TROŠKOVI, PONUDA I PROFIT PREDAVANJE 8 Prof.dr Jovo Jednak
Troškovi, ponuda i profit U prethodnom poglavlju bavili smo se proizvodnom tehnologijom preduzeća, koja opisuje kako se inputi transformišu u autpute - proizvode i usluge. Sada ćemo videti kako proizvodna tehnologija zajedno sa cenama inputa odreñuje proizvodne troškove preduzeća. Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 2
Profit i profitabilnost preduzeća Na svakom nivou autputa troškovi proizvodnje zavise od tehnologije, a to odreñuje potrebne inpute i cene inputa sa kojima se firma suočava. Godišnji prihod od prodaje zavisi od krive tražnje sa kojom je firma suočena. Kriva tražnje odreñuje cenu za koju količinu svakog autputa može biti prodata i, prema tome, godišnji prihod koji firma zaradi. Za našu analizu najbitnije je da utvrdimo neto finansijski rezultata poslovanja (profit). Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 3
Profit i profitabilnost preduzeća Smisao poslovanja je profit. Profit (П) je razlika izmeñu ukupnih prihoda (TR) i ukupnih troškova (TC), odnosno: П = TR TC Osnov teorije ponude svake firme je sticanje što većeg profita. Ekonomskom analizom kako se godišnji prihodi i troškovi menjaju u skladu sa krivom proizvodnje i prodaje autputa, preduzeće bira autpute koji maksimiraju profite. Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 4
Ponuda preduzeća i profit Prvi izvod relacije П = TR - TC, za maksimiranje profita je: Π Q = TR Q TC Q = 0, odnosno: TR Q = TC, Q MR = MC, Ovo je osnovno pravilo poslovanja u ekonomiji: marginalni prihod mora biti jednak marginalnom trošku. Drugi izvod za maksimiranje profita je: 2 Π 2 Q < 0, MR MC MR MC odnosno: - < 0, tj. <. Q Q Q Q Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 5
Profit i profitabilnost preduzeća Profit naspram profitabilnosti Mera kojom se profit izražava u odnosu na dugoročno investirana sredstva u poslovanje se naziva prinos na investirani kapital (return on capital employed - ROCE) i često se koristi prilikom ocenjivanja finansijskih performansi jednog preduzeća. Prinos na investirani kapital se izračunava na sledeći način: profit prinos na investirani kapital = investirani kapital x 100%. Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 6
Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi i supernormalni ili ekonomski profit Ekonomisti i računovoñe imaju specifične poglede na troškove i profit. Računovoña je zainteresovan za praćenje godišnjih prihoda i plaćanje obaveza kompanije. Ekonomista je zainteresovan za praćenje i predviñanje prihoda i troškova koji utiču na odluke preduzeća povodom ponude, alokacije resursa u odreñene aktivnosti. Računovodstvene metode mogu da navedu menadžere da donesu pogrešne odluke. Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 7
Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi i supernormalni ili ekonomski profit U tom smislu, bitan je oportunitetni trošak koji predstavlja sumu izgubljenog novca zbog nekorišćenja resursa (sirovine, rad, kapital) na najbolji mogući način. Računovodstveni prikaz troškova uključuje sve vrste troškova i na bazi njih se radi kalkulacija. Ti računi će pokazati da li stvarate ili gubite novac u preduzeću, odnosno koje su investicije profitabilne. Da bismo razumeli računovodstveni prikaz troškova, neophodno je definisati neke pojmove. Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 8
Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi i supernormalni ili ekonomski profit Naše rasprave započinjemo bilansom stanja koji govori koliko preduzeće vredi u datom vremenskom periodu. Na jednoj strani bilansa je aktiva (procena vrednosti imetka ili prava koje preduzeće poseduje), a na drugoj strani pasiva, i to: obaveze (novac, obveznice koje preduzeće duguje), i neto vrednost (ukupna aktiva minus ukupne obaveze). Dakle, ravnotežna veza bilansa stanja pokazuje da je ukupna aktiva jednaka ukupnim obavezama plus neto vrednosti vlasnika preduzeća. Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 9
Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi i supernormalni ili ekonomski profit Bilans uspeha ili račun dobitka i gubutka pokazuje prihode od prodaje preduzeća u jednoj kalendarskoj godini i troškove kojim su opterećene te prodaje, a na kraju profit ili neto dohodak koji ostaje nakon odbijanja svih troškova, odnosno: profit (neto vrednost) = ukupni prihodi ukupni troškovi. Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 10
Ponuda preduzeća, oportunitetni trošak i profit Bilans uspeha preduzeća d.d. (hamburger radnje) (od 01. januara 2004. do 31. decembra 2004.). Neto prodaja nakon odbitaka svih diskonta i rabata Minus: Trošak prodate robe: Materijalni troškovi Trošak rada (uračunat sopstveni rad) Amortizacija Raznovrsni trošak poslovanja Prodajni i administrativni troškovi Jednako: Trošak prodatih proizvoda Neto vrednost poslovanja Minus: Fiksna kam. opterećenja, državni i lokal. porezi Neto vrednost pre poreza na profit Minus: Porezi na profit preduzeća 58.000 90.000 20.000 10.000 14.000 192.000 250.000 192.000 58.000 8.500 49.500 15.000 Neto vrednost (ili profit) nakon poreza 34.500 Minus: Plaćene dividende na obične akcije 14.500 Nepodeljen profit 20.000 Oportunitetni trošak je trošak koji proizilazi iz propuštenih prilika kad preduzeće propušta upotrebiti svoje resurse na najkorisniji način (angažovanje u sopstvenoj firmi i sopstveni poslovni prostor) Nepovratni troškovi (sunk cost): troškovi koji su učinjeni i ne mogu se promeniti. Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 11
Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi i supernormalni ili ekonomski profit Finansijske računovoñe posmatraju poslovanje i finansije firme retrospektivno, jer moraju evidentirati imovinu i obaveze, te ocenjivati postignute rezultate. Posledica je računovodstveni trošak koji mere finansijske računovoñe - može uključivati stavke koje ekonomisti ne bi uključili, a ne uključuju neke koje ekonomisti obično uključuju. Na primer, računovodstveni trošak uključuje stvarne troškove uvećane za troškove amortizacije kapitalne opreme. Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 12
Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi i supernormalni ili ekonomski profit Ekonomisti identifikuju trošak korišćenja resursa po svim troškovnim principima, a ne po stvarnim plaćanjima. Ekonomisti su - a nadamo se i menadžeri - okrenuti budućnosti preduzeća. Oni se bave rasporeñivanjem oskudnih resursa. Njih zanima kakvi će verovatno biti troškovi u budućnosti, te kako preduzeće može prerasporediti svoje resurse kako bi smanjilo troškove i povećalo svoju profitabilnost. Reč je o ekonomskom trošku koji proizlazi iz propuštenih prilika. Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 13
Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi i supernormalni ili ekonomski profit Oportunitetni (ekonomski) trošak i profit Ako vodite sopstvenu firmu (menadžer i vlasnik), trebalo bi da uračunate u troškove i radno vreme koje provedete u vašoj firmi. Mogli biste da uradite bilans uspeha, iz koga proizilazi da je profit 20.000 evra godišnje i zaključujete da je vaša firma dobra firma. Ovaj zaključak zanemaruje oportunitetni trošak vašeg vremena. Oportunitetni trošak je trošak koji proizilazi iz propuštenih prilika kad preduzeće propušta upotrebiti svoje resurse na najkorisniji način. Drugim rečima, vi biste mogli da zaradite 25.000 evra godišnje, radeći za nekog drugog preduzetnika računajući i svoj rad od 5.000 evra. Činjenica da ste samostalni preduzetnik, to vas košta 5.000 evra godišnje, uprkos profitu od 20.000 evra godišnje. Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 14
Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi i supernormalni ili ekonomski profit Supernormalni ili ekonomski profit i oportunitetni trošak Oportunitetni trošak mora uzeti u obzir i kod kapitala. Na primer, ulažete novac da biste počeli sa poslovanjem. Računovodstveno obračunati profit ignoriše korišćenje sopstvenog (suprotno od pozajmljenog) finansijskog kapitala. Ali novac je mogao da bude uložen u banku ili iskorišćen za kupovinu akcija drugih firmi. Oportunitetni trošak tog novca je deo ekonomskih troškova poslovanja ali ne i njegovih računovodstveno prikazanih troškova. Ako bi mogao da zaradi 10 % negde drugde, oportunitetni trošak fondova je za 10 % veći od uloženog novca. Ako posle smanjenja (obračuna) ovog troška i pravog troška vašeg vremena uloženog u firmi, i dalje poslujete profitabilno, ekonomisti to nazivaju supernormalnim ili ekonomskim profitom. Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 15
Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi i supernormalni ili ekonomski profit Nepovratni troškovi (sunk cost) To su troškovi koji su učinjeni i ne mogu se promeniti. Nepovratni trošak je najčešće očit, ali ako je već izazvan, treba ga zanemariti pri donošenju ekonomskih odluka. Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 16
Ekonomska analiza troškova fiksni, varijabilni i ukupni troškovi 1. Ukupni troškovi (TC) Troškovi su srž poslovnih odluka. Oni registruju konkurencijske privlačnosti. Preduzeća moraju brižljivo da prate troškove, jer svaka dodatna jedinica troškova smanjuje profit preduzeća. Takoñe su bitni i zato što preduzeća donose odluke o proizvodnji i prodaji, na osnovu troškova i cena dobara. U tom smislu, analizu troškova započinjemo definisanjem ukupnih troškova, odnosno fiksnih i varijabilnih troškova. Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 17
Ekonomska analiza troškova fiksni, varijabilni i ukupni troškovi Troškovi su rashodi preduzeća koji su neminovnost proizvodnje roba i usluga i mogu se iskazati naturalno i vrednosno, tj. kao utrošak inputa: kapitalnih dobara, zemljišta i radne snage, ili kao zbir novčanih izdataka, namenjenih plaćanju utrošenih inputa proizvodnje. Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 18
Ekonomska analiza troškova fiksni, varijabilni i ukupni troškovi UKUPNI TROŠKOVI Menjaju se sa povećanjem obima proizvodnje FIKSNI TROŠKOVI Ne menjaju se sa povećanjem obima proizvodnje VARIJABILNI TROŠKOVI Menjaju se sa povećanjem obima proizvodnje TC = FC + VC Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 19
Ekonomska analiza troškova fiksni, varijabilni i ukupni troškovi Da bi maksimirala profit, firma bira najpovoljniji nivo autputa. Menjanje autputa utiče na troškove proizvodnje i prihode od prodaje. Veličina troškova i tražnje zajednički odreñuju izbor autputa za sve firme koje žele da maksimiraju profit. Dodatna proizvodnja prouzrokuje dodatne troškove. Na primer, da bi se proizvele dve jedinice, sveukupni troškovi su 110 evra, a tri jedinice 130 evra, itd. Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 20
Ekonomska analiza troškova fiksni, varijabilni i ukupni troškovi Da bi se postigli najniži troškovi, a time najviši profit, menadžeri preduzeća znaju da moraju biti sigurni da plaćaju najmanji mogući iznos za neophodne materijale, da koriste najsavremeniju tehniku i da imaju najniže troškove rada. Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 21
(1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) Fiksni Varijabilni Ukupni Cena Ukupan Profit trošak (FC) trošak (VC) trošak (TC) (P) prihod (TR) (П) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) Količina proizvoda (q) 0 55 0 55 100 0-55 1 55 30 85 90 90 +5 2 55 55 110 80 160 +50 3 55 75 130 70 210 +80 4 55 105 160 60 240 +80 5 55 155 210 50 250 +40 6 55 225 280 40 240-40 Tabela 8.1. Fiksni, varijabilni i ukupni troškovi, ukupni prihodi i profit Glavni elementi troškova preduzeća su fiksni troškovi (koji se uopšte ne menjaju kad se proizvodnja menja) i varijabilni troškovi (koji rastu kada proizvodnja raste). Ukupni troškovi su jednaki zbiru fiksnih i varijabilnih troškova: TC=FC+VC. Razlika izmeñu ukupnih prihoda (TR) (količina q x cena P) i ukupnih troškova (TC) predstavlja veličinu profita (П). Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 22
Ekonomska analiza troškova fiksni, varijabilni i ukupni troškovi Maksimiranje profita nije isto što i maksimiranje prihoda. ukupni troškovi = fiksni troškovi + varijabilni troškovi, tj. TC = FC + VC Fiksni troškovi u odnosu na nepovratne troškove. Fiksni troškovi su oni troškovi koje firma snosi dok posluje, bez obzira na obim proizvodnje. Na primer, troškovi plata ključnih menadžera i troškovi njihovog osoblja u kancelarijama. Nepovratni troškovi su troškovi koji su već izazvani i ne mogu se nadoknaditi. Na primer, pogon sa posebnom opremom koja se ne može upotrebiti u nekoj drugoj industriji Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 23
Granični (marginalni) trošak Granični trošak je porast u ukupnim troškovima, kada autput raste za jednu jedinicu. Granični prihod je porast u ukupnom prihodu kada autput raste za jednu jedinicu. Ako je granični prihod veći od graničnig troška, firma treba da poveća autput, proizvodnja i prodaja dodatne jedinice dodaje više ukupnom prihodu nego ukupnom trošku uvećavajući ukupan profit. Ako je granični trošak veći od graničnog prihoda dodatna jedinica autputa smanjuje ukupan profit. Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 24
Granični (marginalni) trošak (1) Proizvodnja (q) 0 1 2 3 4 5 (2) Ukupni trošak (TC) 55 85 110 130 160 210 (3) Granični trošak (MC) 30 25 20 30 50 Tabela 8.2. Računanje graničnog troška Čim znamo ukupni trošak, lako je izračunati granični trošak. Da bismo izračunali SMC pete jedinice, odbijamo ukupni trošak četiri jedinice od ukupnog troška pet jedinica, odnosno: SMC = 210-160 = 50. 5 210 SMC = 210-160 = 50. MC = VC/ Q = TC/ Q Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 25
Granični (marginalni) trošak Slika 8.1. Veza izmeñu kratkoročnog ukupnog i graničnog troška Slika prikazuje podatke iz tabele 8.2. Kratkoročni granični trošak na panou b, izračunat je kao dodatni trošak povećanja (promene) proizvodnje za jednu jedinicu autputa. Prema tome, da bismo iznašli SMC proizvodnje pete jedinice, odbijamo 160 od 210 i dobijamo SMC od 50. Kroz tačke STC-a (na panelu a) povučena je kriva ukupnih troškova, a kriva SMC-a (na panelu b) povezuje diskontinuirane pravougaonike graničnih (marginalnih) troškova. Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 26
Prosečni troškovi (fiksni i varijabilni) 1 Količina Q 2 Fiksni trošak FC 3 Varijabilni trošak VC 4 Ukupni trošak TC=FC+VC 5 Granični trošak po jedinici SMC/LMC 6 Prosečni trošak po jedinici SATC/LAC=TC/ 7 Prosečni fiksni trošak po jedinici AFC=FC/q 8 Prosečni varij. trošak po jedinici AVC=VC/q 0 55 0 55 33 Neizmerno Neizmerno Neodreñeno 30 1 55 30 85 27 85 55 30 25 2 55 55 110 22 55 27 1/2 27 1/2 20 3 55 75 130 21 43 18 1/3 25 30 4* 55 105 160 40 40* 13 3/4 26 1/4 50 5 55 155 210 60 42 11 - - 6 55 225 280 80 46 2/3 9 37 1/2 90 7 55-370 100 52 6/7 76/7 45 110 8 55-480 120 60 67/8 53 1/8 130 9 55 555 610 140 67 7/9 61/9 61 2/3 150 10 55 705 760 76 55/10 70 1/2 Tabela 8.3. Svi troškovni pojmovi se izvode iz tabele ukupnog troška Sve različite troškovne pojmove možemo izvesti iz STC u koloni 4. Kolone 5 i 6 su najvažnije i na njih se usredsreñujemo. Dodatni ili granični trošak se računa odbijanjem susednih redova. U koloni 6 obratite pažnju na tačku najmanjeg troška od 40, gde je SATC ekvivalentan marginalnom trošku.
Prosečni troškovi (fiksni i varijabilni)
Prosečni troškovi (fiksni i varijabilni) lika 8.2. Sve krive troškova mogu da se izvedu iz krive ukupnog troška Pano a. Ukupni trošak se sastoje od fiksnog i varijabilnog troška. Kriva kratkoročnog graničnog troška najpre opada a potom raste, tako da seče krivu kratkoročnog prosečnog varijabilnog troška i kratkoročnog prosečnog ukupnog troška u tačkama njihovog minimuma (pano b). Tabela 8.3 prikazuje tri krive kratkoročnih prosečnih troškova na panou b. Izračunavaju se deljenjem ukupnog, fiksnog i varijabilnog troška količinom proizvodnje: S Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 29
Prosečni troškovi (fiksni i varijabilni) Prosečne troškove prikazuje slika 8.2. (pano b). Oni predstavljaju ključni momenat analize u ekonomiji. Na slici je uočljivo da rastuća kriva MC seče krivu AC u tački M - tački minimuma. Znači da AC moraju opadati kada je MC ispod AC. Zašto? Ako su MC ispod AC, tada poslednja proizvedena jedinica košta manje od prosečnih troškova svih prethodno proizvedenih jedinica. Uočljivo je da su na krivi tri jedinice MC ispod AC i zbog toga AC opadaju. Tačno za četiri jedinice AC su jednaki MC. Iznad četiri jedinice MC su iznad AC i postepeno povećavaju AC. Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 30
Marginalni i prosečni trošak Grafikon 8.1. Veza izmeñu marginalnog troška i prosečnog troška Veza izmeñu marginalnih i prosečnih troškova podrazumeva da će kriva marginalnog troška (SMC) seći krivu prosečnog troška (ATC) u tački minimuma (M). A ako je marginalni trošak veći od prosečnog troška, onda će SMC u toj meri povući i prosečne troškove naviše, pa prosečni trošak raste. I obrnuto, ako je marginalni trošak manji nego prosečni trošak, prosečni trošak opada. Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 31
Troškovi Količina proizvoda po satu Ukupni troškovi Fiksni troškovi Varijabil. troškovi Prosečni fiksni troskovi Prosečni varijabilni troskovi Prosečni ukupni troskovi Marginalni proizvodi Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 32
TROŠKOVI Ukupni troškovi $80 70 Kriva ukupnih troškova 60 50 40 30 20 10 FIKSNI TROŠKOVI =30 $ 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 110 120 130 140 150 količina output (broj kolača po satu) Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 33 Copyright 2004 South-Western
TROŠKOVI Ukupni troškovi $80 UKUPNI TROSKOVI 70 60 50 VARIJABILNI TROŠKOVI 40 30 20 10 FIKSNI TROŠKOVI =30 $ 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 110 120 130 140 150 količina output (broj kolača po satu) Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 34 Copyright 2004 South-Western
UKUPNI TROŠKOVI Ukupni troškovi $18.00 16.00 14.00 12.00 10.00 8.00 6.00 4.00 2.00 (a) UKUPNI TROŠKOVI TC 0 2 4 6 8 10 12 14 KOLIČINA (broj proizvoda po satu) Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 35 Copyright 2004 South-Western
TROŠKOVI (b) MARGINALNI I PROSEČNI TROŠKOVI troškovi $3.00 2.50 2.00 1.50 1.00 MC ATC AVC 0.50 AFC 0 2 4 6 8 10 12 14 KOLIČINA (broj proizvoda po satu) Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 36 Copyright 2004 South-Western
Ekonomske kategorije Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 37
Trošak upotrebe kapitala Trošak upotrebe kapitala (The user Cost of Capital). Preduzeća kupuju ili izanjmljuju opremu, zgrade i drugi kapital koji se upotrebljava u proizvodnji. Ovom prilikom kapital tretiramo kao da je unajmljen, i onda kada je zapravo kupljen. U tom smislu pretpostavimo da zastarelu JAT-ovu flotu treba obnoviti novim Boing avionima, odnosno kupovinom Boinga. Prvi boing JAT može nabaviti za 150 miliona $. To je mnogo novca za JAT i zbog toga JAT može ukupnu sumu sredstava rasporediti ili amortizovati kroz čitav vek trajanja (korišćenja). JAT će uporediti svoje godišnje prihode i troškove na osnovu godišnjeg toka. Ako je vek upotrebe aviona 15 godina, amortizacioni trošak je 10.000.000 $ godišnje. Tih deset miliona možemo smatrati godišnjom, ekonomskom amortizacijom boinga. Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 38
Trošak upotrebe kapitala S druge strane, da JAT nije kupio boing, mogao je zaraditi kamate na 150.000.000 $. Ova propuštena kamata je oportunitetni trošak koji bi se morao uzeti u obzir. Stoga je upotrebni trošak kapitala godišnji trošak posedovanja i korišćenja boinga koji se moglo i ne kupiti, odnosno prodati jednak zbiru ekonomske amortizacije i kamata (odnosno finansijskog prinosa povrat sredstava) koje su mogle biti zarañene da je novac bio uložen u nešto drugo, odnosno: trošak upotrebe kapitala = ekonomska amortizacija + (kamatna stopa) (vrednost kapitala). Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 39
U primeru, ekonomska amortizacija boinga je 10 miliona $ godišnje. Pretpostavimo da je JAT mogao zaraditi 10% da je novac uložio u banku ili HOV ili negde drugde. U tom slučaju upotrebni trošak kapitala iznosio bi 10.000.000 $ + (0,10) (150.000.000 $). Kako se boing koristi tako postepeno i opada njegova vrednost (amortizuje se) kao i oportunitetni trošak kapitala koji je uložen u njega. Na primer, u vreme prve godine nakon kupovine, upotrebni trošak kapitala je 10.000.000 $ + (0,10) (150.000.000 $) = 25.000.000 $. Do desete godine boing će se amortizovati za 100.000.000 $ i vredeti 50.000.000 $. U toj tački upotrebni trošak kapital će biti 10.000.000 $ + (0,10) (50.000.000 $) = 15.000.000 $ godišnje. Ovaj upotrebni trošak kapitala možemo izraziti i kao stopu po novčanoj jedinici kapitala, u našem primeru po dolaru kapitala, odnosno: r = stopa amortizacije + kamatna stopa U ilustrovanom primeru stopa amortizacije iznosi 1/15 = 6,66% godišnje. Ako je JAT mogao zaraditi stopu prinosa (povrata) od 10% godišnje, njegov upotrebni trošak kapitala će biti: r = 6,66% + 10% = 16,66%. Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 40
Izbor inputa u minimiziranju troškova Cena kapitala Kapitalna renta Izotroškovna kriva Izotroškovna kriva pokazuje sve moguće kombinacije rada i kapitala koji se mogu kupiti uz neki zadani ukupni trošak. Da bismo videli kako izgleda izotroškovna kriva, trebamo se podsetiti da je: ukupni trošak proizvodnje = troškovi rada + troškovia kapitala, odnosno: TC= wl + rk. Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 41
Izbor inputa u minimiziranju troškova U stvari izotroškovna kriva (C1) je najniža izotroškovna kriva koja omogućava obim proizvodnje (Q1). Tačka tangencije izokvante (Q1) i iztroškovne krive (C1) nalazi se u tački (A) na grafikonu, a pokazuje nam izbor autputa koji minimizira troškove. To su (L1 i K1). U ovoj tački nagibi izokvante i izotroškovne krive su jednaki. Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 42
Izbor inputa u minimiziranju troškova Slika 8.2.a. Proizvodnja zadatog obima proizvodnje uz minimalni trošak Izotroškovna kriva opisuje kombinacije proizvodnih inputa koje preduzeće jednako koštaju. Izotroškovna kriva (C 1 ) je tangenta na izokvantu (Q 1 ) u tački (A) i pokazuje da je obim proizvodnje (Q 1 ) moguće postići uz minimalni trošak i inputom rada (L 1 ) i inputom kapitala (K 1 ). Ostale kombinacije, poput (L 2 i K 2 ) i (L 3 i K 3 ) omogućavaju isti obim proizvodnje ali uz viši trošak, tačke (B, C). Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 43
Minimiziranje troškova pri različitim obima proizvodnje TC = (10 / h)l + (20 / h)k. Najniža kriva na grafikonu je trošak od 1.000, srednja linija predstavlja trošak od 2.000, a najviša kriva 3.000. Svaka tačka (A,B,C) tačka tangencije izotroškovne krive i izokvante. Izotroškovna kriva u tački (B) pokazuje da je najefikasnija proizvodnja od 200 jedinica proizvoda uz upotrebu 100 jedinica rada i 50 jedinica kapitala. Ova kombinacija leži na izotroškovnoj krivi od 2.000. Slično ovome, najefikasnija proizvodnja od 100 jedinica je 1.000 (u tački A, L =50, K= 25). Proizvodnja 300 jedinica proizvoda je uz najniži trošak, je moguća pri izotroškovnoj krivi od 3.000 (tačka C, L= 150, K= 75). Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 44
Minimiziranje troškova pri različitim obima proizvodnje Kriva koja prolazi kroz tačke tangencije izotroškovnih kriva preduzeća i izokvanti naziva se "putanja ekspanzije". Putanja ekspanzije opisuje kombinacije rada i kapitala koje će preduzeće izabrati da bi minimiziralo troškove na bilo kom obimu proizvodnje. Kako obim proizvodnje raste tako raste i upotreba kapitala i rada (pozitivan nagib). Na primer, rast sa 100 na 200 jedinica proizvodnje, uslovljava rast upotrebe kapitala sa 25 na 50 jedinica, a radne snage sa 50 na 100 jedinica (upola manje kapitala u odnosu na radnu snagu za svaki obim proizvodnje). Stoga je putanja ekspanzije ravna kriva sa nagibom od 1/2, odnosno: K / L = (50 25) / (100 50) = 1/2. Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 45
Putanja ekspanzije i dugoročni troškovi Kapital na godinu Trošak ( godišnje) 100 75 50 25 3.000 2.000 1.000 (a) 3.000 Izotroškovna kriva 2.000 Izotroškov. kriva (b) A 50 B 100 C 150 1.000 Izotroškovna kriva D Putanja ekspanzije Izokv. 200 jedinica 200 E Izokvanta 300 jedinica 300 Rad na godinu F Ukupni dugorčni troškovi 100 200 300 Obim proizvodnje, jedinica na godinu Slika 8.2.b. Putanja ekspanzije i kriva ukupnih troškova Putanja ekspanzije (od izhodišta kroz tačke A, B, C) ilustruje troškovno najefikasnije kombinacije rada i kapitala kojima se dugoročno može proizvesti svaki obim proizvodnje, odnosno u vremenskom periodu kada su inputi varijabilni, pano (a). Na panou (b) odgovarajuća kriva ukupnih dugoročnih troškova (od ishodišta kroz tačke D, E, F) pokazuje najniži trošak proizvodnje svih obima proizvodnje prikazane na panou (a). Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 46
Ukupni prihod, granični prihod i marginalni trošak 1 2 3 4 5 6 7 Količina (Q) Cena (P) Ukupni prihod (TR) Marginalni prihod (MR) Marginalni trošak (MC) Marginalni prihod -marginalni trošak (MR MC) 0 100 0 0 0 0 Odluka o autputu 1 90 90 90 30 60 povećanje 2 80 160 70 25 45 povećanje 3 70 210 50 20 30 povećanje 4 60 240 30 30 0 SMR = SMC 5 50 250 10 50-40 smanjenje 6 40 240-10 - - smanjenje Tabela 8.4. Ukupni prihod, marginalni prihod, marginalni trošak i odluke o povećanju ili smanjenju autputa Povećanjem autputa smanjuje se kratkoročni marginalni prihod (kolona 4), a postepeno povećava kratkoročni marginalni trošak (kolona 5). Pri proizvodnji 4 jedinice autputa, SMR=SMC i ostvaruje se maksimalan profit. U proizodnji 5. i 6. jedinice autputa, marginalni prihod je negativna veličina. Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 47
Kratkoročni granični prihod Slika 8.3. Kratkoročni granični prihod Kratkoročni granični prihod (SMR) predstavlja dodatni prihod, kada se dodatna jedinica autputa proizvede i proda (samo od prodaje poslednje jedinice). Konstantno opada sa porastom autputa, i posle 5. jedinice postaje negativan. Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 48
Maksimiranje profita (kratak rok) Kako proizvodnja raste, prihodi rastu brže od troškova, pa s vremenom profit poprima pozitivnu vrednost. Profit raste, dok se ne postigne obim proizvodnje (q*). U toj tački su granični prihod i granični trošak jednaki, a vertikalna udaljenost izmeñu prihoda i troškova (A,B) je najveća. Količina (q*) omogućava maksimiranje profita. Možete primetiti da pri povećanju proizvodnje iznad (q*), troškovi rastu brže od prihoda granični prihod manji od graničnog troška, zbog čega profit opada kada se preñe obim proizvodnje (q*). Dakle pravilo da je profit maksimalan kada su granični prihodi i granični trošak jednaki vredi za sva preduzeća (firme). Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 49
Slika 8.4. Granični trošak i granični prihod odreñuju veličinu autputa i maksimiranje profita u kratkoročnom periodu Pano a. Profit je maksimiran u tački E kada je marginalni trošak (MC) jednak marginalnim prihodu (MR), što ilustruje i tabela 8.4. U svakoj tački levo od Q 1 = 4 jedinice autputa, granični prihod je veći od graničnog troška, pa kompanija treba da poveća obim proizvodnje (strelice udesno). No, kada je autput veći od Q 1, granični prihod je manji od graničnog troka, pa se željeni nivo profita može ostvariti smanjenjem proizvodnje (strelice ulevo). Pano b. Preduzeće bira obim proizvodnje (q*), gde je profit maksimiran, kao razmak izmeñu tačaka A i B, odnosno izmeñu ukupnog prihoda TR(q) i ukupnog troška TC(q). Uz taj obim proizvodnje granični prihod MR (nagib krive prihoda) jednak je graničnom trošku MC (nagib krive troška).
Promene u marginalnom trošku i marginalnom prihodu Slika 8.5. Pano a: podsticanje (rast) graničnog troška smanjuje autput i profit; pano b: podsticanje (rast) marginalnog prihoda naviše povećava autput i profit Povećanje troškova može biti uslovljeno povećanjem cena uvoznih inputa, inflacijom i sl., pa se kriva graničnog troška pomera naviše, sa SMC na SMC', tako da se presek krivih SMC i MR pomera sa E u E'. Autput se smanjuje sa Q 1 na Q 2, a time i profit, pa kompanija manje proizvodi.rast dohotka može biti rezultat povećane produktivnosti, primene nove tehnologije, intenzivnosti rada ili dodatne tržišne tražnje, te se kriva graničnog prihoda pomera naviše, sa MR na MR', a tačke preseka krivih MR i SMC se pomeraju sa E na E'. Autput raste sa Q 1 na Q 3, a time i profit, pa kompanija više proizvodi.
Izbor autputa u kratkoročnom periodu T ro š a k, p ri h o d (? / d o b r u ) S M C A k o j e c e n a iz n a d S A T C 1, f irm a p ro i z v o d i Q 1 s a p ro f i to m S A T C 1 A S A T C S A V C A k o j e c e n a i z m e d u S A T C 1, i li S A V C, f i rm a p ro i z v o d i Q 1 s a g u b i t k o m B S A V C 1 A k o j e c e n a m a n j a o d S A V C 1, f irm a p ro i z v o d i 0 a u t p u t a C M R 0 Q 1 A u tpu t Slika 8.6. Odluka preduzeća o izboru autputa u kratkoročnom periodu Preduzeće polazi od autputa Q 1, gde su MR = SMC. Zatim proverava da li da uopšte proizvodi. Ako je cena P, iznad SATC 1 (nivo kratkoročnog ukupnog troška), preduzeće proizvodi Q 1 i ostvaruje profit (zatamnjeno područje A). Ako je cena P, izmeñu SATC 1 i SAVC 1, preduzeće delimično pokriva svoje fiksne troškove (zatamnjena površina B). Iako se gubi novac, preduzeće nastavlja da proizvodi Q 1 pošto manje gubi kad radi nego da ne radi. Samo ako je cena P manja (niža) od SAVC 1, autput preduzeća bi trebalo da bude nula (zatamnjeno područje C). Pri takvim cenama preduzeće ne pokriva čak ni varijabilne troškove.
Odluka: proizvoditi ili ne u kratkoročnom periodu Grafikon 8.2. Doprinos nad fiksnim troškovima Preduzeće u kratkoročnom periodu bira veličinu autputa pri kojem cena (a ona je ukupni prihod) pokriva kratkoročni varijabilni trošak (SAVC). Ako to nije slučaj, nema proizvodnje. Prof. dr Jovo Jednak Ekonomija 53
Odluka: proizvoditi ili ne u kratkoročnom periodu a) preduzeće treba da proizvodi ukoliko je cena veća od prosečnih varijabilnih troškova (P > SAVC). Ovo znači da je ostvaren doprinos iznad fiksnih troškova i da proizvodnja treba da se nastavi. Proizvodnju treba nastaviti čak i kada je ostvaren gubitak, ali koji je manji od gubitka koji bi bio ostvaren kad bi se preduzeće zatvorilo i kad bi i dalje moralo da plaća fiksne troškove. b) preduzeće ne treba da proizvodi ako je cena manja od prosečnih varijabilnih troškova. Ovo znači da preduzeće ne može da plati svoje varijabilne troškove, a i fiksni troškovi se moraju platiti, pa preduzeće treba zatvoriti. Tačka zatvaranja (H) je prikazana isprekidanom linijom na grafikonu 8.3.
Grafikon 8.3. Odluka preduzeća proizvoditi ili ne u kratkoročnom periodu, kriva ponude i cena zatvaranja U Q 1 kratkoročni prosečan fiksni trošak SAFC (koji je razlika izmeñu kratkoročnog prosečnog troška SAC i kratkoročnog prosečnog varijabilnog troška SAVC) je razmak E,G. Ako preduzeće proizvodi, ostvaruje se gubitak. Gubitak po jedinici autputa je prikazan sa E,F, gde je cena P 1 ispod kratkoročnog prosečnog troška. Meñutim, ovaj gubitak je manji nego kada preduzeće ne bi proizvodilo, zato što ono treba još uvek da plaća fiksne troškove u kratkom vremenskom roku. Proizvodeći, preduzeće ostvaruje delimični doprinos, razmak nad fiksnim troškovima po jedinici F, G. Preduzeće neće proizvoditi ako je cena manja od prosečnog varijabilnog troška, u tački H.
Prosečan i granični trošak u dugom roku Dugoročni prosečan trošak (LAC) i dugoročni marginalni trošak (LMC). Tabela 8.3, prikazuje dugoročne granične troškove (LMC), kolona 5, i dugoročne prosečne troškove (LAC), kolona 6. Kada povežemo ove dve mere troškova, čija su ponašanja tesno povezana, dobijamo: a) krivu dugoročnih prosečnih troškova (kriva koja povezuje prosečne troškove proizvodnje s obimom proizvodnje) i b) krivu dugoročnih marginalnih troškova (kriva koja uslovljava promenu dugoročnog ukupnog troška kada se obim proizvodnje poveća za jednu jedinicu). Kriva LAC dostiže svoj minimum u tački M na slici 8.2, pano b, a na slici 8.7. u tački E. Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 56
Prosečan i granični trošak u dugom roku E LMC = LAC Slika 8.7. Krive dugoročnih prosečnih i marginalnih troškova Kada preduzeće proizvodi autput pri kome su dugoročni prosečni troškovi (LAC) opadajući, dugoročni marginalni troškovi (LMC) su manji od LAC-a. Isto tako, kada LAC rastu, LMC su veći od LAC-a. Tačka E predstavlja minimalne troškove za dati nivo autputa, tj. kada su LMC=LAC, odnosno kada kriva LAC dostiže svoj minimum. Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 57
Prosečan i granični trošak u dugom roku Pri svakom nivou autputa, dugoročni prosečni troškovi (LAC) su ukupni troškovi (TC) podeljeni autputom (Q) (kolona 6, tabela 8.3), a dugoročni marginalni trošak (LMC) je rezultat proširivanja proizvodnje, tj. dodatne jedinice proizvoda. Na osnovu dosadašnje analize i slike 8.7, uočavamo dve činjenice: a) kada dugoročni prosečni trošak (LAC) opada, tada je dugoročni marginalni trošak (LMC) manji od LAC (zatamnjeno polje B), odnosno raste kada je LMC veći od LAC (zatamnjeno polje D); b) dugoročni prosečni troškovi su minimalni pri autputu gde se LAC i LMC presecaju, (tačka E na slici 8.7, a tačka M na slici 8.2, pano b). Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 58
Odluka: proizvoditi ili ne u dugom roku Grafikon 8.4. Odluka preduzeća proizvoditi ili ne u dugoročnom periodu, kriva ponude i prelomna cena Preduzeće ne bi trebalo (neće) da proizvodi ispod cene koja je jednaka minimumu krive prosečnog troška, odnosno P 1 = LAC, zato što se tada ostvaruje gubitak. Na primer, pri ceni P 2 gubitak po jedinici je razmak E,F (cena je niža od prosečnog troška, odnosno P 1 < LAC). U dugoročnom periodu, preduzeće ne sme da proizvodi, ako je cena ispod P 1, pošto se ostvaruje gubitak. Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 59
Odluka: proizvoditi ili ne u dugom roku Maksimiranje profita za preduzeće pri datom nivou autputa postiže kada je granični prihod jednak graničnom trošku. Ukupni profit je prosečan profit po jedinici autputa, pomnožen ukupnim autputom. Ukupni profit je pozitivan samo onda kada je prosečan profit pozitivan. Prosečan profit je granični prihod, umanjen za granični trošak. Meñutim, granični ili prosečni prihod je samo cena po kojoj se svaka jedinica autputa proda. Prema tome, ako dugoročni prosečni trošak (LAC) u tački E premašuje cenu po kojoj je autput Q 1 prodat, preduzeće je na gubitku u dužem periodu i trebalo bi da prestane da radi. Ako je LAC jednak ceni, pri datom nivou autputa, preduzeće postiže prelomnu tačku rentabilnosti u dužem periodu, odnosno prag rentabilnosti ili mrtvu tačku, u kojoj su ukupni troškovi (TC) jednaki ukupnim prihodima (TR). Ako je cena iznad LAC, pri datom nivou autputa, preduzeće u dugoročnom periodu posluje profitabilno i nastavlja da posluje. Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 60
Odluka: proizvoditi ili ne u dugom roku Slika 8.8. Dugoročna odluka preduzeća o veličini autputa Dugoročno, preduzeće bira nivo autputa u tački E u kojoj je LMC = MR. Potom proverava da li stvara profit ili gubitke za dati nivo autputa (Q 1 ). Ako je cena jednaka ili veća od LAC 1, dugoročnog prosečnog troška shodno nivou autputa Q 1, preduzeće ne stvara gubitke i ostaje u poslu. Ako je cena manja od LAC 1, odluka preduzeća o dugoročnom autputu biće nula preduzeće se trajno zatvara. Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 61
Odluka: proizvoditi ili ne u dugom roku Odluke preduzeća o izboru autputa ilustrujemo u obliku tabele 8.6. VREMENSKI PERIOD GRANIČNI USLOV PROVERA DA LI PROIZVODITI Kratkoročno Izbor autputa kod koga je Proizvoditi dati proizvod ako je P > SATC. MR = SMC U suprotnom autput treba da bude 0. Dugoročno Izbor autputa kod koga je Proizvoditi dati proizvod ako je P > LATC. MR = LMC U suprotnom autput treba da bude 0. Tabela 8.6. Odluke preduzeća o izboru autputa u kratkoročnom i dugoročnom periodu Za kratkoročni i dugoročni period bitno je da je prodajna cena (P) veća od kratkoročnih prosečnih ukupnih troškova (SATC), odnosno dugoročnih prosečnih troškova (LAC Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 62
Odnos dugoročnih i kratkoročnih troškova SATC 1 SATC 2 SATC 3 SMC 1 SMC 2 SMC 3 10 LATC = LMC Q 1 Q 2 Q 3 Proizvodnja Grafikon 8.5. Dugoročni trošak i konstantni prinos na obim Kriva dugoročnog prosečnog ukupnog troška (LATC), koja je identična krivoj dugoročnog graničnog troška (LMC) je ovojnica krivih kratkoročnih prosečnih troškova (prikazani sa SATC 1, SATC 2 i SATC 3 ). Uz konstantne prinose na obim, kriva dugoročnih prosečnih ukupnih troškova se sastoji od tačaka minimalnih krivih kratkoročnih prosečnih ukupnih troškova. Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 63
Grafikon 8.6. Dugoročna kriva prosečnog troška sa ekonomijom i dezekonomijom obima Kriva dugoročnog prosečnog troška (LATC) je ovojnica (okružuje) krive kratkoročnih prosečnih troškova (od SAC 1 do SAC 9 ). Pretpostavimo da je instalisani kapacitet mašina fiksan u kratkom roku. Za svaki instalisani kapacitet mašina prikazana je kriva SAC. Meñutim, u dugom roku, varijabilan je svaki kapacitet mašina, pa čak i veličina fabrike. Da bismo izveli krivu LATC, pri svakom nivou autputa biramo kapacitet mašina (K) koji daje najniži SAC po datom nivou autputa. Tako dolazimo do tačaka A, B, C, D, E, F, G, H i I koje se nalaze na krivoj LATC. Vidljivo je da LATC kriva ne prolazi kroz najnižu tačku ni na jednoj krivoj SAC. Stoga SAC kriva pokazuje minimalni prosečni trošak proizvodnje datog nivoa autputa kada se svi faktori mogu menjati, a ne i minimalni prosečni trošak pri kome data fabrika može da proizvodi. 64
Dinamičke promene troškova - kriva učenja Proizvodno iskustvo i kriva učenja а) radnicima u početku izvršavanja radnih zadataka treba više vremena. Kasnije, brzina njihovog rada i razmišljanja skraćuje vreme izvršavanja radnih operacija - manji utrošak rada - niži troškovi; b) menadžeri tokom vremena postaju efikasniji u planiranju proizvodnog s procesa, od nabavke inputa do samog procesa proizvodnje; c) inženjeri i drugi stručni kadar su na početku dizajniranja proizvoda veoma bojažljivi, ali jednom kada steknu dovoljno iskustva dozvo-ljavaju promene dizajna koje smanjuju troškove proizvodnje bez povećanja broja grešaka. Takoñe, bolji i specijalizovani alati i mašine smanjuju troškove; d) dobavljači sirovina (repromaterijala) mogu naučiti kako najefikasnije obraditi tražene materijale, te ta saznanja preneti proizvodnima u obliku nižih cena materijala. Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 65
Dinamičke promene troškova - kriva učenja Grafikon 8.7. Kriva učenja Proizvodni troškovi preduzeća mogu postepeno opadati zato što radnici i menadžeri postaju iskusniji i efikasnije koriste raspoložive pogone i opremu. Kriva učenja pokazuje do kojeg će stepena padati sati rada po jedinici proizvodnje, dok kumulativni obim proizvodnje raste. Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 66
Dinamičke promene troškova - kriva učenja Grafikon 8.8. Učenje naspram ekonomije obima (razmera) Porast prodaje proizvoda s vremenom dovodi do opadanja prosečnog troška proizvodnje preduzeća zbog rastućih prinosa (pomeranje od A na B na krivoj AC 1 ) ili zbog krive učenja (pomeranje sa A na C na krivoj AC 2 ). Prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 67
HVALA NA PAŽNJI