Ekonomski pregled Oktobar 2004

Transcript

1 NARODNA BANKA SRBIJE CENTAR ZA Ekonomski pregled Oktobar 2004

2 NARODNA BANKA SRBIJE CENTAR ZA Ekonomski pregled Oktobar 2004

3 Ekonomski pregled UREDNI[TVO MARINA MLADENOVI]-KOMATINA, glavni urednik ^lanovi IGOR JELENA MARAVI] JOVAN PETROVI] MILICA STOJNI] BRANKO HINI] Dr MILAN [OJI] Ekonomski pregled iznosi autorske ocene, analize i projekcije istra`iva~a iz Centra za istra`ivawa Narodne banke Srbije i one ne predstavqaju zvani~an stav Narodne banke Srbije. Izdaje i {tampa NARODNA BANKA SRBIJE Beograd, Ulica kraqa Petra 12, tel.: Internet prezentacija: research@nbs.yu ISSN Tira` 400 primeraka Izlazi tromese~no Tehni~ki urednik Nada Mizdrak Grafi~ki dizajn Nikola Vu~kovi} Lektor i korektor Vidosava Grkavac Statisti~ka i grafi~ka obrada Boris Vuki}evi}

4 Ekonomski pregled OSNOVNE OCENE MONETARNI AGREGATI, KURS DINARA I KAMATNE STOPE TOKOVI KREIRAWA PRIMARNOG NOVCA Kreirawe primarnog novca Kreirawe nov~ane mase MONETARNI AGREGATI Primarni novac Nov~ana masa M Nov~ana masa M Nov~ana masa M [tedwa stanovni{tva Likvidnost banaka KURS DINARA I DEVIZNE REZERVE KAMATNE STOPE Karakteristike kamatnih stopa na devizne depozite stanovni{tva i kamatnih stopa na dugoro~ne kredite Trgovawe hartijama od vrednosti u Srbiji Beogradska berza Trgovawe blagajni~kim zapisima Narodne banke Srbije Trgovawe dr`avnim zapisima Republike Srbije Projekcija kretawa cena na malo do kraja i za prvo polugodi{te godine CENE, PRIVREDNA AKTIVNOST I DOMA]A TRA@WA Kretawe cena Privredna aktivnost Inflacija na~ini merewa Doma}a tra`wa i javni sektor Zarade Zaposlenost Investiciona aktivnost Komparativni pregled efekata uvo ewa poreza na dodatu vrednost (PDV) (Slovenija, Hrvatska, Makedonija i Crna Gora) ME\UNARODNO OKRU@EWE Konjunkturna kretawa Kuda odlazi svetski kapital? Kamatne stope centralnih banaka Tr`i{ta valuta Tr`i{ta akcija Srbija i me unarodno okru`ewe Kretawe stranih direktnih investicija u zemqama centralne i isto~ne Evrope u i godini sa o~ekivawima u narednom periodu EKONOMSKI ODNOSI SA INOSTRANSTVOM Platni bilans Uslovi poslovawa u Srbiji TABELARNI PRIKAZ

5 Ekonomski pregled Oktobar 2004 OSNOVNE OCENE U prvih devet meseci godine ekonomska aktivnost u Srbiji pokazuje znake o`ivqavawa u odnosu na kretawa u prethodnoj godini. O tome svedo~i i blagi rast ukupne zaposlenosti, prvenstveno u malim preduze}ima i kod samostalaca. Procewuje se da bi rast ovogodi{weg bruto doma}eg proizvoda mogao biti ve}i od 7,5%. Rastu najvi{e doprinosi doma}a tra`wa, koja je bila rezultat pove}awa potro{we privatnog i javnog sektora, kao i stranih direktnih i doma}ih investicija. Inflacija u tre}em tromese~ju, kao i u prvih deset meseci ove godine, bila je iznad projektovanog okvira (8 9%). Cene na malo su u prvih deset meseci pove}ane za 9,7%. Tome je, pored nastavka ispravqawa dispariteta cena u oblasti prirodnih monopola (elektri~ne energije, stambeno- -komunalnih delatnosti i dr.), znatno doprineo i rast cena derivata nafte, izazvan velikim skokom cena nafte na svetskim tr`i{tima, kao i skok svetskih cena primarnih proizvoda (osnovnih metala). Pri tom je bazna inflacija imala relativno sporiji rast u odnosu na ukupnu inflaciju. U posledwoj dekadi oktobra postignut je dogovor izme u predstavnika misije Me unarodnog monetarnog fonda i predstavnika delegacije Srbije i Crne Gore o teku}oj ekonomskoj politici i wenim elementima za u okviru ~etvrte revizije postoje}eg trogodi{weg finansijskog aran`mana odobrenog na{oj zemqi u maju godine. O~ekuje se da Odbor direktora Fonda odobri taj dogovor, {to bi Srbiji i Crnoj Gori omogu}ilo da u decembru povu~e novu kreditnu tran{u od 62,5 miliona specijalnih prava vu~ewa. Najve}a pa`wa u pregovorima bila je posve}ena potrebi smawewa deficita buxeta u ovoj i narednoj godini, opadawu u~e{}a javnog sektora u ukupnoj ekonomskoj aktivnosti zemqe, smawewu deficita spoqnotrgovinske razmene, uskla ivawu dinamike zarada sa kretawem produktivnosti rada i ubrzawu procesa privatizacije i restrukturirawa privrede i banaka. U tre}em tromese~ju zabele`eno je smawewe deficita spoqne trgovine i deficita robe i usluga i teku}eg platnog bilansa u pore ewu sa prethodna dva tromese~ja. Takva kretawa bila su rezultat mera ekonomske politike preduzetih radi smawewa razlike izme u doma}e agregatne tra`we (na bazi smawewa deficita buxeta i usporavawa rasta li~nih dohodaka) i ostvarenog nivoa doma}e proizvodwe, odnosno bruto doma}eg proizvoda. Ukupan spoqni dug zemqe je smawen, zahvaquju}i otpisu dela potra`ivawa od strane Londonskog kluba kreditora. O~ekuje se da }e se do kraja godine nastaviti tendencija visokog suficita finansijskog dela platnog bilansa zemqe. [tavi{e, procewuje se da }e pozitivna razlika izme u tog suficita i deficita bilansa robe i usluga biti ve}a nego u prethodnih devet meseci, {to bi uticalo na nastavqawe trenda pove}awa deviznih rezervi kod Narodne banke Srbije. Procewuje se i da }e istovremeno deficiti bilansa robne razmene, bilansa robe i usluga i teku}eg platnog bilansa, ra~unato po godi{woj stopi, biti mawi u pore ewu sa periodom januar septembar. Monetarna politika je i u tre}em tromese~ju bila umereno restriktivna, {to pokazuju ostvarena kretawa monetarnih agregata. Nastavqena je tendencija umerenog 5

6 Oktobar 2004 Ekonomski pregled rasta primarnog novca, koja je bila karakteristi~na i za drugo tromese~je, ali je wegovo stawe na kraju septembra bilo i daqe ispod nivoa iz decembra 2003, koje je krajem godine izrazito visoko usled delovawa sezonskih faktora. Pri tom su se tokovi kreirawa primarnog novca razlikovali u odnosu na drugo tromese~je. Kreirawe je ostvareno po osnovu rasta neto deviznih rezervi, dok je u drugom tromese~ju po tom osnovu zabele`eno povla~ewe primarnog novca. Po osnovu neto doma}e aktive zabele`eno je povla~ewe primarnog novca, nasuprot kreirawu u drugom tromese~ju. Kreditna aktivnost banaka u tre}em tromese~ju je ne{to ubrzana u odnosu na prethodna dva, a naro~ito je bila pove}ana u julu. Relativno visok rast kredita, i kreirawe novca po tom osnovu, u znatnoj meri bio je baziran na sredstvima koja su neke banke pribavile uzimawem kredita u inostranstvu. U skladu sa relativno visokim monetarnim multiplikatorom, nastavqena je tendencija rasta ukupnih dinarskih depozita, tj. nov~ane mase M2, koja je u tre}em tromese~ju pove}ana za 7,6%, a godi{wa stopa rasta, u odnosu na septembar godine, iznosila je 11,0%. U ovom tromese~ju je nastavqena i tendencija relativno visokog rasta deviznih depozita, posebno devizne {tedwe stanovni{tva. Devizni depoziti su u tre}em tromese~ju nominalno pove}ani za 254 miliona evra, ili 17,8%, a wihov godi{wi rast (od septembra 2003) iznosi 503 miliona evra, ili 30,5%. Da bi uticala na usporavawe inflacije, koja je znatnije ubrzana pre svega zbog izuzetno visokog rasta cena nafte na svetskim tr`i{tima, i da bi odr`ala makroekonomsku stabilnost, Narodna banka Srbije je preduzela dodatne mere u ciqu sterilisawa vi{ka likvidnih sredstava banaka i smawewa pritisaka na devizne rezerve Narodne banke, kao i ostvarivawa kvantitativnih zadataka monetarne politike. U tom smislu, Narodna banka Srbije je u avgustu pove}ala stopu obavezne rezerve sa dotada{wih 18% na 21%. Istovremeno, da bi spre~ila da se obavezna rezerva koristi za kupovinu deviza, {to je bila praksa nekih banaka, Narodna banka je propisala da dnevno stawe izdvojene obavezne rezerve ne mo`e biti mawe od 80% obra~unate kako dinarske, tako i devizne rezerve. Pored toga, Narodna banka je i preko pove}awa kamatne stope na svoje blagajni~ke zapise nastojala da sterili{e vi{ak likvidnosti kod banaka, mada je obim prodatih blagajni~kih zapisa bio ne{to mawi nego u drugom tromese~ju, pre svega zbog smawewa slobodnih sredstava nakon propisanog pove}anog dr`awa sredstava u obaveznoj rezervi. Smawewe likvidnih sredstava banaka uticalo je na smawewe tra`we za devizama, {to je doprinelo pove}awu neto devizne aktive, odnosno neto deviznih rezervi Narodne banke Srbije i dodatnom kreirawu primarnog novca po tom osnovu. Pove}ana stopa obavezne rezerve nije ozbiqnije zaustavila kreditnu aktivnost banaka, ali je u odre enoj meri dovela do wenog usporavawa. Mada je u tre}em tromese~ju do{lo do ubrzawa inflacije, prose~na ponderisana kamatna stopa banaka na plasmane je minimalno promewena u odnosu na drugo tromese~je, a minimalne su promene i kod kamatnih stopa na depozite kod banaka. Do ve}ih promena nije do{lo najverovatnije zbog toga {to banke najve}i deo kredita odobravaju uz deviznu klauzulu ili se glavnica valorizuje po stopi inflacije, a kamatne stope se obra~unavaju na tako valorizovano stawe duga. Realni efektivni kurs dinara je u septembru bio prakti~no na istom nivou kao u junu, dok je u odnosu na decembar prethodne godine bio ni`i za 2,9%. Uprkos visokom deficitu bilansa robe i usluga, pa i teku}eg platnog bilansa, stawe me unarodne likvidnosti zemqe u periodu januar septembar nije pogor{ano. Ono je ~ak donekle i poboq{ano, jer je nivo deviznih rezervi kod Narodne banke Srbije krajem septembra bio ve}i za 40 miliona dolara u pore ewu s krajem godine. 6

7 Ekonomski pregled Oktobar 2004 MONETARNI AGREGATI, KURS DINARA I KAMATNE STOPE Kreirawe primarnog novca (kumulativne promene u milionima dinara) Neto devizna aktiva Doprinosi delova aktive stopi rasta primarnog novca (u procentnim poenima) Neto doma}a aktiva NBS (stawe na kraju perioda, u milionima dinara) Neto doma}a aktiva 2004, po tromese~jima I II III I-III Neto devizne rezerve -11,57 1,39 19,38 6,82 Neto doma}a aktiva -6,28 6,90-16,38-15,19 Doma}i krediti 0,18 9,64-11,22-1,88 Neto potra`ivawa od dr`ave -1,01 16,71-9,56 4,22 Neto potra`ivawa od banaka 0,80-6,91-1,11-5,86 Neto potra`ivawa od ostalih sektora 0,39-0,17-0,55-0,24 Ostala aktiva (neto) -6,47-2,74-5,16-13,31 Primarni novac -17,85 8,29 3,00-8, Dec. Mart Jun Sept. Neto devizne rezerve Neto doma}a aktiva Doma}i krediti Neto krediti dr`avi Neto krediti bankama Neto kred. ost. komit Ostala aktiva, neto Primarni novac Gotov novac u opticaju Bankarske rezerve, u tome: slobodne rezerve TOKOVI KREIRAWA NOVCA Kreirawe primarnog novca Tendencija rasta primarnog novca nastavqena je i u tre}em tromese~ju godine. [to se ti~e strukture primarnog novca, u~e{}e gotovog novca je iskazalo blagi porast u odnosu na prethodno tromese~je. Kreirawe primarnog novca u posmatranom periodu ostvareno je po osnovu neto devizne aktive, dok je po osnovu neto doma}e aktive zabele`eno wegovo povla~ewe. Doprinos neto devizne aktive porastu primarnog novca iznosio je 19,3 procentna poena, a doprinos neto doma}e aktive je bio negativan i iznosio je 16,3 procentna poena. Porast neto devizne aktive od 117 miliona evra, ra~unato po teku}em kursu, posledica je smawenih intervencija Narodne banke Srbije na deviznom tr`i{tu, usled ve}eg izdvajawa obavezne rezerve banaka po osnovu pove}awa wene stope u avgustu sa 18% na 21%. Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije su porasle za 127 miliona evra, ali je zabele`en i zna~ajniji porast obaveza u devizama prema inostranstvu i doma}im bankama. Smawewe neto doma}e aktive u tre}em tromese~ju najve}im delom je posledica smawewa neto potra`ivawa Narodne banke Srbije od dr`ave, usled porasta kako dinarskih, tako i deviznih depozita javnog sektora. Potra`ivawa od banaka u neto iznosu su u septembru zabele`ila smawewe u odnosu na jun, budu}i da su dinarski krediti bankama smaweni. Radi ostvarivawa kriterijuma izvr{ewa dogovorenih sa Me unarodnim monetarnim fondom za neto doma}u aktivu, Narodna banka Srbije je i u septembru intenzivirala prodaju blagajni~kih zapisa, ali je prodaja ipak bila mawa nego u junu. 7

8 Oktobar 2004 Ekonomski pregled 1,6 1,4 1,2 1,0 0,8 0,6 0,4 0,2 0, Kretawe monetarnog multiplikatora i wegovih komponenti mm GN/D R/D Ro/D Rs/D Doprinos delova aktive stopi rasta M3 (u procentnim poenima) 2004, po tromese~jima I II III I-III Neto devizna aktiva -3,45-3,30 11,22 5,05 Neto doma}a aktiva 3,66 8,39 2,03 14,20 Doma}i krediti 5,76 12,89 9,81 29,00 Neto potra`ivawa od dr`ave -0,68 4,39-2,09 1,52 Krediti ostalim sektorima 6,03 8,81 11,45 26,93 Stanovni{tvu 1,58 3,31 4,73 9,88 Privredi u dinarima 4,23 3,68 5,64 13,71 Privredi u devizama 0,35 1,84 1,04 3,30 Ostalo -0,13-0,02 0,04 0,04 Kupqene obveznice stare devizne {tedwe 0,38-0,28 0,45 0,58 Kratkoro~ni din. krediti dr`ave bankama 0,03-0,04-0,01-0,02 Ostala aktiva, neto -2,10-4,50-7,78-14,80 Nov~ana masa (M3) 0,21 5,09 13,25 19,26 Neto doma}a aktiva banaka (stawe na kraju perioda, u milionima dinara) Dec. Mart Jun Sept. Neto devizna aktiva Neto doma}a aktiva Krediti Neto krediti dr`avi Krediti drugim sektor U tome: dinar. krediti privredi Ostala aktiva, neto Ukupni depoziti (M3) Dinarski depoziti Devizni depoziti 1) ) Bez stare devizne {tedwe. Neto pozicija ostalih sektora je neznatno smawena; novi krediti nisu odobravani, ali su depoziti u izvesnoj meri pove}ani. Kriterijum izvr{ewa odre en za neto deviznu i neto doma}u aktivu je ostvaren zahvaquju}i restriktivnijoj monetarnoj politici vo enoj u tre}em tromese~ju. Prema projekcijama izvr{enim u Centru za istra`ivawa (NBS), o~ekuje se da }e u posledwem tromese~ju ove godine primarni novac biti u potpunosti kreiran po osnovu neto doma}e aktive. Pretpostavqa se da }e najavqeno uvo ewe poreza na dodatu vrednost na po~etku naredne godine uticati na daqi rast uvoza u ~etvrtom tromese~ju. Porast uvoza uslovi}e porast tra`we za devizama i poja~an pritisak na devizne rezerve, usled ~ega }e Narodna banka Srbije delimi~no poja~ati intervencije na Me ubankarskom deviznom tr`i{tu. O~ekuje se da }e u narednom periodu porast neto pozicije dr`ave kod Narodne banke Srbije u najve}oj meri uticati na rast neto doma}e aktive. Naime, prema procenama Centra za istra`ivawa, dr`ava }e u narednom periodu, imaju}i u vidu izostanak o~ekivanog priliva sredstava iz procesa privatizacije, deo sredstava sa ra~una kod Narodne banke Srbije povu}i radi pokri}a deficita u buxetu. Kreirawe nov~ane mase Nov~ana masa M1 u tre}em tromese~ju godine zabele`ila je rast br`i od rasta dinarskog primarnog novaca. Intenzivniji rast M1 rezultat je pove}awa monetarnog multiplikatora sa 1,51 u junu na 1,56 u septembru. Pove}awu monetarnog multiplikatora doprinelo je smawewe koeficijenta odnosa slobodnih rezervi banaka prema depozitima po vi ewu, dok je pove}awe stope obavezne rezerve uticalo na smawewe multiplikatora. Pri tom je efekat smawewa koeficijenta slobodnih rezervi bio ve}i od efekta pove}awa stope obavezne rezerve, {to se odrazilo na pove}awe monetarnog multiplikatora. Stopa rasta nov~ane mase M3 u ovom periodu bila je znatno ve}a od stope rasta M1, s obzirom na to da su devizni depoziti imali ve}u stopu rasta nego dinarski depoziti. Rast M3 je najve}im delom rezultat kreirawa novca 8

9 Ekonomski pregled Oktobar 2004 tokovima neto inostrane aktive, dok je doprinos neto doma}e aktive bankarskog sektora bio znatno mawi. Stawe je druga~ije kada se posmatra ceo period od devet meseci: u tom slu~aju je doprinos neto doma}e aktive rastu M3 ve}i od doprinosa neto inostrane aktive, budu}i da je u prvom polugo u neto inostrana aktiva uticala na povla~ewe novca. Neto inostrana aktiva bankarskog sektora je u periodu jul-septembar, izra`eno po teku}em kursu, pove}ana za skoro 28 milijardi dinara, odnosno 292 miliona evra. Pove}awe je ostvareno i kada se neto inostrana aktiva posmatra po stalnom kursu, iz decembra godine. Pri tom su pove}ane devizne rezerve i Narodne banke Srbije i poslovnih banka. S druge strane, Narodna banka Srbije je u izvesnoj meri smawila svoje kratkoro~ne obaveze prema inostranstvu, dok su obaveze poslovnih banaka znatnije pove}ane. Takva kretawa razlikovala su se u odnosu na prvo polugo e, kada je zabele`eno smawewe ukupnih deviznih rezervi i neto inostrane aktive bankarskog sektora. Neto doma}a aktiva bankarskog sektora je u tre}em tromese~ju pove}ana za 5,5%, {to je daleko ni`e u odnosu na prvo polugo e. Pri tom je rast plasmana banaka bio visok, ali je, s druge strane, iz odnosa sa dr`avnom do{lo do povla~ewa novca, nasuprot prvom polugo u. Pored toga, po osnovu ostale neto aktive zabele`eno je povla~ewe novca, koje je u apsolutnom iznosu bilo ne{to ve}e od povla~ewa u prvom polugo u. Najve}i doprinos rastu M3 u tre}em tromese~ju, koji je pove}an 13,3%, imala je neto inostrana aktiva banaka, za 11,3 procentna poena, dok je doprinos neto doma}e aktive bio znatno mawi, za 2,0 procentnih poena. U periodu jul-septembar, za razliku od prvog polugo a, kada je dr`ava smawivala, tj. tro{ila svoje depozite, znatno su pove}ani i dinarski i devizni depoziti dr`ave prvenstveno kod Narodne banke Srbije. Krediti poslovnih banaka dr`avi iskazali su izvesno pove}awe. Takva kretawa rezultirala su visokim smawewem neto pozicije dr`ave u ovom periodu, a time i ostvarewem kriterijuma koje je postavio MMF. Plasmani banaka u dr`avne obveznice stare devizne {tedwe su istovremeno pove}ani za preko milijardu dinara. U tre}em tromese~ju nastavqena je tendencija rasta kredita banaka komitentima sa stopom rasta identi~nom stopi rasta Novoodobreni krediti banaka komitentima (stawe na kraju meseca, u milionima dinara) Dec. Jun Sept. Ukupni plasmani Ukupni dinarski plasmani Kratkoro~ni plasmani u tome: privredi stanovni{tvu Dugoro~ni plasmani u tome: privredi stanovni{tvu Ukupni devizni plasmani Sektorski raspored dinarskih kredita banaka Stanovni{tvo 18% Stanovni{tvo 28% Privreda 62% Dr`ava 19% Dr`ava 11% Vanprivreda 1% Privreda 60% Vanprivreda 1% 9

10 Oktobar 2004 Ekonomski pregled Bankarske dinarske rezerve (stawe na kraju perioda, u milionima dinara) Obavezna rezerva Primarni novac (stawe na kraju perioda, u milionima dinara) Gotov novac u opticaju Slobodne rezerve Bankarske rezerve monetarnog agregata M3. Najve}i deo je, kao i u prethodnom periodu, odobren privredi i stanovni{tvu. Stopa rasta kredita banaka komitentima iznosila je 13,8%, dok je od po~etka godine ostvarena stopa rasta od 37,0%. U prvih devet meseci ove godine komitentima je odobreno oko 320 milijardi dinara novih kredita. Pri tom se 77,9% ukupnih dinarskih plasmana odnosi na kratkoro~ne kredite, najve}im delom privredi. To ukazuje da se kratkoro~ni krediti revolviraju, tj. kontinuirano otpla}uju i ponovo odobravaju. Krediti komitentima su u septembru iznosili 18% bruto dru{tvenog proizvoda, a npr. u Ma arskoj 42%, ^e{koj 33% i Bugarskoj 28%. Kod privrede je zabele`eno pove}awe dinarskih kredita, ali i odre eni porast deviznih kredita, jer je i posmatrano po stalnom kursu (decembar godine) ostvaren rast. Porast dugoro~nih deviznih kredita privredi najve}im delom se odnosi na obaveze po Pariskom i Londonskom klubu poverilaca, dok porast kratkoro~nih kredita predstavqa stvarno pove}awe, tj. nove kredite, koji su odobreni kako javnim, tako i drugim privrednim preduze}ima. Krediti stanovni{tvu u tre}em tromese~ju pove}ani su za oko 12 milijardi dinara, dok je u celom periodu od po~etka godine pove}awe iznosilo 23 milijarde dinara. To zna~i da je u periodu jul-septembar ispoqeno znatno pove}awe kreditne aktivnosti banaka. Ve}i deo ostvarenog rasta odnosio se na dugoro~ne kredite stanovni{tvu, od ~ega preko 6 milijardi dinara otpada na dugoro~ne potro{a~ke kredite. Stanovni{tvu je, u istom periodu, odobreno preko 58 milijardi dinara novih kredita, {to po glavi stanovnika iznosi skromnih 126,4 dolara, odnosno 478,3 dolara po jednom zaposlenom. To je pribli`no situaciji u Bugarskoj, gde su u godini krediti stanovni{tvu iznosili oko 180 dolara po glavi stanovnika, ali je daleko od situacije, na primer, u ^e{koj i Ma arskoj koje su, u toj godini, imale 820 i dolara kredita, respektivno, po glavi stanovnika. S tim u vezi treba imati u vidu da kod nas mali broj qudi ostvaruje prihode na osnovu kojih mo`e i da se zadu`i. Dospeli nenapla}eni krediti su u tre}em tromese~ju daqe pove}ani, sa 17,6 milijardi na 10

11 Ekonomski pregled Oktobar 2004 kraju juna na 20,4 milijarde dinara na kraju septembra, ali su banke pove}ale i svoje ispravke po tim kreditima, sa 14,3 milijarde na 18,5 milijardi dinara, tako da je neto stawe tih plasmana na kraju septembra iznosilo 1,9 milijardi dinara. Ocewuje se da }e se rast kredita, prvenstveno privredi, nastaviti i u posledwem tromese~ju, i to prete`no preko otkupa poqoprivrednih proizvoda. S druge strane, ne o~ekuje se znatnije smawewe depozita javnog sektora, pa }e i po osnovu neto pozicije javnog sektora kod banaka do}i do kreirawa novca. Imaju}i to u vidu, mo`e se oceniti da }e na kreirawe novca do kraja godine najve}im delom uticati tokovi neto doma}e aktive banaka, ali, u mawoj meri, i neto inostrana aktiva. MONETARNI AGREGATI Primarni novac Primarni novac je u tre}em tromese~ju zabele`io porast od 3%, {to je znatno ispod wegovog rasta u pore ewu s prethodnim tromese~jem. Kreirawe primarnog novca ostvareno je u potpunosti po osnovu porasta neto deviznih rezervi, imaju}i u vidu da je neto doma}a aktiva u posmatranom periodu smawena. U strukturi primarnog novca, gotov novac u opticaju zabele`io je pove}awe za preko 2 milijarde dinara. Rezerve banaka su u izvesnoj meri smawene. Po osnovu pove}awa stope obavezne rezerve zabele`en je porast obra~unate obavezne rezerve za vi{e od 3,5 milijardi dinara, {to je za posledicu imalo znatnije smawewe slobodnih rezervi u avgustu i septembru. Na kraju septembra slobodne rezerve su bile na izuzetno niskom nivou, ispod 3 milijarde dinara. Za naredni period predvi a se daqi porast primarnog novca, delimi~no sezonski uslovqen, a delimi~no po osnovu porasta stope obavezne rezerve. Imaju}i u vidu izra`en uticaj sezone na kretawe gotovog novca u opticaju, u ~etvrtom tromese~ju se o~ekuje wegov daqi rast. Ostvareni rast primarnog novca, prema na{im procenama, ipak ne}e biti dovoqan da se dostigne nivo koji je zabele`en krajem pro{le godine. Sektorski raspored dinarskih depozita po vi ewu i oro~enih depozita Stanovni{tvo 15% Opozivi depoziti banaka u dinarima 6% Opozivi depoziti banaka u dinarima 1% Privreda 36% Stanovni{tvo 14% Privreda 52% Ostali sektori 10% Dr`ava 22% Primarni novac (struktura po sektorima) Slobodne rezerve 3% Slobodne rezerve 7% Gotov novac u opticaju 62% Dr`ava 39% Obra~unata obavezna rezerva 25% Gotov novac u opticaju 67% Obra~unata obavezna rezerva 24% Ostali sektori 12% 11

12 Oktobar 2004 Ekonomski pregled Struktura nov~ane mase (stawe na kraju perioda, u milionima dinara) Gotov novac Depozitni novac Stanovni{tvo i gotov novac u opticaju 54% Privreda 42% Nov~ana masa po sektorima Ostali sektori 4% Nov~ana masa M1 Tendencija rasta nov~ane mase M1 iz drugog tromese~ja ove godine nastavqena je i u tre}em tromese~ju. Me utim, zbog relativno visokog smawewa u prvom tromese~ju, M1 je tek na kraju septembra prema{ila stawe sa kraja godine, i to za 1,7%. U tre}em tromese~ju M1, iskqu~uju}i u celini depozite dr`ave, pove}ana je za miliona dinara, ili 6,1%, i krajem septembra je dostigla iznos od miliona dinara. Posmatrano realno, deflacionirano rastom cena na malo, M1 je u tre}em tromese~ju pove}ana za 2,3%, a u drugom za 3,0%. Pokrivenost nov~ane mase deviznim rezervama kojima rukuje Narodna banka Srbije na kraju septembra iznosila je 218,7%, a u junu 213,5%. [to se strukture nov~ane mase ti~e, oba nov~ana oblika zabele`ila su relativno visok porast. Gotov novac u opticaju pove}an je miliona, ili 5,2%, i krajem septembra je dostigao iznos od miliona dinara. Depozitni novac je zabele`io porast od miliona dinara, ili 6,7%, a wegovo stawe na kraju tre}eg tromese~ja je iznosilo miliona dinara. U~e{}e gotovog novca u opticaju u nov~anoj masi minimalno je smaweno na 42,5% u septembru sa 42,9% u junu. Posmatrano po sektorima, najve}i rast M1 u tre}em tromese~ju ostvaren je kod privrede i iznosio je miliona dinara, ili 7,8 %, a zatim kod stanovni{tva, miliona dinara ili 4,5%, ukqu~uju}i i gotov novac u opticaju. Kod ostalih sektora zabele`eno je pove}awe novca, i to za 361 miliona dinara, ili 8,9% Privreda 43% Stanovni{tvo i gotov novac u opticaju 53% Ostali sektori 4% Nov~ana masa M2 Nov~ani agregat M2, koji pored M1 obuhvata {tedne i oro~ene i druge dinarske depozite, kao i hartije od vrednosti, u tre}em tromese~ju je pove}an za miliona dinara, ili 7,6%, i krajem septembra je iznosio miliona dinara. Br`i rast M2 u pore ewu sa rastom M1 nastao je po osnovu br`eg rasta dinarskih oro~enih depozita. 12

13 Ekonomski pregled Oktobar 2004 Nov~ana masa M3 Monetarni agregat M3 u tre}em tromese~ju pove}an je za miliona dinara, ili 13,3%, {to znatnije prevazilazi stopu rasta drugih monetarnih agregata. Stawe monetarnog agregata M3 je krajem septembra iznosilo miliona dinara. Ve}e apsolutno i relativno pove}awe M3 u odnosu na M1 i M2 posledica je br`eg rasta deviznih depozita, pre svega devizne {tedwe. Stepen pokrivenosti M3 deviznim rezervama kojima rukuje Narodna banka Srbije iznosio je na kraju tre}eg tromese~ja 77,3%, a na kraju drugog 80,5%. U strukturi M3 zabele`ene su zna~ajne promene u odnosu na drugo tromese~je: u~e{}e M1 je na kraju septembra smaweno na 35,3% prema 37,7% u junu, u~e{}e oro~enih dinarskih depozita je minimalno pove}ano, na 7,6% u septembru prema 7,4% u junu, dok je kod deviznih depozita zabele`en osetniji porast u~e{}a 57,1% u septembru prema 54,9% u junu. [tedwa stanovni{tva Stawe dinarske {tedwe stanovni{tva na kraju septembra godine iznosilo je 3,6 milijardi, a stawe devizne {tedwe 94,5 milijardi dinara. U odnosu na isti period prethodne godine, dinarska {tedwa je smawena za 14,4%, dok je devizna pove}ana za 53%, {to ukqu~uje i promenu vrednosti deviznog kursa. Ukupna {tedwa stanovni{tva u tre}em tromese~ju ove godine pove}ana je za 9,9 milijardi dinara, s tim {to se celokupan rast odnosi na deviznu {tedwu, dok je dinarska zadr`ana na nivou od kraja juna. Kada je re~ o valutnoj strukturi {tednih uloga, pove}ana je razlika u korist {tedwe u inostranoj valuti i ona ~ini ~ak 96,3% ukupne {tedwe. U okviru devizne {tedwe 87,98% ~ini {tedwa u evrima, a 8,6% u dolarima. Iskazano u evrima, devizna {tedwa je na kraju septembra iznosila 1,3 milijarde evra i ona je u odnosu na kraj juna pove}ana za 88 miliona evra, ili 7,5%, prema pove}awu od 69 miliona evra ostvarenom u drugom tromese~ju [tedwa stanovni{tva (u milionima dinara) Dec. Jun Jul Avg. Sept. Dinarska Devizna Ukupno [tedwa stanovni{tva (u milionima dinara) Dinarska (leva skala) Nova devizna (desna skala) 13

14 Oktobar 2004 Ekonomski pregled Slobodne dinarske rezerve (stawe na kraju perioda, u milionima dinara) Likvidnost banaka (stawe na kraju perioda, u milionima dinara) Dec. Mart Jun Sept. Slobodna dinarska sredstva Sredstva na `iro-ra~unima (neto) Blagajna Opozivi depoziti banaka u dinarima Obra~unata obavezna rezerva kod NBS Kada je re~ o strukturi dinarske {tedwe po ro~nosti, najve}i rast bele`i {tedwa na godinu dana. Po obimu na drugom mestu je dinarska {tedwa oro~ena na {est meseci, a zatim sledi {tedwa oro~ena na tri meseca. Likvidnost banaka Likvidnost banaka je u tre}em tromese~ju bila pod uticajem razli~itih faktora. S jedne strane, po osnovu neto inostrane aktive Narodne banke Srbije likvidnost banaka je pove}ana, dok je po osnovu neto doma}e aktive smawena. Pri tom su efekti u apsolutnom izrazu bili vrlo sli~ni, tako da ona nije bitnije promewena. Me utim, pove}awe gotovog novca u opticaju uticalo je na smawewe slobodnih sredstava banaka, tako da je likvidnost na kraju septembra ipak bila znatno ni`a nego na kraju juna. Prose~no dnevno stawe slobodnih rezervi banaka u tre}em tromese~ju iznosilo je miliona dinara i za 2 procenta poena bilo je ve}e u odnosu na prethodno tromese~je. U okviru slobodnih rezervi, banke su na svojim `iro- -ra~unima u proseku raspolagale sa 688 miliona dinara. U prethodnom periodu ta sredstva su bila ni`a za 475 miliona dinara, pa korigovawe stope obavezne rezerve navi{e nije uticalo na smawewe razlike izme u sredstava na `iro- -ra~unima banaka i obra~unate obavezne rezerve, {to ukazuje na unapre ewe politike upravqawa sredstvima od strane poslovnih banaka. U odnosu na prethodno tromese~je, zabele`en je ni`i nivo prose~nog stawa opozivih depozita i sredstava gotovine u blagajnama banaka. Najve}a prose~na dnevna likvidnost banaka zabele`ena je u julu. U tom mesecu ostvaren je najvi{i nivo neto prodaje deviza, ali na pove}anu likvidnost banaka uticali su slabija zainteresovanost banaka za kupovinu blagajni~kih zapisa Narodne banke Srbije i smawewe sredstva dinarskih depozita dr`ave kod Narodne banke. Tokom avgusta banke su bile veoma aktivne na deviznom tr`i{tu, gde su plasirale svoja likvidna sredstva, pa je wihova prose~na dinarska likvidnost bila najni`a uprkos smawenom plasirawu u hartije od vrednosti Narodne banke. U septembru su banke tako e ispoqile visoku tra`wu za devizama, 14

15 Ekonomski pregled Oktobar 2004 naro~ito krajem meseca, kada je do{lo do smawewa depozita dr`ave kod Narodne banke, a pove}awa likvidnosti banaka, koja se prelila u pove}anu kupovinu deviza. Izmirivawem odre enih fiskalnih obaveza obveznika i rastom gotovog novca u opticaju likvidnost banaka je smawena. Visoka likvidnost banaka, a u skladu s tim i visoka tra`wa za devizama na Me ubankarskom deviznom tr`i{tu, kao i pove}ana kreditna aktivnost banaka, uticali su da Narodna banka stopu obavezne rezerve pove}a sa 18% na 21% i uvede obavezu da weno dnevno stawe ne bude mawe od 80% obra~unate obavezne rezerve. Narodna banka je pove}ala kamatnu stopu na kredite za odr`avawe dnevne likvidnosti na osnovu zaloga hartija od vrednosti sa 200% na 250% eskontne stope (uz zalog blagajni~kih zapisa Narodne banke Srbije, bankama je pro{irena mogu}nost dobijawa kredita i po osnovu zaloga dr`avnih zapisa i obveznica Republike Srbije). Nivoom kamatnih stopa na svoje blagajni~ke zapise i politikom deviznog kursa, Narodna banka je pokazala da je usmeravawe likvidnih sredstava banaka ka kratkoro~nim dinarskim ulagawima najatraktivnija investicija i time banke motivisala da u wih investiraju vi{ak likvidnosti. U uslovima kontinuirane ve}e potra`we od ponude deviza, kako na Me ubankarskom deviznom tr`i{tu tako i van wega, Narodna banka je, nakon pove}awa stope obavezne rezerve, smawila prodaju deviza, dok su poslovne banke pove}ale direktnu me usobnu kupoprodaju. Ipak, na porast likvidnih sredstava tokom tre}eg tromese~ja najve}i uticaj su imale devizne transakcije, s obzirom na to da je Narodna banka bila neto kupac deviza. Obim blagajni~kih zapisa Narodne banke Srbije na kraju septembra iznosio je miliona dinara i u odnosu na kraj prethodnog tromese~ja bio je mawi za 511 miliona dinara, {to je uticalo na pove}awe likvidnosti u ovom tromese~ju. Na kraju juna banke su najvi{e kupovale blagajni~ke zapise sa ro~no{}u od 30 dana i prose~nom ponderisanom kamatnom stopom od 15,82%, da bi tokom tre}eg tromese~ja smawivale iznos i ro~nost wihove kupovine. Na kraju septembra, uz stalni rast ponderisanih kamatnih stopa, banke su najvi{e kupovale blagajni~ke zapise sa ro~no{}u od sedam dana i prose~nom ponderisanom kamatnom stopom od 15,9%. % Prose~na stopa likvidnosti banaka

16 Oktobar 2004 Ekonomski pregled 119 Nominalni kurs dinara 1) (indeksi, decembar 2000 = 100) 119 Gotov novac u opticaju na kraju tre}eg tromese~ja bio je vi{i u odnosu na prethodno za 5%, {to je negativno uticalo na likvidnost banaka. Po mesecima, usled uticaja sezonskih faktora, porast gotovog novca registrovan je u julu i septembru. Pokazateq deviznog rizika na kraju septembra iznosio je 8,21% i u odnosu na kraj prethodnog tromese~ja pogor{an je za 1,38 procentnih poena, i to po osnovu porasta otvorene devizne pozicije i smawewa kapitala banaka. Banke ispuwavaju obavezu da odnos izme u aktive i pasive ne prelazi 30% kapitala. Prose~na devizna rezerva u septembru iznosila je miliona dinara i za 33% je bila ve}a u odnosu na junski prosek. Izdvojena obavezna devizna rezerva na kraju septembra iznosila je miliona dinara, {to je, usled porasta stope obavezne rezerve u ovom tromese~ju, predstavqalo zna~ajno pove}awe. Odre eni broj banaka je bio konstantno kreditno nesposoban po osnovu neizdvajawa propisanog dnevnog iznosa obra~unate obavezne rezerve. U septembru je prose~na stopa likvidnosti, data kao odnos prose~nog stawa slobodnih rezervi banaka prema kratkoro~nim izvorima sredstava, pove}ana sa junskih 6,5% na 7,5%, {to je uobi~ajeno za ovaj period KURS DINARA I DEVIZNE REZERVE ) Porast indeksa pokazateq je apresijacije, a smawewe indeksa depresijacije vrednosti dinara. Nominalni efektivni kurs Vrednost dinara u evrima Vrednost dinara u SAD dolarima U tre}em tromese~ju godine nastavqena je tendencija depresijacije nominalnog efektivnog kursa dinara. Realni efektivni kurs nije zabele`io znatnije promene u odnosu na prethodno tromese~je. U periodu od kraja juna do kraja septembra nominalni efektivni kurs dinara opao je za 3,3%, dok je u pore ewu s krajem godine bio ni`i za 9,4%. Realni efektivni kurs dinara je u septembru bio prakti~no na istom nivou kao u junu, dok je u odnosu na decembar prethodne godine bio ni`i za 2,9%. Tokom tre}eg tromese~ja nastavqena je tendencija depresijacije dinara prema 16

17 Ekonomski pregled Oktobar 2004 najva`nijim svetskim valutama. Depresijacija je bila mawa u pore ewu s prvom polovinom godine, izuzev kod evra, gde je bila ne{to ve}a. Od kraja juna do kraja septembra vrednost dinara se smawila: prema evru za 3,8% (od kraja za 8,9%); prema ameri~kom dolaru za 2,5% i 10,2%; prema japanskom jenu za 0,2% i 6,7%; u odnosu na britansku funtu za 1,8% i 11,9% i prema {vajcarskom franku za 2,2% i 9,4%. Kretawe odnosa ponude i tra`we deviza bilo je i u tre}em tromese~ju osnovni faktor formirawa kursa dinara. Ve}a ponuda od tra`we deviza, na osnovu porasta deviznih rezervi kod Narodne banke Srbije za oko 200 miliona dolara od kraja juna do kraja septembra, zaustavila je tendenciju depresijacije realnog kursa dinara karakteristi~nu za prvu polovinu godine. Istovremeno, do{lo je do usporavawa depresijacije dinara prema pojedinim valutama, izuzev prema evru, uprkos porastu doma}e inflacije Kretawe deviznih rezervi NBS (kumulativne promene u milionima SAD dolara) Priliv u devizne rezerve Prodaja na Me ubankarskom deviznom tr`i{tu Promene deviznih rezervi Realni efektivni kurs dinara 1) (indeksi, decembar 1994 = 100) ) Tr`i{ni kurs dinara; porast indeksa pokazateq je apresijacije, a smawewe indeksa depresijacije realne vrednosti dinara. U godini je zaustavqena tendencija smawewa relativne razlike izme u realnog i nominalnog efektivnog kursa dinara, odnosno doma}e i inostrane inflacije, prisutna u prethodne tri godine. Ta razlika je u septembru iznosila 7,2% (decembar 2003=100), a u septembru ,0% (decembar 2002=100). Porast doma}e inflacije u prema obja{wava se visokim ovogodi{wim pove}awem uvoznih cena zemqe, uzrokovanim velikim rastom 17

18 Oktobar 2004 Ekonomski pregled Kamatne stope (na godi{wem nivou u %) Dec. Jul Avg. Sept. Eskontna stopa 9,00 8,50 8,50 8,50 Ponderisana aktivna, ukupno 14,81 15,26 14,59 15,39 Na kratkoro~ne kredite banaka 15,48 16,07 15,12 15,80 Na dugoro~ne kredite banaka 10,87 11,68 12,73 13,87 Ponderisana pasivna, ukupno 2,74 3,48 3,60 3,72 Stanovni{tvo 2,14 2,15 2,15 2,09 Pravna lica 2,86 3,72 3,97 4,10 Kamatna mar`a 12,07 11,78 10,99 11,67 Na Beogr. berzi 27,14 31,40 31,40 33,08 Na zapise RS 22,71 22,38 22,53 20,96 Na blag. zapise NBS 10,63 16,02 16,21 16,15 cena uvoznih sirovina, prvenstveno nafte, i realnom depresijacijom dinara, kao i ne{to ve}im porastom koli~ine novca u opticaju. Devizne rezerve zemqe kod Narodne banke Srbije pove}ale su se sa 3.550,1 milion dolara krajem na 3.590,3 miliona dolara krajem septembra godine, ili za 1,1%. Porast deviznih rezervi od 40,2 miliona dolara pokazateq da je u prvih devet meseci ove godine zabele`en suficit ukupnog platnog bilansa zemqe jednak pove}awu tih rezervi. Taj suficit je ostvaren uprkos visokom deficitu bilansa robe i usluga. Za iznos porasta deviznih rezervi je suficit iz finansijskog dela ekonomskih odnosa zemqe sa inostranstvom ve}i od deficita iz realnog sektora (robe i usluge) tih odnosa sa inostranstvom. Priliv sredstava u devizne rezerve Narodne banke Srbije u prvih devet meseci bio je najvi{e pod uticajem mewa~kih poslova (1.285,0 miliona dolara, neto), privremenog platnog prometa u devizama sa Crnom Gorom i Kosovom i Metohijom (341,0 miliona dolara, neto), inostranih kredita i donacija (94,6 miliona dolara, neto), sredstava osigurawa nove devizne {tedwe gra ana kod banaka deponovanih u Narodnoj banci Srbije (83,5 miliona dolara) i obavezne rezerve banaka u devizama (81,0 miliona dolara). Odliv sredstava iz deviznih rezervi Narodne banke Srbije bio je posledica najvi{e wenih ve}ih prodaja od kupovina deviza na deviznom tr`i{tu (1.504,8 miliona dolara, neto), isplata po osnovu tzv. stare devizne {tedwe i zajma za privredni razvoj (238,6 miliona dolara), kao i pla}awa po dospelim kamatama (106,4 miliona dolara). Me uvalutne promene uticale su na smawewe deviznih rezervi Narodne banke Srbije za 23,2 miliona dolara, i to uglavnom usled izvesnog porasta vrednosti ameri~ke valute u odnosu na evro. KAMATNE STOPE Eskontna stopa Narodne banke Srbije je na po~etku godine utvr ena na nivou od 8,5% i do kraja tre}eg tromese~ja ostala je nepromewena. 18

19 Ekonomski pregled Oktobar 2004 Mese~na prose~na ponderisana kamatna stopa na kredite banaka blago je porasla u tre}em tromese~ju u odnosu na prethodno i u septembru je iznosila 1,18% (15,39% godi{we), koliko i u decembru pro{le godine. Prose~na ponderisana stopa naknade koju banke, po odobrenim kreditima, tako e obra~unavaju i napla}uju ne{to je vi{a u tre}em tromese~ju u odnosu na prethodno; u septembru je iznosila 0,43% na mese~nom nivou (5,37% godi{we). Kriva prinosa na kratkoro~ne i dugoro~ne kredite i daqe je inverzna. Wen nagib je znatno smawen u tre}em tromese~ju zato {to je prose~na ponderisana kamatna stopa na dugoro~ne plasmane, u tom periodu, porasla za 3,26 procentnih poena, a na kratkoro~ne opala za 0,99 procentnih poena na godi{wem nivou. Pri tom obim kratkoro~nih plasmana i daqe daleko prema{uje obim dugoro~nih u septembru je obim kratkoro~nih bio 4,3 puta ve}i od obima dugoro~nih. Mese~na ponderisana kamatna stopa banaka na ukupne depozite nastavila je blago uzlazni trend i u tre}em tromese~ju. Kretala se od 0,28% (3,47% godi{we) u junu do 0,30% (3,72% godi{we) u septembru, {to je i daqe u realno negativnoj zoni. Prose~na ponderisana kamatna stopa na oro~ene dinarske depozite stanovni{tva u septembru je iznosila 0,95% mese~no (12,23% godi{we), {to je ne{to ni`e u odnosu na kraj drugog tromese~ja (za 0,54 procentna poena na godi{wem nivou). Kamatna mar`a razlika izme u aktivne i pasivne kamatne stope nakon tendencije blagog rasta u drugom tromese~ju, u tre}em je opala i u septembru je iznosila 11,67 procentnih poena na godi{wem nivou (0,88 mese~no). U decembru pro{le godine kamatna mar`a je iznosila 12,07 procentnih poena (0,95 mese~no). Karakteristike kamatnih stopa na devizne depozite stanovni{tva i kamatnih stopa na dugoro~ne kredite % 1,6 1,5 1,4 1,3 1,2 1,1 1,0 0,9 Krive prinosa na plasmane banaka Septembar Decembar Decembar ,8 0,5 1,0 1,5 2,0 2,5 3,0 3,5 Kratkoro~ni Dugoro~ni krediti krediti (godine) % Eskontna stopa i kamatne stope na kredite banaka (na godi{wem nivou) Eskontna stopa (nominalno) Eskontna stopa (realno) Pond. aktivna kamatna stopa (nominalno) Pond. aktivna kamatna stopa (realno) Kamatne stope koje banke pla}aju na depozite razlikuju se kako po bankama pojedina~no, tako i u pogledu ro~nosti. Na 19

20 Oktobar 2004 Ekonomski pregled % 3,0 2,0 1,0 0,0-1,0-2,0 Prose~ne ponderisane kamatne stope na deviznu {tedwu za grupu od osam banaka [tedwa po vi ewu Na tri meseca Oro~ena devizna {tedwa Na {est meseci Na godinu dana 1,58% 2,99% 3,77% 4,63% Kamatne stope na oro~ene depozite stanovni{tva kod banaka (na mese~nom nivou) deviznu {tedwu po vi ewu kamatne stope se kre}u od 0,7% do 3% na godi{wem nivou. Za deviznu {tedwu na godinu dana kamata iznosi 1,1% do 5,5%, a na rok od 36 meseci kamata varira u rasponu od 3% do 6%. S druge strane, kod kamatne stope na kredite, zapa`a se da je ta kamata znatno ve}a od kamata na deviznu {tedwu. Na primer, kamatne stope na dugoro~ne kredite za automobile i stambenu izgradwu otprilike su dvostruko ve}e od kamatne stope na depozite sa najdu`im rokom dospe}a i najvi{im kamatama (oko 12% godi{we). Ove kamate kompatibilne su sa kamatama na devizne depozite, jer, bez obzira na to {to se krediti odobravaju u dinarima, otplata ima deviznu klauzulu. Pored toga, zapa`a se mala razlika u visini kamatnih stopa po pojedinim bankama, kao i u pogledu ro~nosti kredita. Stvarna kamata na dugoro~ne kredite jo{ je ve}a u odnosu na depozite budu}i da ukqu~uje tro{kove odobravawa kredita od oko 1%, a uz to zahteva se depozit (naj~e{}e 20% odobrenog kredita), koji nosi znatno mawu kamatu od kamate na kredit (naj~e{}e 2%). -3,0 % 1,8 1,6 1,4 1,2 1,0 0,8 0,6 0,4 0,2 0, Ponderisana kamatna stopa nominalno Ponderisana kamatna stopa realno Kamatne stope na kredite i depozite kod banaka i kamatna mar`a (na mese~nom nivou) KAMATNA MAR@A Ponderisana aktivna kamatna stopa Ponderisana pasivna kamatna stopa Trgovawe hartijama od vrednosti u Srbiji Beogradska berza Na Beogradskoj berzi je u tre}em tromese~ju godine realizovan promet u vrednosti od 8,84 milijarde dinara, ostvaren kroz 37,5 hiqada transakcija. Obim trgovawa na Berzi je u pore ewu sa drugim tromese~jem bio ve}i za 26,8%, a broj transakcija za 22%. U strukturi prometa u tre}em tromese~ju najve}i udeo, 67,8%, imale su akcije. Promet tim hartijama od vrednosti je od aprila imao rastu}i trend i u tre}em tromese~ju je iznosio 5,99 milijardi dinara. [to se ti~e obveznica za izmirewe obaveza po osnovu stare devizne {tedwe, zapa`a se da je nivo prinosa za sva godi{ta u ovom periodu imao postupni opadaju}i trend. Prose~ne ponderisane stope prinosa na te obveznice u septembru su se kretale u rasponu od 6,6 do 8,4 procenata na godi{wem nivou. Wihov promet ~inio je 26,6% ukupnog prometa na Berzi u tre}em tromese~ju, a iznosio je 2,35 milijardi dinara, odnosno 31,99 miliona evra. 20

21 Ekonomski pregled Oktobar 2004 Kada je re~ o trgovawu kratkoro~nim hartijama od vrednosti obveznicama i komercijalnim zapisima preduze}a, i daqe je evidentan trend opadawa wihovog u~e{}a u ukupnom prometu na Berzi. Prose~na ponderisana kamatna stopa na kratkoro~ne hartije od vrednosti na kraju tre}eg tromese~ja ove godine je porasla za 2,83 procentna poena na godi{wem nivou. U septembru je wena vrednost iznosila 33,08% godi{we (2,37% mese~no). Prose~na ro~nost plasmana u septembru iznosila je 18 dana. Mese~ni prosek za tre}e tromese~je bio je 25 dana, {to je ni`e nego u prethodnom tromese~ju (34 dana). % Ponderisane kamatne stope na kratkoro~ne hartije od vrednosti (na godi{wem nivou) Kratkoro~ne hartije na Beogradskoj berzi Zapisi Republike Srbije 1) Trgovawe blagajni~kim zapisima Narodne banke Srbije Promet blagajni~kih zapisa Narodne banke Srbije u tre}em tromese~ju bio je mawi nego u prethodnom: iznosio je 21,93 milijarde dinara (22,95 u prethodnom tromese~ju). Posmatrano po ro~nosti, banke vi{e kupuju zapise sa kra}im rokovima dospe}a, sedam i 14 dana, a najmawe sa rokom dospe}a od 60 dana. Prose~na ponderisana kamatna stopa na blagajni~ke zapise Narodne banke Srbije u tre}em tromese~ju porasla je u odnosu na prethodno: u septembru je iznosila 16,15% na godi{wem nivou. Trgovawe dr`avnim zapisima Republike Srbije Prose~na ponderisana stopa prinosa na dr`avne zapise Republike Srbije ostvarena na aukcijama u tre}em tromese~ju bila je ne{to ni`a u odnosu na prethodno. Najve}u vrednost imala je u avgustu, 22,53%, a najmawu u septembru, 20,96%. Godi{wi prinos do dospe}a 10 Blagajni~ki zapisi NBS ) Zapisi Republike Srbije po~eli su da se emituju 15. aprila % 11,00 10,00 9,00 8,00 7,00 Krive prinosa na obveznice stare devizne {tedwe Decembar Septembar , Datum dospe}a 21

22 Oktobar 2004 Ekonomski pregled Projekcija kretawa cena na malo do kraja i za prvo polugodi{te godine Prema modelu inflacije izlo`enom u prethodnom broju Ekonomskog pregleda (jul 2004) uradili smo prognozu rasta indeksa cena na malo za kraj teku}e i prvo tromese~je slede}e godine: p t = 0,407 p t-1 + 0,112 e t + 0,064 m t-2 + 0,073( n t-6 + n t-7 + n t-8 )/3 + (0,049) (0,032) (0,028) (0,024) + 0,069(g t-6 +g t-7 )/2 + 0,069 s t + 0,059 pr t-2 + 0,154d - 0,075u t-1 (0,017) (0,016) (0,022) (0,018) (0,036) R 2 =0,79 dw=1,96, gde je: u t = p t 0,862 0,355m t 0,319e t 0,445*dd, g t proizvodni jaz (procentualno odstupawe ostvarene od potencijalne industrijske proizvodwe), n t logaritamska transformacija cena uralske nafte (izra`enih u dinarima), p r logaritamska transformacija baznih indeksa svetskih cena (izra`enih u dinarima) primarnih proizvoda, d impulsna ve{ta~ka varijabla koja nenultu vrednost uzima u oktobru (nagla liberalizacija), s logaritamska transformacija cena elektri~ne energije. Kontrolisane varijable za smo varirali: 1) godi{wi rast (decembar u odnosu na decembar 2003) nov~ane mase M1 u rasponu 9 10%, 2) devizni kurs u decembru godine u rasponu 77,8 80,0 dinara za evro. Na osnovu datog modela, uz pretpostavku nepromewene cene elektri~ne energije do kraja godine i sa a`uriranim podacima do oktobra 2004, projekcija inflacije za ovu godinu kre}e se u rasponu od 12,2 do 12,7%. Sredwa prognoza iznosi 12,4%. 22