STREPTOKOKNE BOLESTI Prof. dr Radmilo Petrović

Transcript

1 STREPTOKOKNE BOLESTI Prof. dr Radmilo Petrović 1. Beta hemolitički streptokok grupe A poseduje: a) endotoksin b) eritrogeni (pirogeni) toksin c) fibrinolizin 2. Virulentnost sojeva streptokoka grupe A zavisi od prisustva: a) S antigena b) M antigena c) D antigena 3. Lokalno oboljenje, izazvano beta hemolitičkim streptokokom grupe A, je: a) faringitis-angina b) glomerulonefritis c) streptokokni reumatizam 4. Navedi tri grupe komplikacija u toku bolesti izazvane beta hemolitičkim sreptokokom grupe A: a) b) c) 5. Toksoalergijska komplikacija u toku streptokokne infekcije je: a) otitis b) retrofaringealni absces c) akutni glomerulonefritis 6. Za dijagnozu infekcija izazvanih beta hemolitičkim streptokokom grupe A, odreďuju se antitilea na: a) streptolizin O b) fibrinolizin c) hijaluronidazu 1

2 7. Najčešća infekcija, uzrokovana beta hemolitičkim streptokokom, u dece je: a) otitis b) sinuzitis c) faringitis-angina 8. Akutna upala zglobova u toku streptokokne angine se javlja kao komplikacija: a) u prvoj sedmici bolesti b) na vrhuncu bolesti c) u trećoj nedelji bolesti 9. Lek izbora za lečenje akutnih streptokoknih infekcija je: a) baktrim b) penicilin c) cefalosporin 10. U patogenezi skarlatine značajnu ulogu igra: a) pirogeni (eritrogeni) toksin b) endotoksin c) enterotoksin 11. Inkubacija kod skarlatine iznosi: a) 10 dana b) 6-10 dana c) 3-5 dana 12. Početni ili prvi stadijum u toku skarlatine je: a) kataralni b) osipni c) invazivni 13. Bol u guši, povraćanje, bol u trbuhu se javljaju u bolesnika sa skarlatinom u: a) osipnom stadijumu b) stadijumu rekonvalescencije c) invazivnom stadijumu 2

3 14. Pastijin znak, sa pojačanom ospom u pregibima ekstremiteta se javlja u toku: a) morbila b) varicele c) skarlatine 15. Karakterističan izgled jezika, zbogdeskvamacije i ogoljenih papila («malinast jezik»), se javlja u bolesnika sa: a) rubelom b) skarlatinom c) mononukleozom 16. Sitnozrnasta ospa na eritematoznoj osnovi je tipična za: a) mononukleozu b) varicelu c) skarlatinu 17. U tipičnom obliku skarlatine simpleks, koţa je na mestu ospe: a) topla i vlažna b) vlažna i somotasta c) topla, suva i hrapava 18. Krupno-lamelozno perutanje dlanova i tabana se javlja u toku: a) morbila b) skarlatine c) herpes-zostera 19. Akutni artritis kao rana komplikacija se javlja u toku: a) morbila b) varicele c) skarlatine 20. Miokarditis lakšeg oblika i dobre prognoze je toksička komplikacija, koja se javlja u toku: a) skarlatine b) salmoneloze c) varicele 3

4 21. Kauzalna terapija streptokokne infekcije (skarlatina i sl.) se primenjuje: a) do iščezavanja ospe b) do stadijuma perutanja c) antibiotika (penicilin) 10 dana 22. Etiološka dijagnoza streptokokne angine se dokazuje: a) izolacijom uzročnika iz brisa nosa b) izolacijom uzročnika sa površina tonzila c) hemokulturom 23. Akutni glomerulonefritis je toksoalergijska komplikacija streptokokne angine, koja se javlja: a) u prvoj nedelji bolesti b) na vruncu bolesti c) u trećoj nedelji bolesti Zaokruži ačan odgovor. 24. Ospa u toku skarlatine se javlja: a) po čitavom telu b) na trupu c) po čitavom telu, izuzev lica, dlanova i tabana 25. Intersticijski nefritis je komplikacija koja se javlja u toku skarlatine i spada u: a) bakterijske komplikacije b) toksičke kopmlikacije c) alergijske komplikacije 26. Erizipel je akutno streptokokno oboljenje koje se najčešće javlja: a) u male dece b) u školskom uzrastu c) u starijih osoba 27. Navedi dve najčešće lokalizacije na telu gde se javlja erizipel: a) b) 4

5 28. Posle prve epizode erizipela na licu imunitet je: a) postojan, trajan b) nepostojan c) nema imuniteta, bolest se može javiti više puta posle prve epizode 29. Teški oblici bolesti sa fudrojantnim (perakutnim) tokom i često letalnim ishodom se javljaju u toku infekcije streptokokama grupe A: a) koje poseduju endotoksin b) koje poseduju M antigen c) kada je velika infektivna doza u infekciji HEMORAGIJSKE GROZNICE Prof. dr Radmilo Petrović 1. U našoj zemlji i Evropi prisutne su hemoragijske groznice: a) Ebola b) Lassa c) Krimska-Kongo i hemoragijska groznica sa bubrežnim sindromom 2. Za virusne hemoragijske groznice je karakteristično: a) prirodna žarišta za pojedinačne hemoragijske groznice b) epidemijska pojava hemoragijskih groznica c) sporadično oboljevanje 3. Rezervoari virusa hemoragijske groznice sa bubreţnim sindromom su: a) mišoliki glodari b) ovce i koze c) krpelji 4. Krpelji su prenosioci: a) Krimske-Kongo hemoragijske groznice b) Lassa groznice c) Ebola groznice 5

6 5. U toku hemoragijske groznice sa bubreţnim sindromom virus deluje prevashodno na: a) tkivo jetre b) endotel krvnih sudova (kapilara) c) ćelije krvi 6. Oligurična faza je karakteristična za jednu hemoragijsku groznicu. Navedi naziv bolesti:. 7. Akutna hemodijaliza kao terapijska mera je spasonosna za teške bolesnike sa hemoragijskom groznicom: a) Krimska-Kongo b) Papatači c) Hemoragijska groznica sa bubrežnim sindromom 8. Ospa u vidu petehija ili purpure je karakteristična za: a) virusne hemoragijske groznice b) leptospiroze c) boreliozu 9. Hemoragijska groznica sa teškom kliničkom slikom, interhumanim širenjem i visokim letalitetom je: a) hemoragijska groznica sa bubrežnim sindromom b) Krimska-Kongo c) Ebola groznica 10. Izolacija bolesnika je neophodna zbog interhumanog prenošenja bolesti kod: a) Krimske-Kongo hemoragijske groznice b) Borelioze c) Leptospiroze HERPES VIRUSNE BOLESTI Prof. dr Radmilo Petrović 1. Uzročnik infektivne mononukleoze je virus: a) Epstein-Barr b) Citomegalovirus c) Koksaki virus d) Parainfluenca virus e) Mumps virus Zaokruži dva tačna odgovora. 6

7 2. Etiološka dijagnoza EBV mononukleoze podrazumeva: a) Određivanje antitela u IgM klasi na VCAg (kapsidni antigen) virusa b) Određivanje antitela u Igm klasi-neutrališuća antitela c) Određivanje ukupnih antitela prema EBV 3. Infektivna mononukleoza je: a) primarna infekcija EBV b) reaktivirana latentna infekcija EBV c) udružena infekcija EBV i streptokoka 4. EBV ima onkogena svojstva-moţe se razviti karcinom: a) Burkit-ov limfom b) karcinom pluća c) karcinom jetre 5. Posle preleţane infektivne mononukleoze EBV se: a) eliminiše iz organizma b) zadržava u latentnom stanju u inficiranim limfocitima c) ostaje u latentnom stanju u neutrofilnim leukocitima 6. Infektivna mononukleoza se prenosi a) direktnim kontaktom b) preko inficiranih prdmeta c) Fligeovim kapljicama 7. Vlasasta leukoplakija se dovodi u vezu sa infekcijom: a) EBV b) CMV c) Herpes simpleks virusom 8. Najčešći oblik infekcije Epstein-Barr virusom je: a) inaparentna-supklinička infekcija b) infektivna mononukleoza c) virusni hepatitis 9. U toku faringealnog oblika infektivne mononukleoze koju izaziva virus Epstein-Barr, pored angine u kliničkoj slici, prisutna su još dva znaka u fizikalnom nalazu: a) b) 7

8 10. U perifernom razmazu krvi bolesnika sa infektivnom mononukleozom nalazi se: a) leukocitoza sa polinukleozom b) leukopenija sa limfocitozom c) leukocitoza sa limfocitozom 11. Paul-Bunel reakcija je klasičan test za dijagnozu: a) leptospiroze b) infektivne mononukleoze c) rubele 12. U toku infektivne mononukleoze u 90% bolesnika nalazi se prolazno oštećenje: a) miokarda b) jetre c) bubrega 13. Ruptura kojeg organa se moţe javiti kao mehanička komplikacija u toku infektivne mononukleoze: a) jetre b) slezine c) bubrega 14. Nazofaringealni karcinom se javlja u toku infekcije: a) citomegalovirusom b) Epstein-Barr virusom c) Herpes simpleks virusom 15. Herpes virusne infekcije (EBV, CMV, HSV, VZV) pokazuju svojstvo: a) latentne infkcije posle primarne infekcije (bolesti) b) eliminacija virusa iz organizma posle primarne infekcije c) pozne klinički manifestne bolesti 16. Primarna infekcija virusima iz grupe Herpes virusa se javlja: a) u ranom detinjstvu b) u adolescenata c) u starijih osoba 17. Neki virusi iz grupe Herpes Virusa pokazuju onkogena svojstva. Navedi dva virusa koja imaju ta svojstva: a) b) 8

9 18. Najteţi-visceralni oblici bolesti se javljaju u toku infekcije virusima herpes grupe kod: a) adolescenata b) starih osoba c) imunodeficitarnih osoba 19. U lečenju herpes labialis-a i herpes genitalis-a lek izbora je: a) vidarabin b) aciklovir c) ribavirin 20. Dominantni put prenošenja infekcije Herpes simplex-2 virusom je: a) oralni b) genitalni-polni c) kontaktni 21. Dominantni put prenošenja infekcije Herpes simplex-1 virusom je: a) oralni b) genitalni-polni c) preko kože 22. Teška klinička slika bolesti koja moţe biti i fatalna po bolesnika izazvana herpes simpleks virusom tip 1 je: a) pneumonija b) encefalitis c) hepatitis 23. Gingivostomatitis je primarna herpes simpleks virusna bolest: a) adolescenata b) male dece c) starih osoba 24. Perianalni herpes je čest u osoba: a) homoseksualaca b) prostitutki c) promiskuitetnih osoba 9

10 25. Herpetični panaricijum je česta profesionalna infekcija: a) ginekologa b) stomatologa c) infektologa 26. Keratitis se javlja kao komplikacija u toku: a) mononukleoze b) rubele c) herpes simpleks infekcije 27. Preko transfuzija krvi moţe se preneti infekcija: a) Herpes simpleks virusom tip 2 b) Citomegalovirusom c) Adenovirusom 28. Infekcija citomegalovirusom se moţe ispoljiti u obliku: a) genitalnog herpesa b) hepatitisa c) herpetične angine 29. U osoba sa transplantiranim organima javlja se infekcija: a) Citomegalovirusom b) Adenovirusom c) Hepatitis E virusom 30. Za lečenje infekcija citomegalovirusom primenjuje se: a) vidarabin b) oseltamivir c) ganciklovir VIRUSNE OSIPNE GROZNICE Prof. dr Radmilo Petrović 1. Navedi tri klasične virusne osipne groznice: a) b) c) 10

11 2. Najčešća virusna osipna groznica u našoj zemlji je: a) morbili b) varicela c) rubela 3. Inkubacija za varicelu se kreće u rasponu od: a) 5-10 dana b) dana c) dan 4. Teţak oblik varicele sa diseminacijom virusa u organe i komplikacijama javlja se u: a) bolesnika sa imunom deficijencijom i/ili HIV infekcijom b) male dece c) nevakcinisanih osoba protiv varicele 5. Varicela bez komplikacija se po pravilu leči ambulantno, a ne u bolnici zbog: a) pojave nozokomijalnih infekcija b) potrebne kućne nege c) lakšeg oblika bolesti 6. Polimorfizam ospe u toku varicele je posledica: a) dugotrajne bolesti b) izbijanja ospe u više naleta c) lakšeg oblika bolesti 7. Bolesnik sa varicelom je zarazan od kraja inkubacije pa do: a) izbijanja ospe b) pojave prvih krusti c) potpunog iščezavanja vezkula i pojave krusti 8. U novije vreme najteţa komplikacija u toku varicele sa mogućim fatalnim ishodom je: a) cerebelitis b) meningitis c) varicelozna pneumonija 11

12 9. Dezinfekcija koţe bolesnika razblaţenim rastvorom hipermangana je prva mera u redosledu postupaka u nezi bolesnika kod: a) morbila b) skarlatine c) varicele 10. U toku varicele javljaju se promene u krvnoj slici: a) leukopenija b) trombocitopenija c) leukocitoza 11. Teški oblici varicele, sa ili bez komplikacija, pored simptomatske terapije, leče se: a) aciklovirom i. v. b) ganciklovirom i. v. c) arabinozidom 12. Herpes zoster je: a) komplikacija u toku varicele b) pozni recidiv u bolesnika koji je preležao varicelu c) posebna bolest 13. Posle primarne infekcije Varicella-zoster virusom i završetka bolesti virus se zadrţava u latentnom stanju u: a) kičmenoj moždini b) senzitivnim ganglionima kičmene moždine c) mozgu 14. Koţna erupcija u toku herpes zostera zahvata: a) odgovarajući dermatom sa jedne strane koji je u području inervacije senzitivnog neurona gangliona kičmene moždine b) javlja se obostrano c) javlja se u više dermatoma obostrano 15. Posle preleţanog herpes zostera javlja se: a) polineuritis b) gubitak senzibiliteta c) neuralgija u području zahvaćenog dermatoma 12

13 16. Intezivni bolovi u području zahvaćnog nerva se javljaju pre izbijanja egzantema: a) u bolesnika sa varicelom b) u bolesnika sa herpes zosterom c) u bolesnika sa cerebelitisom i varicelom 17. Keratitis je komplikacija koja se javlja u toku: a) varicele b) herpes zostera u vratnoj regiji c) oftalmičnog herpes zostera 18. Terapiju herpes zostera antivirusnim lekom treba započeti što ranije i to: a) aciklovir tablete 7-10 dana b) amantadin tablete 7-10 dana c) ribavirin tablete 7-10 dana 19. U toku herpes zostera moţe sa kao komplikacija ispoljiti: a) bronhopneumonija b) leukopenija c) meningitis ili encefalitis 20. Navedi tri stadijuma bolesti u toku morbila: a) b) c) 21. Odlike morbilozne ospe su: a) slivena ospa, topla i vlažna koža b) mestimična ospa, topla i suva koža c) makulo-papulozna ospa, topla i vlažna koža 22. Izgled lica kao «plačna maska» javlja se kod: a) varicele b) morbila c) rubele 23. Adolescenti oboljevaju od morbila zbog: a) virulentnosti virusa morbila b) iščezavanja postvakcinalnog imuniteta c) neotpornosti organizma 13

14 24. Koplikove mrlje na bukalnoj sluzokoţi, kao karakterističan znak, prethode pojavi ospe: a) u toku morbila b) u toku varicele c) u toku rubele 25. Laringitis sa disfonijom se javlja u toku: a) varicele b) morbila c) rubele 26. Atipični oblik morbila sa teškom kliničkom slikom, pojavom pneumonije javlja se u: a) male dece b) vakcinisanih «mrtvom vakcinom» protiv morbila c) adolescenata 27. Deca inficirana HIV-om, zaštićuju se od morbila: a) vakcinacijom atenuiranom vakcinom b) profilaksa antivirusnom terapijom u vreme ekspozicije c) pasivnom zaštitom imunoglobulinom 28. Najčešća komplikacija na respiratornom sistemu u toku morbila je: a) bronhitis b) bronhopneumonija c) pleuropneumonija 29. Subakutni sklerozantni panencefalitis je retka ali veoma teška sekvela u bolesnika koji su oboleli od: a) morbila b) varicele c) rubele 30. U bolesnika sa rubelom bez ospe («rubela sine exantemate), često jedini klinički znak je: a) uvećane okcipitalne limfne žlezde b) generalizovana limfadenopatija c) uvećane limfne žlezde na vratu 14

15 31. Navedi tri komplikacije u odraslog bolesnika sa rubelom: a) b) c) 32. U toku rubele kod odrasle osobe se javlja: a) artritis b) monoartritis na donjim ekstremitetima c) artritis zgloba kuka 33. U toku rubele kao komplikacija javlja se: a) trombocitopenija b) trombocitoza c) leukocitoza 34. U bolesnika sa stečenom rubelom teška komplikacija, često sa fatalnim ishodom, je: a) encefalitis b) meningoencefalitis c) bronhopneumonija 35. Sigurna dijagnoza rubele postavlja se na osnovu: a) karakteristične ospe b) okcipitalne adenopatije c) nalaza antitela u serumu (anti-rubela IgM) 36. U trudnice bez podataka o vakcinaciji u cilju utvrďivanja osetljivosti, odnosno imunosti protiv rubele, treba odrediti u serumu: a) natitela u IgG klasi protiv rubele b) antitela u IgM klasi protiv rubele c) porast titra antitela u dva uzorka seruma VIRUSNI HEPATITISI Prof. dr Radmilo Petrović 1. Navedi tri karakteristična stadijuma bolesti akutnog virusnog hepatitia: a) b) c) 15

16 2. Virusni hepatitis A se prenosi: a) parenteralnim putem b) fekalno-oralnim putem c) putem transfuzije krvi 3. Najvaţniji put prenošenja hepatitisa B je: a) kontaktni b) preko zagađene hrane i vode c) parenteralni put 4. Teţi oblik bolesti i lošija prognoza zbog koinfekcije sa hepatitis D virusom, javlja se u bolesnika sa: a) hepatitisom E b) hepatitisom C c) hepatitisom B 5. Za virusni hepatitis E je karakteristično oboljevanje u obliku: a) sporadičnog oboljevanja b) hidričnih epidemija u tropskim krajevima c) endemskog ispoljavanje Zaokuži tačan odgovor. 6. U patogenezi hepatitisa A mehanizam nastanka bolesti se objašnjava: a) direktnim citopatogenim delovanjem virusa b) imunskim odgovorom na infekciju c) nepoznato 7. Za virusni heptitis B u patogenezi bolesti značajno je: a) imunski odgovor na infekciju b) ciopatogeno dejstvo virusa c) infektivna doza virusa 8. Hepatotropni virusi, uzročnici profesionalnog oboljevanja u zdravstvenih radnika su: a) virus hepatitisa A b) virus hepatitisa B c) virus hepatitisa E d) virus hepatitisa C e) citomegalovirus Zaokruži dva tačna odgovora. 16

17 9. Intravenski narkomani, zbog rizičnog ponašanja, su često izloţeni infekciji virusima: a) virus hepatitisa A b) virus hepatitisa C c) virus hepatitisa E d) virus hepatitisa B e) koksaki virus Zaokruži dva tačna odgovora. 10. Navedi atipične oblike virusnih hepatitisa: a) subakutni b) c) d) e) 11. Površinski antigen hepatitis B virusa (HBsAg) se moţe naći u serumu inficirane osobe najranije: a) u prvoj nedelji bolesti b) u fazi ikterusa c) u početnoj fazi inkubacije 12. Najvaţniji biohemijski nalazi za dijagnozu akutnog virusnog hepatitisa su visoke aktivnosti enzima: a) amilaze b) lipaze c) aldolaze d) SGOT e) SGPT Zaokruži dva tačna odgovora. 13. Bitna odlika hepatitisa C je: a) sporadična pojava bolesti b) epidemijska pojava u populaciji intravenskih narkomana c) subklinički oblik bolesti kao najčešći oblik 14. U patogenzi hepatitisa C prisutna je pojava: a) dugotrajne viremije b) stvaranja kvazisojeva virusa u toku infekcije c) antigene stabilnosti virusa 17

18 15. Duţina inkubacije za hepatitis A se kreće i untervalu: a) dana b) dana c) dana 16. Duţina inkubacije za hepatitis B kreće se u intervalu: a) dana b) dana c) dana 17. Najčešći klinički tok hepatitisa C je: a) samoograničavajući tok bolesti do 4 meseca b) razvoj hroničnog hepatitisa C u preko 80% inficiranih c) česta pojava fulminantnog hepatitisa 18. Primarni karcinom jetre se javlja u hroničnoj evoluciji bolesti kod: a) virusnog hepatitisa E b) virusnog hepatitisa G c) virusnog hepatitisa B, hepatitisa C 19. Tipičan klinički oblik bolesti u virusnom hepatitisu je: a) anikterični b) subklinički c) ikterični 20. Kolika je inkubacija u hepatitisu C? (dana) 21. Kolika je inkubacija u hepatitisu E? (dana) 22. Najteţi klinički oblik virusnog hepatitisa je: a) holostazni b) produženi oblik bolesti c) fulminantni oblik bolesti 23. Zaštitna antitela u bolesnika koji je ozdravio posle akutnog hepatitisa B su: a) anti-hbc antitela b) anti-hbs antitela c) anti Hbe antitela 18

19 24. Dominantni oblik bolesti izazvan virusom hepatitisa C je: a) ikterični b) subakutni c) subklinički 25. Za dijagnozu akutnog virusnog hepatitisa je značajno odreďivanje u serumu nivoa: a) holesterola b) albumina c) transaminaza (SGOT, SGPT) 26. Hronični virusni hepatitis se javlja u toku bolesti koju izazivaju virusi: a) b) c) 27. Etiološka dijagnoza akutnih virusnih hepatitisa se postiţe: a) serološkim reakcijama b) izolacijom virusa c) kliničkim pregledom 28. Krajem preikteričnog stadijuma u bolesnika sa akutnim virusnim hepatitisom u urinu se nalazi: a) bilirubin b) albuminurija c) cilindrurija 29. Sagledavanje sintetske funkcije jetre u toku akutnog virusnog hepatitisa postiţe se odreďivanjem: a) nivoa proteina u serumu b) protrombinskog vremena c) nivoa fibrinogena u serumu 30. Serološka dijagnoza akutnog hepatitisa B podrazumeva nalaz: a) anti-hbc IgM anitela u serumu b) HBsAg u serumu c) Anti-Hbe antitela u serumu 19

20 31. U toku lečenja akutnog virusnog hepatitisa u akutnoj fazi bolesti zabranjeno je: a) masnoće životinjskog porekla b) alkoholna pića c) meso od ribe d) belo, posno živinsko meso e) sveže voće Zaokruži dva tačna odgovora. 32. Akutni virusni hepatitis je najčešće u svom tipičnom obliku samoograničavajuća bolest. Prirodni tok bolesti dovodi do ozdravljenja u većine bolesnika. Ozdravljenje se javlja: a) mesec dana od početka bolesti b) dva meseca od početka bolesti c) do kraja trećeg meseca od početka bolesti 33. Osobi koja se ubola na iglu kojom je data injekcija bolesniku sa utvrďenom infekcijom hepatitis B virusom, istoga dana treba u cilju profilakse dati: a) gama globulim i. m. b) hiperimuni antihepatitis B gamaglobulin c) gamavenin d) vakcinu protiv hepatitisa B Zaokruži dva tačna odgovora. 34. NovoroĎenčetu majke koja ima utvrďenu infekciju hepatitis B virusom, utvrďenu u trećem trimestru trudnoće, treba na roďenju dati: a) b) 20

21 SALMONELOZE Prof. dr Zoran Todorović 1. Infektivna doza kod salmoneloznog trovanja hranom iznosi: a) oko 100 klica b) oko klica c) oko klica Zaokruži tačan odgocvor. 2. U patogenezi salmoneloznog trovanja hranom dominantna je uloga: a) endotoksina b) egzotoksina c) omotača bakterije 3. Salmoneloze se ubrajaju u grupu: a) artropoda b) zoonoza c) parazitoza 4. Salmonelozno trovanje hranom najčešće se javlja u vidu: a) endomija b) epidemija c) pandemija 5. Salmonele spadaju u grupu: a) invazivnih bakterija b) neinvazivnih bakterija c) indiferentnih bakterija 6. Kod salmoneloznog trovanja hranom inkubacija je: a) veoma kratka do 6h b) od 48h do 72h c) od 5 do 10 dana 7. Stolioce kod salmoneloznog trovanja hranom makroskopski su: a) krvavo-sluzave b) žuto-zelene.kašaste c) kao čorba od pirinčane vode 21

22 8. Kliconoštvo nakon preleţanog salmoneloznog trovanja hranom najčešće nastaje zadrţavanjem salmonela u: a) debelom crevu b) žučnoj kesi c) tankom crevu 9. Etološka dijagnoza salmoneloznog trovanja hranom najčešće se postiţe na osnovu pozitivnog nalaza: a) bilikulture b) koprokulture c) urinokulture 10. U terapiji salmoneloza minor antibiotici su: a) neophodni b) daju se u pojedinačnim slučajevima c) ne smeju se dati tj. kontraindikovani su 11. Najčešći izazivači salmoneloznog trovanja hranom su: a) Salmonella enteritidis b) Salmonella typhi c) Salmonella paratyphi A d) Salmonella typhi murium Zaokruži dva tačna odgovora. 12. Nabroj najmanje dva serotipa salmonela izazivača trovanja hranom: a) b) c) 13. Glavni rezervoar salmonela, izazivača trovanja hranom u prirodi su: a) čovek b) životinje c) insekti ALIMENTARNE INTOKSIKACIJE Prof. dr Zoran Todorović 1. Alimentarne intoksikacije najčešće izaziva: a) stafilokokni egzotoksin b) endotoksin salmonella c) egzotoksin šigela 22

23 2. Dominantan simptom u toku alimentarne intoksikacije je: a) uporno povraćanje b) učestale stolice c) povišena telesna temperature, muka i gađenje 3. Antibiotici u terapiji alimentarnih intoksikacija su: a) neophodni b) mogu se dati c) ne daju se 4. Najvaţnija patogenetska zbivanja u toku alimentarne intoksikacije dešavaju se u: a) gastroduodenumu b) tankom crevu c) debelom crevu 5. Inkubacija kod stafilokokne intoksikacije je: a) do 6h b) do 24h c) preko 24h 6. Terapija stafilokokne intoksikacije je: a) kauzalna b) simptomatska c) etiološka TRBUŠNI TIFUS Prof. dr Zoran Todorović 1. Uzročnik trbušnog tifusa je: a) Salmonella typhi murium b) Salmonella typhi c) Salmonella paratyphi B 2. Antigensku graďu Salmonelle typhi karakterišu tri antigena: a) O, N, H b) O, H, Vi c) O, H, T 23

24 3. Jedini domaćin Salmonellae typhi su: a) životinje b) ćovek c) insekti 4. Trbušni tifus spada u grupu: a) respiratornih infekcija b) feko-oralnih infekcija c) antropozoonoza 5. Trbušni tifus se najčešće javlja u vidu: a) endemija b) pandemija c) sporadično i manjih epidemija 6. Najvaţnije patološko-anatomske promene u digestivnom traktu kod trbušnog tifusa dešavaju se u: a) gastroduodenumu b) tankom crevu c) debelom crevu 7. Temperaturna krivljua u kliničkoj slici kod trbušnog tifusa je po tipu: a) remitentne b) kontinue c) intermitentne 8. Tifozno stanje nastaje kao posledica: a) krvavljenja u digestiuvnom traktu b) delovanja endotoksina na CNS c) delovanja endotoksina na crevni epitel 9. Rozeola je: a) makulo-papulozna ospa u toku trbušnog tifusa b) makulo-papulozna ospa u toku pegavog tifusa c) patognomoničan znak kod morbila 24

25 10. Najčešće toksične komlikacije u digestivnom traktu u toku trbušnog tifusa su: a) enteroragija sa peforacijom creva b) stres ulkus c) hipovolemija sa metaboličkom acidozom 11. Serološka reakcija za dijagnozu trbušnog tifusa je: a) Weil-Felix-ova b) Widal-ova c) Paul_Bunell-ova 12. Za trbušni tifus je karakterističan nalaz u perifernom razmazu: a) leukocitoza sa limfomonocitozom b) leukocitoza sa polinukleozom c) leukopenija sa relativnom limfocitozom 13. Od svih kultura uzetih za dijagnozu trbušnog tifusa pozitivna je već u prvoj nedelji bolesti: a) urinokultura b) hemokultura c) koprokultura 14. Klasični antibiotici koji se najčešće primenjuju u terapiji trbušnog tifusa su: a) Pencilin i Gentamicin b) Ampicilin i Hloramfenikol c) Eritromicin i Baktrim 15. Kliconoštvo kod trbušnog tifusa nastaje zadrţavanjem Salmonele typhi u: a) tankom crevu b) bubrezima c) žučnoj kesici 16. Koji su stdijumi u kliničkoj slici trbušnog tifusa: a) b) c) d) Dopiši tačne odgovore. 25

26 17. Patogenetski i klinički gledano trbušni tifus je: a) generalizovano oboljenje sa izraženom intoksikacijom b) lokalno oboljenje sa izraženom intoksikacijom c) lokalno oboljenje tankog creva 18. U objektivnom nalazu kod trbušnog tifusa karakterističan je nalaz: a) meteorizam abdomena sa splenomegalijom b) meteorizam abdomena sa izraženom hepatomegalijom c) toksični megakolon 19. Rane komplikacije kod trbušnog tifusa su: a) bakterijske b) toksične c) alergijske 20. Kasne komlikacije u toku trbušnog tifusa: a) toksične b) bakterijske c) alergijske 21. Najčešće toksične komlikacije u toku trbušnog tifusa su: a) kardiovaskularne i crevne b) hepatorenalne c) akutni holecistitis 22. U kom stadijumu bolesti kod trbušnog tifusa javlja se tifozno stanje : a) inkrementi b) akmis c) dekrementi d) rekonvalescencije 23. U kom stadijumu bolesti kod trbušnog tifusa javlja se rozeola : a) inkrementi b) akmis c) dekrementi d) rekonvalescencije 26

27 KOLERA Prof. dr Zoran Todorović 1. Po svojim epidemiološkim karakteristikama kolera je: a) endemo-pandemijsko oboljenje b) kosmopolitsko oboljenje c) sporadično oboljenje 2. Po načinu prenošenja bolesti kolera spada u: a) kontagiozno oboljenje b) nekontagiozno oboljenje c) transmisivno oboljenje 3. U patogenezi kolere dominantnu ulogu ima: a) endotoksin b) egzotoksin c) vibrion kolere 4. Vibrion kolere spada u grupu: a) invazivnih bakterija b) neinvazivnih bakterija c) indiferentnih bakterija 5. Predilekciono mesto u digestivnom traktu za dejstvo vibriona kolere je: a) gastroduodenum b) epitel tankog creva c) epitel debelog creva 6. U koleričnoj stolici mikroskopskim pregledom mogu se naći: a) ćelijski elementi (eritociti, leukociti, ćelije epitela) b) nema ćelijskih elemenata c) vibrion kolere i toksin 7. Veliki gubitak vode i elektrolita u toku kolere dovodi do: a) metaboličke acidoze i hipovolemijskog šoka b) metaboličke alkaloze i hipervolemije c) hemoragijskog sindroma sa hipovolemijom 27

28 8. Izraţena dehidratacija sa hipovolemijskim šokom posebno je karakteristična u klničkoj slici kod: a) amebne dizenterije b) salmoneloznog trovanja hranom c) kolere 9. Makroskopske karaketristike stolice kod bolesnika sa kolerom su: a) obilne, zelenkaste, smrdljive b) oskudne, krvavo-sluzave c) obilne, bezbojne, kao «pirinčana voda» 10. Inkubacija u toku kolere je: a) do 5 dana b) preko 10 dana c) do 21 dan 11. U toku patogenetskih zbivanja kod kolere mukoza creva: a) ostaje očuvana b) dolazi do oštećenja epitela c) stvaraju se ulceracije 12. Imunitet posle preleţane kolere je: a) kratkotrajan b) doživotan c) ne nastaje 13. Za etiološku dijagnozu kolere najvaţnije je: a) zasejavanje materijala na alkalnu peptonsku vodu i TCBS agar b) zasejavanje materijala na tečne podloge (goveđa žuč, dekstrozni bujon) c) mikroskopski pregled stolice 14.»Infektivna doza» kod kolere iznosi: a) mikroorganizama b) do mikroorganizama c) preko mikroorganizama 28

29 15. U terapiji kolere upotreba antibiotika je: a) obavezna b) kontraindikovana c) u pojedinim indikacijama 16. U prevenciji širenja kolere jedna od mera koje se sprovode je: a) primena vakcine b) primena seruma c) primena imunoglobulina 17.»DACA» rastvor u terapiji kolere sadrţi: a) NaCl+NaHCO 3 +KCl u odnosu (5:4:1) b) NaCl+NaHCO 3 +H 2 0 u odnosu (5:4:2) c) NaCl+KCl+HCl u odnosu (5:4:1) BACILARNA DIZENTERIJA Prof. dr Zoran Todorović 1. Izazivač bacilarne dizenterije je: a) Entameba histolitika b) bakterije roda Salmonela c) bakterije roda Šigela 2. Nabroj četiri najvaţnije grupe šigela: a) b) c) d) Dopiši tačne odgovore. 3. Najteţe kliničke oblike izazivaju šigele iz podgrupe: a) Shigella dysenteriae b) Shigella flexneri c) Shigella sonnei 4. Najlakše kliničke oblike izazivaju šigele iz podgrupe: a) Shigella dysenteriae b) Shigella flexneri c) Shigella sonnei 29

30 5. Koja od podgrupa šigela luči egzotoksin koji ima izrazito enterotropna i neurotropna svojstva: a) Shigella dysenteriae b) Shigella flexneri c) Shigella sonnei 6.»Infektivna doza» za nastanak bacilarne dizenterije iznosi oko: a) živih klica b) živih klica c) preko živih klica 7. Predilekciono mesto za delovanje šigela u digestivnom traktu je: a) tanko crevo b) gastroduodenum c) debelo crevo 8. Makroskopske karakteristike stolice kod bacilarne dizenterije su: a) zelena, smrdljiva b) oskudna, krvavo-sluzava c) obilna, slzavo-vodena 9.»Laţni pozivi» i tenezmi su karakteristične tegobe u kliničkoj slici kod: a) salmoneloza minor b) trbušnog tifusa c) bacilarne dizenterije 10. Izazivači bacilarne dizenterije su: a) bakterije iz roda salmonela b) bakterije iz roda šigela c) entameba histolitika Zaokruži tačan odgovr. 11. Šigele spadaju u grupu: a) invazivnih bakterija b) neinvazivnih bakterija c) indiferentnih bakterija 30

31 12. Najteţa komlikacija na digestivnom traktu koja se moţe javiti u toku bacilarne dizenterije je: a) toksični megakolon b) ileus c) Kronova bolest 13. Neinfektivne manifestacije (konvulzije, meningizam, leukemoidna reakcija...) najčešće se sreću kod: a) amebne dizenterije b) bacilarne dizenterije c) kolere 14. Jedna od čestih neuroloških manifestacije u toku bacilarne dizenterije je: a) bakterijski meningitis b) konvulzije c) EPI napad 15. Jedna od čestih neuroloških manifestacija u toku bacilarne dizenterije je: a) bakterijski meningitis b) EPI napad c) meningizam 16. Pojava «leukemoidne reakcije»u laboratorijskim nalazima najčešće se sreće kod: a) salmoneloza minor b) bacilarne dizenterije c) amebne dizenterije 17.»Leukemoidnu reakciju» karakteriše: a) povećanje broja leukocita sa neutrofilijom b) smanjenje broja leukocita sa neutrofilijom c) prisustvo nezrelih ćelijskih elemenata 18. Hemolitičko-uremički sindrom kao vancrevna manifestacija bolesti najčešće se sreće kod: a) bacilarne dizenterije b) kolere c) trbušnog tifusa 31

32 19. Reaktivni artritis kao vancrevna manifestacija bolesti najčešće se sreće kod: a) kolere b) bacilarne dizenterije c) salmoneloza minor 20. Mikroskopskim pregledom razmaza stolice kod bacilarne dizenterije mogu se otkriti: a) ćelijski elementi:eritrociti, leukociti, epitelne ćelije... b) nema ćelijskih elemenata c) uzročnici bolesti i njihovi raspadni produkti 21. Primena antibiotika u terapiji bacilarne dizenterije je: a) obavezna b) kontraindikovana c) u pojedinim indikacijama RIKECIOZE (PEGAVAC i KJU GROZNICA) Prof. dr Zoran Todorović 1. Za koju rikeciju čovek je jedini domaćin: a) Rickettsia mooseri b) Rickettsia prowazeki c) Rickettsia rickettsi 2. Pegavac je kontagiozno oboljenje: a) da b) ne c) samo u inkubaciji 3. U prenošenju pegavog tifusa ulogu vektora ima: a) Pediculus capitis b) Pediculus corporis c) Pediculus pubis 4. Glavno patogenetsko zbivanje u toku pegavca dešava se u: a) epitelnim ćelijama tankog creva b) epitelnim ćelijama debelog creva c) endotelu prekapilara i manjim krvnim sudovima 32

33 5. Ospa u toku pegavca je: a) makulopapulozna kasnije petehijalna b) vezikulozno-krustozna c) sitnozrnasta sa petehijama 6. Čovek se najčešće inficira rikecijama: a) ubodom vaši i prodorom u krvotok b) unosom ekskreta vaši preko znojnih žlezda c) utrljavanjem izmeta u kožu, češanjem i udisanjem 7. Nakon preleţane bolesti rikecije: a) nestaju iz organizma stvaranjem antitela b) mogu da se zadrže u organizmu u stanju «latencije» c) često je kliconoštvo 8. Temperaturna krivulja kod pegavca je po tipu: a) kontinua b) remitentna c) bifazna 9. "Tifozno-egzantematični" stadijum sreće se u kliničkoj slici kod: a) trbušnog tifusa b) pegavog tifusa c) besnila 10. Serološka reakcija u dijagnozi pegavog tifusa je: a) Weil-Felix-ova b) Widal-ova c) Paul-Bunell-ova 11. U terapiji pegavog tifusa antibiotici se: a) daju u trjanju 7-10 dana b) daju samo kod starijih osoba i dece c) kontraindikovani su 12. Najvaţnija profilaktička mera u prevenciji pegavog tifusa je: a) depedikulacija bolesnika i odeće b) vakcinoprofilaksa c) seroprofilaksa 33

34 13. Bril-Zinsser-ova bolest je pozni recidiv: a) trbušnog tifusa b) Lajmske bolesti c) pegavog tifusa 14. Uzročnik Bril-Zinsser-ove bolesti je: a) Rickettsia Prowazeki b) Rickettsia Mooseri c) Rickettsia Rickettsi 15. Bril-Zinsser-ova bolest javlja se: a) sporadično i vezana je za pojavu vašljivosti b) sporadično i nije vezana za pojavu vašljivosti c) epidemijski 16. U toku Birl-Zinssero-ove bolesti Weil-Felix-ova reakcija je: a) pozitivna b) negativna c) nespecifična 17. U terapiji Bril-Zinsser-ove bolesti antibitici su: a) indikovani, obavezno se daju b) daju se samo kod teških kliničkih oblika c) kontraindikovani su 18. Bolesnik od Bril-Zinsser-ove bolesti moţe biti izvor bolesti za nastanak: a) trbušnog tifusa b) pegavog tifusa c) Lajmske bolesti 19. Coxiella burneti spada u grupu: a) spiroheta b) rikecija c) borelija 20. Coxiella burneti je izazivač: a) Weil-ove bolesti b) Kju-groznice c) Lajmske bolesti 34

35 21. Prirodan rezervoar Coxilla burneti su: a) domaće životinje (ovce, koze, goveda) b) insekti (vaši, muve, komarci) c) divlje životinje (vuk, zec, lisica) 22. Coxilla burneti najčešće se unosi u organizam čoveka: a) inhalacijom, udisanjem b) preko kože, ubodom c) preko digestivnog trakta 23. U kliničkoj slici kju-groznice ospa je: a) uvek prisutna b) kod težih kliničkih oblika c) nije prisutna 24. Kju-gruznica klinički se najčešće prezentuje kao: a) encefalitis b) atipična pneumonija c) miokarditis 25. Sigurna dijagnoza Kju-groznice postavlja se na osnovu: a) radiografskog nalaza b) anamneze i kliničke slike c) seroloških nalaza (IgM, IgG) 26. Interhumano prenošenje kju-groznice je: a) moguće, samo kod teških kliničkih oblika b) ne postoji c) uvek moguće 35

36 HIV INFEKCIJA I AIDS Prof. dr Predrag Čanović 1. Virus humane imunodeficijencije pripada familiji: a) koronavirusa b) retrovirusa c) paramiksovirusa 2. Zbog velikog mutagenog potencijala virus humane imunodeficijencije: a) pokazuje visok stepen genetskih varijacija b) pokazuje nizak stepen genetskih varijacija c) ne pokazuje genetske varijacije 3. Strukturni geni virusa humane imunodeficijencije su: a) gag b) p24 c) gp41 d) pol e) env f) nef Zaokružiti tri tačna odgovora. 4. Glavna ciljna ćelija na koju deluje HIV je: a) B limfocit b) T limfocit c) monocit 5. Sigurno utvrďeni načini prenošenja HIV infekcije su: a) putem krvi i krvnih derivata b) seksualna transmisija c) poljubac d) putem vektora e) majka-dete transmisija f) kapljični put Zaokružiti tri tačna odgovora. 6. Generalno uzevši, dominantan put prenošenja HIV infekcije je: Dopisati tačan odgovor. 36

37 7. Izvor infekcije HIV-om moţe biti: a) svaka HIV-om inficirana osoba b) samo HIV-om inficirane osobe koje su obolele od AIDS-a c) samo HIV-om inficirane osobe koje su u fazi inkubacije 8. U osnovi HIV infekcije leţi: a) humoralni tip imunodeficijencije b) ćelijski tip imunodeficijencije c) oštećenje simpatikusa i parasimpatikusa 9. HIV moţe inficirati one ćelije koje na svojoj površini imaju: a) mikrovile b) hemaglutinin c) CD4 antigen 10. Asimptomatska faza HIV infekcije (inkubacija) prosečno iznosi: a) 5 godina b) 11 godina c) 20 meseci 11. Jedna od najčešćih oportunističkih infekcija kod HIV inficiranih je: a) stafilokokna angina b) pneumocystis carini pneumonija c) streptokokna pneumonija 12. Prema CDC klasifikaciji, iz godine, orofaringealna i vaginalna kandidijaza spadaju u kliničku kategoriju: a) A b) B c) C 13. Prema CDC klasifikaciji, iz godine, asimptomatska HIV infekcija spada u kliničku kategoriju: a) A b) B c) C 37

38 14. Prema CDC klasifikaciji, iz godine, salmonelozna sepsa spada u kliničku kategoriju: a) A b) B c) C 15. Prema kriterijumima CDC-a, iz godine, AIDS "indikativne bolesti" spadaju u kliničku kategoriju: a) A b) B c) C 16. Imunodeficijencija iazvana HIV-om klinički se najčešće manifestuje: a) reaktivacijom endogenih-latentnih infekcija b) pojavom bakterijskih superinfekcija c) u početku, odsustvom bilo kakvih infekcija 17. Bacilarnu angiomatozu koja se javlja kod HIV inficiranih izaziva: a) Bartonella henselae b) Epstein-Barrov virus c) Herpes simplex virus 18. Prema CDC kriterijumima, iz godine, ekstraintestinalna strongiloidoza spada u kliničku kategoriju: a) A b) B c) C 19. Prema CDC kriterijumima, iz godine, oralna vlasasta leukoplakija spada u kategoriju: a) A b) B c) C 38

39 20. Najčešći uzročnici dijarealnog sindroma kod HIV inficiranih su: a) Cryptosporidium b) Isospora belli c) Pneumocystis carinii d) Toxoplazma gondii e) Citomegalovirus Zaokružiti dva tačna odgovora. 21. Jedan od najčešćih uzročnika meningitisa kod HIVinficiranih je: a) Kohov bacil b) Candida albicans c) Cryptococcus neoformans 22. Jedan od najčešćih oportunističkih tumora koji se sreće kod obolelih od AIDS-a je: a) Ewingov sarkom b) Wilmsov tumor c) Kapoši sarkom Zaokružititi tačan odgovor. 23. Oštećenje vida (retinitis) kod inficiranih HIV-om najčešće izaziva: Dopisati tačan odgovor 24. Perzistentna generalizovana limfadenopatija koja se javlja kod HIV inficiranih podrazumeva: a) limfadenopatiju samo na vratu b) limfadenopatiju u dve ili više neingvinalnih regija c) limfadenopatiju samo u ingvinumu Zaokružititi tačan odgovor. 25. MeĎu neurološkim manifestacijama kod HIV inficiranih, posebno su karakteristični: a) toksoplazmatski apsces mozga b) multipla skleroza c) parkinsonizam d) AIDS demencija kompleks e) transverzalni mijelitis Zaokružiti dva tačna odgovora. 39

40 26. Karakteristična oralna manifestacija kod HIV inficiranih je: a) flegmona poda usne duplje (Angina Ludowici) b) oralna vlasasta leukoplakija c) "malinast jezik" 27. Koncentracija HIV-RNK u plazmi moţe se odreďivati: a) PCR tehnikom b) ELISA tehnikom c) Western blot tehnikom 28. Značajni laboratorijski markeri progresije HIV infekcije su: a) neopterin b) C-reaktivni protein c) α 2 globulin d) β 2 mikroglobulin e) fibrinogen Zaokružiti dva tačna odgovora. 29. Početak antiretrovirusne terapije je indikovan kod svih bolesnika sa: a) > HIV-RNK kopija/ml b) HIV-RNK kopija/ml c) HIV-RNK kopija/ml 30. Lek izbora u lečenju citomegalovirusnih infekcija u obolelih od AIDS-a je: a) ganciklovir b) aciklovir c) amfotericin B 31. "Zlatni standard" za praćenje efikasnosti antiretrovirusne terapije predstavlja: a) broj eritrocita i trombocita b) koncentracija LDH u krvi c) stepen virusne replikacije ("viral load") 32. Primarna profilaksa oportunističkih infekcija se sprovodi kada je apsolutni broj CD4+ limfocita: a) /mm 3 b) < 200/ mm 3 c) /mm Azidotimidin, dideoksicitidin i dideoksiinozin spadaju u grupu: 40

41 a) inhibitora proteaze b) nukleozidnih inhibitora reverzne transkriptaze c) nenukleozidnih inhibitora reverzne transkriptaze 34. Izolacija HIV-a iz perifernih monojedarnih ćelija inficiranih osoba je metoda koja se koristi: a) u rutinskoj dijagnostici b) u dijagnostički nejasnim situacijama c) isključivo u naučno-istraživačke svrhe. 35. Antitela na HIV kod inficiranih, pojavljuju se najčešće: a) u prvih 7 dana nakon infekcije b) između 6 nedelja i 6 meseci nakon infekcije c) posle 6 meseci od infekcije 36. MeĎusobni odnos CD4 i CD8 limfocita kod HIV inficiranih je sledeći: a) CD4/CD8 manji od 1 b) CD4/CD8 jednak 1 c) CD4/CD8 veći od Dijagnozu AIDS-a moţemo postaviti kod inficiranih HIV-om kod kojih je broj CD4 limfocita: a) manji od 200 u mm 3 krvi b) 200 do 500 u mm 3 krvi c) 500 do 1000 u mm 3 krvi 38. Lek koji se koristi za lečenje Pneumocystis carinii pneumonije kod HIV inficiranih je: a) Ketokonazol b) Trimetoprim-sulfametoksazol c) Ganciklovir Zaokružititi tačan odgovor. 39. Lek koji se koristi za lečenje kandidijaze kod HIV inficiranih je: a) Aciklovir b) Sulfadiazin c) Flukonazol 41

42 AKUTNE RESPIRATORNE INFEKCIJE Prof. dr Predrag Čanović 1. Virusi influence pripadaju familiji: a) ortomiksovirusa b) adenovirusa c) koronavirusa 2. Površinski antigeni virusa influence su: a) neuraminidaza b) hemaglutinin c) CD 8 molekul d) T ćelijski receptor e) interleukin 1 Zaokružiti dva tačna odgovora. 3. U patogenetskom smislu grip predstavlja: a) generalizovano virusno oboljenje b) lakši oblik encefalitisa c) lokalno respiratorno oboljenje praćeno opštom intoksikacijom organizma 4. Imunitet nakon preleţanog gripa je: a. kratkotrajan, tipski b. solidan, doživotni c. doživotni, tipski 5. IzmeĎu pojedinih tipova i podtipova virusa influence: a) postoji unakrsni imunitet b) ne postoji unakrsni imunitet c) postoji samo između tipa A i tipa B virusa influence 6. Imunitet nakon preleţanog gripa prevashodno se zasniva na: a) sekretornim antitelima IgA klase b) antitelima IgE klase c) funkciji Th limfocita 42

43 7. Inkubacija kod influence iznosi: a) 1-2 dana b) 7-14 dana c) više od 2 nedelje. 8. U kliničkoj slici gripa dominiraju: a) gastrointestinalni simptomi b) respiratorni simptomi c) simptomi infekcije i intoksikacije organizma 9. Navedi bar tri komplikacije kod gripa: a) b) c) 10. Pneumonije koje se javljaju u ranoj fazi gripozne infekcije najčešće su izazvane: a) virusom influence b) bakterijama c) mikoplazmom pneumonije 11. Pneumonije koje se javljaju u kasnijoj fazi gripozne infekcije (u rekonvalecenciji) najčešće su izazvane: a) virusom influence b) bakterijama c) mikoplazmom pneumonije 12. Jedna od mogućih neuroloških komplikacija u toku influence je: a) polineuropatija b) strabizam sa diplopijama c) Reyeov sindrom 13. Sigurna dijagnoza influence postavlja se na osnovu: a) karakteristične kliničke slike b) dokazivanja specifičnih antitela na virus influence c) pozitivne epidemiološke ankete 43

44 14. Najvaţnija mera u suzbijanju influence je: a) aktivna imunizacija stanovništva b) seroprofilaksa c) izbegavanje većih skupova ljudi 15. Aktivna imunizacija protiv gripa je kontraindikovana kod: a) kardiovaskularnih bolesnika b) bolesnika sa hroničnom bolesti pluća c) neuroloških bolesnika 16. Istraţivanja su pokazala da mrtva vakcina protiv gripa štiti: a) 50-80% vakcinisanih b) 95% vakcinisanih c) 5-10% vakcinisanih 17. Jedan od najvaţnijih antivirusnih lekova koji se koristi u lečenju infekcija izazvanih virusom influence A i B je: a) oseltamivir b) foskarnet c) vidarabin 18. Amantadin je antivirusni lek koji deluje na: a) virus influence A b) virus influence B c) virus influence C 19. Respiratorni sincicijalni virus kod novoroďenčadi i odojčadi najčešće izaziva: a) faringokonjunktivalnu groznicu b) infekciju gornjih respiratornih puteva c) infekciju donjih respiratornih puteva 20. U lečenju najteţih infekcija izazvanih respiratornim sincicijalnim virusom koristi se: a) ribavirin u vidu aerosola b) amantadin per os c) famciklovir parenteralno 44

45 21. Parainfluenca virus tip 1 kod dece najčešće izaziva: a) krupozni sindrom b) pneumoniju c) miokarditis 22. Faringokonjunktivalna groznica je jedna od kliničkih manifestacija koju izazivaju: a) coxsackie virusi b) rinovirusi c) adenovirusi 23. Epidemični keratokonjunktivitis je jedna od kliničkih manifestacija koju izazivaju: a) adenovirusi b) parainfluenza virusi c) rinovirusi 24. Uzročnik SARS-a (severe acute respiratory syndrome-engl.) pripada familiji: a) pikorna virusa b) koronavirusa c) paramiksovirusa 25. U laboratorijskim nalazima kod SARS-a obično nalazimo: a) leukopeniju sa limfopenijom b) leukocitozu sa limfocitozom c) leukocitozu sa neutrofilijom 26. Od antivirusnih lekova, u lečenju SARS-a, najčešće se primenjuje: a) oseltamivir b) ribavirin c) zidovudin 27. Smrtnost od SARS-a se kreće: a) 15-50% b) preko 70% c) 1-5% 45

46 28. Navedi bar dva uzročnika atipične pneumonije: a) b) Dopisati tačan odgovor. 29. Kod atipičnih pneumonija inflamacijski proces se primarno odigrava u: a) alveolama b) intersticijumu pluća c) traheobronhijalnom stablu ENTEROVIRUSNE INFEKCIJE Prof. dr Predrag Čanović 1. Poliovirusi su izrazito: a) dermatotropni b) neurotropni c) pneumotropni 2. Inkubacija kod poliomijelitisa se kreće od: a) 5-35 dana b) 1-2 dana c) dana 3. Antivirusni lek koji je u in vitro uslovima ispoljio povoljan efekat na enteroviruse je: a) disoxaril b) rimantadin c) ganciklovir 4. Paralize koje se javljaju kod poliomijelitisa su: a) spastične sa pojačanim refleksima i hipertonijom b) mlitave, praćene arefleksijom i hipotonijom c) mlitave, praćene kloničkim grčevima 5. Sa prognostičkog stanovišta, koji je oblik poliomijelitisa najopasniji? a) spinalni oblik b) visoki spinalno-cervikalni oblik c) bulbarni oblik 46

47 6. Bolesnici sa poliomijelitisom najčešće umiru usled: a) akutne respiratorne insuficijencije b) encefalitisa c) miokarditisa 7. Poliovirus se moţe izolovati iz likvora obolelih od dečije paralize: a) u prvoj nedelji bolesti b) u drugoj nedelji bolesti c) u trećoj nedelji bolesti 8. Poliovirus se iz organizma najduţe izlučuje: a) stolicom b) urinom c) nazofaringealnim sekretom. 9. Ţiva, atenuirana vakcina protiv poliomijelitisa se primenjuje: a) subkutano b) intranazalno c) oralnim putem 10. Abortivni oblik polija se javlja u: a) 4-8% poliovirusnih infekcija b) 0,5-1% poliovirusnih infekcija c) 90-95% poliovirusnih infekcija 11. Paralitički oblik polija se javlja u: a) 0,5-1% poliovirusnih infekcija b) 4-8% poliovirusnih infekcija c) 90-95% poliovirusnih infekcija 12. Miokarditis najčešće izazivaju? a) Coxsackie virusi grupe A b) Coxsackie virusi grupe B c) ECHO virusi 47

48 13. Serozni meningitis mogu izazvati: a) sve tri grupe enterovirusa b) samo coxsackie virusi grupe A c) samo echo virusi 14. Epidemičnu pleurodiniju uglavnom izazivaju: a) coxsackie virusi grupe A b) coxsackie virusi grupe B c) echo virusi 15. Oko 90% infekcija koje uzrokuju coxsackie i echo virusi protiču u vidu: a) asimptomatske infekcije b) akutne respiratorne bolesti c) herpangine 16. U osoba sa agamaglobulinemijom enterovirusi mogu prouzrokovati: a) hronični glomerulonefritits b) hronični hepatitis c) hronični meningoencefalitis 17. Coxsackie virusi grupe A ukupno broje: a) 3 serotipa b) 6 serotipova c) 24 serotipa 18. Coxsackie virusi grupe B ukupno broje: a) 6 serotipova b) 24 serotipa c) 3 serotipa 19. Neki serološki tipovi enterovirusa kod novoroďenčadi mogu uzrokovati: a) tešku sistemsku bolest sa oštećenjem visceralnih organa b) isključivo benigne kliničke sindrome c) isključivo egzantem bez oštećenja visceralnih organa 48

49 20. Dokazana je uloga coxsackie B virusa u etiopatogenezi: a) Addisonove bolesti b) diabetes mellitusa c) Hodgkinove bolesti BAKTERIJSKI MENINGITISI Prof. dr Predrag Čanović 1. Navedi bar dva, od tri najčešća uzročnika bakterijskih meningitisa: a) b) c) Dopisati tačan odgovor. 2. Haemophilus influenzae meningitis se najčešće javlja u uzrastu: a) 6-9 meseci b) 6-18 godina c) iznad 18 godina 3. Pneumokokni meningitis je bolest koja se javlja u svim uzrastima, ali češće kod: a) dece predškolskog uzrasta b) odraslih c) adolescenata 4. Meningokokni meningitis se moţe javiti: a) sporadično ili epidemijski b) isključivo sporadično c) isključivo epidemijski 5. Herpes simplex se najčešće javlja kod bolesnika sa: a) pneumokoknim meningitisom b) meningokoknim meningitisom c) H. influence meningitisom 49

50 6. U uzrastu novoroďenčeta najčešći uzročnik bakterijskih meningitisa je: a) streptokokus grupe B b) meningokok c) pneumokok 7. Pseudomonas aeruginosa najčešće izaziva meningitis kod: a) splenektomisanih bolesnika b) osoba koje boluju od otitisa i sinuzitisa c) neurohirurških oboljenja i obolelih od raka 8. Prva faza u patogenezi većine bakterijskih meningitisa je: a) bakterijska kolonizacija nazofarinksa i njihov prolazak kroz mukozne barijere b) prolazak bakterija kroz hematoencefalnu barijeru c) prodor bakterija u subarahnoidni prostor. 9. Koji se od pomenutih bakterijskih meningitisa, po pravilu, javlja kao primarna bolest? a) TBC meningitis b) meningokokni meningitis c) pneumokokni meningitis 10. Glavne patoanatomske promene u toku bakterijskih meningitisa se dogaďaju u: a) subarahnoidnom prostoru b) epiduralnom prostoru c) intracerebralno 11. Najbrojniji ćelijski elementi u likvoru tokom bakterijskih meningitisa su: a) limfociti b) polimorfonuklearni leukociti c) makrofagi 12. Posttraumatski bakterijski meningitis nastaje usled: a) stvaranja komunikacije između subarahnoidnog prostora i nosa, uha ili paranazalnih šupljina b) zbog moždanog edema 50

51 c) zbog poremećaja cirkulacije likvora 13. Subduralne efuzije se najčešće javljaju kao komplikacija: a) pneumokoknog meningitisa b) meningitisa izazvanog H. influence c) meningokoknog meningitisa 14. Najznačajniji proinflamacijski citokin, čija je koncentracija u likvoru tokom bakterijskih meningitisa povećana je: a) interleukin 1 (IL-1) b) interferon gama (IFN-γ) c) transformišući faktor rasta beta (TGF-β) 15. Intrakranijalni šantovi posebno povećavaju rizik od nastanka: a) gram negativnih meningitisa b) H. influence meningitisa c) stafilokoknog meningitisa 16. Imunosuprimirane osobe (disfunkcija T limfocita) imaju posebno povećan rizik oboljevanja od: a) listerioznog meningitisa b) enterobakterijskog meningitisa c) stafilokoknog meningitisa 17. Vrednosti C-reaktivnog proteina i laktata u likvoru tokom bakterijskih meningitisa su: a) snižene b) povišene c) nepromenjene 18. Za dijagnozu bakterijskih meningitisa najveći značaj ima: a) kompjuterizovana tomografija mozga b) lumbalna punkcija (pregled likvora) c) magnetna rezonanca mozga 19. Koncentracija šećera u likvoru (glikorahija) kod bakterijskih meningitisa je: a) snižena b) normalna c) povećana 51

52 20. Etiološka dijagnoza bakterijskih meningitisa počiva na dokazivanju: a) bakterija u brisu ždrela b) bakterija u likvoru c) antibakterijskih antitela u krvi i likvoru 21. U perifernoj krvi, kod bakterijskih meningitisa najčešće nalazimo: a) leukocitozu sa polinukleozom b) leukocitozu sa limfocitozom c) leukopeniju 22. Za dijagnozu cerebritisa i moţdanog apscesa najznačajniji je: a) pregled krvne slike sa leukocitnom formulom b) pregled likvora c) pregled mozga kompjuterizovanom tomografijom 23. Meningealni poloţaj je kada bolesnik: a) leži na boku sa zabačenom glavom, savijenim kolenima i laktovima b) leži na leđima sa rukama u položaju supinacije c) ne može da sedi u postelji bez oslanjanja na ruke. 24. Cerebritis predstavlja: a) difuznu infekciju moždanog parenhima b) ranu fazu u razvoju lokalizovane infekcije moždanog parenhima c) prisustvo gnojnog eksudata u moždanim komorama 25. U slučaju bakterijskih meningitisa sa antibiotskom terapijom treba započeti: a) odmah po postavljanju dijagnoze (dobijanju gnojnog likvora) b) nakon izolacije uzročnika iz likvora kultivisanjem c) po dobijanju rezultata antibiograma 26. Terapija gram negativnih meningitisa treba da traje: a) 7-14 dana b) najmanje 3 nedelje c) dana 52