Energetka efikanot itema grejanja i klimatizacije 2 PRENOS TOPLOTE KROZ OMOTAČ ZGRADE U tok zimkog perioda, kada je poljna temperatra vazdha niža od željene temperatre protorijama zgrade, dolazi do odavanja toplote protorije kroz građevinki omotač zgrade. Odata količina toplote okolini nadoknađje e itemom za grejanje. Potrebna količina toplote za grejanje e dovodi protoriji da bi e njoj održala željena temperatra ntrašnjeg vazdha (t n = cont). Potrebna količina toplote za grejanje jednaka je odatoj toploti okolin. Ta količina toplote e terminologiji koja e koriti praki inženjera termotehnike naziva GUBICI TOPLOTE ili TOPLOTNI GUBICI. Dakle, zadatak projektanta potrojenja centralnog grejanja je da izračna toplotne gbitke protorija zgradi. Toplotni gbici e menjaj tokom grejne ezone, ali i tokom dana, zbog talnih promena poljne temperatre i brzine trjanja vetra. Međtim, potrojenje za centralno grejanje treba da bde dimenzioniano tako da zadovolji potrebe za grejanjem i najnepovoljnijim lovima, o čem je bilo reči o izbor poljne projektne temperatre. Prema tome, za potrebe tehnike grejanja, toplotni gbici e račnaj za tzv. PROJEKTNE USLOVE. Najpre će biti razmatrane fizičke onove proračna toplotnih gbitaka, a kanije će biti reči o metodama koje e primenjj za proračn. 2.1 PRENOS TOPLOTE TRANSMISIJOM (PROLAZOM TOPLOTE) Preno toplote tranmiijom (ili amo tranmiija) podrazmeva razmen toplote kroz građevinki omotač zgrade mehanizmom prolaza toplote, koji e karakteriše preko koeficijenta prolaza (prolaženja) toplote U (W/m 2 K). Prolaz toplote obhvata mehanizme provođenja i prelaza toplote. Provođenje toplote (ili kondkcija) je mehanizam razmene toplote kroz čvrte materije, prilikom čega je toplotni flk meren od toplije ka hladnijoj trani. Karakteriše e preko toplotne provodljivoti λ (W/mK), koja predtavlja termo-fizičk oobin materijala. Prelaz (ili prelaženje) toplote je mehanizam prenoa toplote koji nataje prilikom trjanja (konvekcije) nekog flida preko čvrte površine. Pri tome e razlikj dva lčaja: kada toplota prelazi a toplojeg flida na hladnij čvrt površin i kada toplota prelazi a toplije čvrte površine na hladniji flid koji preko nje trji. Ovaj mehanizam razmene toplote e karakteriše preko koeficijenta prelaza toplote α (W/m 2 K). Tranmiioni gbici kroz građevinki omotač protorije (zid, pod, tavanica, prozor, vrata) račnaj e preko jednačine: Q TRANS = Q = U A, (2.1) T ( θ θp) kada je pitanj jedna pregrada; tranmiioni gbici za cel protorij : Q T = n i= 1 U A ( θ θ ), (2.2) i i p gde je n broj pregada pomatrane protorije kojima e ona graniči a okolinom. 21
Energetka efikanot itema grejanja i klimatizacije Grafički prikaz prenoa toplote tranmiijom (prolaz toplote) kroz jednolojn pregrad predtavljen je na lici 2.1 Toplotni flk Slika 2.1 Tranmiija toplote kroz jednolojni poljni zid Prilikom proračna gbitaka toplote zimkom period vode e ledeće pretpotavke: 1. Stacionarni lovi prenoa toplote matra e da poljna projektna temperatra θ p vlada dovoljno dgo da e potavi tacionarni preno toplote, temperatra vazdha protoriji θ je niformna po celoj zapremini protorije. 2. Jednodimenzioni preno toplote matra e da je toplotni flk meren pravc makimalnog gradijenta temperatre, tj. njegov pravac je normalan na pomatran pregrad. 3. Sve fizičke veličine kontantne matra e da e fizičke oobine materijala pregrada (ρ, λ, c = cont) ne menjaj zavinoti od temperatre materijala, kao i da je materijal homogen, tako da vakoj vojoj tački ima nepromenljiv vrednot fizičkih oobina. 2.1.1 Koeficijent prolaza toplote - U (W/m 2 K) Prolaz (prolaženje) toplote je kombinacija dva onovna mehanizma prenoa toplote: prolaz = prelaz + provođenje + prelaz Ukpan otpor preno toplote koji e javlja prilikom prolaza toplote atoji e od: R = R + R + R, (2.3) k gde : R otpor prelaz toplote a ntrašnjeg vazdha na ntrašnj površin poljnog zida, 22
R k otpor provođenj toplote kroz zid i Energetka efikanot itema grejanja i klimatizacije R otpor prelaz toplote a poljašnje površine zida na poljni vazdh. 1 1 δ 1 R = = + + (2.4) U α λ α Koeficijent prolaza toplote za jednolojn pregrad: U 1 = (2.5) 1 δ 1 + + α λ α Koeficijent prolaza toplote za višelojn pregrad: U = 1 α + n i= 1 1 δi 1 + λ α i (2.6) Slika 2.2 Temperatrko polje po poprečnom preek višelojnog poljnog zida 2.1.2 Koeficijent prelaza toplote - α (W/m 2 K) Količina toplote koja e razmeni prelazom toplote je: Q k = α A θ θ ), (2.7) ( zid flid Koeficijent prelaza toplote zavii od: temperatrkog polja, brzinkog polja, termo-fizičkih vojtava flida (λ, ν, ρ, c, β), geometrijkih faktora (oblika čvrte površine i načina trjanja flida preko nje), 23
Energetka efikanot itema grejanja i klimatizacije hrapavoti površine. Koeficijent prelaza toplote određje e preko Neltovog broja : Lokalna vrednot Srednja vrednot N N x r α x =, λ flida α l =, λ flida gde x i l karakteritične džine za konkretne love i geometrij trjanja. gde : N a b c = K Re Pr Gr, (2.8) w l Re Rejnoldov broj, ( Re = ) ν Pr Prandtlov broj, ( Pr ν λ = a = a, ρ ) 3 β g l T Gr Grahofov broj ( Gr = ) i 2 ν c p K, a, b, c kontante koje e određj ekperimentalno za konkretne love trjanja. Na ntrašnjoj trani faadnog zida preovlađje prirodna konvekcija, pa je: N b c n = K Pr Gr = C Ra, (2.9) gde je Ra Rejlijev broj. Vrednoti ekponenta n fnkciji režima trjanja, pa je n =1/4 za laminarno i n =1/3 za trblentno trjanje, dok vrednot kontante C zavii od geometrije. U tehnici grejanja korite e rednje vrednoti koeficijenata prelaza toplote jedna vrednot važi za jedn tran pregrade protorije, a neka drga vrednot za drg tran. Pri tome e razlikj lčajevi zavinoti od položaja pregrade da li je pitanj horizontalna (pod, tavanica) ili vertikalna površina (zid, prozor, vrata), i merenoti toplotnog flka da li je meren naviše ili naniže. U tandardima za proračn gbitaka toplote date projektne vrednoti koeficijenata prelaza toplote za određene lčajeve, i mada e nazivaj koeficijentima prelaza toplote, oni tvari obhvataj dve komponente: komonent led prelaza toplote i komponent led razmene toplote zračenjem. Na poljašnjoj trani faadnog zida e javlja: mešovita konvekcija (prirodna + prindna) lčajevima kada je brzina vetra manja a b c od 3m/ (w < 3 m/). Tada je N = K Re Pr Gr, odnono prindna konvekcija, kada je brzina vetra veća od 3m/ (w > 3 m/). Tada je n N = C Re. 24
Energetka efikanot itema grejanja i klimatizacije Najčešće e matra da a poljašnje trane zgrade zbog ticaja vetra prevladava prindna konvekcija. U literatri, Kimra na onov merenja vršenih na faadama zgrada daje izraz za α fnkciji brzine vazdha i pri tome pravi razlik izmeđ neporemećene brzine vetra W i brzine vazdha neporednoj blizini faade w. Za vetrom napadnte faade (kada vektor brzine vetra i normala na površin faadnog zida kolinearni): za W>2 w =0.25W, a za W 2 w=0.5. Za vetrom nenapadntne faade w = 0.3+0.05W. Koeficijent prelaza toplote je: α = 3. 5 + 5. 6 w. (2.10) Prilikom razmatranja mehanizma prenoa toplote konvekcijom protoriji, može e zakljčiti da na ntrašnjoj trani omotača protorije preovladava prirodna konvekcija. Potoji čitav niz izraza različitih atora koji kontante izraza za Neltov broj odredili za karakteritičn geometrij i tip trjanja. U literatri 1 je analiziran čitav niz izraza raličitih atora za love trjanja koji odgovaraj prirodnoj konvekciji a horizontalne površine i došlo e do orednjene vrednoti za α pri prirodnoj konvekciji a horizontalne površine, kada vektor toplotnog flka i ile zemljine teže zaklapaj gao od 0 o : 0. 229 z α = 0. 74 t t. (2.11) h v Za lčaj prirodne konvekcije a horizontalne površine, kada vektor toplotnog flka i ile zemljine teže zaklapaj gao od 180 o : 0. 326 z α = 1. 41 t t. (2.12) h v U literatri 2 je analiziran niz izraza za prirodn konvekcij a vertikalne površine što odgovara lčaj konvekcije a ntrašnje trane zidova i prozora. Ovde izabran je izraz Alamdari i Hammond-a koji važi za opeg 10 4 <Gr. Pr< 10 12 i koji je izveden za love koji najbliže odgovaraj razmeni toplote grejanim i klimatizovanim protorijama: v 6 1 3 6 {[ ( ) ] [ ( ) ] } 1 / 1 / 4 / 1. 5 t / h + 1. 23 t 6 α =. (2.13) U tabeli 2.1 dat je pregled projektnih vrednoti koeficienata prelaza toplote. Tabela 2.1 Koeficijenti prelaza toplote α (W/m 2 K) Za zidove i ntrašnje prozore, kao i za podove i Untrašnji koeficient tavanice pri prelaz toplote odozdo naviše 8 prelaza toplote Za podove i tavanice pri prelaz toplote odozgo naniže 6 Za poljne prozore 12 Spoljni koeficijent Pri rednjoj brzini vetra 25 prelaza toplote Za lčaj dodatnih viećih faada, kao i za ravan krov 11 1 Zimmerman, M.B.; Hang, Y.J.: A Joint US-China Demontration Energy Efficient Office Bilding, Proc. 2000 ACEEE Smmer Stdy on Energy Efficiency in Bilding, Pacific Grove, California, Agt 2000. 2 Živković, B.; Kozić, Đ.; Varagić, M.: Koeficijenti prelaza toplote a horizontalnih površina grejanim protorijama, Zbornik radova 26. kongrea KGH, SMEITS, Beograd, 1995. 25
Energetka efikanot itema grejanja i klimatizacije 2.1.3 Toplotna provodljivot λ (W/mK) Toplotna provodljivot predtavlja termo-fizičk oobin materijala to je vojtvo materijala i bitno e razlikje za različite materijale, što je prikazano tabeli 2.2. Tabela 2.2 Okvirne vrednoti toplotne provodljivoti za različite materijale Materijal λ (W/mK) Metal (alminijm) 203 Beton 1 do 2 Opeka 0,5 do 0,8 Drvo 0,15 do 0,2 Toplotna izolacija 0,032 do 0,041 Koliko će iznoiti kpan otpor provođenj toplote R k zavii od vrednoti toplotne provodljivoti i debljine loja materijala kroz koji e toplota provodi δ (cm). Ukpan koeficijent prolaza toplote U za višelojn pregrad je dat izrazom (2.6) i obhvata prelaz toplote a obe površine zida na vazdh i obrnto, kao i provođenje toplote kroz zid. 2.1.4 Koeficijenti prolaza toplote za tranparentne površine Koeficijenti prolaza toplote za prozore zavie od: - materijala rama prozora (drvo, alminijm, platika), - kontrkcije rama (prekid toplotnih motova ili ne), - vrte otakljenja (jednotrko, dvotrko, trotrko taklo, nikoemiiono taklo, razmak izmeđ takala, ipna međprotora...) Konkretne vrednoti koeficijenata prolaza toplote za prozore dobijaj e od proizvođača prozora, ali e za neke tipke prozore mog naći prirčnicima. Slično važi i za vrata, kako poljašnja, tako i za ntrašnja. Koeficijent prolaza toplote tranparentnog građevinkog elementa (poljna građevinka tolarija: poljni prozori i balkonka vrata; krovni prozori), U w [W/(m² K)], određje e proračnom, aglano tandard SRPS EN ISO 10077-1: Ag U g + Af U f + lg ψ g U w = (2.14) Ag + Af Proračnke vrednoti U g (taklo), U f (okvir) i ψ g (faktor korekcije temperatre poj taklo / okvir), navedene tabelama 2.3, 2.4, 2.5, 2.6 i 2.7. Ove vrednoti e mog odrediti i na ledeći način: a) proračnom, klad a tandardima SRPS EN ISO 10077-2 (okvir), SRPS EN 410 (taklo) i SRPS EN 673 (taklo),ili b) ipitivanjem prozora itog atava i mera, klad a važećim tandardima i propiima. Vrednoti U g (taklo) i U f (okvir) odnoe e na koeficijent prolaza toplote bez ticaja toplotnog mota. Toplotni motovi tranparentnim građevinkim elementima e dodatno obračnavaj i potič od: poja taklo-taklo termoizolacionom takl (različita rešenja: 26
Energetka efikanot itema grejanja i klimatizacije alminijmka pojnica, intetička pojnica, pecijalno termički poboljšana pojnica); poja taklo-okvir; poja okvir-građevinka kontrkcija (gradnja). Vrednoti koeficijenata prolaza toplote prozora bez termoizolacionog takla ( taklopaketi ) vajaj e a vrednotima: U w = 3,5 W/(m 2 K) (za prozore krilo na krilo); U w = 5,0 W/(m 2 K) (za prozore a jednotrkim taklom). Tabela 2.3 Toplotna vojtva tranparentnih građevinkih elemenata - STAKLO Tip takla U g W/(m² K) g jednotrko, 6 mm 5,8 0,83 2-trko, prozirno, 6-8-6 mm 3,2 0,71 2-trko, prozirno, 4-12-4 mm 3,0 0,71 2-trko, prozirno, 6-12-6 mm 2,9 0,71 2-trko, prozirno, 6-16-6 mm 2,7 0,72 3-trko, prozirno, 6-12-6-12-6 mm 1,9 0,63 2-trko, nikoemiiono, 4-12-4 mm (vazdh) 1,6 0,63 2-trko, nikoemiiono, 4-16-4 mm (vazdh) 1,5 0,61 2-trko, nikoemiiono, 4-15-4 mm (Ar) 1,3 0,61 2-trko, nikoemiiono, 4-12-4 mm (Kr) 1,1 0,62 2-trko, nikoemiiono, 4-12-4 mm (Xe) 0,9 0,62 3-trko, nikoemiiono, 4-8-4-8-4 mm (Kr) 0,7 0,48 3-trko, nikoemiiono, 4-8-4-8-4 mm (Xe) 0,5 0,48 2-trko, reflektjće, 6-15-6 mm (Ar) 1,3 0,25 0,48 2-trko, reflektjće, 6-12-4 mm (Ar) 1,4 0,27 0,44 Tabela 2.4 Koeficijent prolaza toplote okvira drveni okvir debljina d f mm U f W/(m² K) tvrdo drvo (700 kg/m³), λ = 0,18 W/(m K) meko drvo (500 kg/m³), λ = 0,13 W/(m K) 30 2,3 2,7 50 2,0 2,4 70 1,8 2,0 90 1,6 1,8 110 1,4 1,6 Tabela 2.5 Koeficijent prolaza toplote okvira PVC-okvir Materijal Tip okvira - profil U f W/(m² K) 2-komorni 2,2 PVC-šplji profili 3-komorni 1,7-1,8 5-komorni 1,3-1,5 6-komorni 1,2 1,3 27
Energetka efikanot itema grejanja i klimatizacije Tabela 2.6 Koeficijent prolaza toplote okvira metalni okvir Vrta metalnog okvira U f W/(m² K) čelični, a termičkim prekidom 4,0 čelični, bez termičkog prekida 6,0 alminijmki, a termičkim prekidom 2,8-3,5 alminijmki, poboljšani 1,4 1,5 pecijalni itemi profila za paivne kće 0,7 0,8 Tabela 2.7 Koeficijenti korekcije faktor korekcije temperatre za toplotne motove izmeđ okvira i takla 2-trko i višetrko taklo, bez loja za poboljšanje Koeficijent korekcije, ψ g 2-trko i višetrko taklo, a lojem za poboljšanje Drveni i PVC okviri 0,04 0,06 Metalni okviri, a prekintim 0,06 0,08 toplotnim motom Metalni okviri, bez prekintog toplotnog mota 0,00 0,02 2.2 DIFUZIJA VODENE PARE Difzija vodene pare izračnava e za poljne građevinke kontrkcije i kontrkcije koje e graniče a negrejanim protorijama, oim za kontrkcije koje e neporedno graniče a terenom (pod na tl, kopani zidovi, kopane tavanice). Sve građevinke kontrkcije zgrade moraj biti projektovane i izgrađene na način da e vodena para projektnim lovima na njihovim površinama ne kondenzje. Zgrada mora biti projektovana i izgrađena na način da e kod namenkog korišćenja vodena para koja zbog difzije prodire građevink kontrkcij, ne kondenzje. U lčaj da dođe do kondenzacije vodene pare kontrkciji, ona e nakon račnkog perioda išivanja mora avim oloboditi iz građevinke kontrkcije. Vlaga koja e kondenzje kontrkciji ne me doveti do oštećenja građevinkih materijala (na primer korozija, pojava bđi, mehanička oštećenja izazvana mrzavanjem kondenzata, itd). Za izračnavanje higrotermičkih karakteritika građevinkih elemenata i kontrkcija, difzije vodene pare, kondenzacije i išenja, kao i opanoti od površinke kondenzacije (orošavanje), primenjje e tandard SRPS EN ISO 13788, opcijama: 1) loženi godišnji kmlativni proračn; 2) Glaer-ov potpak. Ukoliko e proračn vrši na onov Glaer-ovog potpka, koriti e metod proračna prema SRPS U.J5.520. Higrotermičke karakteritike materijala vajaj e prema tabelama datim literatri za građevinke materijale. Proračni fizičkih veličina i parametara kojima e proverava difzija vodene pare građevinkog elementa atavni deo Elaborata EE koji e izrađje prema Pravilnik o energetkoj efikanoti zgrada (Sl. glanik 61/2011), a koji predtavlja deo projektne dokmentacije koja e prilaže radi izdavanja graževinke dozvole. 28
2.2.1 Dozvoljena temperatra ntrašnje površine Energetka efikanot itema grejanja i klimatizacije Dozvoljena temperatra ntrašnje površine poljne građevinke kontrkcije na bilo kom met (i na metima toplotnih motova) mora da bde veća od temperatre tačke roe, θ [ o C], za date projektne love (temperatra i relativna vlažnot vazdha protoriji). Minimalna toplotna otpornot za prečavanje orošavanja ntrašnje površine, R min [m 2 K/W], građevinke kontrkcije izvan zone toplotnog mota (onovni deo građevinkog elementa) izračnava e za love perioda grejanja (zimki period), na ledeći način: θ i θ e Rmin Ri ( Ri Re ) (2.15) θ i θ pri čem je otpor prelaz toplote a poljne trane R e = 0,04 m 2 K/W, a vrednot otpora prelaz toplote a ntrašnje trane R i e, zbog mogćnoti pojave prečenog trjanja vazdha (nameštaj, zakloni i l.) vaja a (najmanje) R i = 0,25 m 2 K/W. Za tranparentne građevinke elemente primenjje e običajena vrednot: R i = 0,17 m 2 K/W. Na metima toplotnih motova za ocen opanoti od orošavanja merodavna je temperatre tačke roe, θ [ o C], određena prema tabeli 2.8 pri vrednoti θ i,crit = θ. Tabela 2.8 - Temperatre tačke roe, θ o [ C], zavinoti od relativne vlažnoti vazdha, ϕ i [%], i temperatre vazdha θ o i [ C] θ [ o C] θ i [ o C] ϕ i [%] 30 35 40 45 50 55 60 65 70 75 80 85 90 95 30 10,5 12,9 14,9 16,8 18,4 20,0 21,4 22,7 23,9 25,1 26,2 27,2 28,2 29,1 29 9,7 12,0 14,0 15,9 17,5 19,0 20,4 21,7 23,0 24,1 25,2 26,2 27,2 28,1 28 8,8 11,1 13,1 15,0 16,6 18,1 19,5 20,8 22,0 23,2 24,2 25,2 26,2 27,1 27 8,0 10,2 12,2 14,1 15,7 17,2 18,6 19,9 21,1 22,2 23,3 24,3 25,2 26,1 26 7,1 9,4 11,4 13,2 14,8 16,3 17,6 18,9 20,1 21,2 22,3 23,3 24,2 25,1 25 6,2 8,5 10,5 12,2 13,9 15,3 16,7 18,0 19,1 20,3 21,3 22,3 23,2 24,1 24 5,4 7,6 9,6 11,3 12,9 14,4 15,8 17,0 18,2 19,3 20,3 21,3 22,3 23,1 23 4,5 6,7 8,7 10,4 12,0 13,5 14,8 16,1 17,2 18,3 19,4 20,3 21,3 22,2 22 3,6 5,9 7,8 9,5 11,1 12,5 13,9 15,1 16,3 17,4 18,4 19,4 20,3 21,2 21 2,8 5,0 6,9 8,6 10,2 11,6 12,9 14,2 15,3 16,4 17,4 18,4 19,3 20,2 20 1,9 4,1 6,0 7,7 9,3 10,7 12,0 13,2 14,4 15,4 16,4 17,4 18,3 19,2 19 1,0 3,2 5,1 6,8 8,3 9,8 11,1 12,3 13,4 14,5 15,5 16,4 17,3 18,2 18 0,2 2,3 4,2 5,9 7,4 8,8 10,1 11,3 12,5 13,5 14,5 15,4 16,3 17,2 17-0,6 1,4 3,3 5,0 6,5 7,9 9,2 10,4 11,5 12,5 13,5 14,5 15,3 16,2 16-1,4 0,5 2,4 4,1 5,6 7,0 8,2 9,4 10,5 11,6 12,6 13,5 14,4 15,2 15-2,2-0,3 1,5 3,2 4,7 6,1 7,3 8,5 9,6 10,6 11,6 12,5 13,4 14,2 14-2,9-1,0 0,6 2,3 3,7 5,1 6,4 7,5 8,6 9,6 10,6 11,5 12,4 13,2 13-3,7-1,9-0,1 1,3 2,8 4,2 5,5 6,6 7,7 8,7 9,6 10,5 11,4 12,2 12-4,5-2,6-1,0 0,4 1,9 3,2 4,5 5,7 6,7 7,7 8,7 9,6 10,4 11,2 11-5,2-3,4-1,8-0,4 1,0 2,3 3,5 4,7 5,8 6,7 7,7 8,6 9,4 10,2 10-6,0-4,2-2,6-1,2 0,1 1,4 2,6 3,7 4,8 5,8 6,7 7,6 8,4 9,2 29
Energetka efikanot itema grejanja i klimatizacije 2.2.2 Dozvoljene vrednoti pijanja vlage poljni završni lojevi Dozvoljene vrednoti pijanja vlage poljašnjeg završnog loja građevinke kontrkcije zaštitno-dekorativnih nanoa debljine manje od 0,005 m, određene preko vrednoti ekvivalentne debljine, r [m], iznoe: r = d µ 2, gde je d [m] debljina, a µ [-] relativni koeficijent difzije vodene pare zaštitno-dekorativnog nanoa. 2.2.3 Dozvoljene vrednoti vlage led difzije i kondenzacije Ukpna količina kondenzovane vlage ne me preći vrednot od 1 kg/m 2 opštem lčaj; 0,5 kg/m 2 koliko e kondenzacija dešava lojevima materijalima koji nemaj vojtvo kapilarnog pijanja odnono olobađanja vlage; lčaj kondenzacije loj drveta, najveći dopšteni porat adržaja vlage za 5% odno na početni maeni adržaj vlage; lčaj kondenzacije materijalima na bazi drveta, najveći dopšteni porat adržaja vlage iznoi 3% odno na početni maeni adržaj vlage. 2.2.4 Proračn difzije vodene pare i proračn išenja Za potrebe pojednotavljenog proračna (Glaer-ov potpak) vajaj e ledeće vrednoti: Za period kondenzacije: Zona A obhvata meta za koja je poljna projektna temperatra (period grejanja) iznoi do θ p = -15 o C, temperatra poljnjeg vazdha za proračn kondenzacije iznoi θ e = -5 o C, relativna vlažnot poljnog vazdha iznoi ϕ e = 90%, relativna vlažnot i temperatra ntrašnjeg vazdha vaja e prema projektnim lovima obzirom na namen objekta / protorije, ili a vrednošć ϕ i = 55%, Zona B obhvata meta za koja je poljna projektna temperatra (period grejanja) niža od θ p = -15 o C, temperatra poljnjeg vazdha iznoi θ e = -10 o C, relativna vlažnot poljnjeg iznoi ϕ e = 90%, relativna vlažnot i temperatra ntrašnjeg vazdha vaja e prema projektnim lovima obzirom na namen objekta / protorije, ili a vrednošć ϕ i = 55%, trajanje perioda kondenzacije iznoi 60 dana. Za period išenja: dozvoljeno trajanje išenja iznoi 90 dana za meta koja pripadaj Zoni A, a 60 dana za meta koja pripadaj Zoni B. Temperatre i relativne vlažnoti vazdha iznoe θ i = θ e = 18 o C, ϕ i = ϕ e = 65%. Za zgrade a klimatizacijom ili a većim olobađanjem vodene pare dozvoljeno vreme išenja određje e na onov karakteritika procea ntrašnjih mikroklimatkih lova, ali ne me da bde dže od: 90 dana ( Zoni A), odnono 60 dana ( Zoni B). Za tvrđivanje pojave kondenzacije najpre je potrebno odrediti temperatrko polje ntar zida ( karakteritičnim tačkama na granici lojeva), a zatim rapodel parcijalnih pritiaka vodene pare p e, kao i rapodel pritiaka zaićenja za dat temperatr p e po preek zida. Na metima gde parcijalni pritiak (prikazan crvenom linijom na lici 2.3) dotiže vrednoti pritika zaićenja (prikazan plavom linijom na lici 2.3), doći će do pojave kondenzacije. Kondenzacija e može javiti ravni ili zoni. U koliko po celom preek zida parcijalni pritiak ne dotiže vrednot pritika zaićenja, kondenzacija e neće javiti. 30
Energetka efikanot itema grejanja i klimatizacije Slika 2.3 Različiti lčajevi pojave kondenzacije ntar građevinkog elementa 2.3 PRORAČUN TRANSMISIONIH GUBITAKA TOPLOTE U velikom broj zemalja potoje tandardi i norme koji propij metode za proračn gbitaka toplote, što podrazmeva njihov obavezn primen. Neki od najpoznatijih tandarda : - NEMAČKA DIN 4701 (iz 1959. i1983.) DIN 12831 - ENGLESKA CIBSE Gide iz 1986., BS EN 12831:2003 - SAD ASHRAE iz 1993. - RUSIJA SNIP - HOLANDIJA NEN 5066 iz 1988. - BELGIJA NBN B62-003 iz 1986. - ŠVAJCARSKA, ŠVEDKA, DANSKA... Kod na ne potoji SRPS tandard koji propije metod za proračn gbitaka toplote, pa je preporka da e koriti neki vetki poznat tandard; to je najčešće DIN 4701. DIN 4701 ima tar i nov verzij. Godine 1975. je kod na ačinjen predlog našeg tandarda JUS M.E6.010 Proračn potrebne količine toplote za grejanje, koji e bazirao na tada važećem DIN 4701 tandard iz 1959. Međtim, taj tandard nikada nije potao važeći, jer e to vreme očekivalo objavljivanje novog DIN tandarda, pa e težilo da e te izmene ved i naš tandard. Kada je konačno objavljen novi DIN 4701 (što je ledilo tek 1983. meto 1978.) izazvao je različita mišljenja i polemike našoj tehničkoj branši. Tada je potpno zatavljen proce potavljanja zvaničnog JUS tandarda. 2.3.1 DIN 4701 iz 1959. Proračn tranmiionih gbitaka toplote: Q TRANS = U A ( θ θp ), (2.16) Q + Q = Q ( 1 Z) (2.17) TRANS DODATNO TRANS + 31
Energetka efikanot itema grejanja i klimatizacije Dodacima e obhvata dejtvo onih faktora koji ni zeti obzir pri proračn gbitaka toplote, a iktvo je pokazalo da tič na potrebn količin toplote za grejanje. Ta količina toplote, koja e zima obzir preko dodatka, zapravo je procentalni deo tranmiionih gbitaka toplote: Q DODATNO = Q Z, (2.18) TRANS DODATAK ZBOG PREKIDA U ZAGREVANJU Z Ovaj dodatak ima mila amo koliko potoji dnevni prekid rad potrojenja centralnog grejanja. Taj prekid e obično dešava noć, tako da dolazi do hlađenja protorije (i zidova i vazdha) jer gbici neprekidni. Zbog toga, da bi e po tart ledećeg jtra ponovo dotigla ntrašnja projektna temperatra, potrebno je doveti već količin toplote nego što trentni gbici zbog zgrevanja. Dodatak Z zavii od: - džine prekida zagrevanj i - akmlacione poobnoti protorije (koja e ocenjje na onov Krišerove vrednoti k D koja predtavlja rednji koeficijent prolaza toplote za pomatran protorij): QT kd = ( θ θ ) A. (2.19) p i Na lici 2.4 prikazana je zavinot Z od džine trajanja prekida grejanja i vrednoti k D. 35 Z (%) 30 25 20 15 10 5 0 Sniženi noćni režim Prekid od 9 do 12 h Prekid od 12 do 16 h 0 0,2 0,4 0,6 0,8 1 1,2 1,4 1,6 1,8 2 k D (W/m 2 K) Slika 2.4 Vrednoti dodatka Z DODATAK NA UTICAJ HLADNIH OKOLNIH POVRŠINA Z a Untrašnje površine poljnih zidova i prozora imaj niž temperatr od temperatre vazdha protoriji, pa to izaziva oećaj "hladnog zračenja" (čovek odaje toplot zračenjem ka tim površinama, što tvara oećaj nelagodnoti). Ovaj ticaj e kompenzje na taj način što e dovodi veća količina toplote za grejanje i povišava temperatra vazdha protoriji. Vrednot ovog dodatka e takođe daje fnkciji Krišerove vrednoti, pa e četo paja a dodatkom Z, iako ovi dodaci nemaj iti fizički miao. Vrednoti za Za e daj tablearno ili grafički. U tabeli 2.9 date vrednoti dodatka Z D. 32
D a Energetka efikanot itema grejanja i klimatizacije Z = Z + Z. (2.20) U novijim tandardima nekih evropkih zemalja ticaj hladnih poljnih površina e ne kompenzje preko dodatka tranmiijonim gbicima, već e vrednoti koeficijenata prolaza toplote za poljne površine većavaj. Smiao je iti, amo je način račnanja različit. Tabela 2.9 Vrednoti dodatka Z D Za k D (W/m 2 K) < 0,35 0,35-0,80 0,80-0,75 > 1,75 1. Neprekidan rad a ograničenjima grejanj noć 0,07 0,07 0,07 0,07 2. Prekid rada 9-12 h dnevno 0,20 0,15 0,15 0,15 3. Prekid rada 12-16 h dnevno 0,30 0,25 0,20 0,15 DODATAK NA VISINU PROSTORIJE Z h Kod protorija čija je viina veća od 4m javlja e tratifikacija ralojavanje toplijih i hladnijih zona vazdha protoriji topliji vazdh je lakši, tako da višim zonama protorije dolazi do pojave viših temperatra vazdha. Kao poledica e javljaj: veći gbici toplote gornjoj zoni protorije, veća infiltracija vazdha i niža temperatra vazdha zoni boravka ljdi. Za vaki metar viine protorije iznad 4m dodaje e dodatak Z h =0,025 (na primer: ako je viina protorije 7 m, onda je Z h = 0,075), pri čem je makimalna vrednot Z h, max = 0,2. DODATAK NA STRANU SVETA Z S Ovaj dodatak, na neki način, zima obzir tricaj Snčevog zračenja. Zidovi koji češće ončani vlji, pa je njihov koeficijent prolaza toplote manji od račnkog, koji je račnat za rednj vrednot vlažnoti građevinkih materijala. Obrnt je lčaj za zidove koji malo ončani ili talno enci. Kao što m i amo ime kaže, ovaj dodatak e vaja prema orijentaciji protorije ka nekoj trani veta. Merodavna orijentacija protorije e određje na ledeči način: - jedan poljni zid orijentacija tog poljnog zida, - dva edna poljna zida orijentacija gla kome e čeljavaj poljni zidovi, - tri ili četiri poljna zida vaja e makimalan dodatak, nezavino od orijentacije. Tabela 2.10 Vrednoti dodatka Z S Orijentacija Z S (-) Jg, Jgo-itok, Jgo-zapad -0,05 Itok, Zapad 0 Sever, Severo-itok, Severo-zapad +0,05 2.3.2 DIN 4701 iz 1983. U onovi, novi DIN 4701 iz 1983. je ličan tarom tandard, ali je dopnjen avremenim aznanjima koja proitekla iz prake, ekperimenata i primene račnarke tehnike, koja je vremenom napredovala. Izvrešno je prilagođavanje avremenim arhitektonko-građevinkim rešenjima zgrada i materijalima koji e izgradnji korite. DIN 4701 iz 1983. e primenjje za tandardne lčajeve gradnje, dok poebni lčajevi izdvojeni, i za njih je data poebna metodologija, a to : 33
Energetka efikanot itema grejanja i klimatizacije - protorije koje e retko grej (povremeno e korite), - protorije veoma maivne kontrkcije, - hale velike viine, - taklene bašte. Standardni (normalni) lčajevi: tandardni poljni lovi tandardna pot. toplota (Q N ) tandardni ntr. lovi Q U N TRANS = U A θ θ ), (2.21) N ( N pn tandardni (nominalni) koeficijent prolaza toplote (W/m 2 K), θ N, θ pn tandardna ntrašnja, odnono poljna projektna temperatra ( o C). Spoljna projektna temperatra je određena prema novom kriterijm: to je najniža dvodnevna rednja temperatra koja je period od 20 godina 10 pta dotignta ili podbačena. Za gradove Srbiji na ovaj način još nije određena poljna projektna temperatra. Još jedna novina je vedena što e tiče poljne projektne temperatre, a to je da ona, pored klimatkih karakteritika, zavii i od akmlacione mae zgrade, pa e vrši korekcija: θp = θpn + θ, gde je M θ = f i važi A (2.22) M - za laki tip gradnje < 600 kg/m 3 A θ = 0 C, M - za rednje teški tip 1400 kg/m 3 A θ = 2 C, M - za teški tip > 1400 kg/m 3 A θ = 4 C. Akmlaciona maa protorije: M 1 = ( 0,5 m + 2,5 md + mo ) + ( m md mo ) Č S 0,5 + 2, 5 + Č 2 U (2.23) m Č maa čelika, m D maa drveta, m O maa otalih materijala. M Odno e račna za najnepovoljnij protorij zgradi, a makimalno dva A poljna zida i vaja e za cel zgrad. Standardna ntrašnja projektna temperatra obhvata v temperatr vazdha protoriji i zima obzir rednj temperatr okolnih površina. Ovako definiana temperatra, nažalot ne može da e izmeri na objekt, već e može amo proveriti račnki. Vrednoti t N date tabelarno zavinoti od namene protorija. Za tipične negrejane protorije date preporke za vrednoti ntrašnjih projektnih temperatra, dok e za netipične negrejane protorije temperatra račna iz toplotnog bilana prema izraz: 34
( + Energetka efikanot itema grejanja i klimatizacije ( U A θ ) + U A θ ) + 0,36 Vx n θ θ x =, (2.24) ( U A) ( U A) + 0,36 V n x Koeficijent prolaza toplote: U N = U + U a + U, gde je U a = f (U polj elemnta >1,6W/m 2 K) = 0,1 0,3 i U = f (proptljivot za Snčevo zračenje g v ) = -0,35 g v. 2.3.3 SRPS EN ISO 13789:2007 Ukpan tranmiioni gbitak kroz termički omotač a račna tako što e prvo odredi koeficijent tranmiionog gbitka, a on e zatim množi razlikom temperatra ntrašnjeg i poljnog vazdha ( projektnim lovima). Koeficijent tranmiionog gbitka toplote zgrade (ili dela zgrade), H T [W/K], izračnava e po obrac: H T ( F U A ) = xi i i + H i TB (2.25) gde je F xi - faktor korekcije temperatre za i-ti građevinki element, koji e vaja prema Tabeli 2.11; U i [W/(m² K)] - koeficijent prolaza toplote i-tog građevinkog elementa, površine A i [m 2 ]. Tabela 2.11 Otpori prelaz toplote i korekcija temperatre Otpor prelaz toplote, Toplotni protok ka poljnjoj redini, preko m² K/W građevinkog elementa određenog tipa R i R e R i + R e Građevinki elementi koji e graniče a poljnim vazdhom Spoljni zid neventilian 0,13 0,04 0,17 ventilian 0,13 0,13 0,26 Ravni krovovi: Faktor korekcije temperatre, F xi 1,0 1,0 neventiliano ventiliano 0,10 0,10 0,04 0,10 0,14 0,20 1,0 1,0 Međpratna kontrkcija iznad otvorenog prolaza: neventiliano ventiliano 0,17 0,17 0,04 0,17 0,21 0,34 1,0 1,0 Koi krovovi: neventiliani ventiliani 0,10 0,10 0,04 0,10 0,14 0,20 1,0 1,0 Građevinki elementi koji e graniče a negrejanim protorima Zid ka negrejanom protor 0,13 0,13 0,26 0,5 Međpratna kontrkcija ka negrejanom krovnom 0,10 0,10 0,20 0,8 protor Međpratna kontrkcija iznad negrejanog protora 0,17 0,17 0,34 0,5 Zid ka negrejanoj zimkoj bašti (taklenik), a poljnim zatakljenjem zimke bašte: 0,13 0,13 0,26 Jednotrko taklo, U > 2,5 W/(m² K) 0,7 Izolaciono taklo, U 2,5 W/(m² K) 0,6 Poboljšano taklo, U 1,6 W/(m² K) 0,5 35
Energetka efikanot itema grejanja i klimatizacije Tabela 2.11 natavak Građevinki elementi kontakt a tlom Zid tl, ili delimično kopan 0,13 0,0 0,13 0,6 Pod na tl 0,17 0,0 0,17 0,5 Međpratna kontrkcija tl 0,10 0,0 0,10 0,6 Građevinki elementi izmeđ dva grejana protora različite temperatre Zid izmeđ zgrada, zid koji razdvaja protore različitih korinika, ili zid ka grejanom tepeništ Međpratna kontrkcija koja razdvaja protor izmeđ različitih korinika 36 0,13 0,08 0,21 0,8 0,10 0,08 0,18 0,8 Tranmiioni toplotni gbitak zgrade (ili dela zgrade) led ticaja toplotnih motova termičkom omotač zgrade (ili dela zgrade), H TB [W/K], iznoi: H TB = U TB A (2.26) gde je A [m 2 ] zbirna površina poljnih građevinkih elemenata (termički omotač objekta poljne mere). Uvaja e vrednot U TB = 0,10 W/(m² K). Ukoliko je ticaj toplotnih motova već zet obzir pri proračn koeficijenta prolaza toplote U, građevinkog elementa, granična površina kroz koj e toplota prenoi A, kod važavanja ticaja toplotnog mota može e manjiti za površin građevinkog elementa za koji je koeficijent prolaza toplote na taj način određen. Tranmiioni toplotni gbitak led ticaja toplotnog mota, H TB [W/K], tada iznoi: HTB = UTB Acor (2.27) gde je A cor [m 2 ] zbirna površina poljnih građevinkih elemenata (poljni omotač objekta), manjena za površine građevinkih elemenata za koje izračnati koeficijenti prolaza toplote a kljčenim toplotnim motovima. 2.3.3.1 Specifični tranmiioni gbitak toplote zgrade, H' T [W/(m 2 K)] Specifični tranmiioni gbitak toplote zgrade (ili dela zgrade), H' T [W/(m 2 K)], izračnava e po obrac: ' H T H = T (2.28) A Najveći dopšteni pecifični tranmiioni toplotni gbitak kroz termički omotač zgrade, H T [W/(m 2 K)], vaja e prema tabeli 2.12. Tabela 2.12 Najveće dopštene vrednoti pecifičnih tranmiionih gbitaka toplote, H T,max [W/(m 2 K)], zavinoti od faktora oblika zgrade (ili dela zgrade) Faktor oblika A/V e (m -1 ) Netambene zgrade a delom tranparentnih površina 30% i tambene zgrade H T (W/m 2 K) Netambene zgrade a delom tranparentnih površina > 30% H T (W/m 2 K) 0.2 1.05 1.55 0.3 0.80 1.15 0.4 0.68 0.95 0.5 0.60 0.83 0.6 0.55 0.75 0.7 0.51 0.69 0.8 0.49 0.65 0.9 0.47 0.62 1.0 0.45 0.59 >1.05 0.44 0.58
Energetka efikanot itema grejanja i klimatizacije 2.4 PRORAČUN VENTILACIONIH GUBITAKA TOPLOTE Količina toplote potrebna da e vazdh, koji protorij dope infiltracijom, zagreje od poljne temperatre do ntrašnje predtavlja ventilacione gbitke toplote. Spoljni vazdh infiltracijom prodire protorij kroz procepe (fge) prozora i vrata i/ili kroz poebne otvore namenjene za prorodn ventilacij (provetravanje). Da bi e toplota prenela a jednog tela na drgo potrebno je da potoji razlika temperatra (termička neravnoteža). Da bi došlo do trjanja vazdha potrebno je da potoji razlika pritiaka (mehanička neravnoteža). Razlika pritiaka može da proitekne iz dva zroka: 1. DEJSTVO VETRA Zatavni pritiak proporcionalan je kvadrat brzine vetra: 2 w ρ pvet = K p, (2.29) 2 gde : K p koeficijent pritika, koji e određje ekperimentalno i zavii od trjne like oko zgrade, w rednja brzina vetra i ρ rednja gtina vazdha. 2. RAZLIKA U GUSTINI VAZDUHA prozrokovana razlikom temperatra ntrašnjeg i poljnog vzdha Kako je θ > θ ρ < ρ, (2.30) ledi da je razlika pritiaka p = h g ρ. (2.31) Navedena dva ticaja, koja izazivaj mehaničk neravnotež, mog e javiti itovremeno (lika 2.5), pri čem njihovi ticaji mog da e: - abiraj (perponiraj) ili - potir (da imaj protno dejatvo). a) b) c) + + + + Slika 2.5 Uticaji natanka razlike pritiaka: a) led razlike gtina vazdha, b) led dejtva vetra i c) led kombinovanog ticaja razlike gtina i dejtva vetra Količina vazdha jedinici vremena koja dope protorij iznoi: V = K gde : ( p) n [m 3 /], (2.32) K koeficijent trjanja pokazje količin vazdha koja prodre protorij pri razlici pritiaka od 1Pa, 37
Energetka efikanot itema grejanja i klimatizacije p razlika pritiaka izmeđ vazdha protoriji i poljnog vazdha, n ekponent koji zavii od vrte (režima) trjanja, i njegove vrednoti : n = 1 za trblentno trjanje, n = 0,5 za laminarno trjanje, n = 2/3 za trjanje vazdha kroz procepe prozora i vrata. Potrebna količina toplote za zagrevanje vazdha koji je infiltracijom dopeo protorij: Q = V ρ ( θ θ ) p. (2.33) V c p 2.4.1 Ventilacioni gbici prema DIN 4701 U praki e ventilacioni gbci toplote prema DIN 4701 račnaj kao: Q V = ( a l) R H ( θ θ ) Z, (2.34) p E a proptljivot procepa poljnih prozora i vrata [m 3 /mhpa 2/3 ], l džina procepa [m], R karakteritika protorije [-], H karakteritika zgrade [WhPa 2/3 /m 3 K], θ temperatra ntrašnjeg vazdha [ o C], θ p poljna projektna temperatra [ o C], Z E dodatak za prozore na gl dva poljna zida [-]. Proptljivot procepa pokazje količin vazdha jedinici vremena koja prodre kroz procep džine 1m, pri razlici pritiaka od 1Pa. Njegova vrednot zavii od materijala okvira prozora i garantovanja zaptivenoti od trane proizvođača. Džina procepa zavii od kontrkcije vrata i prozora i račna e na ledeći način: VRATA: l = 2a+2h (a širina, h viina), JEDNOKRILNI PROZOR: l = 2a+2h, DVOKRILNI PROZOR: l = 2a+3h, TROKRILNI PROZOR: l = 2a+5h. Karakteritika protorije zavii od odnoa proptljivoti procepa kroz koje vazdh lazi protorij i proptljivoti procepa kroz koje vazdh izlazi iz protorije. Na neki način R predtavlja faktor prodvavanja protorije: R 1 = ( a l). (2.35) + 1 ( a l) Tabela 2.13 Karakteritika protorije R Prozori Untrašnja vrata A/A R Drveni prozori i prozori nezaptivena < 3 od veštačkih materijala zaptivena < 1,5 0,9 nezaptivena < 6 Čelilni i metalni prozori zaptivena < 2,5 Drveni prozori i prozori nezaptivena od 3 do 9 od veštačkih materijala zaptivena od 1,5 do 3 0,7 nezaptivena od 6 do 20 Čelilni i metalni prozori zaptivena od 2,5 do 6 38
Energetka efikanot itema grejanja i klimatizacije Za tambene zgrade i tipične polovne objekte R e kreće relativno kim granicama, pa e ne račna za vak protorij, već e zavinoti od odnoa poljnih i ntrašnjih prozora i vrata vaja vrednot 0,7 ili 0,9. Karakteritika zgrade H ebi adrži brzin vetra, koja je zrok infiltraciji vazdha. Za razlik od poljne projektne temperatre, projektna brzina vetra nije propiana, pa e otavlja projektant da proceni koja brzina vetra je merodavna za proračn. Brzina vetra e kreće granicama od 2 do 10 m/. Prema DIN 4701 date preporke za izbor karakteritike zgrade zavinoti od: 1. Vetrovitoti predela (normalan ili vetrovit), 2. Položaja zgrade (zatvoren, otvoren ili izrazito otvoren) i 3. Tipa zgrade (zgrade blok ili pojedinačna gradnja). Tabela 2.14 Karakteritika zgrade H [WhPa 2/3 /m 3 K] Predeo Položaj zgrade H [WhPa 2/3 /m 3 K] Blokovka gradnja Pojedinačne zgrade Zaklonjen 1,28 1,81 Normalni predeli Otvoren 2,18 3,09 Izrazito otvoren 3,19 4,47 Zaklonjen 2,18 3,09 Vetroviti predeli Otvoren 3,19 4,47 Izrazito otvoren 4,36 6,01 2.4.2 Ventilacioni gbici prema SRPS EN ISO 13789:2007 Slično kao kod proračna kpnih tranmiionih gbitaka toplote, i ovde e prvo pritpa proračn koeficijenta ventilacionog gbitka, koji e zatim množi razlikom temperatra ntrašnje i poljašnje redine. Koeficijent ventilacionog gbitka toplote zgrade (ili dela zgrade), H V [W/K], izračnava e po obrac: HV = ρ a c p V n (2.36) gde je V zapremina grejanog protora [m 3 ]; n broj izmena vazdha na ča [h -1 ] ρ c = 0,33 [Wh/(m 3 K)] ( ρ c = 1200 [J/(m 3 K)]) a p a p Tabela 2.15 Broj izmena vazdha na ča zavinoti od zaklonjenoti i klae zaptivenoti zgrade (prema SRPS EN ISO 13789) Stambene zgrade a više tanova i prirodnom ventilacijom Broj izmena vazdha n [h -1 ] Broj izmena vazdha n [h -1 ] Izloženot faade vetr Više od jedne faade Samo jedna faada Zaptivenot Loša Srednja Dobra Loša Srednja Dobra Otvoren položaj zgrade 1,2 0,7 0,5 1,0 0,6 0,5 Umereno zaklonjen 0,9 0,6 0,5 0,7 0,5 0,5 položaj Veoma zaklonjen položaj 0,6 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 39
Energetka efikanot itema grejanja i klimatizacije Tabela 2.16 Broj izmena vazdha na ča zavinoti od zaklonjenoti i klae zaptivenoti zgrade (prema SRPS EN ISO 13789) Pojedinačne porodične kće a prirodnom ventilacijom Broj izmena vazdha n [h -1 ] Zaptivenot Loša Srednja Dobra Otvoren položaj zgrade 1,5 0,8 0,5 Umereno zaklonjen položaj 1,1 0,6 0,5 Veoma zaklonjen položaj 0,76 0,5 0,5 2.4.3. Ukpni zapreminki gbici toplote ntar termičkog omotača, q V [W/m 3 ] Ukpni zapreminki gbici toplote ntar termičkog omotača, q V [W/m 3 ], tranmiioni i ventilacioni, izračnavaj e po obrac: q v H + H T V = [W/m 3 ]. (2.37) V e 2.5 PRIMERI TOPLOTNIH MOSTOVA Toplotni mot je meto manjenog otpora prolaz toplote odno na kontrkcij kojoj e nalazi, odnono meto termičkom omotač na kome e javlja povećani toplotni flk. Pojava toplotnih motova može značajno ticati na povećanje tranmiionih gbitaka toplote zgrade. Slika 2.6 Prikaz termovizijkog nimka faade na kome e očava toplotni mot U zavinoti od toga šta prozrokje pojav toplotnog mota, razlikjemo: kontrktivni toplotni mot (promena vrte materijala kontrkciji, kao na l.2.6) geometrijki toplotni mot (promena oblika kontrkcije, na primer glovi, žljebovi, ippčenja...) Slika 2.7 Geometrijki toplotni mot na gl kada nema toplotne izolacije (levo) i aniran toplotni mot gradnjom izolacije a poljne trane (deno) 40
Energetka efikanot itema grejanja i klimatizacije Slika 2.8 Temperatra (levo) i toplotni flk (deno) preek toplotnog mota prozrokovanog promenom materijala Slika 2.9 Temperatra (levo) i toplotni flk (deno) preek toplotnog mota prozrokovanog promenom debljine kontrkcije (pojava žljeba na faadi) Slika 2.10 Temperatra (levo) i toplotni flk (deno) preek toplotnog mota prozrokovanog promenom geometrije kontrkcije (kod ippčenja na faadi) Toplotni motovi prozrokj povećane gbitke toplote, pojav kondenzacije na ntrašnjoj površini poljnog zida, kao i ntar ame kontrkcije. Poledice koje e javljaj zbog pojave toplotnih motova : oštećenja kontrkcije led pojave vlage i bđi, mehanička oštećenja materijala zida i toplotne izolacije led pojave mrzavanja kondenzata, naršavanje mehaničke tabilnoti kontrkcije. Proračn toplotnih motova mogće je izvršiti na nekoliko načina: - pašalnim dodatkom na koeficijent tranmiionog gbitka toplote; - pojednotavljenim metodama prema SRPS EN ISO 14683:2008 (katalog) - detaljhnim proračnom prema SRPS EN ISO 10211:2008. 41