POTPUNA KONKURENCIJA I MAKSIMIRANJE PROFITA

POTPUNA KONKURENCIJA I MAKSIMIRANJE PROFITA PREDAVANJE 9 Prof. dr Jovo Jednak Prof.dr Jovo Jednak 1

Ekonomski, računovodstveni i normalni ili nulti ekonomski profit i maksimiranje profita Profit ekonomski, računovodstveni, normalni ili nulti ekonomski profit. glavni zadatak preduzeća (firme) maksimiranje profita firme moraju uvek pratiti konkurenciju, nove proizvode, promene u tehnologiji, da bi se održale na tržištu. Prof.dr Jovo Jednak 2

Ekonomski, računovodstveni i normalni ili nulti ekonomski profit i maksimiranje profita Savršeno konkurentske firme moraju prihvatiti bilo koju cenu koju ponudi tržište Profit ili preciznije rečeno ekonomski profit (II) kao razliku izmeñu ukupnih prihoda (TR) i ukupnih troškova (TC), tj. II=TR-TC. Ukupni troškovi sadrže sve eksplicitne i implicitne troškove povezane sa resursima koje koristi firma. Prof.dr Jovo Jednak 3

Ekonomski, računovodstveni i normalni ili nulti ekonomski profit i maksimiranje profita Ekonomski profit uzima u obzir oportunitetne troškove. Jedan takav oportunitetni trošak je prinos koji bi vlasnici firme zaradili ako bi svoj kapital uložili drugde. Pretpostavimo da firma koristi inpute rada i kapitala, a njena kapitalna oprema je kupljena (nije unajmljena - lizing). U ovom slučaju ekonomski profit je jednak ukupnim prihodima (TR) umanjenim za troškove rada (wl) i troškove kapitala (rk), odnosno: P = TR - wl - rk. mera troška kapitala, trošak upotrebe kapitala, koji je jednak godišnjem prinosu koji je firma mogla zaraditi da svoj novac nije uložila u kupovinu kapitala, već negde drugde, umanjenom za godišnju amortizaciju Prof.dr Jovo Jednak 4

Ekonomski, računovodstveni i normalni ili nulti ekonomski profit i maksimiranje profita Računovodstveni profit meri razlikom prihoda firme i njenih tokova novca za rad, sirovine i kamate uvećane za troškove amortizacije. Prof.dr Jovo Jednak 5

Ekonomski, računovodstveni i normalni ili nulti ekonomski profit i maksimiranje profita Firma proizvodi 100 jedinica autputa nedeljno, koristeći 10 jedinica kapitala i 10 jedinica rada. Pretpostavimo da je cena svakog inputa 10 po jedinici, i firma ima svojih 10 jedinica kapitala. Ako se autput prodaje za 2,5 po jedinici, ukupni prihod firme je (100 Q x 2,5 ) 250 nedeljno. Da bismo izračunali nedeljni ekonomki profit, od ukupnog prihoda (250 ) oduzmemo 100 potrošenih na rad (eksplicitni troškovi) i 100 potrošenih na kapital (implicitni troškovi), tako da nam preostaje [250 (TR) (100 (L) + 100 (K)] = 50. Prof.dr Jovo Jednak 6

Slika 9.1. Ekonomski i računovodstveni profit Ekonomski profit obuhvata sve oportunitetne troškove eksplicitne i implicitne vezane za inpute, koji se oduzimaju od ukupnog prihoda da bi se dobio profit, (panel a). Računovodstveni profit se dobija oduzimanjem samo eksplicitnih troškova Prof.dr Jovo Jednak (ukupni troškovi) od ukupnog prihoda (panel b). Vidi se da je ekonomski profit manji od računovodstvenog profita.

Ekonomski, računovodstveni i normalni ili nulti ekonomski profit i maksimiranje profita c) Normalni ili nulti ekonomski profit Svaka firma započinje poslovanje zato što očekuje prinos na ulaganje (investiranje). Kada kažemo multi ekonomski profit podrazumeva se da firma zarañuje normalni konkurentni prinos na neko ulaganje. Taj normalni prinos predstavlja deo troška upotrebe kapitala, odnosno predstavlja oportunitetni trošak upotrebe novca za kupovinu kapitala umesto ulaganja u nešto drugo. Prema tome, firma koja zarañuje nulti ekonomski profit jednako dobro posluje kao da je svoj kapital uložila u nešto drugo. Prof.dr Jovo Jednak 8

Ekonomski, računovodstveni i normalni ili nulti ekonomski profit i maksimiranje profita 2. Smisao i značaj maksimiranja profita Na primer, ako znamo kuda se ljudi kreću, mnogo je lakše predvideti šta će uraditi da tamo stignu. Ekonomisti pretpostavljaju da je cilj svake firme da maksimira profit i zato pokušavaju da otkriju specifična ponašanja koja doprinose tom cilju. Prof.dr Jovo Jednak 9

Ekonomski, računovodstveni i normalni ili nulti ekonomski profit i maksimiranje profita U malim firmama kojima upravljaju njihovi vlasnici, profit dominira u svim njihovim odlukama. Meñutim, u velikim firmama, gde menadžeri nemaju direktan kontakt sa akcionarima, menadžeri mogu da odstupaju od ponašanja koje bi težilo ka maksimiranju profita. Oni mogu više brinuti o maksimiranju prihoda, rastu prihoda ili isplati dividendi akcionarima. Može im biti važniji kratkoročni u odnosu na dugoročni profit, iako maksimiranje dugoročnog profita više odgovara akcionarima Prof.dr Jovo Jednak 10

Ekonomski, računovodstveni i normalni ili nulti ekonomski profit i maksimiranje profita Maksimirati profit znači prosto uraditi najbolje pod datim okolnostima, a to znači i petljavinu sa neinspirisanim menadžerima. Jednostavno rečeno, firme jure za profitom po cenu ostalih ciljeva, jer im je to preduslov opstanka i razvoja. Prof.dr Jovo Jednak 11

Osnovna obeležja savršene konkurencije i kratkoročne krive tražnje preduzeća i tržišta Osnovna obeležja tržišne strukture savršena konkurencija. Tržište potpune konkurencije karakteriše: a) veliki broj učesnika (kupaca i prodavaca); b) visok stepen homogenosti, odnosno standardizovanih proizvoda; c) potpuno slobodno ulaženje i izlaženje iz grane; d) savršena informisanost o tržišnim kretanjima; e) firme su bez tržišne moći pa se preduzeća susreću sa formiranim cenama. -prihvatački cena Prof.dr Jovo Jednak 12

Osnovna obeležja savršene konkurencije i kratkoročne krive tražnje preduzeća i tržišta S lika 9.2. Tržišna tražnja u odnosu na tražnju preduzeća Tražnja potrošača za bilo kojim proizvodom je opadajuća. Ravnotežna cena (P E ) šarana ustanovljena je na preseku tržišne tražnje i tržišne ponude (na panou a), dok je na desnoj strani slike (pano b) prikazano optimalno stanje pojedinačnog preduzeća, čija proizvodnja ulazi u formiranje tržišne ponude. Farmer pri horizonalnoj krivoj tražnje (d, d) i ceni (P E ) može da proda koliko želi, i uz to da maksimira profit. Prof.dr Jovo Jednak

Osnovna obeležja savršene konkurencije i kratkoročne krive tražnje preduzeća i tržišta 2. Tržišna ponuda naspram ponude firme. Prihvatajući jedinstvenu ponudu savršene konkurencije, morate napraviti razliku izmeñu tržišne krive i krive ponude odreñene firme. Poslovanje male beogradske ribarske farme ne suprotstavlja se tržišnoj tražnji. Količina šarana kupljena u C-marketima još uvek zavisi od tržišne cene. Takoreći, tržišna kriva ponude za šaranima je opadajuća, kao što je i tržišna kriva ponude za automobilima opadajuća. Prof.dr Jovo Jednak 14

Osnovna obeležja savršene konkurencije i kratkoročne krive tražnje preduzeća i tržišta Ali kriva ponude beogradske farme šarana ima jedinstven oblik, ona je horizontalna. Ako naplati cenu preko preovladajuće tržišne cene, izgubiće sve mušterije. Prof.dr Jovo Jednak 15

Osnovna obeležja savršene konkurencije i kratkoročne krive tražnje preduzeća i tržišta Razlika izmeñu akcija pojedinačnog proizvoñača i onih na tržištu ilustrovana je na slici 9.1, na kojoj možete primetiti: a) tržišna kriva tražnje je uvek opadajuća; b) kriva tražnje savršeno konkurentske firme je horizontalna. Prof.dr Jovo Jednak 16

Osnovna obeležja savršene konkurencije i kratkoročne krive tražnje preduzeća i tržišta Kada se pojedinačna firma suoči s horizontalnom krivom tražnje, to znači da može prodati dodatnu jedinicu proizvoda bez spuštanja cena. Iz ovoga proističe da prodaja dodatne jedinice proizvoda povećava ukupne prihode firme za iznos koji je jednak ceni (P). Otuda je granični prihod konstantan, i odnosi se na cenu (PE). Istovremeno i prosečni prihod koji firma prima je takoñe ekvivalentan ceni (PE), što znači da firma može prodati koliko god želi ceni (PE). Stoga je kriva tražnje (d, d) s kojom se suočava pojedinačna firma istovremeno i kriva prosečnog i graničnog prihoda. Uzduž ove krive tražnje, granični pri-hod, prosečni prihod i cena imaju iste vrednosti, odnosno: MC = MR = P. Prema tome, obim proizvodnje koji treba izabrati savršeno konkurentna firma jeste onaj gde je granični trošak jednak ceni (MC = P). Ovo je ujedno osnovno pravilo za maksimiranje profita kon-kurentskih pojedinačnih firmi. 17

Kratkoročna kriva ponude i reakcije na promene cena inputa konkurentne firme Kratkoročna kriva ponude konkurentne firme. Kriva ponude firme govori nam koliko firma može proizvesti po bilo kojoj mogućoj ceni. Videli smo da konkurentne firme proizvode obim proizvodnje do tačke gde su MC = P, a obustavljaju proizvodnju ako je cena niža od prosečnog ekonomskog troška, odnosno marginalnih troškova Prof.dr Jovo Jednak 18

Slika 9.3. Kratkoročna kriva ponude konkurentnog preduzeća U kratkoročnom periodu firma odabira obim proizvodnje pri kome je granični trošak jednak ceni (SMC = P), dokle god pokriva svoj prosečan ekonomski trošak. Kada su svi fiksni troškovi amortizovani nepovratni troškovi, kratkoročna kriva ponude jednaka je ispresecanom odsečku krive graničnog troška (SMC), koja se nalazi iznad prosečnog varijabilnog troška (AVC), tj. iznad tačke E 1, tzv. tačka zatvaranja, ispod koje preduzeće ne može da pokrije prosečne varijabilne troškove (AVC) u kratkom roku. Iznad P = ATC, odnosno iznad prelomne tačke E 2, preduzeće proizvodi profitabilno. 19

Kratkoročna kriva ponude i reakcije na promene cena inputa konkurentne firme Slika 9.3.1. Reakcija firme na promenu cena inputa U uslovima rasta graničnog troška (sa MC1 na MC2) opada obim proizvodnje do tačke koja omogućava maksimiranje profita q2 (sa q1 na q2). Prof.dr Jovo Jednak 20

Kratkoročna kriva ponude i reakcije na promene cena inputa konkurentne firme 2. Reakcija firme na promenu cena inputa. Kada se cena proizvoda promeni firma reaguje tako što prilagoñava svoj obim proizvodnje pri kome granični trošak proizvodnje ostaje jednak ceni. Prof.dr Jovo Jednak 21

Dugoročna kriva ponude konkurentnog preduzeća Na dugi rok, kriva ponude preduzeća jeste kriva njegovog dugoročnog marginalnog troška (LMC), koja se nalazi iznad dugoročnog prosečnog ukupnog troška (LAC), odnosno kada je P E > LAC, što ilustruje tačka E, odnosno isprekidani deo LMC krive na slici 9.4. Ako cena padne na nivo ispod LAC, za firmu je bolje da se povuče sa tržišta, tj. da ne proizvodi dobra. Pri svakoj ceni nižoj od P E, preduzeće napušta industriju. Pri ceni P E, preduzeće proizvodi Q* i na granici je rentabiliteta, čak i nakon izmirenja svih ekonomskih troškova. Tada ostvaruje nulti ili normalni profit. Prof.dr Jovo Jednak 22

Dugoročna kriva ponude konkurentnog preduzeća Cena (P) P 1 P E P A 0 A LMC B E Q* Q 1 LAC Kolicina (Q) Slika 9.4. Dugoročna odluka o ponudi konkurentnog preduzeća Savršeno konkurentno preduzeće bira nivo autputa pri kome je cena (P) jednaka graničnom trošku (MC). Ono zato mira tačke na LMC krivoj. Pri svakoj ceni iznad P E, iznad tačke E preduzeće ostvaruje profite, jer je cena veća od dugoročnog prosečnog troška (LAC), odnosno dugoročna kriva ponude jednaka je ispresecanom odsečku krive dugoročnog graničnog troška (LMC) koja se nalazi iznad dugoročnog prosečnog troška (LAC). Pri svakoj nižoj ceni, ispod P E, kao što je P A, preduzeće ostvaruje gubitke, jer je cena manja od dugoročnog prosečnog troška, pa zato i neće proizvoditi autput ispod cene P E. Prof.dr Jovo Jednak 23

Odluke preduzeća o autputu koji maksimira profit 1. Odluke preduzeća o poslovnim aktivnostima. Odluka - koliko da proizvede. Odabiranje veličine autputa je firmina odluka o proizvodnji: da li da proizvede ceo autput koji može ili da proizvede manje od njenih kapaciteta? Prof.dr Jovo Jednak 24

Odluke preduzeća o autputu koji maksimira profit ukupan rezultat = cena x količina = ukupan prihod (TR). Ako konkurentska firma želi da maksimira ukupan rezultat, njena strategija bi bila očigledna. Jednostavno bi proizvela što više autputa. Ali maksimiranje ukupnog rezultata nije cilj. Poslovne firme pokušavaju da maksimiraju ukupan profit a ne ukupan rezultat Prof.dr Jovo Jednak 25

Odluke preduzeća o autputu koji maksimira profit U potrazi za maksimiranjem profita možemo se osloniti na dva važna stava: maksimiranje autputa ili rezultata nije način za maksimiranje profita; ukupan profit zavisi od toga kako se rezultati i troškovi zajedno povećavaju kako autput raste Prof.dr Jovo Jednak 26

Odluke preduzeća o autputu koji maksimira profit možemo da proizvedemo jedinicu autputa samo ako ta jedinica donosi više rezultata nego što košta, odnosno, ako su ukupni prihodi veći od ukupnih troškova (TR > TC). Troškovi proizvodnje i prodajna cena. Pošto znamo šta jedna dodatna jedinica donosi prihodima, sve što treba da znamo da bismo maksimirali profit je trošak proizvodnje te dodatne jedinice. Prof.dr Jovo Jednak 27

Odluke preduzeća o autputu koji maksimira profit Pretpostavimo da je fiksni trošak mrestilišta 10 na sat. U taj trošak su uključeni rentalna vrednost mrestilišta i trošak elektriciteta za dovoñenje kiseonika u mrestilište. Ovi fiksni troškovi moraju da se plate, bez obzira na to koliko ribar sakupi (upeca) ribe. Da bi ulovio šarane iz mrestilišta, ribar mora da ima dodatne troškove. Radna snaga je potrebna da sakuplja (peca) i sortira ribu. Troškovi radne snage su varijabilni ili promenljivi i zavise od broja riba koje farmer želi da proizvede. Ako se riba ne upeca, ti varijabilni troškovi se ne plaćaju. Prof.dr Jovo Jednak 28

Odluke preduzeća o autputu koji maksimira profit Grafikon 9.1. Marginalni trošak i proizvodnja Marginalni trošak je trošak proizvodnje još jedne jedinice proizvoda. Kada se proizvodnja proširi sa 2 na 3 jedinice dnevno, marginalni trošak proizvodnje se povećava za 9 (od 22 na 31 dnevno). Marginalni trošak treće ulovljene (dodatne) korpe riba je 9. Ovo ilustruje tabela 9.1, u redu D i tačka D na grafikonu 9.1. Prof.dr Jovo Jednak 29

Odluke preduzeća o autputu koji maksimira profit Marginalni troškovi sakupljanja (ulova) se odnose na dodatne troškove koji nastaju nakon što se sakupi još jedna korpa ribe. Generalno, marginalni troškovi rastu kada se obim proizvodnje poveća. Prof.dr Jovo Jednak 30

Odluke preduzeća o autputu koji maksimira profit Primetite kako marginalni troškovi rastu kako se količina autputa povećava. Deo autputa (korpe za sat) Ukupan trošak (TC) (za sat) u Marginalni trošak (MC) u Prosečan ukupan trošak (ATC) u A 0 10 B 1 15 5 15,00 C 2 22 7 11,00 D 3 31 9 10,33 E 4 44 13 11,00 F 5 61 17 12,20 Tabela 9.1. Meñuodnos ukupnih, marginalnih i prosečnih ukupnih troškova Za preduzeće je najbolji meñuodnos troškova u redu D, jer su u toj tački ATC minimalni. Prof.dr Jovo Jednak 31

Odluke preduzeća o autputu koji maksimira profit Izgu bljeni p rofit za 5. korpu Izgubljeni profit za 3. korpu P = A R = M R P ro fit m a k sim ira n je o b im a p ro izvo d n je Grafikon 9.2. Maksimiranje profita za konkurentna preduzeća Konkurentno preduzeće maksimira ukupan profit pri obimu proizvodnje kada je marginalni trošak jednak ceni (MC = P). Ako je marginalni trošak manji od cene, preduzeće gubi deo profita i može da poveća profite proizvodeći više. Ako marginalni trošak prevaziñe cenu, preduzeće bi trebalo da smanji obim proizvodnje i spreči opadanje profita. U ovom slučaju, maksimiranje profita se ostvaruje sa četiri korpe ribe na sat. Bilo koja manja količina proizvodnje (3 korpe), ili veća količina (5 korpi) dovela bi do nižeg profita (zatamnjene površine). 32

Odluke preduzeća o autputu koji maksimira profit 3. Odluka o proizvodnji maksimiranje profita. Pravilo da nikada ne treba da proizvodimo bilo šta, što košta više nego što donosi prihoda, svodi se na poreñenje cene i marginalnog troška. Mi ne želimo da proizvodimo još jednu jedinicu ako marginalni trošak prelazi cenu tog proizvoda. Ako marginalni trošak prevazilazi cenu, mi trošimo više da proizvedemo tu jedinicu nego što dobijamo nazad u obliku prihoda. Ukupni profit će se smanjiti ako je proizvedena dodatna jedinica proizvoda. konkurentska firma će da poveća proizvodnju kada god cena prevazilazi marginalne troškove. Prof.dr Jovo Jednak 33

Odluke preduzeća o autputu koji maksimira profit (1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) Cena Promene veličine profita (P) Broj korpi (za sat) (Q) Ukupni prihod (TR) Ukupni trošak (TC) Ukupni profit (TП) Marginalni trošak (MC) > P - MC = П u < A 0 0 10,00 10,00 B 1 13,00 13,00 15,00 2,00 5,00 13,00 5,00 = 8,00 C 2 13,00 26,00 22,00 +4,00 7,00 13,00 7,00 = 6,00 D 3 13,00 39,00 31,00 +8,00 9,00 13,00 9,00 = 4,00 E 4 13,00 52,00 44,00 +8,00 13,00 13,00 13,00 = 0 F 5 13,00 65,00 61,00 +4,00 17,00 13,00 17,00 = 4,00 Tabela 9.2. Maksimiranje kratkoročnog profita za konkurenta preduzeća Odnos izmeñu cene i marginalnog troška diktira kratkoročne odluke u vezi sa proizvodnjom. Za konkurentna preduzeća, profit je maksimiran pri obimu proizvodnje kada je cena jednaka marginalnom trošku, odnosno P = MC. Prof.dr Jovo Jednak 34

Odluke preduzeća o autputu koji maksimira profit 4. Odluka o proizvodnji kada je cena veća, manja ili jednaka marginalnim troškovima. Primetićete da firma izgubi 10 na sat ako ne proizvodi ribu (red A). Kada se ništa ne proizvodi, nema ni prihoda (cena x količina = 0). Meñutim, firma i dalje ima fiksni trošak od 10 na sat. Ukupni profit (ukupna zarada ukupni troškovi) je, prema tome 10, što znači da je firma imala gubitak. Prof.dr Jovo Jednak 35

Odluke preduzeća o autputu koji maksimira profit 5. Odluka kada je cena manja od marginalnih troškova. Primetite šta se dešava ako proširimo proizvodnju i iznad 4 korpe na sat. Cena 5 korpe je još uvek 13, a njeni marginalni troškovi su 17. Proizvodnja 5. Korpe košta više nego što donosi. Ako je mi proizvedemo, ukupni profit će se smanjiti za 4. Ta 5. korpa nam, dakle, samo smanjuje profit. Pri obimu proizvodnje od 5 korpi na sat, linija marginalnih troškova se nalazi iznad linije cene. Dakle, ako je cena proizvoda (ulov 5. korpe šarana i pastrmki) manja od marginalnog troška, gubi se deo profita (zatamnjena površina na desnoj strani krive, MC). Pouka je ovde jasna: proizvodnju ne bi trebalo povećavati ako marginalni troškovi prevazilaze cenu. Prof.dr Jovo Jednak 36

Odluke preduzeća o autputu koji maksimira profit NIVO CENE PROIZVODNJA Cena > MC Rast obima proizvodnje Cena = MC Očuvanje obima proizvodnje (maksimiranje profita) Cena < MC Pad obima proizvodnje Tabela 9.3. Uslovi maksimiranja profita Meñuodnos cene i marginalnog troška odreñuje odluku o autputu. Profit je maksimiran kad je cena jednaka marginalnom trošku (P = MC). Prof.dr Jovo Jednak 37

Merenje profita - ukupan profit i profit po jedinici proizvoda ukupan profit = ukupan prihod ukupan trošak, odnosno: TП = TR - TC, ili ukupan profit = prosečan profit x prodata količina, odnosno: TП = AП x Q. Grafikon 11-4 kreiran je na osnovu druge jednačine. Da bismo je koristili, izračunavamo profit po jedinici proizvoda na osnovu sledeće relacije: cena prosečni ukupni troškovi, odnosno: P ATC = П Q, tj. profit po jedinici proizvoda = cena prosečni ukupni troškovi, ili П Q = P ATC. ukupan profit = profit po jedinici x količina, odnosno: ТП= П Q x Q = 2 x 4 = 8 ; ukupan profit = (cena ATC) x količina, odnosno: (P - ATC) x Q =(13-11 ) x 4 = 8. Prof.dr Jovo Jednak 38

Merenje profita - ukupan profit i profit po jedinici proizvoda Grafikon 9.3. Ukupan profit, profit po jedinici proizvoda i gubitak Ukupan profit može biti izračunat kao profit po jedinici proizvoda (cena prosečni ukupni trošak pomnoženo sa prodatom količinom, odnosno: П = (P ATC) x Q). Ovo je ilustrovano jače zatamnjenim pravougaonikom koji predstavlja razliku izmeñu cene i prosečnog ukupnog troška (P ATC), a njegova širina jeste količina autputa (Q). Da bismo našli obim proizvodnje koji maksimira profit, koristimo ovaj grafikon, ili samo krivu marginalnog troška i cenu.ako je cena (P) od 13 veća od ATC od 11, preduzeće ostvaruje pozitivan profit. Ako je cena manja (8 ) od ATC (10 ), preduzeće ostvaruje gubitak (blago zatamnjeno polje ispod najniže tačke krive ATC, a iznad krive MC). 39

Ponuda firme, tržišna ponuda i ulazak firmi na tržište potpune konkurencije Ponuda firme. Najveća negativna odlika savršeno konkurentske firme je nedostatak odluka o ceni. Kao primači cena, jedina odluka koju donose konkurentske firme je koliko autputa da proizvedu po preovlañujućoj tržišnoj ceni. Njihovo ponašanje u ponudi je definisano pravilima za maksimiranje profita. Konkurentske firme prilagoñavaju ponuñene količine dok je CENA = MC. Prof.dr Jovo Jednak 40

Ponuda firme, tržišna ponuda i ulazak firmi na tržište potpune konkurencije Slika 9.5. Izvoñenje krive ponude tržišna ponuda Krive MC A, MC B i MC C su kratkoročne krive ponude industrije. Kriva MC A pokazuje da će farmer A proizvesti 40 kg šarana na dan, farmer B 60 kg, a farmer C 50 kg na dan, ako je tržišna cena 13 za kg. Da bismo odredili ponudu na tržištu, zbrajamo količine (horizontalni zbir) koje je ponudio svaki farmer. Ukupna količina ponuñena na tržištu je 150 kg na dan (MC M = MC A + MC B + MC C ), pri datoj ceni. Ponuda na tržištu zavisi od broja firmi u industriji i tržišnih uslova privreñivanja. Kriva ponude industrije je obično rastuća i kontinuirana. Prof.dr Jovo Jednak 41

Ponuda firme, tržišna ponuda i ulazak firmi na tržište potpune konkurencije Promene ponude Najvažniji uticaj na marginalni trošak i ponašanje ponude imaju sledeći činioci: a) cena inputa b) tehnologija; i c) očekivanja. Prof.dr Jovo Jednak 42

Ponuda firme, tržišna ponuda i ulazak firmi na tržište potpune konkurencije Tržišna ponuda Uočite da je kriva tržišne ponude zbir svih krivih marginalnih troškova svih firmi. Šta god da odreñuje marginalni trošak tipične firme, takoñe će odrediti industrijsku ponudu. Sa tržišnom krivom ponude i tržišnom krivom tražnje možemo identifikovati ravnotežnu cenu, odnosno cenu koja uravnotežuje traženu i ponuñenu količinu. Ta ravnoteža je prikazana kao E1. Prof.dr Jovo Jednak 43

Ponuda firme, tržišna ponuda i ulazak firmi na tržište potpune konkurencije Grafikon 9.4. Ulazak i izlazak preduzeća na tržište savršene konkurencije u dugoročnom periodu Ako više preduzeća uñe u industriju, tržišna kriva ponude (S 1, S 1 ili LMC 1 ) pomera se udesno (S 2, S 2 ili LMC 2 ). To kreira novu ravnotežu (E 2 ), gde je autput veći (Q 2 ) i cena niža (P 2 ), što smanjuje veličinu profita.no ako preduzeća na tržištu ostvaruju gubitke, tada već neka postojeća preduzeća izlaze sa tržišta. Njihovim izlaskom se smanjuje broj preduzeća i količina autputa (Q 3 ) koji se nudi, kreirajući dugoročnu krivu ponude (S 3, S 3 ili LMC 3 ), sa tačkom ravnoteže (E 3 ). Cena se povećava na P 3, kao i veličina super-profita. Prof.dr Jovo Jednak 44

Ponuda firme, tržišna ponuda i ulazak firmi na tržište potpune konkurencije 4. Ulazak firmi na tržište savršene konkurencije. Profitabilna ravnoteža na E1 ne može dugo trajati. Farmeri koji još uvek uzgajaju pastrmku videće profit koji ubiru farmeri šarana. Oni će takoñe želeti da pretvore svoj potencijal pastrmki i drugih riba u ribnjak za šarane. To je veliki problem za farmere ribnjaka za šarane...., kada je cena šarana visoka, mnogo uzgajivača druge ribe je voljno i spremno u svako doba da uñe u posao sa šaranima. Taj ulazak još farmera u posao sa šaranima povećava ponudu na tržištu i pomera cene šarana nadole. Prof.dr Jovo Jednak 45

Ponuda firme, tržišna ponuda i ulazak firmi na tržište potpune konkurencije Grafikon 9.5. Smanjivanje profita kao rezultat ulaska konkurencije na tržište nulti ili normalni profit Super ili abnormalni profit preduzeća ostvaruju pri ceni P 1. Ako ekonomski profit raste, više farmera želi da uñe na to tržište. Kada uñu na tržište, tržišna ponuda (kriva) pomera se udesno, cene padaju (levi pano), niže tržišne cene smanjuju autput i profit za tipična konkurentna preduzeća. Kada cena padne tako nisko (P 3 ), preduzeće ostvaruje nulti ili normalni profit i nema više ulazaka ni izlazaka (pano b). Prof.dr Jovo Jednak 46

Ponuda firme, tržišna ponuda i ulazak firmi na tržište potpune konkurencije 5. Kriva ponude industrije je ravnija u odnosu na ostale krive. U ekstremnom slučaju, kao na grafikonu 9.6, kriva industrije je horizontalna, budući da sva postojeća preduzeća i potencijalno nova preduzeća imaju iste krive troškova. Ispod cene od 13, odnosno P*, nijedno preduzeće e ne želi da ponudi autput. To znači da je najniža cena za privlačenje drugih preduzeća i proizvodnju autputa Q 1, pri ceni P*. Ali, pri ceni P 3, koja je iznad 13, svako preduzeće proizvodi više autputa Q 3 i ostvaruje superprofit. Tačka G je stoga privlačna za mnoga preduzeća koja ulaze u industriju. Tako se ulaskom novih preduzeća u industriju autput povećava i formira dugoročna ravnoteža. Prof.dr Jovo Jednak 47

Ponuda firme, tržišna ponuda i ulazak firmi na tržište potpune konkurencije Grafikon 9.6. Horizontalna dugoročna kriva ponude industrije Kada su troškovi za sva preduzeća identični, postojeća i potencijalno nova preduzeća u industriji mogu da povećaju autput i bez ponude veće cene od 13, odnosno cene P*. Dugoročna kriva ponude je horizontalna linija,(lrss) pri ceni P*. Autput se može beskonačno povećavati po toj ceni, povećanjem broja preduzeća od kojih svako proizvodi, autput Q 1. Prof.dr Jovo Jednak 48

Efikasnost kratkoročne konkurentske ravnoteže Kratkoročna konkurentska efikasna ravnoteža. Grafikon 9.7. Kratkoročna konkurentska ravnotežna efikasnost Pri ravnotežnoj ceni PE od 13, uz datu količinu, Q autputa, vrednost dodatnih resursa potrebnih za proizvodnju poslednje korpe šarana poslednje jedinice autputa koju proizvodi svaka firma - farmer (MC, na desnom panou) je potpuno jednaka vrednosti poslednje korpe šarana poslednje jedinice autputa, namenjene kupcima (cena tražnje na levom panou). Ova ravnoteža znači da dalje uzajamno korisne razmene nema. 49

Proizvoñačev višak i kako viša cena povećava proizvoñačev višak Proizvoñačev višak predstavlja razliku izmeñu tržišne (ravnotežne) cene svake jedinice koju firma proizvede (na primer šarana) i graničnog troška proizvodnje, odnosno minimalne cene po kojoj bi firma/farmer šarana bili spremni da ponude na prodaju još jednu svoju jedinicu autputa. Prof.dr Jovo Jednak 50

Proizvoñačev višak i kako viša cena povećava proizvoñačev višak Proizvoñačev višak je zbir razlika izmeñu tržišne cene svake jedinice i njenog graničnog troška proizvodnje. Kao što potrošačev višak meri područje ispod krive tražnje pojedinca, a iznad tržišne cene proizvoda, tako proizvoñačev višak meri površinu iznad njegove krive ponude, a ispod tržišne cene. U stvari, kriva ponude preduzeća (farmera) pokazuje koja je to minimalna cena koja bi bila prihvatljiva za firmu ili uzgajivača šarana da iznese još jednu jedinicu autputa (korpu šarana) na tržište. Prof.dr Jovo Jednak 51

Proizvoñačev višak i kako viša cena povećava proizvoñačev višak proizvoñačev višak bismo mogli da definišemo kao razliku izmeñu tržišne cene proizvoda i oportunitetnih troškova inputa proizvodnje tog proizvoda. Prof.dr Jovo Jednak 52

Proizvoñačev višak i kako viša cena povećava proizvoñačev višak Kada uporedimo profit firme sa alternativom nikakve (nulte) proizvodnje, to je razlika izmeñu ukupnog prihoda (TR) i ukupnog varijabilnog troška (ATC), na nivou autputa gde je P = MC. Sada se prisetite da je ekonomski profit (П) razlika izmeñu ukupnog prihoda (TR) i ukupnog troška (TC), i da se ukupni trošak (TC) razlikuje od varijabilnog troška (VC) za veličinu fiksnog troška (FC), sledi da je proizvoñačev višak zbir ekonomskog profita i fiksnog troška, što možemo dokazati i pomoću sledećih obrazaca:п= TR - TC i TC = VC + FC, iz čega proističe da je: proizvoñačev višak (PS) = TR VC = TR TC + FC = П + FC. Prof.dr Jovo Jednak 53

Proizvoñačev višak i kako viša cena povećava proizvoñačev višak Slika 9.6. Proizvoñačev višak Proizvoñačev višak u proizvodnji šarana je predstavljen zatamnjenom površinom koja se prostire izmeñu ravnotežne cene (P E ) i krive marginalnih troškova (MC), koja ujedno predstavlja krivu ponude proizvoñača šarana. Ispod minimalne cene (P min= 5 ) uzgajivači šarana nisu spremni da tržištu ponude nijednu korpu šarana. Pri tržišnoj ceni od 13, farmeri formiraju ponudu u količini od 4 korpe na sat i maksimiraju profit. Prof.dr Jovo Jednak 54

Proizvoñačev višak i kako viša cena povećava proizvoñačev višak Slika 9.7. Agregatni (tržišni) proizvoñačev višak predstavlja individualne krive marginalnog troška uzlaznog nagiba Površina ispod cene (P E ) i iznad krive ponude (S = Σ MC) meri proizvoñačev višak na tržištu. Za bilo koju količinu (Q) kriva ponude meri minimalnu cenu po kojoj bi firme bile voljne da ponude autpute. Razlika izmeñu tržišne cene i cene ponude je marginalni doprinos agregatnom proizvoñačevom višku. Prof.dr Jovo Jednak 55

Proizvoñačev višak i kako viša cena povećava proizvoñačev višak Uobičajenu krivu ponude u obliku ravne linije koju stavljamo u odnos s tržišnom cenom i dobijamo proizvoñačev višak u obliku zatamnjene površine (ispod cene P E, a iznad krive ponude S = ΣMC) trougla A, B, C. Meñutim, kada cena poraste sa P E na P 1, proizvoñačev višak pokriva veći deo zatamnjene površine A, D, F. Ovaj porast proizvoñačevog viška čine dva dela. Prvo, već postojeći prodavci na tržištu, koji su prodavali po ceni P E količinu autputa Q E, u boljem su položaju jer dobijaju više novca za isti proizvod. Porast proizvoñačevog viška postojećih proizvoñača (prodavaca) predstavljen je površinom B, C, D, F. Prof.dr Jovo Jednak 56

Proizvoñačev višak i kako viša cena povećava proizvoñačev višak Drugo, s obzirom na to da je cena viša, na tržište ulaze novi proizvoñači koji proizvode dobra ili pružaju usluge po ceni (P 1 ) što podrazumeva i porast ponuñene količine sa Q E na Q 1. Proizvoñačev višak ovih novopridošlih proizvoñača predstavljen je zatamnjenom površinom C, E, F. Da bismo izmerili agregatni višak proizvoñača za celokupno tržište, sabraćemo proizvoñačeve viškove svake firme koja proizvodi i nudi proizvode na tom tržištu. Kada je kriva marginalnog troška (MC) svake farme ulazna (rastuća), proizvoñačev višak će biti oblast izmeñu krive ponude (S = ΣMC) i krive ravnotežne cene P E, kao što je prikazano na slici 9.7. Prof.dr Jovo Jednak 57

Proizvoñačev višak i kako viša cena povećava proizvoñačev višak Vidimo da visina krive ponude meri troškove proizvoñača, odnosno prodavca, a razlika izmeñu tržišne cene (P E ) i troška proizvodnje (MC) predstavlja proizvoñačev višak svakog prodavca. Stoga je ukupna površina (zatamnjena) na slici 9.7, zbir proizvoñačevih višakova svih proizvoñača, a, odnosno prodavaca. Dodajući sve marginalne doprinose na ravnotežnu količinu Q E, dobijamo zatamnjenu oblast, koja predstavlja zbir, tj. agregatni (tržišni) proizvoñačev višak. Prof.dr Jovo Jednak 58

Proizvoñačev višak i kako viša cena povećava proizvoñačev višak Slika 9.8. Kako cene odreñuju proizvoñačev višak Na panou a, proizvoñačev višak je zatamnjena površina A, B, C, odreñen cenom (P E ) i količinom autputa (Q E ). Na panou b, proizvoñačev višak predstavlja zatamnjeni trougao A, D, F, odreñen rastom cene sa P E na P 1 i povećanom količinom autputa sa Q E na Q 1. Povećani proizvoñačev višak je rezultat porasta proizvoñačevog viška već postojećih proizvoñača, obeležen sa B, D, E, C i novopridošlih proizvoñača koji proizvode po višoj ceni i obezbeñuju dodatni proizvoñačev višak, obeležene trouglom E, C, F.

V. Pareto kriterijum tržišne efikasnosti Tržište predodreñuje gde će se inputi, i za koju proizvodnju produktivno upotrebiti. Svaka upotreba inputa ne donosi i najveću efikasnost i korist za društvo u celini. Ovome je značajan doprinos dao Vilfred Pareto, koji je postavio kriterij optimalnosti za alokaciju oskudnih resursa. Po V. Paretu, tržište optimalno koristi inpute, ako nijedan drugi način njihove upotrebe ne može poboljšati položaj nekog preduzeća (farmera), a da se pri tome ne pogorša položaj drugog potrošača. Prof.dr Jovo Jednak 60

V. Pareto kriterijum tržišne efikasnosti Dugoročna ekonomska konkurentska ravnoteža se uspostavlja kada su ispunjena tri sledeća uslova: sve firme u industriji maksimiraju profit; ni jedna firma nema podsticaja ni na ulaz, ni na izlaz, zato što su sve firme ostvarile nulti ekonomski profit i cena proizvoda je takva da je ponuda industrije jednaka tražnji potrošača. Prof.dr Jovo Jednak 61

V. Pareto kriterijum tržišne efikasnosti 2 Ukupni višak C 1 D Potrošaci B Potrošaci C Potrošaci D Potrošaci E Slika 9.9. Alokativna efikasnost inputa V. Pareto kriterijum Količina ulova šarana Q B stvara MC od 5, i daje marginalnu korist (MU) od 21. Bilo koja cena u ovom rasponu poboljšaće položaj kupca ili prodavca, a da se pri tome ne pogorša položaj druge strane. NMU = MU - MC je označena zatamnjenom površinom P 1 i P 2. Kada se poveća proizvodnja do tačke Q E, povećava se i NMU, koja je predstavljena zatamnjenom površinom 1 i 2 (MC B, MU B, E). U tački E se ne može povećati NMU, pošto je tržište u ravnoteži, tj. ponuda je jednaka tražnji (S = D), odnosno: P = MR = MC = AC. Tako tržište obezbeñuje najveću NMU, odnosno najpovoljniju alokaciju inputa. 62

HVALA NA PAŽNJI Prof.dr Jovo Jednak 63