HODA GENERATORA JEDNOSERNE SRUJE Krkteristik fluks Krkteristike przog hod.... REAKCJA ARATURE..... Posledice rekcije rmture:..... Nči elimiisj uticj rekcije rmture Prime pomoćih polov Prime pomoćih polov i kompezcioih motj...3. PRKAZVANJE OBELEŽAVANJE ELEENATA AŠNE JEDNOSERNE STRUJE Smer obrtj mšie jedosmere struje Prvilo kod spjj elemet Šem spjj elemet krtko šetirog deso kretog motor jedosmere struje s kompudom pobudom Šem spjj elemet krtko šetirog levo kretog kompudog motor jedosmere struje...6. OBRTN OENT AŠNA JEDNOSERNE STRUJE.6 3

4 Poglvlje Str 3. KOUTACJA Prome struje u komutirjućem klemu Krkteristike komutcije KARAKTERSTKE GENERATORA JEDNOSERNE STRUJE Geertor jedosmere struje s ezvisom pobudom Pricipijel šem spjj elemet Nposke jedčie geertor s ezvisom pobudom Krkteristik przog hod Nposke krkteristike Uutršje i spoljšje krkteristike Geertor jedosmere struje s prlelom pobudom Pricipijel šem spjj elemet Nposke jedčie geertor jedosmere struje s prlelom pobudom Krkteristik przog hod Uslovi stupj smopobude Spoljšje i uutršje krkteristike Geertor jedosmere struje s redom pobudom Pricipijel šem spjj elemet Nposke jedčie geertor s redom pobudom Uutršje i spoljšje krkteristike Uslovi smopobude Geertor jedosmere struje s složeom (kompudom) pobudom Pricipijel šem spjj elemet Nposke jedčie geertor jedosmere struje s složeom pobudom Uutršje i spoljšje krkteristike PARALELAN RAD GENERATORA JEDNOSERNE STRUJE Prlel rd geertor jedosmere struje s ezvisom pobudom Pricipijel šem spjj geertor Spoljšje krkteristike Nči podešvj rspodel struje Prlel rd geertor jedosmere struje s složeom (kompudom) pobudom Spoljšje krkteristike Pricipijel šem spjj kompudih geertor u ukrsom spoju KARAKTERSTKE OTORA JEDNOSERNE STRUJE otor jedosmere struje s ezvisom pobudom Pricipijel šem spjj elemet Nposke jedčie motor z ezvisom pobudom Struj krkteristik ehičk krkteristik otor jedosmere struje s prlelom pobudom Pricipijel šem spjj elemet Nposke jedčie motor s prlelom pobudom Struj krkteristik ehičk krkteristik otor jedosmere struje s redom pobudom Pricipijel šem spjj elemet Nposke jedčie motor s redom pobudom Krkteristik fluks

5 Poglvlje Str Struj krkteristik ehičk krkteristik otor jedosmere struje s složeom (kompudom) pobudom Pricipijel šem spjj elemet Nposke jedčie motor s složeom pobudom Struje krkteristike ehičk krkteristik KOČON REŽ AŠNA JEDNOSERNE STRUJE Smer obrtj i momet kod mšie jedosmere struje Kvdrti prikzi rd Vrst kočioih režim Geertorsko kočeje Elektro- dimičko ili otporo kočeje Protivstrujo kočeje REGULACJA BRZNE OBRTANJA OTORA JEDNOSERNE STRUJE Regulcij brzie obrtj motor jedosmere struje s ezvisom pobudom Pricipijel šem spjj elemet Prome po Slbljej fluks Prome otporosti R V Regulcij brzie obrtj motor jedosmere struje s prlelom pobudom Pricipijel šem spjj Prome po Prome otporosti R V Prome otporosti R V i R Š Regulcij brzi obrtj motor jedosmere struje s redom pobudom Pricipijel šem spjj elemet Prome po U Prome otporosti R V Šetirje redog pobudog motj (R Š ) Šetirje rmture (R Š ) Regulcij brzie obrtj motor jedosmere struje s složeom pobudom POKRETANJE OTORA JEDNOSENE STRUJE Nči smjivj polze struje STEPEN KORSNOG DEJSTVA AŠNE JEDNOSERNE STRUJE Stepe korisog dejstv geertor jedosmere struje Stepe korisog dejstv motor jedosmere struje Gubici sge u mšim jedosmere struje...6 LTERATURA-šie jedosmere struje...6 Asihroe mšie. UVOD Prime storijski rzvoj zvedb

6 Poglvlje Str. AGNETNO KOLO AŠNE NAOTAJ Sttor Rotor Nmotji KLZNOKOLUTNA ASNHRONA AŠNA ASNHRON (NDUKCON) FAZN REGULATOR ZAKRETN TRANSFORATOR Rotor zkreut u odosu položj mksimlog po Rotor zkreut u odosu položj miimlog po PRNCP RADA ASNHRONE AŠNE Klizje Protok sge - Sekijevi dijgrmi Frekvecij i idukovi po sekudr pri obrtju Određivje vredosti sekudre struje Ekvivlete šeme sihroe mšie Tče ekvivlete šeme Približ ekvivlet šem Svođeje (redukovje) sekudrih veliči primru stru Sistem obrtih mgetopobudih sil (mps) sihroe mšie Bils sge sihroog motor Primlje električ sg - P Gubici sge u sttoru Primlje sg rotor - P δ Gubici sge u rotoru Proizvede mehičk sg - P Gubici sge usled trej i vetilcije - P trv Odt mehičk sg - P m Stepe korisog dejstv - η Obrti momet sihroog motor Opšt jedči z određivje momet Proizvedei mehički momet omet trej i vetilcije - trv ehički momet vrtil - m Krkteristik momet sihroe mšie zvođeje jedčie kritičog (prevlog, mksimlog) momet Kritičo (prevlo) klizje Kritiči momet Reltivi mometi Uticj spoljšje otporosti "R v " krkteristiku momet USLOV STABLNOST U ELEKTRČNH POGONA ASNHRON OBRTN PRETVARAČ FREKVENCJE Povećvje frekvecije ASNHRON OBRTN PRETVARAČ BROJA FAZA KRUŽN DJAGRA ASNHRONE AŠNE Određivje cetr krug Liije kružog dijgrm Nči određivj položj liije proizvedeih momet Određive vredosti struje, sge i momet iz kružog dijgrm Određivje kritičog (prevlog) momet

7 Poglvlje Str.4. Određivj vredosti klizj iz kružog dijgrm KARAKTERSTKE OPTEREĆENJA ASNHRONOG OTORA ASNHRON OTOR SA KRATKOSPOJEN ROTORO ASNHRON OTOR SA KAVEZN ROTORO Tipovi rotor u kvezoj izvedbi Ulivei jedokvezi rotor Ulivei dvokvezi rotor Jedokvezi rotor s dubokim žlebovim Dvokvezi štpi rotor REGULACJA BRZNE OBRTANJA ASNHRONH OTORA Regulcij brzie obrtj pomoću spoljšjeg otporik u rotorskom kolu (R V ) Prostiji slučjevi Regulcij brzie obrtj promeom primre frekvecije Prome brzie obrtj promeom polov Prome brzie obrtj u kskdom spoju POKRETANJE ASNHRONH OTORA Pokretje klizokolutih motor Pokretje kvezih sihroih motor Pokretje pomoću prekidč Zvezd Trougo eko i tvrdo pokretje stvrejem simetrije TPOV KARAKTERSTKA OENTA Kls rotor-kr ODREĐVANJE SERA OBRTANJA KOD ASNHRONH OTORA Priključe ploče ASNHRON GENERATOR Asihroi geertori z prleli rd s postojećom mrežom Smopobudi sihroi geertori KOČON REŽ ASNHRONH AŠNA Geertorsko kočeje Protivstrujo kočeje...9. JEDNOFAZN ASNHRON OTOR..... Čisti jedofzi sihroi motor..... Leblov teorij..... Jedofzi sihroi motori s dvofzim motjim Tipovi jedofzih sihroih kodeztorskih motor Jedofzi sihroi motori s pogoskim kodeztorom Jedofzi sihroi motori s zletim kodeztorom Jedofzi sihroi motori s pogoskim i zletim kodeztorom Trofzi sihroi motori z rd u sklopu jedofze mreže...4. JEDNOFAZN ASNHRON OTOR SA ZASENČEN POLOVA 5. LTERATURA - Asihroe mšie...7 7

8 šie jedosmere struje 8

9 šie jedosmere struje. UVOD U prirodi se pojvljuje smo jedosmer struj. Trj jedosmer struj u početku se dobijl preko Glvskih elemet, ksije preko geertor (dim) jedosmere struje... storijski rzvoj... Prvi motor Prvi motor jedosmere struje je prvio Jkobi (Jcobi) u Skt- Peterburgu (Rusij) godie 838. Koristio g z pogo čmc z prevoz 4 osob. Sttor i rotor ovog motor bili su čijei od drvet kojim su bile motire ekoliko elektromget uz dodvje primitivog kolektor. otor je rdio bzi privlče sile između mget suprotog polritet... Usvršvje 856. god. Simes (Werer vo Siemes) prošo je rotor u obliku dvostrukog slov T i time je zto smjio vzduši procep između sttor i rotor god. belgijski elektrotehičr Grm ( Grmme) kostruiše geertor s torusom rmturom z 5V; 4A. 873.god. Hefer-Alteek (Hefer-Alteeck) kostruiše mšiu s cilidričim rotorom, koji je i ds u upotrebi Do 95 god.motori jedosmere struje bili su skoro potpuo istisuti iz idustrijske upotrebe 96- im godim, zhvljujući poluprovodičkim pretvrčim doživljvju svoju reessu. Proizvođči električih mši poovo ih uvrštvju u svoje proizvode progrme... Nči upotrebe Pricipijeli či upotrebe motor jedosmere struje u sklopu izmeiče mreže je prikz slici. (~U)-po izmeiče struje poluprovodički regultor po U jedosmeri po promeljive vredosti motor jedosmere struje Sl... Nči upotrebe motor jedosmere struje 9

10 šie jedosmere struje... Predost Poluprovodički pretvrč po omogućuje po potrebi, postepeu promeu brzie obrtj.... Npjj rotor pomoću klizih četkic. U dšje vreme proizvodj motor jedosmere struje im tedeciju opdj. Pojvom poluprovodičkih frekvetih pretvrč sihroi motori sve više ih poovo istiskivju iz upotrebe.. PRETVARANJE JEDNOFAZNOG SNHRONOG GENERATORA U GENERATOR JEDNOSERNE STRUJE Rzmtrj rd mši jedosmere struje počijemo od jedofzog sihroog geertor koji sttorskoj stri im šest žlebov (Z=6). Nči dobijj jedosmerog po iz ovog geertor je prikz slici.. os polov (uzduž os) vektorski poligo N 3 E 3 6 S 5 4 eutrl os (popreč os) ) 6 E 5 4 b) Sl... Nči dobijj jedosmerog po Ako bi smo priključke sttorskih motj (sl..b.) u zvisosti od položj rotor, pri obrtju uvek premestili u položj eutrle ose, sihroi geertor bi odvo jedosmeri po. 3. KONSTRUKCONA ZVEDBA AŠNE JEDNOSERNE STRUJE šie jedosmere struje u odosu sihroe mšie imju obrute kostrukcioe izvedbe. Polovi se kod jih lze sttorskoj stri, jedofzi motj je smešte u žlebove cilidričog rotor. Rzlog: Ovko je eutrl os epokret. To omogućv d jedosmeri po s priključk rmture uz pomoć četkic skidmo jedostvije. Kod mši jedosmere struje polovi sttoru miruju, motj rmture se obrće.

11 šie jedosmere struje 3.. Popreči presek mšie Popreči presek mšie jedosmere struje je prikz slici 3.. kućišt motj rmture (rotor) N pobudi motj glvog pol eutrl os četkic pol S os polov komuttor (kolektor) Sl. 3.. Popreči presek mši jedosmere struje Uobičjei zivi: sttor polovi iduktor = = rotor rmtur idukt 3.. Kolektor (Komuttor) Sprv, koj u toku obrtj omogućv postepeo pjje rotor iz pozicije eutrle ose zove se kolektor ili komuttor. Sstvi delovi: - lmele - izolcije - delovi z fiksirje lmel Uzduži i popreči preseci lmele i kolektor su prikzi slici 3.. Popreči i uzduži presek lmele: Popreči presek kolektor: provodik provodik položj četkice provodici izolcij između lmele lmel lmel doj izolcij lmele Sl. 3.. Uzduži i popreči presek lmele i popreči presek kolektor

12 šie jedosmere struje 4. NAOTAVANJE ARATURE Armtur (rotor) : vljk s žlebov po spoljšjem obimu sčije od štcovih izolovih dimo limov. Popreči i uzduži preseci rmture i presek žlebov su prikzi slici 4.. β=8 vrtilo limpket rmture kolektor gorji sloj žleb letvic međusloj izolcij Sl. 4.. Uzduži i popreči presek rmture i žlebov doji sloj žleb izolcij Nmotj: Dvosloji uslgi motj s skrćeim korkom, ređe se kod mjih mši primejuje i jedosloji motj, jihovo izvođeje može d bude u petljstoj ili u vlovitoj izvedbi. U cilju olkšj rzmtrj uvodimo sledeće ozke: Z- broj žlebov rmture p- broj pri polov u- broj klemov u jedom sloju Potreb broj lmel (K) kolektoru u opštem slučju je: K=uZ (4.) Zoski (pojsi) fktor motj rmture ξ u opštem slučju im vredost: β si 9 ξ = si = β π = π (4.) Električi ugo između susedih žlebov je: 36 α = p (4.3) Z Poli kork izrže u žlebim korcim je. Z τ = (4.4) p 4.. Petljsti (prleli) motji zvodljiv je zbilo koji broj žlebov rmturi. Osovo svojstvo: =p, K=uZ gde su:

13 šie jedosmere struje - broj pri prlelih gr u=,, 3.-broj klemov u jedom sloju (u većii slučjev u=) Potreb broj četkic: odgovr broju polov Pricip izvođej motj u petljstoj izvedbi je prikz slici 4.. y y y Sl. 4.. Nči izvođej dvoslojog petljstog motj N slici 4. ozke imju sledeće zčeje: y-kork klemov ; y - spoji kork ; y- rezultti kork Kork klemov mor d bude ceo broj i bir se sledeću vredost: y τ =Z/p (4.5) Rezultti kork treb d bude: y = y y =± (4.6) Pri tom se zk plus bir z eukrštei motj zk mius z ukrštei motj rmture. Vredost tetivog fktor je: ξ = si(y α/) (4.7) 4...Rzvije šem motj u petljstolj izvedbi Nči izvođej dvoslojog petljstog motj ćemo prikzti jedom kokretom primeru s sledećim podcim: Z= ; K= ; p= električi ugo između susedih žlebov je: α = p = = 3 Z poli kork: Z τ = = = 6 p kork klemov: y = 5 < τ ; y =5(-6) rezultti kork: y = spoji kork: = y y = 5 4 y = 3

14 šie jedosmere struje α 3 Tetivi fktor motj je: ξ si y si 5 si75 = = = =, 966 Rzvije šem petljstog motj z odbri primer je prikz slici 4.3. Sl Rzvije šem rzmtrog dvoslojog petljstog motj (Z=; p=; K=; y =5) Primedb: motji rmture su tkvi motji koji se ztvrju smi u sebe, pri tom su krjevi svih klemov izvedei kolektor. 4...Uprošće šem motj Uprošće šem petljstog motj z odbri primer u dvoslojoj izvedbi je prikz slici 4.4 Gorji sloj Doji sloj Sl Uprošće šem rzmtrog dvoslojog petljstog motj (Z=; p=; K=; y =5) Primedb: N uprošćeoj šemi isu zčei izvodi krjev klemov lmelm kolektor. 4.. Vloviti (redi) motji zvodljiv je smo kod oih rmtur kod kojih je broj žlebov prilgođe uslovim izvođej vlovitog motj. Prime: kod četvoro ili višepolih mši u slučjevim u kojim je: p> Osovo svojstvo: =, K=uZ gde je: u- broj klemov u jedom sloju. 4

15 šie jedosmere struje Potreb broj četkic: U svim slučjevim su dovolje dve četkice. Bolje rešeje je, ko broj četkic birmo tko d odgovr broju polov. Nči izvođej rmturog motj u vlovitoj izvedbi je prikz slici 4.5. Pri tom su: y-kork klemov, y -spoji kork, y -rezultti kork y y y Sl Nči izvođej dvoslojog vlovitog motj Kork klemov mor d bude ceo broj i bir se sledeću vredost: Z y τ = (4.8) p Rezultti kork y je jedk zbiru kork klemov i spojog kork: y + y = y (4.9) Vloviti motj je izvodljiv smo u slučjevim u kojim rezultti kork prem sledećoj jedčii dje celobroju vredost: K ± y = - mor d bude ceo broj (4.) p Polzeći od rezulttog kork y i kork klemov y, spoji kork y će imti sledeću vredost: y = y y (4.) Tetivi fktor motj je: ξ = si y (4.) α 4...Rzvije šem vlovitog motj Nči izvođej dvoslojog vlovitog motj ćemo prikzti jedom kokretom primeru s sledećim podcim: Z=7, p=, K=7, = K ± 7 + Rezultti kork: y = = = 9( ) p Z 7 Poli kork: τ = = = 4, 5 p Kork klemov: = 4( 5 ) y 5

16 šie jedosmere struje Spoji kork: y = y y = 9 4 = Električi ugo između susedih žlebov je: α = p = = 4,35 Z 7 α 4,35 Tetivi fktor motj: ξ = si y = si 4 = si 84 7, =, 995 Rzvije šem vlovitog motj z odbri primer prikz je slici 4.6 Sl Rzvije šem rzmtrog vlovitog motj (Z=7; p=4; K=7; y =4) 4...Uprošće šem motj Uprošće šem vlovitog motj z odbri primer prikz je slici 4.7. Gorji sloj Doji sloj Sl Uprošće šem rzmtrog vlovitog motj (Z=7; p=4; K=7; y =4) 5. NAOTAJ POLOVA Smeštj rzličitih sttorskih motj polovim je prikz slici 5.. 6

17 šie jedosmere struje glvi pol pobudi motj glvog pol (veliki broj vojk tke žice) kompudi motj (mli broj vojk debele žice) pomoći pol kompezcioi motj u žljebovim polog stvk glvog pol pobudi motj (kod velikih mši) pomoćog pol (kod sredjih i većih mši) Sl. 5.. Smeštj pobudog, kompudog i kompezcioog motj glvim polovim i pobudog motj pomoćim polovim 6. OTPORNOST ARATURE Otporost rmture izrčuvmo tko što polzeći od sredje dužie vojk koji je zče slici 6.. Pri tom ćemo koristiti sledeće ozke: L- ukup duži svih vojk [ m ] LK -sredj duži jedog voj [ m ] N- ukup broj vojk motj rmture mm A- presek jedog voj [ ] ρ - specifič otporost provodik [ Ω mm / m] z- broj vojk u jedom žlebu Ukup broj vojk motj rmture je: Z z N = (6.) L K Sl. 6.. Sredj duži voj motj rmture 7

18 šie jedosmere struje Otporost jede prlele gre: ρl ρnlk Rg = = (6.) A A Otporost rmture: R Rg ρnlk ρl ρnlk = = = = (6.3) A 4 A 4 A 7. NDUKOVAN NAPON U ARATUR Kod određivj idukovog po u motju rmture treb uzeti o obzir d: - se u motju rmture idukuje izmeiči po, - kolektor isprvlj izmeiči po tko d jedosmeri po odgovr mksimlom pou ( E = Em ), - motj rmture im prlelih gr. Ukup struj rmture je: = g (7.) gde su: g struj jede gre ukup struj u rmturi broj prlelih gr motj rmture Efektiv vredost idukovog po po fzm sihroih mši je: E = πφn fξξ (7.) dukovi po mšie jedosmere struje određujemo polzeći od gorjeg izrz koji je izvede kod sihroih mši. Pri tom uzimmo u obzir d su: si β / p N ξ = = ; f = ; N = N g = β / π 6 Gde je: N = N g - broj voj u jedoj prleloj gri motj rmture. Vredost idukovog po u rmturi mšie jedosmere struje je: N p p φ N ξ E = Em = πφ ξ = (7.3) 6 π 3 U cilju pojedostvljej jedčie 7.3 uvodimo posku kosttu K e prem jedčii: pnξ K e = (7.4) 3 Uvođejem poske kostte idukovi po u rmturi mšie jedosmere struje poprim sledeći jedostviji oblik: E = K eφ (7.5) 8. NAČN POBUĐVANJA AŠNE JEDNOSERNE STRUJE Rzlikujemo dv či pobuđivj i to: -spoljšje ili ezviso pobuđivje, -sopstveo pobuđivje 8

19 šie jedosmere struje 8.. Spoljšje ili ezviso pobuđivje Pricip izvođej je prikz slici PN - Sl. 8.. Pricip izvođej ezvise pobude Pobudi motj PN se pj iz ezvisog spoljšjeg izvor. Npr: iz posebe pobude mšie ili iz kumultorske bterije. 8.. Sopstveo pobuđivje Pobudi motj PN se pj poom, koji se jvlj sopstveoj rmturi. ogućosti izvođej sopstveog pobuđivj su sledeći: 8...Prlelo pobuđivje Pricip izvođej je prikz slici PN - Sl. 8.. Pricip izvođej prlele pobude Pobudi (uzbudi) motj PN je priključe sopstvee priključke odoso sopstveu rmturu. 8.. Serijsko pobuđivje Pricip izvođej je prikz slici PN - Sl Pricip izvođej serijske pobude Pobudi motj PN je vez u seriji s rmturom. 9

20 šie jedosmere struje Složeo ili kompudo pobuđivje Pricip izvođej je prikz slici PN KN - Sl Pricip izvođej složee (kompude) pobude PN- motj prlele pobude KN- motj kompude (serijske) pobude getopobude sile motj prlele i kompude pobude morju d imju isti smer. To zči d pobudi motji međusobo trebju d se pomžu. Ukoliko isti imju rzličite smerov, od se to zove protiv kompudcij. Protiv kompudcij zbog loše krkteristike u prksi se e primejuje i u motorom i u geertorskom režimu. 9. KARAKTERSTKA FLUKSA KARAKTERSTKE PRAZNOG HODA GENERATORA JEDNOSERNE SRUJE 9.. Krkteristik fluks Pod krkteristikom fluks podrzumevmo krive: φ = f ; φ = f ( θ ) ( ) θ = p N p -mgetopobud sil p -pobud struj N p -broj vojk pobudog motj Tipič krkteristik fluks je prikz slici 9. φ p φ=f(ι p ) θ(ι p ) Sl. 9.. Krkteristik fluks

21 šie jedosmere struje Ov krkteristik u početku im lier krkter. Ksije zbog stk zsićej sve više se povij u horizotl položj. 9.. Krkteristike przog hod Geertor rdi u przom hodu. Pod krkteristikom przog hod podrzumevmo promeu idukovog po u fukciji pobude ili pobude struje pri kosttoj brzii obrtj. Dkle: E = f ( θ ) ili f ( ) E = pri: =kost Krkteristike przog hod geertor jedosmere struje pri rzličitim brzim obrtj su prikze slici 9.. Treb pomeuti, d ukoliko pozjemo krkteristiku przog hod pri omiloj brzii obrtj, krkteristiku przog hod geertor drugoj brzii obrtj možemo dobiti jedostvim prerčuvjem. Vredost ovog idukovog po kod svke pobude struje možemo dobiti tko što stru vredost idukovog po pomožimo s odosom ove i stre brzie obrtj. p E 4/3 /3 E r θ(ι p ) Sl. 9.. Krkteristike przog hod geertor jedosmere struje N slici 9. ozke imju sledeće zčeje: - brzi obrtj E- idukovi po E -zostli idukovi po usled remetog fluks r. REAKCJA ARATURE Pod pojmom rekcij rmture podrzumevmo uticj rmturog fluks ( φ r ) opterećeog geertor fluks pobude. Prome fluks usled rekcije rmture u odosu fluks przog hod je prikz slici.. Fluks rmture ( φ r ) koji se pojvljuje kod opterećee mšie proporciol je s strujom rmture ( ): φ r ~

22 šie jedosmere struje Prz hod = Optrećeo stje.) b.) c.) Fluks polov Fluks rekcije rmture Ukupi fluks (uzduži fluks) (popreči fluks) φ u =φ+φ r Sl... Prome fluks usled rekcije rmture Fluks rekcije rmture φ r jedoj stri polog jezgr zgušjv drugoj stri rzređuje silice. (slik c).. Posledice rekcije rmture: - pomerje eutrle ose z ugo β u odosu eutrlu zou u przom hodu, - četkice ostju izv eutrle ose i zbog tog se pojvljuju komutcioi problemi (iskre ispod četkic), - povećvju se gubici sge u gvožđu rmture, - smjivje fluks ( ) U φ u odosu fluks przog hod φ ( φ < φ ) U. To je zbog tog što je povećje fluks u jezgru stri zgušjvj silic je mje ego opdje stri rzređivj silic... Nči elimiisj uticj rekcije rmture - pomerje četkic u prvcu eutrle zoe opterećeog stj (kod mlih mši), - prime pomoćih polov (kod mši sredjih sg) - prime pomoćih polov i kompezcioih motj (kod mši veće sge) - prime sedvič četkic s povećom otporošću četkic... Prime pomoćih polov Pomoći polovi su smeštei između glvih polov tko d se jihove ose poklpju s poprečom osom (sl..).

23 šie jedosmere struje N φ glvi pol pomoći pol φ pp φ r φ pp S os polov Sl... Uticj fluks pomoćih polov fluks rekcije rmture Ozke gorjoj slici imju sledeće zčeje: φ - fluks glvog pol φ r - fluks rekcije rmture φ - fluks pomoćog pol pp Broj vojk kod motj pomoćih polov treb odbrti tko d fluks rekcije rmture uz uticj pomoćih polov bude elimiis. Dkle: φ + φ pp r = Primedb: pobudi motji pomoćih polov uvek su vezi u red s rmturom.... Prime pomoćih polov i kompezcioih motj Pomoći polovi mogu elimiisti fluks rekcije rmture smo deoici širie pomoćih polov. Delovi fluks rekcije rmture koji se lze v dejstv pomoćih polov elimiišu se primeom kompezcioih motj (sl..3.) Rdi smeštj kompezcioog motj poli stvci glvih polov kod velikih mši jedosmere struje su ožlebljei 3

24 šie jedosmere struje N pobudi motj glvog pol kompezcioi motj N φ pp φ κ φ r φ pp S pobudi motj pomoćog pol φ κ S Sl..3. Uticj kompezcioih motj N slici.3 φ K ozčv fluks kompezcioog motj Kod dobro kompezovih mši treb d bude ispuje uslov: φ + φ + φ (.) K pp r = Npome: motji pomoćih polov i kompezcioih motj uvek su vezi red s rmturom, tko d jihovi fluksevi budu suproti u odosu fluks rekcije rmture.. PRKAZVANJE OBELEŽAVANJE ELEENATA AŠNE JEDNOSERNE STRUJE Nči obeležvj izvodih krjev motj s odgovrjućim simbolim je prikzo u tbeli.. U ovoj tbleli smo veli ozke prem međurodom stdrdu (EC) i prem emčkom stdrdu (VDE). Želimo pomeuti d jugosloveski stdrd JUS po svemu odgovr međurodom stdrdu EC. 4

25 šie jedosmere struje elemet rmtur simboli i ozke JUS NCO. VDE57 A A A B otporost struj R motj pomoćih polov kompezcioi motj serijski pobudi motj prleli pobudi motj pobudi motj ezvise pobude regulcioi otporik B B C C D D E E F F G E C H F D K R pp R s R p R m - R ( ) m m - Tbel... Simboli i ozke krjev motj mšie jedosmere struje.. Smer obrtj mšie jedosmere struje Smer obrtj se određuje gledjući s stre slobodog krj vrtil prem slici. levi desi smer gledj Sl... Određivje smer obrtj N osovu tog smer obrtje može d bude: - desi smer obrtj, koji odgovr smeru kretj kzljke stu - levi smer obrtj, koji im suprot smer u odosu smer kretj kzljke stu.. Prvilo kod spjj elemet Prilikom spjj elemet veom je vžo d se motor jedosmere struje vrti u željeom smeru obrtj. Prvilo: motor će se obrtti deso ko su elemeti povezi tko d polzeći od priključk pozitivog polritet struj prolzi kroz sve elemete prem ideksim - odoso u ABC-dom redosledu ili u svim elemetim obruto. Primeri:... Šem spjj elemet krtko šetirog deso kretog motor jedosmere struje s kompudom pobudom Pricipijel šem spjj elemet ovog motor je prikz slici.3 5

26 šie jedosmere struje p U A m D E E D A C B Sl..3. Šem spjj elemet krtko šetirog deso kretog kompudog motor jedosmere struje Elemeti motor jedosmere struje s složeom pobudom mogu biti spojei u krtko šetiroj i u dugčkoj šetiroj izvedbi. Krtkošetirje: Prlel pobud je priključe jveći po ( kod motor E D ) Dugčko šetirje: Prlel pobud je priključe jmji mogući po (kod motor E C )... Šem spjj elemet krtko šetirog levo kretog kompudog motor jedosmere struje Pricipijel šem spjj elemet ovog motor je prikz slici.4. p U m A E E D D A C B Sl..4. Šem spjj elemet krtko šetirog levo kretog kompudog motor jedosmere struje Prvilo:Levo kreti motorski rd dobijemo ko elemete rmturog kol (A A, B C ) ili pobudog kol (D D, E E ) vežemo mrežu obruto u odosu deso kreti rd.. OBRTN OENT AŠNA JEDNOSERNE STRUJE Rzlikujemo tri vrste obrtih momet, i to: -proizvedei momet mšie, 6

27 šie jedosmere struje trv -momet trej i vetilcije, m -mehički momet vrtil. ehički momet vrtilu je: = + -geertorski rd (.) m trv = -motori rd (.) m trv omet trej i vetilcije je: Ptrv Ptrv 3 Ptrv = = = = 9, Ω π π 3 gde su: P - gubici sge usled trej i vetilcije trv trv 55 Ω- mehičk ugo brzi - brzi obrtj vrtil [ mi ] P trv (.3) Elektromget ili uutršj sg P E mšie je: P E = E (.4) gde su: E - idukovi po u rmturi - rmtur struj Jedči z određivje proizvedeog momet: PE E = 9,55 = 9,55 (.5) Ako u gorju jedčiu uvrstimo vredost idukovog po u rmturi; pφ N ξ E = (.6) 3 jedči z određivje proizvedeog momet poprim sledeći oblik: 9,55 pφ N = ξ (.7) 3 Uvođejem momete kostte K prem sledećoj jedčii; m 9,55 pnξ K m = (.8) 3 jedči proizvedeog momet kod mšie jedosmere struje poprim sledeći jedostviji oblik: = K m φ (.9) Treb zpmtiti d između momete kostte K m i poske kostte K e postoji sledeć vez: K = 9, 55 (.) m K e 7

28 šie jedosmere struje 3. KOUTACJA Zbir pojv koj se jvljju u klemim u toku prolsk istih kroz eutrle zoe zove se komutcij. Komutcioe pojve su sledeće: - krjeve komutirjućeg klem prilikom prolsk istih kroz eutrle zoe četkice krtko spjju, - u ovom treutku idukovi po u komutrjućem klemu mej smer,i - u komutirjućem klemu mej se i smer struje. 3.. Prome struje u komutirjućem klemu Promee smere struje u komutirjućem klemu su prikze slikm. 3. i 3.. Komutirjući klem = N S Početk komutcije Krtko spjje Zvršetk komutcije Sl. 3.. Krtk spoj komutirjućeg klem prilikom obrtj rotor Promee smer struje u komutirjućem klemu prikz je i slici 3.. Kod rzmtrje ćemo pretpostviti d struj mšie rspodeljuje po lmelm proporciolo površim pokriveim od stre četkice. 8

29 šie jedosmere struje Komutirjući klem / / / /4 / / = / + 3/4 /4 / / početk komutcije + + / /4 / / / /4 3/ zvršetk komutcije Zključk: Sl. 3.. Prome smer struje u komutirjućem klemu Kod komutirjućeg klem struj se s vredosti + mej vredost 3.. Krkteristike komutcije Pod krkteristikom komutcije podrzumevmo promeu treute vredosti struje u komutirjućem klemu u toku trjj komutcije / i = f ( t)/. Krkterističi oblici krkteristik komutcije su prikzi su slici i 3 t T k 4 5 Sl Krkteristike komutcije Oske slici 3.3 imju sledeć zčeje: i-prome struje u komutirjućem klemu, t-vreme, TK -vreme trjj komutcije (period komutcije). Rzlikujemo tri vrste komutcije i to: ) Ndliere komutcije (fukcije i ) Ovkv komutcij je jlošij. Posledice: - ivice četkice izgrju, 9

30 šie jedosmere struje -ispod četkice se pojvljuju iskre, -u jkritičijem slučju oko komuttor može d se pojvi i kruž vtr. b) Lier komutcij (fukcij 3) U pogledu komutcije je jbolj, li usled smo iduktivosti komutirjućeg klem ije ostvrljiv. c) Podliere komutcije (fukcije 4 i 5) Ov vrst komutcije stup u slučjevim u kojim su pomoći polovi i kompezcioi motj predimezioisi (imju veći broj vojk od potrebog). Nči elimiisj komutcioih problem Komutcioe probleme projektti elimiišu osovu sledećih smeric: - kod projektovj mši treb odbrti mli međulmelri po Δ U < 4V (kod mši bez pomoćih polov) Δ U < 5V (kod mši s pomoćim polovim), - prime pomoćih polov i kompezcioog motj, - prime ugljeih četkic s velikom specifičom otporošću (prime sedvič četkic). 4. KARAKTERSTKE GENERATORA JEDNOSERNE STRUJE Smer struje u geertorskom režimu teče prem pozitivom polritetu mreže. 4. Geertor jedosmere struje s ezvisom pobudom Smer obrtj: kod istog spoj elemet i istog polritet stezljkm smer obrtj geertor i motor su isti 4... Pricipijel šem spjj elemet Pricipijel šem spjj elemet geertor z deso kreti rd je je prikz slici 4. U p A R A C ' p F F R m m R pp B Sl. 4.. Šem spjj elemet deso kretog geertor jedosmere struje s ezvisom pobudom 4... Nposke jedčie geertor s ezvisom pobudom Z lizu krkteristike geertor s ezvisom pobudom možemo pisti sledeće jedčie: 3

31 šie jedosmere struje U = E E R = (4.) = E (4.) pp PP ( R R ) U = E R = E R R = E + (4.3) ( ) Δ U = R + R pp (4.5) pp U = E ΔU (4.6) Krkteristik przog hod Pod krkteristikom przog hod podrzumevmo promeu idukovog po u fukciji pobude struje: E=f( m ); =kost; =. Ov krkteristik je prikz slici 4.. E E r E=f( m ) =kost. = m Sl. 4.. Krkteristik przog hod Nposke krkteristike Ove krkteristike su predstvljee sledećom fukcijom: U=f( m ); =kost; =kost Njihove krive su prikze slici 4.3. U = E r U=f( m ) =kost. =kost. Sl Nposk krkteristik Uutršje i spoljšje krkteristike Pod uutršjom krkteristikom podrzumevmo promeu idukovog po u fukciji struje opterećej pri kosttoj brzii i kosttoj pobudoj struji. Dkle: E = f pri: =kost, m =kost ( ) m 3

32 šie jedosmere struje Pod spoljšjem krkteristikom podrzumevmo promeu priključog po u fukciji struje opterećej pri kosttoj brzii i kosttoj pobudoj struji. Dkle: U = f pri: =kost, m =kost ( ) Spoljšje i uutršje krkteristike z ovj geertor prikze su slici 4.4 E U E=f()=kost U=f() =kost. m =kost. Sl Spoljšje i uutršje krkteristike geertor jedosmere struje s ezvisom pobudom 4.. Geertor jedosmere struje s prlelom pobudom Smer obrtj: kod istog spoj elemet i istog polritet stezljkm smer obrtj motor i geertor su isti Pricipijel šem spjj elemet Pricipijel šem spjj elemet geertor jedosmere struje s prlelom pobudom z desi smer obrtj je prikz slici 4.5. U p R m A R A E R p E E C R pp B Sl Šem spjj deso kretog geertor jedosmere struje s prlelom pobudom 4... Nposke jedčie geertor jedosmere struje s prlelom pobudom Z lizu krkteristike geertor jedosmere struje s prlelom pobudom možemo pisti sledeće jedčie: = + (4.7) m 3

33 šie jedosmere struje E m U = (4.8) R + R p = E R (4.9) pp ( R R ) U = E R = E + (4.) ( R R ) pp Δ U = + (4.) U = E ΔU (4.) Krkteristik przog hod Pod krkteristikom przog hod podrzumevmo fukciju: E=f( m ); =kost; = Ov krkteristik je prikz slici 4.6. E pp E r E=f( m ) =kost. = m Sl Krkteristik przog hod Uslovi stupj smopobude Kolo z smopobuđivje geertor jedosmere struje s prlelom pobudom prikzo je slici 4.7. R m m A A E R E E R p C R pp B = Sl Kolo smopobude kod geertor jedosmere struje s prlelom pobudom U przom hodu, struj geertor je ul (=). Zbog tog je struj u kolu smopobude: E = m R + R pp + R p + R (4.3) Zbir otporosti u ovom kolu: 33

34 šie jedosmere struje E Rm = tgα = = R + R pp + R p + R (4.4) m Uzimjući u obzir jedčiu u kolu smopobude i krkteristiku przog hod, vredosti pobude struje u ustljeom stju dobijmo rešvjem sledećih jedči: E = R + R + R R - jedčie prve (4.5) ( ) m pp p + ( m ) E = f -krkteristik przog hod (4.6) Pri smopobudi idukovi po geertor se ustljuje kod preseče tčke jedčie prve i krkteristike przog hod (tčk '',, slici 4.8.) E E E E E mi R mk R m R m E=R m m mi E=f( m ) α Κ α E r Sl Nči smopobuđivje geertor jedosmere struje s prlelom pobudom Koeficijet prvc jedčie prve pobudog kol je: tgα = Rm = R + Rpp + Rp + R (4.7) Vredost idukovog po E se smjuje s povećjem koeficijet prvc prve. U slučju kd je α = α K, prv postje tget krkteristiku przog hod i geertor se rzbuđuje. U slučjevim u kojim je α < α K, odoso kd R m < R mk kod geertor stup smopobud. Kod oih geertor kod kojih zsićeje mgetog kol stup pri mjim idukovim poim, idukovi po možemo podešvti u širem opsegu. To se postiže uz pomoć istmus-. Nči izvođeje polov s istmusom i krkteristike przog hod ovkvih geertor je prikz slici 4.9. m E E E=R m m E=f( m ) E mi E r α κ α Krkteristik przog hod geertor s STUS-om m STUS-Grčk reč (sužeje) Sl Uticj istmus- krkteristiku przog hod geertor s prlelom pobudom 34

35 šie jedosmere struje Uutršj krkteristik: f ( ) Spoljšj krkteristik: f ( ) Spoljšje i uutršje krkteristike E = pri: =kost U = pri: =kost Uutršje i spoljšje krkteristike geertor jedosmere struje s prlelom pobudom prikze su slici 4.. E U E=f() U=f() =kost. k mks Sl. 4.. Spoljšje i uutršje krkteristike geertor jedosmere struje s prlelom pobudom ože se primetiti d geertor jedosmere struje s prlelom pobudom može odti mksimlu struju mks. Pri većim opterećejim i pri krtkom spoju geertor se rzbuđuje. Zbog tog, kod ovog geertor krtk spoj stezljkm je bezops Geertor jedosmere struje s redom pobudom Smer obrtj: kod istog spoj elemet i istog polritet stezljkm geertor i motor imju obruti smer obrtj Pricipijel šem spjj elemet Pricipijel šem spjj elemet geertor z levi smer obrtj je prikz slici 4.. p U A E R E A C R pp D D R s R B Sl. 4.. Šem spjje levo kretog geertor jedosmere struje s redom pobudom 35

36 šie jedosmere struje Nposke jedčie geertor s redom pobudom Z lizu krkteristike ovog geertor možemo pisti sledeće jedčie: = = m (4.8) E = E R (4.9) ( R + R ) = E ( R + R R ) U = E + (4.) Uutršj krkteristik: f ( ) Spoljšj krkteristik: f ( ) pp S Uutršje i spoljšje krkteristike E = pri: =kost U = pri: =kost Uutršje i spoljšje krkteristike geertor jedosmere struje s serijskom pobudom su prikze slici 4.. E U E=f() pp S =kost. U=f() b E r c k Sl. 4.. Spoljšje i uutršje krkteristike geertor jedosmere struje s redom pobudom N osovu slike 4. možemo ustoviti sledeće: b ~ Δ U = ( R + R pp + RS ) (4.) c ~ E ; bc ~ U Npome: Zbog velike promee vredosti izlzog po geertor jedosmere struje s redom pobudom u prksi se retko upotrebljv Uslovi smopobude Uslovi stupj smopobude kod geertor jedosmere struje s redom pobudom možemo prtiti prem slici 4.3. Ovj geertor može d se smopobudi smo u krtkom spoju ili od kd je stezljke geertor priključe potrošč s kojim zbir otporosti u kolu e prelzi kritiču vredost R mk. E=f() E U R mk R m R m U=f() E r α α k Sl Nčii smopobuđivje geertor jedosmere struje s redom pobudom 36

37 šie jedosmere struje Ukup vredost otporosti u ektričom kolu geertor je: Rm = tgα = R + R pp + RS + R (4.) ukoliko je: α < α K kod geertor stup smopobud ukoliko je: α > α geertor se eće pobuditi K 4.4. Geertor jedosmere struje s složeom (kompudom) pobudom Smer obrtj: kod istog spoj elemet i istog polritet stezljkm geertor i motor imju isti smer. Ako geertor prelzi u motori režim kod motor stje protiv- kompudcij i obruto. z tog proizlzi d šem spjje elemet kod deso kretog geertor s kompudom pobudom odgovr šemi spjj deso kretog protiv- kompudog motor i obruto Pricipijel šem spjj elemet Pricipijele šem spjj elemet dugčko šetirog (U<E) deso kretog geertor jedosmere struje je prikz slici 4.4 p U m E R E A A E E R p D D R s C R pp B Sl Šem spjj elemet dugčko šetirog geertor jedosmere struje s složeom (kompudom) pobudom Primedb: prlel i red pobud imju isti smer i međusobo se pomžu. Šetirje: šem spjj elemet dugčko šetirog kompudog geertor odgovr šemi spjj krtko šetirog protiv- kompudirog motor Nposke jedčie geertor jedosmere struje s složeom pobudom Z lizu krkteristike ovog geertor možemo pisti sledeće jedčie: = m (4.3) U m = (4.4) R E p = E R (4.5) ( R + R ) = E ( R + R R ) U = E + (4.6) pp S Uutršje i spoljšje krkteristike Uutršj krkteristik: f ( ) Spoljšj krkteristik: f ( ) pp E = pri: =kost U = pri: =kost S 37

38 šie jedosmere struje Ove krkteristike su prikze slici 4.5. E U =kost. E=f() U=f() U Sl Spoljšje i uutršje krkteristike geertor jedosmere struje s složeom pobudom Primedb: kompudcij obezbeđuje potroščim približo kostt po, koji odgovr omilom pou: U U = kost 5. PARALELAN RAD GENERATORA JEDNOSERNE STRUJE O prlelom rdu govorimo od, ko dv ili više geertor zjedo sbdevju potroščko područje električom eergijom. Uslovi prlelog rd - Npoi priključcim geertor morju biti isti - Poželjo je d se teret rspodeljuje srzmero omilim sgm 5.. Prlel rd geertor jedosmere struje s ezvisom pobudom 5... Pricipijel šem spjj geertor Pricipijel šem spjj dvju geertor u prlelom rdu je prikz slici 5.. E E U Potrosč Sl. 5.. Prlel rd dv geertor jedosmere struje s ezvisom pobudom 38

39 šie jedosmere struje 5... Spoljšje krkteristike Spoljšje krkteristike pojediih geertor u prlelom rdu i jihov rezultt spoljšj krkteristik su prikze slici 5.. U = U = U ΔU U U Rezultt spoljšj krkteristik = + Sl. 5.. Spoljšje krkteristike geertor jedosmere struje s ezvisom pobudom u prlelom rdu Primedb: uz isti pd po ΔU geertoru s mekšom spoljšjom krkteristikom pripd mj struj, geertoru s tvrđom krkteristikom pripd već struj. Odoso: > Nči podešvj rspodel struje Nčii podešvj rspodele struje po geertorim su prikzi slici 5.3. U U O U ' ' ' = ' Sl Podešvj rspodele struje po geertorim Ukup struj opterećej potroščkog područj je jedk zbiru struje opterećej pojediih geertor: = + (5.) Nči podešvj rspodele struje: - podešvjem struje pobude. - podešvjem brzie obrtj. - uključivjem predotporik. 39

40 šie jedosmere struje Kod geertor, koji poseduje mekšu spoljšju krkteristiku, povećvjem pobude struje ili brzie obrtj pomerimo spoljšju krkteristiku gore ( ), kod geertor s tvrđom spoljšjom krkteristikom smjivjem pobude struje ili brzie obrtj, spustimo spoljšju krkteristiku dole ( ) toliko d se ukup struj podjedko rspodeljuje po geertorim. Dkle: + = = (5.) = ovog či podešvj je u tome što kod svkog opterećej mormo kdo podesiti pobude struje ili brzie obrtj. Željeu rspodelu struje z svko vreme možemo rešiti i tko što ispred geertor s tvrđom krkteristikom () uključimo tkv predotporik d s ovim postigemo istu spoljšju krkteristiku ko kod geertor () s mekšom krkteristikom. Uutršji pd po kod ob geertor je isti i zbog tog je: ( R + R ) = ( R + R R) Δ U = UO U = pp pp + (5.3) R = ( R + R pp ) R R pp (5.4) Z slučj kd želimo d je: = = (5.5) R = R + R R R (5.6) pp pp Želimo međutim glsiti d je ovo trjo rešeje usled prisustv predotporik povezo s dodtim gubicim sge. 5.. Prlel rd geertor jedosmere struje s složeom (kompudom) pobudom Pretpostvimo d geertori e poseduju poski regultor Prime: z pjje potrošč brodovim Spoljšje krkteristike Rzmtrj počijemo pretpostvkom d ob geertor poseduju iste spoljšje krkteristike koje su prikze slici 5.4 U = Sl Spoljšje krkteristike geertor jedosmere struje s složeom pobudom u prlelom rdu 4

41 šie jedosmere struje Primedb: Prlel rd kompudih geertor jedosmere struje u klsičom spoju je estbil. Ov kosttcij vži i od kd oi imju iste spoljšje krkteristike. Ako dođe do poremećj u strujm >, po prvog geertor rste sve dotle, dok se prvi geertor e pre pobudi toliko d preuzim ceo teret sebe. Problem prlelog rd kod kompudih geertor jedosmere struje se rešv posebim spjjem geertor u ukrsom spoju Pricipijel šem spjj kompudih geertor u ukrsom spoju Ukrsi spoj dv kompud geertor u prlelom rdu je prikz slici 5.5. U p A E E D D A E E D D A A C C B.) B.) Sl Ukrso spjj dvju kompudih geertor jedosmere struje u prlelom rdu Ukrsi spoj sstoji se u tome d redi pobudi motj prvog geertor vežemo red s drugim geertorom, redi pobudi motj drugog geertor red s prvim geertorom. 6. KARAKTERSTKE OTORA JEDNOSERNE STRUJE U motorom režimu primlje struj teče od pozitivog polritet mreže k motoru. Opšte jedčie: E = K eφ ; = K φ ; m K m = 9, 55K e Geertorski režim: E > U ; E = E R (6.) otori režim: E < U ; E = E + R (6.) Krkteristike motor: - struj krkteristik: = f ( ) = f -mehičk krkteristik: ( ) 6.. otor jedosmere struje s ezvisom pobudom Kod istog spoj elemet smer obrtj motor i geertor su isti 4

42 šie jedosmere struje 6... Pricipijel šem spjj elemet Pricipijel šem spjj elemet motor z deso kreti rd je prikz slici 6.. p U ' A p' U' m R E F R p F A C R pp B Sl. 6.. Šem spjj elemet deso kretog motor jedosmere struje s ezvisom pobudom 6... Nposke jedčie motor z ezvisom pobudom Rd ovog motor možemo obuhvtiti sledećim jedčim: = (6.3) E = E + (6.4) R pp ( R R ) U = E + R = E + + (6.5) m p pp U = (kostt) (6.6) R Struj krkteristik Pod strujom krkteristikom podrzumevmo brziu obrtj motor u fukciji struje /=f()/. Ovu krkteristiku možemo izvesti polzeći od sledećih jedči: E = U ( R + R pp ) (6.7) K eφ = U ( R + R pp ) (6.8) Struj krkteristik: U ( R + R pp ) = (6.9) K eφ K eφ Ako prem sledećoj jedčii uvodimo kritiču brziu obrtj k kojoj brzii mši prelzi iz motorog u geertorski režim, U k = (6.) K eφ struj krkteristik motor će poprimiti sledeći oblik: ( R + R pp ) = k (6.) K eφ Struj krkteristik kod ovog tip motor je prvoliijsk i prikz je slici 6.. 4

43 šie jedosmere struje k =f() m =kost. Sl. 6.. Struj krkteristik motor jedosmere struje s ezvisom pobudom ehičk krkteristik Pod mehičkom krkteristikom podrzumevmo brziu obrtj motor u fukciji momet / =f() /. = K ; ili: mφ = (6.) K m φ z tog proizlze jedčie z određivje mehičke krkteristike: ( R + R ) U pp = (6.3) K φ K K mφ e e ( R + R ) pp = k (6.4) K ek mφ ehičk krkteristik kod ovog tip motor je prvoliijsk i prikz je slici 6.3. k =f() m =kost. Sl ehičk krkteristik motor jedosmere struje s ezvisom pobudom 6.. otor jedosmere struje s prlelom pobudom Kod istog spoj elemet smer obrtj motor i geertor su isti 6... Pricipijel šem spjj elemet Pricipijel šem spjj elemet motor z deso kreti rd je prikz slici

44 šie jedosmere struje p R U m A R A E R p E E C R pp B Sl Šem spjj elemet deso kretog motor jedosmere struje s prlelom pobudom 6... Nposke jedčie motor s prlelom pobudom Rde krkteristike ovog motor možemo obuhvtiti sledećim jedčim: = (6.5) m m U = (6.6) R + R p E = E + R (6.7) ( R R ) U = E + R pp = E + + pp (6.8) otor s prlelom pobudom se poš isto ko jedosmeri motor s ezvisom pobudom. Krkteristike ovog motor možemo obuhvtiti s sledećim jedčim: E = K eφ ; = K m φ Struj krkteristik Jedčie z određivje struje krkteristike ovog motor su: U ( m )( R + R pp ) = (6.9) K eφ K eφ U k = -kritič brzi obrtj (6.) K eφ Uvođejem kritiču brziu obrtj struj krkteristik će imti oblik: ( m )( R + R pp ) = k (6.) K eφ Struj krkteristik je prvoliijsk i prikz je slici 6.5. k =f() m Sl Struj krkteristik motor jedosmere struje s prlelom pobudom 44

45 šie jedosmere struje ehičk krkteristik Jedčie z određivje mehičke krkteristike su. U ( R + R pp ) = (6.) K eφ K ek mφ ( R + R pp ) = k (6.3) K ek mφ ehičk krkteristik je prvoliijsk i prikz je slici6.6. k =f() Sl ehičk krkteristik motor jedosmere struje s prlelom pobudom 6.3. otor jedosmere struje s redom pobudom Kod istog spoj elemet smer obrtj motor i geertor su suproti Pricipijel šem spjj elemet Pricipijel šem spjj elemet deso kretog motor je prikz slici 6.7. U p A R A E D D R s C R pp B Sl Šem spjj elemet deso kretog motor jedosmere struje s redom pobudom jedčie: Nposke jedčie motor s redom pobudom Z određivje krkteristik ovog motor možemo pisti sledeće poske = (6.4) E = E + R (6.5) ( R + R ) = E + ( R + R R ) U = E + + (6.6) pp S pp S 45

46 šie jedosmere struje Krkteristik fluks Pod krkteristikom fluks podrzumevmo promeu fluks u zvisosti od φ = f Ov krkteristik je prikz slici 6.8. struje ( ) φ zsićeo područje φ=φ m = kost b ezsićeo φ m φ=κ f područje Sl Krkteristik fluks motor jedosmere struje s redom pobudom U ezsićeom području fluks motor je u direktoj proporciji s strujom opterećej. Dkle: φ = (6.7) K f gde je: K f - fluks kostt Struj krkteristik Pod strujom krkteristikom podrzumevmo promeu brzie obrtj u zvisosti od promee struje = f ( ). Alitički izrz z određivje ove krkteristike izvešćemo uz pretpostvku d motor rdi u ezsićeom području. Uz ovu pretpostvku dobili smo sleće jedčie: E = K φ K K (6.8) e f e = e f ( R + R R ) K K = U + (6.9) e f e f pp S U R + R pp + RS = (6.3) K K K K Struj krkteristik motor jedosmere struke s redom pobudom dobije je pomoću jedčie 6.3 i prikz slici 6.9. =f() Sl Struj krkteristik motor jedosmere struje s redom pobudom 46

47 šie jedosmere struje ehičk krkteristik Jedčiu z određivje mehičke krkteristike motor s redom pobudom izvešćemo z slučj kd mgeto kolo ije zsićeo. = K φ K K (6.3) e m = f m f U K mk f R + R pp + RS = (6.3) K K K K e f U K m pp S = (6.33) e K K f R + R K e K + R f = U 9,55 K K e f R + R K e pp K + R Ov krkteristik je hiperbol i prikz je slici 6.. f S (6.34) hiperbol φ=κ f b prv φ=φ =kost Sl. 6.. ehičk krkteristik motor jedosmere struje s redom pobudom ože se primetiti d motor jedosmere struje s redom pobudom poseduje veliki momet pri polsku, s povećvjem brzie obrtj momet opd. Zbog tog ovi se motori jviše upotrebljvju z električu vuču. Obzirom d pri mlim mometim brzi obrtj rpido rste i teži k beskočosti, ovi motori e smeju rditi bez opterećej przo. U przom hodu ime usled veom visoke brzie obrtj cetrifugle sile bi oštetile motj rmture otor jedosmere struje s složeom (kompudom) pobudom Smer obrtj: uz isti spoj elemet motor i geertor imju isti smer obrtj. Kompudcij: uz epromejei spoj elemet kompudi motor postje protiv-kompudi geertor i obruto Šetirje: uz isti spoj elemet krtko šetiri motor postje dugčko šetiri geertor i obruto. 47

48 šie jedosmere struje Pricipijel šem spjj elemet Pricipijel šem spjj elemet deso kretog krtko šetirog motor jedosmere struje s složeom pobudom je prikz slici 6. U p m A R A E R p E E D D R s C R pp B Sl. 6.. Šem spjj elemet deso kretog krtko šetirog motor jedosmere struje s složeom pobudom Nposke jedčie motor s složeom pobudom Rd ovog motor možemo obuhvtiti sledećim jedčim: = + m (6.35) E = U R + R + R ) (6.36) p ( pp S U m = (6.37) R Struje krkteristike Struje krkteristike motor =f() su predstvljee slici 6.. k b c Sl. 6.. Struje krkteristike motor jedosmere struje s složeom (kompudom) pobudom -tvrd krkteristik c-mek krkteristik ehičk krkteristik ehičke krkteristike motor =f() su predstvljee slici

49 šie jedosmere struje k b c Sl ehičke krkteristike motor jedosmere struje s složeom pobudom -tvrd krkteristik c-mek krkteristik 7. KOČON REŽ AŠNA JEDNOSERNE STRUJE Električi pogoi s mšim jedosmere struje često se đu u rzličitim kočioim režimim. Zbog specifičosti kočioih režim jihove krkteristike ćemo odvojeo tretirti. 7.. Smer obrtj i momet kod mšie jedosmere struje Ove smerove određujemo gledjući s stre slobodog krj vrtil prem slici7. desi smer gledj levi Sl. 7.. Smer obrtj i momet kod mšie jedosmere struje Deso kreti rd (+): smer kretj kzljke stu. Levo kreti rd (-): obruti smer u odosu kretj kzljke stu. otori režimi: smer momet i smer obrtj imju isti smer. Kočioi režimi: smer momet i smer obrtj imju suprot smer. 7.. Kvdrti prikzi rd Kvdrti režimi rd s odgovrjućim smerovim brzie obrtj i momet su prikzi slici

50 šie jedosmere struje KOČNCA OTOR OTOR V KOČNCA Sl. 7.. Kvdrti režimi rd ože se primetiti d mši u prvom i trećem kvdrtu rdi ko motor, u drugom i četvrtom kvdrtu rdi ko kočic. Dvo kvdrti režim: otori i kočioi režim smo u jedom smeru obrtj. Četvoro kvdrti režim: otori i kočioi režim u ob smer obrtj Vrst kočioih režim mmo tri vrste kočej: - geertorsko kočeje, - elektro dimičko ili otporo kočeje, - protiv strujo kočeje Geertorsko kočeje Ekoomičo kočeje, li se može primeiti smo izd kritiče brzie obrtj > k. Kod ovog režim mehičk eergij kočej se pretvr u električu eergiju koj se vrć u mrežu. N kritičoj brzii obrtj vredost struje je ul. : e možemo upotrebiti ovu vrstu kočej brzim obrtj ispod kritiče brzie Elektro- dimičko ili otporo kočeje otor se odvoji od mreže i jeg se priključi spoljšji otporik kojeg mši pj ko geertor.ovu vrstu kočej možemo upotrebiti području ispod kritiče brzie u oblstim < < k. : ši e poseduje kočioi momet pri mirovju u ultoj brzii obrtj. 5

51 šie jedosmere struje Protivstrujo kočeje Ostvljjući pjje pobude, promeimo polritet pjj rmturog kol. Struj u rmturi u motorom režimu rd: E E = (7.) R Struj u rmturi u režimu protiv strujog kočej: E E = (7.) R ože se primetiti d u režimu protivstrujog kočej mši uzim iz mreže veliku struju. Zbog tog se prilikom ostvrivj ovog kočioog režim, u rmturom kolu mšie prethodo uključuje vjski otporik,,r V '' rdi smjej struje. Predost: kočioi momet se rzvij i pri mirovju tj. ultoj brzii obrtj. : eergij kočej se izgubi i pretvr u toplotu spoljšjem otporiku. 8. REGULACJA BRZNE OBRTANJA OTORA JEDNOSERNE STRUJE Električi pogoi često zhtevju mogućost kotiule promee brzie obrtj. Kod motor jedosmere struje z regulciju brzie obrtj postoje tri mogućosti i to: - Nposk regulcij Upotrebljvju se z podešvje brzie obrtj ispod omile brzie u području < <. Kod ovog či regulcije u cilju promee brzie obrtj uz kosttu struju pobude (kostti fluks) mejmo priključi po rmturog kol. - Regulcij slbljejem fluks Ovj či regulcije se koristi kd brziu obrtj želimo podešvti izd omile brzie obrtj pr. u području < <, 4. Povećvje brzie obrtj postižemo uz epromejei po rmturog kol, postepeim smjivjem struje pobude, odoso fluks. Usled komutcioih problem povećje brzie obrtj e sme preći,4 struku omilu vredost. - Otporičk regulcij Kod ovog tip regulcij brzi obrtj se postiže dodvjem regulcioog R u rmturom kolu ili u kolu pobude otporik redo ( ) V R ili prlelo ( ) Š 8.. Regulcij brzie obrtj motor jedosmere struje s ezvisom pobudom Kod ovih motor regulcije brzie obrtj jčešće se ostvruje poskom ili fluksom regulcijom uz pomoć poluprovodičkih pretvrč. Otporičk regulcij se ređe upotrebljv. 5

52 šie jedosmere struje 8... Pricipijel šem spjj elemet Pricipijel šem spjj elemet z regulciju brzie obrtj motor jedosmere struje s ezvisom pobudom je prikz slici 8.. U p R V U' ' p' R A A R p F F C R pp B Sl. 8.. Šem spjj elemet z regulciju brzie obrtj motor jedosmere struje s ezvisom pobudom 8... Prome po Podešvje po u rmturom kolu se vrši uz: U = kost i R V =. Uticj promee po mehičku krkteristiku je prikz slici K K K K 3 U > U = kost > U U 3 R V = Sl. 8.. ehičke krkteristike motor jedosmere struje s ezvisom pobudom u sklopu poske regulcije Npome: Pu liij predstvlj prirodu mehičku krkteristiku, isprekide liije predstvljju regulise mehičke krkteristike Slbljej fluks Slbljeje fluks se vrši smjivjem po U u pobudom kolu uz U=U =kost i uz R V =. Uticj fluks mehičku krkteristiku motor je prikz slici

53 šie jedosmere struje + k φ k φ k φ φ>φ >φ U'> U' > U' U=kost R V = Sl ehičke krkteristike motor jedosmere struje s ezvisom pobudom pri slbljeju fluks Prome otporosti R V Podešvje otporosti R V se izvodi uz U=kost. i U = kost. ehičk krkteristik motor jedosmere struje s ezvisom pobudom uz dodvje spoljšjeg otporik je određe sledećim jedčim: U ( R + R pp + Rv ) = K eφ K ek mφ (8.) U k = K eφ (8.) ( R + R pp + Rv ) = k K K φ (8.3) e m Uticj spoljšjeg otpor mehičku krkteristiku motor jedosmere struje s ezvisom pobudom prikz je slici 8.4. R < R < R V V V 3 K R V = R V R V R V 3 Sl ehičke krkteristike motor jedosmere struje s ezvisom pobudom pri regulciji spoljšjim otporikom (R V ) 53

54 šie jedosmere struje 8.. Regulcij brzie obrtj motor jedosmere struje s prlelom pobudom Kod ovih motor se tkođe u primei sv tri tip regulcije brzie obrtj Pricipijel šem spjj Pricipijel šem spjj elemet z regulciju brzie obrtj motor jedosmere struje s prlelom pobudom je prikz slici 8.5. p U m S R V R š A R š E R A E R p E C R pp B Sl Šem spjj elemet z regulciju motor jedosmere struje s prlelom pobudom 8... Prome po Prilikom promee po U, prekidč S se lzi u isključeom stju. N dlje: R=, R V =. U toku regulcije brzie obrtj kritič brzi obrtj ostje epromeje, jer: U φ U k = = k jer: = (8.4) K eφ φ U Brzi obrtj se smjuje smjivjem po u odosu omilu vredost. ehičke krkteristike motor jedosmere struje s prlelom pobudom u sklopu ove regulcije su prikze slici

55 šie jedosmere struje k U>U >U >U 3 U=U U U U 3 + Sl ehičke krkteristike motor jedosmere struje s prlelom pobudom pri regulciji poom Prome otporosti R V Podešvje otporosti R V se izvodi uz: S-isključe, U=U = kostt, i R=. ehičk krkteristik motor s spoljšjim otporikom RV u rmturom kolu je određe sledećom jedčiom: ( R + R pp + RV ) = k (8.5) K ek mφ Uticj spoljšjeg otporik u rmturi mehičku krkteristiku motor s prlelom pobudom je prikz slici 8.7. R V < R V < R V3 K R V = R V R V3 + Sl ehičke krkteristike motor jedosmere struje s prlelom pobudom pri rzličitim spoljšjim otporicim R V Prome otporosti R V i R Š stovremeo podešvje otporik R V i R Š se izvodi uz: S-isključe, U=U =kostt i R=. ehičk krkteristik motor jedosmere struje s prlelom pobudom uz dodvje spoljšjeg otporik R V i otporik šet rmture R Š određe je sledećim jedčim: U R Š R R Š V = + R + R pp (8.6) K eφ R + RV K ek m R + R Š Š V Nov kritič brzi je određe sledećom jedčiom: RŠ k = k (8.7) R + R Š V Zjedički uticj ovih otpor mehičku krkteristiku je prikz slici

56 šie jedosmere struje + k ' k - prirod krkteristik b - s uključivjem R V c - istovremeo uključivje R V i R Š + Sl Uticj otpor R V i otpor šet R Š mehičku krkteristiku motor jedosmere struje s prlelom pobudom Primedb: Šetiri motor im mju kritiču brziu obrtj od ešetirog motor. K < K 8.3. Regulcij brzi obrtj motor jedosmere struje s redom pobudom Usled rede veze rmture i pobudog motj kod ovog motor slbljeje fluks se ostvruje šetirjem redog pobudog motj Pricipijel šem spjj elemet Pricipijel šem spjj elemet z regulciju brzie obrtj je prikz slici 8.9. U p S R V R s D D A R š A E R R š S C R pp B Sl Šem spjj elemet z regulciju motor jedosmere struje s redom pobudom Prirod mehičk krkteristik motor jedosmere struje s redom pobudom uz uključivje otporik R V određe je s sledećom jedčiom: 9,55 R + R pp + Rs + RV = U (8.8) K K K K e f e f 56

57 šie jedosmere struje Prome po U Podešvje po U se izvodi uz: R V =,S =isključe,s =isključe. Uticj smjej priključog po mehičke krkteristike motor je prikz slici 8.. U 3 < U < U < U + U Sl. 8.. Uticj smje priključog po mehičku krkteristiku motor jedosmere struje s redom pobudom Prome otporosti R V Podešvje otporik R V se izvodi uz: U=U =kost., ostli otporici su isključei. Uticj promee spoljšjeg otporik R V mehičku krkteristiku motor s redom pobudom je prikz slici 8.. U U U R V3 > R V > R V R V = R V Sl. 8.. Uticj promee spoljšjeg otporik RV mehičku krkteristiku motor jedosmere struje s redom pobudom R V R V Šetirje redog pobudog motj R Š Šetirje redog pobudog motj se izvodi uz: U= U =kost., S -ztvore, S -otvore Uticj šetirj pobude ( R ) mehičku krkteristiku motor Š jedosmere struje s redom pobudom je slici

58 šie jedosmere struje + R Š > R Š R Š R Š R Š = + Sl. 8.. Uticj otporost šet pobude R mehičku krkteristiku motor Š jedosmere struje s redom pobudom Njveće dozvoljeo šetirje kod rede pobude je: Š <, Šetirje rmture (R Š ) Šetirje rmture se izvodi uz: U=U =kost. R V =, S =isključe, S =uključe Uticj šetirj rmture ( R ) mehičku krkteristiku motor Š jedosmere struje s redom pobudom je prikz slici R Š > R Š R Š = R Š R Š = R Š + Sl Uticj otporosti šet rmture R mehičku krkteristiku motor Š jedosmere struje s redom pobudom 58

59 šie jedosmere struje 8.4. Regulcij brzie obrtj motor jedosmere struje s složeom pobudom Kod ovih motor se primejuju metode koje su opise z motore s prlelom i metode koje su opise z motor s redom pobudom. zuzetk: Kod ovih motor se e primejuje šetirje redog pobudog motj. 9. POKRETANJE OTORA JEDNOSENE STRUJE Struj u rmturi motor jedosmere struje je: E E = ; E = Keφ (9.) R ukoliko je: = ; td i idukovi po E poprim vredost ul. z tog proizilzi: E m = k = (9.) R Pošto je rmturi po E smo u mloj meri mji od priključog po, iz tog proizilzi d polz struj K kod motor jedosmere struje može d im veom veliku vredost koj višestruko dmšuje omilu struju. Dkle: K ( 5) Ov velik struj bi u toku pokretj mogl d ošteti motj rmture, zbog tog se kod motor jedosmere struje e dozvoljv direkto pokretje uz omili po. 9.. Nči smjivj polze struje Polzu struju pri pokretju motor jedosmere struje treb smjiti dozvoljeu vredost. Z to postoje dve mogućosti: -smjeje priključog po, -uključeje redog otporik pri pokretju. Ovj otporički pokretč se izrđuje u višestepeoj izvedbi. Pojedii stepei otporik se u toku zlet isključuju, tko d su krju zlet svi stepei isključei. Dozvolje vredost polze struje pri idirektom pokretju treb d bude u gricm: k (,5 ) (9.3) gde je omil struj motor. STEPEN KORSNOG DEJSTVA AŠNE JEDNOSERNE STRUJE Stepe korisog dejstv ozčv se s grčkim slovom η. 59

60 šie jedosmere struje.. Stepe korisog dejstv geertor jedosmere struje Stepe korisog dejstv geertor jedosmere struje se određuje osovu predte električe sge P i primljee mehičke sge P m ko jihov odos: P η = (.) P m Predt električ sg je: P = U (.) Primlje mehičk sg se određuje osovu mehičkog momet m i brzie obrtj prem sledećoj jedčii: m P m = (.3) 9,55 Stepe korisog dejstv geertor se može odrediti pomoću odte sge i zbir gubitk: P η = (.4) P + Pγ gde smo s Pγ ozčili zbir gubitk sge u mšii.. Stepe korisog dejstv motor jedosmere struje Stepe korisog dejstv motor jedosmere struje se određuje pomoću odte mehičke sge P m i primljee električe sge P ko jihov odos: P m η = (.5) P Primlje električ sg: P = U (.6) Predt mehičk sg se određuje osovu mehičkog momet m i brzie obrtj, prem sledećoj jedčii: m P m = (.7) 9,55 Stepe korisog dejstv motor možemo izrčuti i polzeći od odte mehičke sge i zbir gubitk sge u mšii prem sledećoj jedčii: P η = (.8) P P m + γ.3. Gubici sge u mšim jedosmere struje sge: Kod mšie jedosmere struje u toku eksplotcije stju sledeći gubici - gubici u bkru motj pobude sttor... P cus - gubici u bkru motj rmture... P cu - gubici u gvožđu rmture... P Fe - gubici usled trej i vetilcije... P trv 6

61 šie jedosmere struje - gubici kolektoru i četkicm... P kč - dodti gubici (pulscioi gubici)... P dod Ukupi gubici sge su: P γ = Pcus + Pcu + PFe + Ptrv + Pkč + Pdod (.9) LTERATURA-šie z jedosmeru struju. Brko itrković AŠNE ZA JEDNOSERNU STRUJU Novisko izdvčk ustov, Beogrd 98.. V.V. Petrović. ELEKTRČNE AŠNE ZA JEDNOSERNU STRUJU. Nolit, Beogrd Dimitrije Diić. KOLEKTORSKE AŠNE Grđevisk kjig, Beogrd Dezider Sedrei. KOLEKTORSKE AŠNE Skript VTŠ- Subotic Dr. Đorđe Klić ELEKTRČNE AŠNE ZA JEDNOSERNU STRUJU E.T.F. Beogrd Dr Lisk József EGYENÁRAÚ GÉPEK Tköyvkidó, Budpest 96. 6

62 Asihroe mšie 6

63 Asihroe mšie. UVOD Asihroe mšie, ili pod drugim zivom idukcioe mšie u odosu ostle električe mšie imju jjedostviju kostruktivu izvedbu.. Prime Asihro mši se ds jviše upotrebljv ko pogoski motor u idustriji, poljoprivredi, rudrstvo, domćistvo itd. (95% ko motori). je se upotrebljv ko geertori u rzim mii hidro i vetro elektrm, jer e zhtev uređj z sihroizciju pri priključeju mrežu (5% ko geertori).. storijski rzvoj Prvi sihroi motor je izrdio i ptetiro Nikol Tesl u Americi (ptet prijv No N.Tesl. Electro mgetic motor, Pteted y,888). Njegov motor bio je izrđe s sttorom u dvofzoj izvedbi i izržeim polovim i s rotorom u obliku vljk s motirim bkrim pločicm po spoljšjem obimu. Od tog vreme do ds sihroi motori su stlo doterivi i usvršvi. Dobrivole Dobrovolski kod firme Siemes je izrdio prvi motor kostrukcioe izvedbe koj je ličil dšju..3 zvedb Asihroi motori mjih omilih sg (do 3 kw) jčešće su izrđei u jedofzoj izvedbi s kodeztorskom pomoćom fzom. Kod većih omilih sg (do sge okow) izvedbe su isključivo trofze, s tim d se omile sge sve više i više povećvju.. AGNETNO KOLO AŠNE NAOTAJ Dimo lim sttor i rotor od kojih je sčijeo mgeto kolo kod sihroih mši je prikzo slici.. Sl... Dimo lim sttor i rotor 63