ПРАКТИЧНА ГЕОДЕЗИЈА 1

Save this PDF as:
 WORD  PNG  TXT  JPG

Μέγεθος: px
Εμφάνιση ξεκινά από τη σελίδα:

Download "ПРАКТИЧНА ГЕОДЕЗИЈА 1"

Transcript

1 ПРАКТИЧНА ГЕОДЕЗИЈА 1 Предавач: мр. Оливера Васовић, дипл. геод. инж. Напомена: Презентације су дате у скраћеном облику од оног датог на предавањима у току наставе школске 27/8. ДЕФИНИЦИЈА, ЗАДАТАК И ПОДЕЛА ГЕОДЕЗИЈЕ Стара дефиниција (Хелмерт, 188.) Геодезија је наука мерења и представљања Земљине површи. Дефиниције новијег датума: Геодезија је наука која се бави премером земљишта у циљу израде планова и карата за поједина подручја, територију једне земље, континента или целе Земљине лопте. Геодезија је наука која се бави мерењем и представљањем Земље, укључујућиињено гравитационо поље, у тродимензионом простору који се мења временом. Класична подела геодезије: Виша или научна геодезија - бави се обликом и димензијама Земље, као и гравитационим пољем (узима у обзир закривљеност Земљине површи приликом изравнања геодетских мрежа). Нижа или практична геодезија - бави се премером земљишта на основу кога се израђују планови, нпр. ситуациони, геодетски, катастарски (не узима у обзир закривљеност Земљине површи приликом изравнања геодетских мрежа). 1

2 1. Вавилонци, Египћани 2. Грци 3. Александријци 4. Средњи век 5. Од 17. века до данас 1. Египћани опажања Сунца, Месеца, планета и звезда. регулација реке Нила 2. Грчка ера (п.н.е.): Талес ( ) Анаксимандер( ) Питагора (58-5.) 3. Aлександријци од 332 п.н.e. Ератостен ( ) Птоломеј ( ) прва мерења у циљу одређивања облика и димензија Земље мерења астрономских ширина Асуана и Александрије. полупречник Земље од 595km 2

3 4. Средњи век: Астрономија заједно са другим наукама улази у,,мрачно доба и разматра се само у оквиру теологије Поновни напредак геодезије бележи се у 14-oм веку 4. Средњи век: AСТРОНОМСКА УЧЕЊА: Kоперник ( ) Галилео Галилеј ( ) Kеплер ( ) Ђордано Бруно ( ) 4. Средњи век: AСТРОНОМСКА УЧЕЊА: Kоперник ( ) Галилео Галилеј ( ) Kеплер ( ) Ђордано Бруно ( ) због хелиоцентричне теорије прогањан од католичке цркве 4. Средњи век: AСТРОНОМСКА УЧЕЊА: Kоперник ( ) Галилео Галилеј ( ) Kеплер ( ) Ђордано Бруно ( ) пронашао законе слободног пада, законе косог хица 3

4 4. Средњи век: AСТРОНОМСКА УЧЕЊА: Kоперник ( ) Галилео Галилеј ( ) Kеплер ( ) Ђордано Бруно ( ) конструисао Телескоп (то је било довољно да се потврди теорија хелиоцентричносг система) 4. Средњи век: AСТРОНОМСКА УЧЕЊА: Kоперник ( ) Галилео Галилеј ( ) Kеплер ( ) Ђордано Бруно ( ) Промовише хелиоцентрични систем Спаљен пред судом инквизиције Укатоличким земљама инквизиција спаљује књиге Коперника, Кеплера и Галилеја 5. Од 17. века до данас TEOРИЈА ГРАВИТАЦИЈЕ: Њутн ( ) Kасини ( ) Teoрија гравитације Земља спљоштена на половима због центрифугалне силе проузроковане ротацијом 5. Од 17. века до данас TEOРИЈА ГРАВИТАЦИЈЕ: Њутн ( ) Kасини ( ) сматрао да је Земља спљоштена по екватору 4

5 5. Од 17. века до данас TEOРИЈА ГРАВИТАЦИЈЕ: Њутн ( ) Kасини ( ) француска академија наука врши мерења меридијанских лукова и одговарајућих разлика ширина на екватору (Перу) и полу (Лапландија) 5. Од 17. века до данас TEOРИЈА ГРАВИТАЦИЈЕ: Њутн ( ) Kасини ( ) 5. Од 17. века до данас Гаус ( ) - теорија геодетске линије, геодетске кривине, тригонометријска мрежа Хановера, изравнање методом најмањих квадрата. У XX веку рачунари мењају размишљање геодета. ТЕХНОЛОШКА РЕВОЛУЦИЈА Спутник и САТЕЛИТСКА ГЕОДЕЗИЈА 5

6 ГЕОДЕЗИЈА И ОСТАЛЕ НАУКЕ Везе са другим дисциплинама: Математика - основни градивни елемент геодезије који обезбеђује методе за анализу и обраду резултата мерења. Геодезија је грана примењене математике и у суштини је геометрија примењена на Земљиној површи. Физика - мерења се изводе у физичком простору, те се морају познавати законитости унутар њега. То се односи, пре свега, на гравитационо поље, кретање електромагнетних таласа, оптику, механику, итд. Информатика - компјутерске науке неопходне за рачунарску обраду велике количине података при решавању многих геодетских проблема. Земља представља тело неправилног облика, које има одређене физичке особине и делује на сав околни простор силом Земљине теже (гравитацијом), у оквиру свог гравитационог поља. ОБЛИК И ДИМЕНЗИЈЕ ЗЕМЉЕ. РЕФЕРЕНТНЕ ПОВРШИ ТЕЛА ЗЕМЉЕ. ПОТЕНЦИЈАЛ у некој тачки поља једнак је раду који треба извршити да се тело јединичне масе доведе из бесконачности у ту тачку. Потенцијал, је функција положаја (x,y,z) и представља извесну површ која је управна на правац дејства вектора гравитације и зове се НИВОСКА ПОВРШ. 6

7 Нивоска површ која има константан потенцијал назива се још и ЕКВИПОТЕНЦИЈАЛНА ПОВРШ. ВЕРТИКАЛА је благо закривљена линија управна на површ геоида. Обликом Земље сматра се тело ограничено еквипотенцијалном површи константног потенцијала чију једначину задовољавају координате идеалнo мирне морске површи и по предлогу немачког физичара Листинга (1872.) таквотелоназивасегеоид. Геоид се у првом приближењу представља средњим нивоем мора и океана. Висина неке тачке изнад нивоа мора (ортометријска, надморска или апсолутна висина - H), мери се дуж закривљене вертикале, почев од геоида. Геоид је површ неправилног облика која мења своје геометријске и физичке карактеристике у свакој својој тачки, па се за успостављање геометријског и донекле физичког односа између тачака на физичкој површи Земље користи референтно тело НИВОСКОГ ЕЛИПСОИДА, које се још назива ЗЕМЉИН ОПШТИ ЕЛИПСОИД или ГЛОБАЛНИ ГЕОЦЕНТРИЧНИ ЕЛИПСОИД. Права која је управна на површ елипсоида назива се НОРМАЛА. Одстојање у правцу нормале од тачке на физичкој повши Земље до елипсоида назива се ЕЛИПСОИДНА ВИСИНА (h). 7

8 Одстојање у правцу вертикале од тачке на физичкој површи Земље до геоида назива се ОРТОМЕТРИЈСКА ВИСИНА (Н). Растојање између површи геоида и елипсоида представља УНДУЛАЦИЈУ ГЕОИДА (N). Истраживања су показала да се у већини радова вертикалa може сматрати правом линијом и у складу са тим дефинисана је веза: h=h+n. Геометријско тело, добијено обртањем елипсе око њене мале осовине (b) назива се ОБРТНИМ ЕЛИПСОИДОМ. ГЕОМЕТРИЈСКИ ДЕФИНИСАНИ ЕЛИПСОИД О Крајње тачке мале осовине (осе) називају се половима, северни (Р N )ијужни(р S ). Раван која је управна на малу осовину елипсоида (b) и пролази кроз центар елипсоида О сече елипсоид по кругу који се зове ЕКВАТОР. 8

9 Пресеци елипсоида равнима које садрже обртну осу елипсоида дају елипсе које се називају МЕРИДИЈАНИ или подневци. О Пресеци елипсоида равнима управниманаобртнуосу елипсоида, акојенепролазе кроз центар елипсоида, су кругови који се називају ПАРАЛЕЛЕ или упоредници. Пресеци елипсоида равнима које садрже нормалу неке тачке елипсоида називају се НОРМАЛНИ ПРЕСЕЦИ. Нормални пресек чија је раван управна на раван меридијана назива се ПРВИ ВЕРТИКАЛ. Елипсоиди, чија примарна сврха није да репрезентују Земљин облик и величину, већ да служе као референтни елипсоиди за геодетско представљање дела Земљине површи (територију једне државе, континента) на картографским подлогама називају се РЕФЕРЕНЦ ЕЛИПСОИДИ. Референц елипсоид се за одређено подручје најбоље прилагођава геоиду. Референц елипсоиди: 1. Бесела (1841.) 2. Хајфорда (199.) 3. Красовског (194.) Параметри Беселовог елипсоида а = m - велика полуоса b = m - мала полуоса Поред искључиво геометријски дефинисаних елипсоида, постоје и елипсоиди који поред геометријских имају и физичке параметре и који припадају групи глобалних геоцентричних елипсоида. Примери таквих елипсоида су: GS8, WGS84. СИСТЕМИ КООРДИНАТА У РАВНИ КОЈИ СЕ КОРИСТЕ ЗА РАЧУНАЊА У ГЕОДЕЗИЈИ 9

10 Систем правоуглих координата (Y,X) у равни Систем поларних координата (ρ,δ) у равни О Систем правоуглих координата, или тзв. Декартов систем у равни образују две праве координатне осе које се секу под правим углом у тачки О (координатни почетак). Координатна оса која има положен положај назива се АПСЦИСНОМ ОСОМ и обележава се знаком y. Оса управна на апсцисну, назива се ОРДИНАТНОМ ОСОМ и обележава са знаком x. М (Y,X) О Систем поларних координата у равни образују координатни почетак или пол у тачки О, и поларна оса односнооријентисанаправалинијаор. У овом систему положај тачке одређује се поларним координатама: радијус вектором и поларним углом. РАДИЈУС ВЕКТОР (ρ) односно растојање од пола до тачке увек је позитивно. ПОЛАРНИ УГАО (δ) рачуна се почев од поларне осе у правцу кретања казаљке на часовнику од до 36. ЈЕДИНИЦЕ ЗА МЕРЕЊЕ У ГЕОДЕЗИЈИ 1. ЈЕДИНИЦЕ ЗА МЕРЕЊЕ ДУЖИНА 2. ЈЕДИНИЦА ЗА МЕРЕЊЕ ПОВРШИНЕ 3. ЈЕДИНИЦЕ ЗА МЕРЕЊЕ УГЛОВА 1

11 Дефиниција МЕРЕЊА: поступак количинског (квантитативног) упоређења једне величине са другом истородном величином. Дакле, мерење представља скуп поступака којима је циљ одређивање вредности неке величине. МЕРНА ЈЕДИНИЦА је појединачна величина, договором дефинисана и усвојена, којом се пореде друге величине исте врсте, да би се квантитативно изразиле у односу на ту величину. ЈЕДИНИЦЕ ЗА МЕРЕЊЕ ДУЖИНА Дефиниција метра кроз историју: Метар је десетомилионити део четвртине париског меридијана. Еталон метра који се назива архивски метар (Севр код Париза). Метар је дефинисан као растојање између средњих црта на архивском лењиру. За земље потписнице метарске конвенције направљен је по један прототип метра од легуре 9% платине и 1% иридијума (нормални метри, а Србијаједобила прототип број 3). ЈЕДИНИЦЕ ЗА МЕРЕЊЕ ДУЖИНА Дефиниција метра кроз историју: Од 196. године метар је дефинисан преко одређеног броја ( ,73) таласних дужина зрачења атома криптона 86 увакууму(стандардна јединица у Међународном систему јединица -SIсистем). Од годинеметарседефинишекаодужинакоју пређе светлост у вакуму у временском интервалу од 1: s. Метар се често реализује помоћу јонизујућег зрачења хелиум-неонског ласера. ЈЕДИНИЦЕ ЗА МЕРЕЊЕ ДУЖИНА Мање јединице од метра су: дециметар (dm): 1 m = 1 dm центиметар (cm): 1 m = 1 cm = 1 2 cm милиметар (mm): 1m = 1 mm = 1 3 mm микрометар (μm): 1m = 1 μm = 1 6 μm нанометар (nm) : 1m = 1 9 nm Већа јединица од метра је километар: 1km = 1m. Несигурност овакве реализације метра износи од 1-7 до 1-13 m. 11

12 ЈЕДИНИЦЕ ЗА МЕРЕЊЕ ДУЖИНА У неким деловима Србије (Војводина) употребљавао се хватски систем јединица за дужине, при чему важе следећи односи: 1 хват = 1, m 1 хват = 6 стопа = 72 палца 1 стопа = 12 палаца=,3168 m 1 палац =,2634 m ЈЕДИНИЦЕ ЗА МЕРЕЊЕ ПОВРШИНЕ У метарском систему, јединица за површине је КВАДРАТНИ МЕТАР (m 2 ). Мање јединице од квадратног метра су: квадратни дециметар: 1 dm 2 =.1 m 2 = 1-2 m 2 квадратни центиметар: 1 cm 2 =.1 m 2 = 1-4 m 2 квадратни милиметар: 1 mm 2 =.1 m 2 = 1-6 m 2 Веће јединице од квадратног метра су: ар: 1 а = 1 m 2 =1 2 m 2 хектар: 1 ha = 1 а =1 m 2 =1 4 m 2 квадратни километар: 1 km 2 = 1 hа = 1 а =1 6 m 2 ЈЕДИНИЦЕ ЗА МЕРЕЊЕ ПОВРШИНЕ ЈЕДИНИЦЕ ЗА МЕРЕЊЕ УГЛОВА У хватском систему, јединица за површину је КВАДРАТНИ ХВАТ и важе следећи односи: квадратни хват = 3, m 2 јутро или катастарско јутро = 8 мотика = 5754,7396 m 2 (често се заокружује и на 576 m 2 ) мотика = 2 квадратних хвати = 719,34245 m 2 ланац = 1 мотика = 7193,4245 m 2 За мерење углова користе се јединице које представљају одређене делове кружног лука и то су: ЛУЧНЕ МЕРЕ - радијани; СТАРЕ (СЕКСАГЕЗИМАЛНЕ) ЈЕДИНИЦЕ - степен, минут, секунда; НОВЕ (ЦЕНТЕЗИМАЛНЕ) ЈЕДИНИЦЕ - градусни степен (гон), градусна минута и градусна секунда. 12

13 ЈЕДИНИЦЕ ЗА МЕРЕЊЕ УГЛОВА лучна мера Радијан (ρ) је централни угао чији је лук једнак полупречнику кружнице. ЈЕДИНИЦЕ ЗА МЕРЕЊЕ УГЛОВА сексагезимална подела Централни угао, који одговара 36-том делу пуног круга назива се степен (1 ). ρ 1 2 L 1 L 2 L1 L2 Ln = =... = = const = ρ 1 2 n ρ 1rad = 1m / 1m = 1 L = Пун круг садржи 2π радијана (π = ). Јединице за мерење углова у сексагезималној подели су: степен ( ), минут (') и секунда(") Важе следећи односи: 1 = 6' (минут је 6-ти део степена) 1' = 6" (секунда је 6-ти део минуте, 36-ти део степена) 1 = 6' = 36". ЈЕДИНИЦЕ ЗА МЕРЕЊЕ УГЛОВА градусна подела Централни угао који одговара 4-том делу пуног круга назива се градус (1 ). Јединице за мерење углова у центезималној подели су: градусни степен (), градусна минута (c) иградусна секунда (cc). Важе следећи односи: 1 = 1 c (градусни минут је 1-ти део градуса) 1 c = 1 cc (градусна секунда је 1-ти део градусног минута, 1 -ти део градуса) 1 = 1 c = 1 cc ПРЕТВАРАЊЕ УГЛОВА ИЗ ЈЕДНЕ УГЛОВНЕ ПОДЕЛЕ У ДРУГУ С обзиром да пун круг садржи: 2π радијана у лучној мери, 36 у сексагезималној подели, односно 4 у градусној подели, претварање углова из једне угловне поделе у другу врши се на следеће начине: 13

14 1. претварање вредности угла α из лучне поделе () у сексагезималну поделу и обрнуто. 2. претварање вредности угла α из лучне поделе () у градусну (центезималну) поделу и обрнуто. α... 2π α α...36 односно: π α = α = α 2π α 36 = α 2π 18 α = α π Углу од једног радијана (ρ) у сексагезималној подели одговара угао од: 36 1rad = ρ = 2π ' o 1 rad = ρ = ρ 6 = " ' 1 rad = ρ = ρ 6 = o o = 57,29578 ' " α... 2π α α... 4 односно: 4 π α = α 2 4 = α 2π α = α 2π 2 α = α π Углу од једног радијана (ρ) у центезималној подели одговара угао од: 1rad = ρ 4 = 2π ρ C = 6366 C,2 ρ CC = CC = 63, претварање вредности угла α из сексагезималне поделе унову(центезималну) и обрнуто. α α = α α = α α односно: 9 α = α 1 1 α = α 9 НАПОМЕНА: Посебну пажњу, приликом коришћења наведених релација треба обратити на тачност рачунања. Број π, при рачунањима, треба заокружити на минимум 9 децималних места (π = ). Посебно водити рачуна при претварању минута и секунди у делове степена, односно делове степена у минуте и секунде (овосеодносисамонастару (сексагезималну) поделу). 14

15 ПРИМЕР: Дат је угао: α = ПРИМЕР: Дат је угао: β =, Срачунати вредност угла α у радијанима и градусима. Решење: π 28 α = α = π = 35, =, c cc = 1, , = 39,4133 = Срачунати вредност угла β у сексагезималној подели. Решење: 18 β = β π 5, = 5 3 β = =, = 5, π = 5 3, = = 5 [( 5, ) 6] [( 3, ) 6] =

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице.

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. КРУГ У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. Архимед (287-212 г.п.н.е.) 6.1. Централни и периферијски угао круга Круг

Διαβάστε περισσότερα

ТАНГЕНТА. *Кружница дели раван на две области, једну, спољашњу која је неограничена и унутрашњу која је ограничена(кружницом).

ТАНГЕНТА. *Кружница дели раван на две области, једну, спољашњу која је неограничена и унутрашњу која је ограничена(кружницом). СЕЧИЦА(СЕКАНТА) ЦЕНТАР ПОЛУПРЕЧНИК ТАНГЕНТА *КРУЖНИЦА ЈЕ затворена крива линија која има особину да су све њене тачке једнако удаљене од једне сталне тачке која се зове ЦЕНТАР КРУЖНИЦЕ. *Дуж(OA=r) која

Διαβάστε περισσότερα

4.4. Тежиште и ортоцентар троугла

4.4. Тежиште и ортоцентар троугла 50. 1) Нацртај правоугли троугао и конструиши његову уписану кружницу. ) Конструиши једнакокраки троугао чија је основица = 6 m и крак = 9 m, а затим конструиши уписану и описану кружницу. Да ли се уочава

Διαβάστε περισσότερα

(1) Дефиниција функције више променљивих. Околина тачке (x 0, y 0 ) R 2. График и линије нивоа функције f: (x, y) z.

(1) Дефиниција функције више променљивих. Околина тачке (x 0, y 0 ) R 2. График и линије нивоа функције f: (x, y) z. Дефиниција функције више променљивих Околина тачке R График и линије нивоа функције : Дефиниција Величина се назива функцијом променљивих величина и на скупу D ако сваком уређеном пару D по неком закону

Διαβάστε περισσότερα

4. Троугао. (II део) 4.1. Појам подударности. Основна правила подударности троуглова

4. Троугао. (II део) 4.1. Појам подударности. Основна правила подударности троуглова 4 Троугао (II део) Хилберт Давид, немачки математичар и логичар Велики углед у свету Хилберту је донело дело Основи геометрије (1899), у коме излаже еуклидску геометрију на аксиоматски начин Хилберт Давид

Διαβάστε περισσότερα

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ предмет: МЕХАНИКА 1 студијски програми: ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ ПРЕДАВАЊЕ БРОЈ 3. 1 Садржај предавања: Статичка одређеност задатака

Διαβάστε περισσότερα

Слика 1. Слика 1.2 Слика 1.1

Слика 1. Слика 1.2 Слика 1.1 За случај трожичног вода приказаног на слици одредити: а Вектор магнетне индукције у тачкама А ( и ( б Вектор подужне силе на проводник са струјом Систем се налази у вакууму Познато је: Слика Слика Слика

Διαβάστε περισσότερα

61. У правоуглом троуглу АВС на слици, унутрашњи угао код темена А је Угао

61. У правоуглом троуглу АВС на слици, унутрашњи угао код темена А је Угао ЗАДАЦИ ЗА САМОСТАЛНИ РАД Задаци за самостлни рад намењени су првенствено ученицима који се припремају за полагање завршног испита из математике на крају обавезног основног образовања. Задаци су одабрани

Διαβάστε περισσότερα

Испитвање тока функције

Испитвање тока функције Милош Станић Техничка школа Ужицe 7/8 Испитвање тока функције Испитивање тока функције y f подразумева да се аналитичким путем дође до сазнања о понашању функције, као и њеним значајним тачкама у координантном

Διαβάστε περισσότερα

ПРОЈЕКТОВАЊЕ РАМПЕ. Слика А.1 - (а) приказ рампе у основи, (б) подужни пресек рампе

ПРОЈЕКТОВАЊЕ РАМПЕ. Слика А.1 - (а) приказ рампе у основи, (б) подужни пресек рампе ПРОЈЕКТОВАЊЕ РАМПЕ Рампа представља косу подземну просторију која повезује хоризонте или откопне нивое, и тако је пројектована и изведена да омогућује кретање моторних возила. Приликом пројектовања рампе

Διαβάστε περισσότερα

ТЕСТ ИЗ ФИЗИКЕ (3 сата)

ТЕСТ ИЗ ФИЗИКЕ (3 сата) Електријада 003 Будва ТЕСТ ИЗ ФИЗИКЕ (3 сата) Заокружује се само један од понуђених одговора. Сваки тачан и адекватно образложен одговор бодује се са по 5 поена. ЗАДАЦИ. Положај материјалне тачке (МТ),

Διαβάστε περισσότερα

МАТЕМАТИЧКИ ЛИСТ 2014/15. бр. XLIX-5

МАТЕМАТИЧКИ ЛИСТ 2014/15. бр. XLIX-5 МАТЕМАТИЧКИ ЛИСТ 014/15. бр. XLIX-5 РЕЗУЛТАТИ, УПУТСТВА ИЛИ РЕШЕЊА ЗАДАТАКА ИЗ РУБРИКЕ ЗАДАЦИ ИЗ МАТЕМАТИКЕ III разред 1. а) 70 - седамсто три; б) двесто осамдесет два 8.. а) 4, 54, 54, 45, 504, 54. б)

Διαβάστε περισσότερα

Сваки задатак се бодује са по 20 бодова. Израда задатака траје 150 минута. Решење сваког задатка кратко и јасно образложити.

Сваки задатак се бодује са по 20 бодова. Израда задатака траје 150 минута. Решење сваког задатка кратко и јасно образложити. IV разред 1. Колико ће година проћи од 1. јануара 2015. године пре него што се први пут догоди да производ цифара у ознаци године буде већи од збира ових цифара? 2. Свако слово замени цифром (различита

Διαβάστε περισσότερα

< < < 21 > > = 704 дана (15 бодова). Признавати било који тачан. бодова), па је тражена разлика 693 (5 бодова), а тражени збир 907(5

< < < 21 > > = 704 дана (15 бодова). Признавати било који тачан. бодова), па је тражена разлика 693 (5 бодова), а тражени збир 907(5 05.03.011 - III РАЗРЕД 1. Нацртај 4 праве a, b, c и d, ако знаш да је права а нормална на праву b, права c нормалана на b, а d паралелнa са а. Затим попуни табелу стављајући знак (ако су праве нормалне)

Διαβάστε περισσότερα

ОДРЕЂИВАЊЕ И ПРИМЕНА МЕРИДИЈАНА М. БОЖИЋ, Д. ЦУЦИЋ*, Т. МАРКОВИЋ-ТОПАЛОВИЋ**, И. САВИЋ***, Ј. ПОПОВИЋ****

ОДРЕЂИВАЊЕ И ПРИМЕНА МЕРИДИЈАНА М. БОЖИЋ, Д. ЦУЦИЋ*, Т. МАРКОВИЋ-ТОПАЛОВИЋ**, И. САВИЋ***, Ј. ПОПОВИЋ**** ОДРЕЂИВАЊЕ И ПРИМЕНА МЕРИДИЈАНА М. БОЖИЋ, Д. ЦУЦИЋ*, Т. МАРКОВИЋ-ТОПАЛОВИЋ**, И. САВИЋ***, Ј. ПОПОВИЋ**** Институт за физику, Београд, bozic@ipb.ac.rs *Центар за таленте Михајло Пупин, Панчево, dragoljub.cucic@gmail.com

Διαβάστε περισσότερα

1. и 2. октобар ФИЗИКА са МЕРЕЊИМA. Информације о предмету

1. и 2. октобар ФИЗИКА са МЕРЕЊИМA. Информације о предмету 1. и 2. октобар 2015. ФИЗИКА са МЕРЕЊИМA Информације о предмету 1 О предметном професору Др ЖЕЉКА ТОМИЋ, дипл.инж. електротехнике Кабинет: број П9, I спрат E-mail: ztomic@tehnikum.edu.rs Констултације,

Διαβάστε περισσότερα

ФИЗИКА Кинематика тачке у једној. Шема прикупљања поена - измене. Предиспитне обавезе

ФИЗИКА Кинематика тачке у једној. Шема прикупљања поена - измене. Предиспитне обавезе ФИЗИКА 9. Понедељак, 1. октобар, 9. Кинематика тачке у једној димензији Кинематика кретања у две димензије 1 Предиспитне обавезе Шема прикупљања поена - измене Активност у току предавања 5 поена (са више

Διαβάστε περισσότερα

Друштво Физичара Србије Министарство просвете и науке Републике Србије ЗАДАЦИ П Група

Друштво Физичара Србије Министарство просвете и науке Републике Србије ЗАДАЦИ П Група УЧЕНИКА СРЕДЊИХ ШКОЛА ШКОЛСКЕ 0/0. ГОДИНЕ I РАЗРЕД Друштво Физичара Србије Министарство просвете и науке Републике Србије ЗАДАЦИ П Група СЕНТА.0.0.. Играчи билијара су познати по извођењу специфичних удараца

Διαβάστε περισσότερα

Са неким, до сада неуведеним појмовима из теоријских основа турбомашина, упознаћемо се кроз израду следећих задатака.

Са неким, до сада неуведеним појмовима из теоријских основа турбомашина, упознаћемо се кроз израду следећих задатака. Основе механике флуида и струјне машине 1/11 Са неким, до сада неуведеним појмовима из теоријских основа турбомашина, упознаћемо се кроз израду следећих задатака 1задатак Познате су следеће величине једнe

Διαβάστε περισσότερα

Сунчев систем. Кеплерови закони

Сунчев систем. Кеплерови закони Сунчев систем Кеплерови закони На слици је приказан хипотетички сунчев систем. Садржи једну планету (Земљу нпр.) која се креће око Сунца и једина сила која се ту појављује је гравитационо привлачење. Узимајући

Διαβάστε περισσότερα

УВОД У ЕКСПЕРИМЕНТ И ЛАБОРАТОРИЈУ Банка питања

УВОД У ЕКСПЕРИМЕНТ И ЛАБОРАТОРИЈУ Банка питања УВОД У ЕКСПЕРИМЕНТ И ЛАБОРАТОРИЈУ Банка питања ЈЕДИНИЦЕ: А) Изразите следеће изведене јединице преко основних јединица SI система, при чему ћете користити релације које су наведене:. њутн F N F a. паскал

Διαβάστε περισσότερα

Писмени испит из Теорије плоча и љуски. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама.

Писмени испит из Теорије плоча и љуски. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама. Београд, 24. јануар 2012. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама. = 0.2 dpl = 0.2 m P= 30 kn/m Линијско оптерећење се мења по синусном закону: 2.

Διαβάστε περισσότερα

Експериментална истраживања ефеката различитих екрана на смањење магнетске индукције индустријске учестаности

Експериментална истраживања ефеката различитих екрана на смањење магнетске индукције индустријске учестаности Стручни рад UDK:621.317.42:621.316.97 BIBLID:0350-8528(2012),22.p.173-184 doi:10.5937/zeint22-2341 Експериментална истраживања ефеката различитих екрана на смањење магнетске индукције индустријске учестаности

Διαβάστε περισσότερα

ЗЛАТНИ ПРЕСЕК У МАТЕМАТИЦИ THE GOLDEN SECTION IN MATHEMATICS

ЗЛАТНИ ПРЕСЕК У МАТЕМАТИЦИ THE GOLDEN SECTION IN MATHEMATICS ЗЛАТНИ ПРЕСЕК У МАТЕМАТИЦИ THE GOLDEN SECTION IN MATHEMATICS АУТОР: Анђелика Радивојевић, ученица II разреда, гимназије Бора Станковић Бор МЕНТОР: Светлана Арсенијевић, професор математике, гимназија Бора

Διαβάστε περισσότερα

Антене и простирање. Показна лабораторијска вежба - мерење карактеристика антена. 1. Антене - намена и својства

Антене и простирање. Показна лабораторијска вежба - мерење карактеристика антена. 1. Антене - намена и својства Антене и простирање Показна лабораторијска вежба - мерење карактеристика антена 1. Антене - намена и својства Антена је склоп који претвара вођени електромагнетски талас у електромагнетски талас у слободном

Διαβάστε περισσότερα

1. ЕЛЕКТРОСТАТИЧКО ПОЉЕ

1. ЕЛЕКТРОСТАТИЧКО ПОЉЕ Б Крстајић Збирка задатака из Електромагнетике - (007/008) ЕЛЕКТРОСТАТИЧКО ПОЉЕ Примјер Израчунати силу на тачкасто наелектрисање = 0µ C од тачкастог наелектрисања = 300µ C ако су координате тачака и одређене

Διαβάστε περισσότερα

Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи 1/ Предавање 1 МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ I

Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи 1/ Предавање 1 МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ I МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ I Дефиниција, подела и класификација машинских елемената Техникa и технологије имају за циљ да човеку, односно човечанству, омогуће што боље живљење, како материјално тако и духовно.

Διαβάστε περισσότερα

УПУТСТВО ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ ВРСТЕ ДОКУМЕНАТА КОЈЕ ИЗРАЂУЈЕ ОПЕРАТЕР СЕВЕСО ПОСТРОЈЕЊА. август 2010.

УПУТСТВО ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ ВРСТЕ ДОКУМЕНАТА КОЈЕ ИЗРАЂУЈЕ ОПЕРАТЕР СЕВЕСО ПОСТРОЈЕЊА. август 2010. УПУТСТВО ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ ВРСТЕ ДОКУМЕНАТА КОЈЕ ИЗРАЂУЈЕ ОПЕРАТЕР СЕВЕСО ПОСТРОЈЕЊА август 2010. I. УВОД Сврха овог Упутства је да помогне оператерима који управљају опасним материјама, како да одреде да

Διαβάστε περισσότερα

4. МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА Савремена достигнућа у грађевинарству 22. април Суботица, СРБИЈА

4. МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА Савремена достигнућа у грађевинарству 22. април Суботица, СРБИЈА 4. МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА Савремена достигнућа у грађевинарству. април 06. Суботица, СРБИЈА АНАЛИЗA СТАБИЛНОСТИ ВЕРТИКАЛНОГ ЗАСЕКА ПРИМЕНОМ МЕХАНИКЕ ЛОМА Предраг Митковић Никола Обрадовић Драгослав Шумарац

Διαβάστε περισσότερα

СКРИПТА ЗА ПРВИ КОЛОКВИЈУМ ИЗ ОПШТЕГ КУРСА ФИЗИЧКЕ ХЕМИЈЕ I

СКРИПТА ЗА ПРВИ КОЛОКВИЈУМ ИЗ ОПШТЕГ КУРСА ФИЗИЧКЕ ХЕМИЈЕ I СКРИПТА ЗА ПРВИ КОЛОКВИЈУМ ИЗ ОПШТЕГ КУРСА ФИЗИЧКЕ ХЕМИЈЕ I 9/ . ГУСТИНА ТЕЧНОСТИ Апсолутна густина ( ρ ) је маса јединице запремине на одређеној 4 температури и притску (јединица у СИ систему за апсолутну

Διαβάστε περισσότερα

Одређивање специфичне тежине и густине чврстих и течних тела. Одређивање специфичне тежине и густине чврстих и течних тела помоћу пикнометра

Одређивање специфичне тежине и густине чврстих и течних тела. Одређивање специфичне тежине и густине чврстих и течних тела помоћу пикнометра Одређивање специфичне тежине и густине чврстих и течних тела Густина : V Специфична запремина : V s Q g Специфична тежина : σ V V V g Одређивање специфичне тежине и густине чврстих и течних тела помоћу

Διαβάστε περισσότερα

ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕНИКЕ

ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕНИКЕ МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗАЈЕДНИЦА ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИХ ШКОЛА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЧЕТРНАЕСТО РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ ПИТАЊА И ЗАДАЦИ ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ДРУГОГ РАЗРЕДА број задатка 1

Διαβάστε περισσότερα

School of Physics, University of Athens, Panepistimioupolis, Zographos 157 84, Athens-Greece ** Aстрономска опсерваторија, Волгина 7,

School of Physics, University of Athens, Panepistimioupolis, Zographos 157 84, Athens-Greece ** Aстрономска опсерваторија, Волгина 7, 27-725 Indikoplovac K. 528.425(495.02) ВАСИЛИЈЕ Н. МАНИМАНИС * ЕВСТРАТИЈЕ Т. ТЕОДОСИЈУ * МИЛАН С. ДИМИТРИЈЕВИЋ ** * Department of Astrophysics-Astronomy and Mechanics, School of Physics, University of

Διαβάστε περισσότερα

Катедра за електронику, Основи електронике

Катедра за електронику, Основи електронике Лабораторијске вежбе из основа електронике, 13. 7. 215. Презиме, име и број индекса. Трајање испита: 12 минута Тест за лабораторијске вежбе 1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 11 12 13 14 15 16 17 5 1 5 1 5 5 2 3 5 1

Διαβάστε περισσότερα

ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНА ФУНКЦИЈА ПРЕВЕНТИВНО-КОРЕКТИВНИХ ВЕЖБИ

ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНА ФУНКЦИЈА ПРЕВЕНТИВНО-КОРЕКТИВНИХ ВЕЖБИ Др Марта Дедај 1 Висока школа струковних студија за васпитаче Oригиналан научни рад и пословне информатичаре Сирмијум УДК: 371.72 Сремска Митровица ==========================================================================

Διαβάστε περισσότερα

Задатак 1: Несташни миш (10 поена) се равномерно креће по тасу 2. Сматрати да да у току посматраног кретања нити остају вертикалне. Слика 1. Слика 2.

Задатак 1: Несташни миш (10 поена) се равномерно креће по тасу 2. Сматрати да да у току посматраног кретања нити остају вертикалне. Слика 1. Слика 2. ШКОЛСКА /4. ГОДИНЕ. ЗАДАЦИ -.5.4. Задатак : Несташни миш ( поена) Идеалан котур занемарљиве масе је преко идеалног динамометра окачен о плафон. Преко котура је пребачена идеална нит, на чијим крајевима

Διαβάστε περισσότερα

ТРЕНДови ШУМСКЕ ПОВРШИНЕ И БРОЈА СТАНОВНИКА

ТРЕНДови ШУМСКЕ ПОВРШИНЕ И БРОЈА СТАНОВНИКА ГЛАСНИК ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА, БЕОГРАД, 2012, бр. 106, стр. 183-196 BIBLID: 0353-4537, (2012), 106, p 183-196 Ranković N. 2012. Trends of forest area and population and the impact of population on forest

Διαβάστε περισσότερα

УПУТСТВА ЗА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ИЗ ЕНЕРГЕТСКИХ ТРАНСФОРМАТОРА И АСИНХРОНИХ МАШИНА

УПУТСТВА ЗА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ИЗ ЕНЕРГЕТСКИХ ТРАНСФОРМАТОРА И АСИНХРОНИХ МАШИНА Електротехнички факултет Универзитета у Београду Енергетски одсек Катедра за енергетске претвараче и погоне УПУТСТВА ЗА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ИЗ ЕНЕРГЕТСКИХ ТРАНСФОРМАТОРА И АСИНХРОНИХ МАШИНА Име и презиме:

Διαβάστε περισσότερα

ЗАДАЧИ ЗА УВЕЖБУВАЊЕ НА ТЕМАТА ГЕОМЕТРИСКИ ТЕЛА 8 ОДД.

ЗАДАЧИ ЗА УВЕЖБУВАЊЕ НА ТЕМАТА ГЕОМЕТРИСКИ ТЕЛА 8 ОДД. ЗАДАЧИ ЗА УВЕЖБУВАЊЕ НА ТЕМАТА ГЕОМЕТРИСКИ ТЕЛА 8 ОДД. ВО ПРЕЗЕНТАЦИЈАТА ЌЕ ПРОСЛЕДИТЕ ЗАДАЧИ ЗА ПРЕСМЕТУВАЊЕ ПЛОШТИНА И ВОЛУМЕН НА ГЕОМЕТРИСКИТЕ ТЕЛА КОИ ГИ ИЗУЧУВАМЕ ВО ОСНОВНОТО ОБРАЗОВАНИЕ. СИТЕ ЗАДАЧИ

Διαβάστε περισσότερα

УПРАВЉАЊЕ КРЕТАЊЕМ ЛИФТА У ФУНКЦИЈИ ВРИЈЕДНОСТИ ТРЗАЈА ELEVATOR MOVEMENT CONTROL IN THE FUNCTION OF JERK VALUE

УПРАВЉАЊЕ КРЕТАЊЕМ ЛИФТА У ФУНКЦИЈИ ВРИЈЕДНОСТИ ТРЗАЈА ELEVATOR MOVEMENT CONTROL IN THE FUNCTION OF JERK VALUE INFOTEH-JAHORINA Vol., Ref. A-9, p. 4-44, March. УПРАВЉАЊЕ КРЕТАЊЕМ ЛИФТА У ФУНКЦИЈИ ВРИЈЕДНОСТИ ТРЗАЈА ELEVATOR MOVEMENT ONTROL IN THE FUNTION OF JERK VALUE Бојан Кнежевић, Машински факултет, Бања Лука

Διαβάστε περισσότερα

1. УВОД 1.1. ЗАШТО ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈА НАСТАВЕ МАТЕМАТИКЕ? ''Настава математике није наука. Она је уметност'' Ђерђ Поја - ''Математичко откриће''

1. УВОД 1.1. ЗАШТО ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈА НАСТАВЕ МАТЕМАТИКЕ? ''Настава математике није наука. Она је уметност'' Ђерђ Поја - ''Математичко откриће'' ''Настава математике није наука. Она је уметност'' Ђерђ Поја - ''Математичко откриће'' 1. УВОД Зашто су краљевићи и царевићи од античких па до наших времена имали своје приватне учитеље математике? Зашто

Διαβάστε περισσότερα

. Одредити количник ако је U12 U34

. Одредити количник ако је U12 U34 област. У колу сталне струје са слике познато је = 3 = и =. Одредити количник λ = E/ E ако је U U34 =. Решење: а) λ = b) λ = c) λ = 3 / d) λ = g E 4 g 3 3 E Слика. област. Дата је жичана мрежа у облику

Διαβάστε περισσότερα

МЕХАНИКА ФЛУИДА. скрипта

МЕХАНИКА ФЛУИДА. скрипта Факултет техничких наука Нови Сад МЕХАНИКА ФЛУИДА скрипта Маша Букуров септембар, 2006. УВОД У МЕХАНИКУ ФЛУИДА У циљу побољшања услова живота, иако несвесно, принципи механике флуида примењивани су још

Διαβάστε περισσότερα

ФИЗИКА Рад. Рад константне силе над системом = F d cos θ

ФИЗИКА Рад. Рад константне силе над системом = F d cos θ ФИЗИКА 2009 Понедељак, 26. Октобар, 2009 1. Рад 2. Кинетичка енергија 3. Потенцијална енергија 1. Конзервативне силе и потенцијална енергија 2. Неконзервативне силе. Отворенисистеми 4. Закон одржања енергије

Διαβάστε περισσότερα

Кондензатор је уређај који се користи

Кондензатор је уређај који се користи Kондензатори 1 Кондензатор Кондензатор је уређај који се користи у великом броју електричних кола Капацитет, C, кондензатора се дефинише као количник интензитета наелектрисања на његовим плочама и интернзитета

Διαβάστε περισσότερα

ИЗВЕШТАЈ О СПОЉАШЊЕМ ВРЕДНОВАЊУ КВАЛИТЕТА РАДА ШКОЛА

ИЗВЕШТАЈ О СПОЉАШЊЕМ ВРЕДНОВАЊУ КВАЛИТЕТА РАДА ШКОЛА Република Србија ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ИЗВЕШТАЈ О СПОЉАШЊЕМ ВРЕДНОВАЊУ КВАЛИТЕТА РАДА ШКОЛА (школска 2012/13. и школска 2013/14. година) Београд, децембар 2014. Завод за

Διαβάστε περισσότερα

Анализа тачности мерења електричне енергије и максималне снаге у систему директног и полуиндиректног мерења

Анализа тачности мерења електричне енергије и максималне снаге у систему директног и полуиндиректног мерења Анализа тачности мерења електричне енергије и максималне снаге у систему директног и полуиндиректног мерења Славиша Пузовић Факултет техничких наука, Чачак Електротехничко и рачунарско инжењерство, Eлектроенергетика,

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија. МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ и технолошког развоја ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија. МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ и технолошког развоја ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ и технолошког развоја ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 2012/2013. година

Διαβάστε περισσότερα

ПРИМЕНА ЕЛЕКТРОНСКОГ НАСТАВНОГ МАТЕРИЈАЛА У ОБРАДИ ТЕМЕ СИЛА У ГИМНАЗИЈИ

ПРИМЕНА ЕЛЕКТРОНСКОГ НАСТАВНОГ МАТЕРИЈАЛА У ОБРАДИ ТЕМЕ СИЛА У ГИМНАЗИЈИ УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ Природно-математички факултет Департман за физику ТЕЛ/ФАКС: +381(0)21 455 318 21000 Нови Сад, Трг Д. Обрадовића 4 ПРИМЕНА ЕЛЕКТРОНСКОГ НАСТАВНОГ МАТЕРИЈАЛА У ОБРАДИ ТЕМЕ СИЛА У

Διαβάστε περισσότερα

ОСНОВНА ЛОГИКА. Коста Дошен

ОСНОВНА ЛОГИКА. Коста Дошен ОСНОВНА ЛОГИКА Коста Дошен 2 Овa књигa je учињена слободно доступном преданошћу издавача Арона Сворца. Београд, 2013 This book is made freely available by the good offices of the publisher Aaron Swartz.

Διαβάστε περισσότερα

ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА. школска 2013/2014. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА РАД

ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА. школска 2013/2014. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА РАД ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 0/04. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА РАД Тест који треба да решиш има 0 задатака. За рад је предвиђено 0 минута. Задатке не мораш да радиш

Διαβάστε περισσότερα

Теорија одлучивања. Анализа ризика

Теорија одлучивања. Анализа ризика Теорија одлучивања Анализа ризика Циљеви предавања Упознавање са процесом анализе ризика Моделовање ризика Монте-Карло Симулација Предности и недостаци анализе ризика 2 Дефиниција ризика (квалитативни

Διαβάστε περισσότερα

МЕТОДИКА РЕШАВАЊА РАЧУНСКИХ ЗАДАТАКА ПРИ ОБРАДИ НАСТАВНЕ ТЕМЕ РАВНОТЕЖА ТЕЛА У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ

МЕТОДИКА РЕШАВАЊА РАЧУНСКИХ ЗАДАТАКА ПРИ ОБРАДИ НАСТАВНЕ ТЕМЕ РАВНОТЕЖА ТЕЛА У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ Универзитет у Новом Саду Природно-математички факултет Департман за физику МЕТОДИКА РЕШАВАЊА РАЧУНСКИХ ЗАДАТАКА ПРИ ОБРАДИ НАСТАВНЕ ТЕМЕ РАВНОТЕЖА ТЕЛА У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ - Мастер рад - Ментор: Проф. Маја

Διαβάστε περισσότερα

Приредиле: др Сања Филиповић др Александра Јоксимовић Флу, Наставник као истраживач

Приредиле: др Сања Филиповић др Александра Јоксимовић Флу, Наставник као истраживач Приредиле: др Сања Филиповић др Александра Јоксимовић Флу, 2015. 1 Наставник као истраживач 2 Циљ курса је развијање компетенција студената, будућих наставника да: истражују и унапређују сопствену праксу

Διαβάστε περισσότερα

ОРГАНИЗАЦИЈА НАСТАВЕ У РЕДОВНИМ ШКОЛАМА И ОБРАЗОВАЊЕ УЧЕНИКА СА СЕНЗОРНИМ ОШТЕЋЕЊИМА

ОРГАНИЗАЦИЈА НАСТАВЕ У РЕДОВНИМ ШКОЛАМА И ОБРАЗОВАЊЕ УЧЕНИКА СА СЕНЗОРНИМ ОШТЕЋЕЊИМА УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ САША Љ. СТЕПАНОВИЋ ОРГАНИЗАЦИЈА НАСТАВЕ У РЕДОВНИМ ШКОЛАМА И ОБРАЗОВАЊЕ УЧЕНИКА СА СЕНЗОРНИМ ОШТЕЋЕЊИМА докторска дисертација Београд, 2016. UNIVERSITY OF BELGRADE

Διαβάστε περισσότερα

Класификација и класе опасности

Класификација и класе опасности На основу члана 10. став 4, члана 16. став 6, члана 17. став 2. и члана 30. став 6. Закона о хемикалијама ( Службени гласник РС, број 36/09) и тачке 8. став 5. подтачка 11) Одлуке о оснивању Агенције за

Διαβάστε περισσότερα

ΟΙ ΚΑΣΤΟΡΙΑΝΟΙ ΖΩΓΡΑΦΟΙ ΠΟΥ ΜΕΤΑΚΙΝΟΥΝΤΑΙ ΒΟΡΕΙΑ ΚΑΤΑ ΤΟ ΠΡΩΤΟ ΜΙΣΟ ΤΟΥ 14 ΟΥ ΑΙΩΝΑ

ΟΙ ΚΑΣΤΟΡΙΑΝΟΙ ΖΩΓΡΑΦΟΙ ΠΟΥ ΜΕΤΑΚΙΝΟΥΝΤΑΙ ΒΟΡΕΙΑ ΚΑΤΑ ΤΟ ΠΡΩΤΟ ΜΙΣΟ ΤΟΥ 14 ΟΥ ΑΙΩΝΑ Ni{ i Vizantija II 295 Ιωάννης Σίσιου ΟΙ ΚΑΣΤΟΡΙΑΝΟΙ ΖΩΓΡΑΦΟΙ ΠΟΥ ΜΕΤΑΚΙΝΟΥΝΤΑΙ ΒΟΡΕΙΑ ΚΑΤΑ ΤΟ ΠΡΩΤΟ ΜΙΣΟ ΤΟΥ 14 ΟΥ ΑΙΩΝΑ Μετά την μάχη της Πελαγονίας και όσο βρισκόταν σε εξέλιξη η προσπάθεια για την

Διαβάστε περισσότερα

6. МОДЕРНА ФИЗИКА И ОПТИКА

6. МОДЕРНА ФИЗИКА И ОПТИКА 6. МОДЕРНА ФИЗИКА И ОПТИКА У оквиру овог поглавља, обрадичемо поред основа квантне и атомске физике и основе оптичке геометрије. Оптичка геометрија је потребна ради бољег разумевања рада оптичког микроскопа.

Διαβάστε περισσότερα

мр Дарко Вуковић МОДЕЛ РЕГИОНАЛНЕ КОНКУРЕНТНОСТИ: ТЕОРИЈСКО- МЕТОДОЛОШКА АНАЛИЗА И МОГУЋНОСТИ ПРИМЕНЕ У СРБИЈИ Докторска дисертација

мр Дарко Вуковић МОДЕЛ РЕГИОНАЛНЕ КОНКУРЕНТНОСТИ: ТЕОРИЈСКО- МЕТОДОЛОШКА АНАЛИЗА И МОГУЋНОСТИ ПРИМЕНЕ У СРБИЈИ Докторска дисертација УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ мр Дарко Вуковић МОДЕЛ РЕГИОНАЛНЕ КОНКУРЕНТНОСТИ: ТЕОРИЈСКО- МЕТОДОЛОШКА АНАЛИЗА И МОГУЋНОСТИ ПРИМЕНЕ У СРБИЈИ Докторска дисертација Крагујевац, 2013. година

Διαβάστε περισσότερα

ЕКОНОМИЈА НОВА ВАВИЛОНСКА КУЛА

ЕКОНОМИЈА НОВА ВАВИЛОНСКА КУЛА Др Зоран Крстић, протојереј ЕКОНОМИЈА НОВА ВАВИЛОНСКА КУЛА Говорећи на прослави 180 годишњице Старе Милошеве цркве у Крагујевцу проф. др Радош Љушић 1 је говорио о двема нашим историјским заблудама, које

Διαβάστε περισσότερα

Енергетски трансформатори рачунске вежбе

Енергетски трансформатори рачунске вежбе 1. Jеднофазни транформатор примарног напона 4 V, фреквенције 5 Hz има једностепени крстасти попречни пресек магнетског кола чије су димензије a = 55mm и b = 35 mm. а) Израчунати површину пресека чистог

Διαβάστε περισσότερα

ПЛАНЕТАРНИ РЕДУКТОР СРЕДЊА МАШИНСКА ШКОЛА РАДОЈЕ ДАКИЋ. Пројектовао и нацртао. Милош Мајсторовић. Подаци о редуктору:

ПЛАНЕТАРНИ РЕДУКТОР СРЕДЊА МАШИНСКА ШКОЛА РАДОЈЕ ДАКИЋ. Пројектовао и нацртао. Милош Мајсторовић. Подаци о редуктору: СРЕДЊА МАШИНСКА ШКОЛА РАДОЈЕ ДАКИЋ ПЛАНЕТАРНИ РЕДУКТОР Подаци о редуктору: Број зубаца погонског зупчаника Z = 20 Број зубаца гоњеног зупчаника Z2 = 40 Нагиб бока зупца β = 0 Померање профила х = 0 Преносни

Διαβάστε περισσότερα

Увод у неохеленистику I

Увод у неохеленистику I Универзитет у Београду Филолошки факултет Катедра за неохеленске студије др Предраг Мутавџић, доцент Увод у неохеленистику I - основна скрипта - Тип предмета: академско-општеобразовни Статус предмета:

Διαβάστε περισσότερα

На основу члана 15. став 2, члана 18. став 5. и члана 21. став 8. Закона о метрологији ( Службени гласник РС, број 30/10), ПРАВИЛНИК

На основу члана 15. став 2, члана 18. став 5. и члана 21. став 8. Закона о метрологији ( Службени гласник РС, број 30/10), ПРАВИЛНИК 4463 На основу члана 15. став 2, члана 18. став 5. и члана 21. став 8. Закона о метрологији ( Службени гласник РС, број 30/10), Министар привреде доноси ПРАВИЛНИК о мерним трансформаторима који се користе

Διαβάστε περισσότερα

МАСТЕР РАД MATEMATIKA U BIBLIJSKOM TEKSTU САДРЖАЈ. ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ Одсек: МАТЕМАТИКА Београд, Студентски трг 16

МАСТЕР РАД MATEMATIKA U BIBLIJSKOM TEKSTU САДРЖАЈ. ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ Одсек: МАТЕМАТИКА Београд, Студентски трг 16 ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ Одсек: МАТЕМАТИКА Београд, Студентски трг 16 МАСТЕР РАД MATEMATIKA U BIBLIJSKOM TEKSTU Ментор: проф. др Милан Божић Постдипломац: проф. Мирослав Марковић САДРЖАЈ Београд,

Διαβάστε περισσότερα

Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи 2/ Предавање 10

Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи 2/ Предавање 10 Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи / Предавање 0 Ланчани преносници се убрајају у групу принудних посредних преносника, код којих се пренос снаге остварује савитљивим елементима

Διαβάστε περισσότερα

PDH (Plesiochronous Digital Hierarchy) систем

PDH (Plesiochronous Digital Hierarchy) систем 2.2.2.1. PDH (Plesiochronous Digital Hierarchy) систем Импулсно кодно мултиплексирање (РСМ) и хијерархијски комуникациони систем који је објашњен често се назива и PDH систем ( plesiоchronous digital hierarchy).

Διαβάστε περισσότερα

Метод и кључни налази

Метод и кључни налази 55 54 Мапа у Србији Мапа у Србији Метод и кључни налази Републички завод за статистику 1 2 Мапа у Србији ЗАХВАЛНИЦА АУТОРА Овај извештај је резултат заједничког рада Републичког завода за статистику (РЗС)

Διαβάστε περισσότερα

ЕЛЕМЕНТИ ИЗГРАЂЕНОСТИ И РАСТА САСТОЈИНЕ ЦРНОГ БОРА НА СТАНИШТУ ЦЕРА И СЛАДУНА

ЕЛЕМЕНТИ ИЗГРАЂЕНОСТИ И РАСТА САСТОЈИНЕ ЦРНОГ БОРА НА СТАНИШТУ ЦЕРА И СЛАДУНА UDK 630*56:582,475 Pinus nigrа Оригинални научни рад ЕЛЕМЕНТИ ИЗГРАЂЕНОСТИ И РАСТА САСТОЈИНЕ ЦРНОГ БОРА НА СТАНИШТУ ЦЕРА И СЛАДУНА МИЛИВОЈ ВУЧКОВИЋ 1 БРАНКО СТАЈИЋ 1 МАРКО СМИЉАНИЋ 1 1. УВОД Извод: У раду

Διαβάστε περισσότερα

ВИСОКА ШКОЛА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ И РАЧУНАРСТВА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА. Стефановић Ивана МОДЕЛИ ПРОПАГАЦИЈЕ СИГНАЛА У МОБИЛНИМ ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНИМ СИСТЕМИМА

ВИСОКА ШКОЛА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ И РАЧУНАРСТВА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА. Стефановић Ивана МОДЕЛИ ПРОПАГАЦИЈЕ СИГНАЛА У МОБИЛНИМ ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНИМ СИСТЕМИМА ВИСОКА ШКОЛА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ И РАЧУНАРСТВА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА Стефановић Ивана МОДЕЛИ ПРОПАГАЦИЈЕ СИГНАЛА У МОБИЛНИМ ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНИМ СИСТЕМИМА -завршни рад- Београд,010 Кандидат: Стефановић Ивана Број

Διαβάστε περισσότερα

Управни одбор Републичке агенције за електронске комуникације, на седници од 25. октобра године, донео је ПРАВИЛНИК

Управни одбор Републичке агенције за електронске комуникације, на седници од 25. октобра године, донео је ПРАВИЛНИК На основу чл. 8. став 1. тачка 1), 23. став 1, 37. став 3. и 38. став 3. Закона о електронским комуникацијама ( Службени гласник РС, бр. 44/10 и 60/13-УС), члана 12. став 1. тачка 1) и члана 16. тачка

Διαβάστε περισσότερα

Примјена модела вредновања капиталне активе у функцији одређивања очекиваних приноса предузећа на тржишту капитала Републике Српске

Примјена модела вредновања капиталне активе у функцији одређивања очекиваних приноса предузећа на тржишту капитала Републике Српске ACTA ECONOMICA Година XIV, број 4 / фебруар 016. ISSN 151-858X, e ISSN 3 738X СТРУЧНИ ЧЛАНАК УДК: 347.731.1 DOI: 10.751/ACE164191J COBISS.RS-ID 5766168 Драган Јањић 1 Примјена модела вредновања капиталне

Διαβάστε περισσότερα

ГЕНЕРАЛНИ ПЛАН ВРШЦА

ГЕНЕРАЛНИ ПЛАН ВРШЦА РЕПУБЛИКА СРБИЈА АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНА ОПШТИНА ВРШАЦ СКУПШТИНА ОПШТИНЕ ВРШАЦ Председник Скупштине Општине: Бранислав Дангубић Број: Дана: ГЕНЕРАЛНИ ПЛАН ВРШЦА ЈП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ВОЈВОДИНЕ -

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 2010/2011. година ТЕСТ 3 МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

ОСНОВНЕ СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ ДРУГА ГОДИНА СТУДИЈА

ОСНОВНЕ СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ ДРУГА ГОДИНА СТУДИЈА ХИГИЈЕНА СА ЕПИДЕМИОЛОГИЈОМ ОСНОВНЕ СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ ДРУГА ГОДИНА СТУДИЈА школска 2016/2017 Предмет: ХИГИЈЕНА СА ЕПИДЕМИОЛОГИЈОМ Предмет се вреднује са 3 ЕСПБ. Недељно има 2 часа активне наставе (1 час

Διαβάστε περισσότερα

РЕГУЛАЦИЈА БРЗИНЕ КОД ЛИФТОВСКИХ ПОГОНА СА КОНТРОЛОМ ТРЗАЈА

РЕГУЛАЦИЈА БРЗИНЕ КОД ЛИФТОВСКИХ ПОГОНА СА КОНТРОЛОМ ТРЗАЈА УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ Бојан Кнежевић РЕГУЛАЦИЈА БРЗИНЕ КОД ЛИФТОВСКИХ ПОГОНА СА КОНТРОЛОМ ТРЗАЈА семинарски рад Бања Лука, октобар 7. Тема: РЕГУЛАЦИЈА БРЗИНЕ КОД ЛИФТОВСКИХ

Διαβάστε περισσότερα

МОДЕЛ УЧЕЊА ПРОГРАМСКОГ ЈЕЗИКА PASCAL НА ДАЉИНУ

МОДЕЛ УЧЕЊА ПРОГРАМСКОГ ЈЕЗИКА PASCAL НА ДАЉИНУ УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ "МИХАЈЛО ПУПИН" ЗРЕЊАНИН МОДЕЛ УЧЕЊА ПРОГРАМСКОГ ЈЕЗИКА PASCAL НА ДАЉИНУ ДОКТОРСКА ДИСЕРТАЦИЈА МЕНТОР Проф. др Драгица Радосав КАНДИДАТ Пардањац мр Марјана Зрењанин,

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 2010/2011. година ТЕСТ 1 МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

АНАЛИЗА УТИЦАЈА СПОЉАШЊИХ ТЕРЕТА И АСИМЕТРИЧНИХ ОПТЕРЕЋЕЊА НА ДИНАМИКУ ЛЕТА АВИОНА

АНАЛИЗА УТИЦАЈА СПОЉАШЊИХ ТЕРЕТА И АСИМЕТРИЧНИХ ОПТЕРЕЋЕЊА НА ДИНАМИКУ ЛЕТА АВИОНА УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ Машински факултет Предраг В. Стојаковић АНАЛИЗА УТИЦАЈА СПОЉАШЊИХ ТЕРЕТА И АСИМЕТРИЧНИХ ОПТЕРЕЋЕЊА НА ДИНАМИКУ ЛЕТА АВИОНА ДОКТОРСКА ДИСЕРТАЦИЈА БЕОГРАД, 2012. ПОДАЦИ О МЕНТОРУ,

Διαβάστε περισσότερα

На основу члана 9. став 3. и члана 18. став 1. Закона о заштити ваздуха ( Службени гласник РС, број 36/09), УРЕДБУ

На основу члана 9. став 3. и члана 18. став 1. Закона о заштити ваздуха ( Службени гласник РС, број 36/09), УРЕДБУ Редакцијски пречишћен текст На основу члана 9. став. и члана 18. став 1. Закона о заштити ваздуха ( Службени гласник РС, број 6/09), Влада доноси УРЕДБУ о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха

Διαβάστε περισσότερα

Јован Цвијић и прве деценије формирања и институционализовање етнологије као науке у Србији 1

Јован Цвијић и прве деценије формирања и институционализовање етнологије као науке у Србији 1 DOI: 10.2298/GEI1402083P УДК: 39(497.11):929 Цвијић Ј. Примљено за штампу на седници Редакције 15. 09. 2014. Младена Прелић Етнографски институт САНУ, Београд mladena.prelic@ei.sanu.ac.rs Јован Цвијић

Διαβάστε περισσότερα

Катодна заштита подземних инсталација

Катодна заштита подземних инсталација Аутор: Љиљана Топаловић, дипл.ел.инж. Катодна заштита подземних инсталација У складу са принципима термодинамике метали у које је уложена енергија у процесу екстракције из руде настоје да у природном окружењу

Διαβάστε περισσότερα

РЕЦИКЛАЖА И ОДРЖИВИ РАЗВОЈ UDK 628.4(497.11)(094.9) Стручни рад

РЕЦИКЛАЖА И ОДРЖИВИ РАЗВОЈ UDK 628.4(497.11)(094.9) Стручни рад РЕЦИКЛАЖА И ОДРЖИВИ РАЗВОЈ UDK 628.4(497.11)(094.9) Стручни рад Технички факултет у Бору Универзитет у Београду, В.Ј. 12, 19210 Бор, Србија Катедра за минералне и рециклажне технологије Тел. +381 30 424

Διαβάστε περισσότερα

ЕЛЕКТРИЧНЕ МРЕЖЕ за четврти разред

ЕЛЕКТРИЧНЕ МРЕЖЕ за четврти разред ТЕХНИЧКА ШКОЛА ИВАН САРИЋ С У Б О Т И Ц А Драган Товаришић, дипл.инж.ел. СКРИПТА ЗА ПРЕДАВАЊА ИЗ ПРЕДМЕТА ЕЛЕКТРИЧНЕ МРЕЖЕ за четврти разред Суботица, 0/4.год. УВОД У ПРОРАЧУН.. СВРХА ПРОРАЧУНА ЕЛЕКТРИЧНИХ

Διαβάστε περισσότερα

Мерни инструменти и мерења у рибњацима и риболовним водама- као основ унапређења производње и газдовања

Мерни инструменти и мерења у рибњацима и риболовним водама- као основ унапређења производње и газдовања УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Милорад Милошевић Мерни инструменти и мерења у рибњацима и риболовним водама- као основ унапређења производње и газдовања Специјалистички рад Београд, 2014.

Διαβάστε περισσότερα

INOVACIJE u nastavi. ~asopis za savremenu nastavu. YU ISSN UDC Vol. 24

INOVACIJE u nastavi. ~asopis za savremenu nastavu. YU ISSN UDC Vol. 24 , 2 1 1 INOVACIJE u nastavi ~asopis za savremenu nastavu YU ISSN 0352-2334 UDC 370.8 Vol. 24 U»ITEySKI FAKULTET UNIVERZITET U BEOGRADU Adresa redakcije: U~iteqski fakultet, Beograd, Kraqice Natalije 43

Διαβάστε περισσότερα

Утицај дистрибуираних извора електричне енергије на мрежу

Утицај дистрибуираних извора електричне енергије на мрежу INFOTEH-JAHORINA Vol. 13, March 2014. Утицај дистрибуираних извора електричне енергије на мрежу Младен Бањанин, Јована Тушевљак Електротехнички факултет Источно Сарајево, Босна и Херцеговина banjanin@ymail.com,

Διαβάστε περισσότερα

LEX SPORTIVA ПОРЕКЛО И ЗНАЧАЈ ТЕРМИНА

LEX SPORTIVA ПОРЕКЛО И ЗНАЧАЈ ТЕРМИНА ТEME, г. XXXIX, бр. 2, април јун 2015, стр. 559 577 Прегледни рад Примљено: 13. 3. 2014. UDK 796:34 Ревидирана верзија: 13. 12. 2014. Одобрено за штампу: 18. 6. 2015. LEX SPORTIVA ПОРЕКЛО И ЗНАЧАЈ ТЕРМИНА

Διαβάστε περισσότερα

МРЕЖЕ ПАРТИЦИЈА И КОНГРУЕНЦИЈА АЛГЕБРИ Мастер рад

МРЕЖЕ ПАРТИЦИЈА И КОНГРУЕНЦИЈА АЛГЕБРИ Мастер рад Универзитет у Београду Математички факултет МРЕЖЕ ПАРТИЦИЈА И КОНГРУЕНЦИЈА АЛГЕБРИ Мастер рад студент: Данка Николић ментор: доцент др Небојша Икодиновић Београд, 2016. Садржај Предговор... 1 1. Уводни

Διαβάστε περισσότερα

Studija o životnom standardu

Studija o životnom standardu Studija o životnom standardu Srbija 00 007. CPBIJE Republiåki zavod za statistiku Srbije The World Bank Department for International Development Студија о животном стандарду 00-007 Издавач: Републички

Διαβάστε περισσότερα

Годишњи глобални и оперативни план рада за математику за VII разред основне школе

Годишњи глобални и оперативни план рада за математику за VII разред основне школе Основна школа (назив школе) (место) Школска година Годишњи глобални и оперативни план рада за математику за VII разред основне школе Фонд часова: 4 часа недељно, 144 часова годишње НАСТАВНИК ДИРЕКТОР МП

Διαβάστε περισσότερα

МЕНАЏМЕНТ КВАЛИТЕТА У ТРАНСПОРТУ

МЕНАЏМЕНТ КВАЛИТЕТА У ТРАНСПОРТУ Др Бранко Давидовић, дипл. инж. саоб. МЕНАЏМЕНТ КВАЛИТЕТА У ТРАНСПОРТУ Крагујевац, 2009. Висока техничка школа струковних студија Др Бранко Давидовић, дипл. инж. саоб. МЕНАЏМЕНТ КВАЛИТЕТА У ТРАНСПОРТУ

Διαβάστε περισσότερα

ПРАВИЛА О РАДУ ПРЕНОСНОГ СИСТЕМА. октобар, године

ПРАВИЛА О РАДУ ПРЕНОСНОГ СИСТЕМА. октобар, године ПРАВИЛА О РАДУ ПРЕНОСНОГ СИСТЕМА октобар, 2015. године На основу члана 116. Закона о енергетици (Службени гласник РС бр. 145/2014) и члана 44. Статута Јавног предузећа Електромрежа Србије, Београд (Службени

Διαβάστε περισσότερα

УПУТСТВО О МЕРЕЊИМА ТЕХНИЧКИХ И ДРУГИХ ПАРАМЕТАРА БАЗНИХ СТАНИЦА МОБИЛНЕ ТЕЛЕФОНИЈЕ

УПУТСТВО О МЕРЕЊИМА ТЕХНИЧКИХ И ДРУГИХ ПАРАМЕТАРА БАЗНИХ СТАНИЦА МОБИЛНЕ ТЕЛЕФОНИЈЕ УПУТСТВО О МЕРЕЊИМА ТЕХНИЧКИХ И ДРУГИХ ПАРАМЕТАРА БАЗНИХ СТАНИЦА МОБИЛНЕ ТЕЛЕФОНИЈЕ Процедуре мерења и провере услова за базне станице мобилне телефоније. Норме које треба да буду задовољене. Верзија 2.0

Διαβάστε περισσότερα

ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСKОГ ДРУШТВА BULLETIN OF THE SERBIAN GEOGRAPHICAL SOCIETY ГОДИНА СВЕСКА LXXXVI - Бр. 2 YEAR 2006 TOME LXXXVI - N о 2

ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСKОГ ДРУШТВА BULLETIN OF THE SERBIAN GEOGRAPHICAL SOCIETY ГОДИНА СВЕСКА LXXXVI - Бр. 2 YEAR 2006 TOME LXXXVI - N о 2 ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСKОГ ДРУШТВА BULLETIN OF THE SERBIAN GEOGRAPHICAL SOCIETY ГОДИНА 2006. СВЕСКА LXXXVI - Бр. 2 YEAR 2006 TOME LXXXVI - N о 2 Оригиналан научни рад UDC 911.2:551.4(497.11) СЛАВОЉУБ

Διαβάστε περισσότερα

П Р А В И Л Н И К О КЛАСИФИКАЦИЈИ, ПАКОВАЊУ И ОБИЉЕЖАВАЊУ ХЕМИКАЛИЈА И ОДРЕЂЕНИХ ПРОИЗВОДА

П Р А В И Л Н И К О КЛАСИФИКАЦИЈИ, ПАКОВАЊУ И ОБИЉЕЖАВАЊУ ХЕМИКАЛИЈА И ОДРЕЂЕНИХ ПРОИЗВОДА На основу чл. 8. и 17. Закона о хемикалијама ( Службени гласник Републике Српске, број 25/09) и члана 82. став 2. Закона о републичкој управи ( Службени гласник Републике Српске, бр. 118/08, 11/09, 74/10,

Διαβάστε περισσότερα

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА ЧАЧАК

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА ЧАЧАК УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА ЧАЧАК мр Сања Јевтић, дипл.ел.инг. ПРИМЕНА ЛАСЕРСКИХ ТЕХНИКА ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ ОПТИЧКИХ ПАРАМЕТАРА МАТЕРИЈАЛА Докторска дисертација Чачак, 2016. УНИВЕРЗИТЕТ

Διαβάστε περισσότερα

Институција кафане као огледало друштвеног живота Београда: улога и функције кафана у Београду у обликовању модерности у Србији ХIХ и ХХ века

Институција кафане као огледало друштвеног живота Београда: улога и функције кафана у Београду у обликовању модерности у Србији ХIХ и ХХ века Урош Живковић 1 прегледни рад Министарство одбране Републике Србије, УДК 316.7(497.11) 18/19 Институт за стратегијска истраживања, Београд Институција кафане као огледало друштвеног живота Београда: улога

Διαβάστε περισσότερα

МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА школска 2011/2012. година УПУТСТВО ЗА РАД НА ТЕСТУ Тест који треба да решиш има 20 задатака.

Διαβάστε περισσότερα

МЕХАНИКА ФЛУИДА Б - проблеми и задаци из прве области

МЕХАНИКА ФЛУИДА Б - проблеми и задаци из прве области Машински факултет Београд Катедра за механику флуида МЕХАНИКА ФЛУИДА Б - проблеми и задаци из прве области. Наjдубља тачка у океанима jе 0m, измерена у Мариjанскоj бразди у близини острва Гвам у Тихом

Διαβάστε περισσότερα