Test Test se rešava zaokruživanjem jednog ili više slova ispred ponuđenih odgovora

Transcript

1 Univezitet u Nišu Fakultet zaštite na adu u Nišu ELEKTROTEHNIKA Pof. d Dejan M. Petković Test Test se ešava zaokuživanje jednog ili više slova isped ponuđenih odgovoa Pezie (ednje slovo) Ie Boj indeksa. Kulonov zakon je kopija Njutnovog zakona gavitacije izveden ekspeientalno. U centu kužnog obuča koje u stanju stabilne avnoteže naelektisan količino naelektisanja q nalazi se tačkasto naelektisanje iste u stanju labilne avnoteže količine i znaka. To naelektisanje je c) u stanju indifeentne avnoteže 3. Poja i linije elektičnog polja Maksvel (silnice), kao gafički pikaz Faadej elektičnog polja, je uveo c) Kulon 4. Elektostatičko polje je oguće detekovati volteto postojanje sile 5. U I jedinica za elektično poje je N V 6. U I izvedena jedinica za potencijal i kg V napon je volt, s A J V, tako da je kg s A V 3 s A 7. U I jedinica za dielektičnu konstanu, ε, (peeabilnost) je 8. Kad se šuplje telo unese neka količina naelektisanja na povšini tog tela se pojavljuje ista količina naelektisanja (Faadejev ekspeient sa pehao) koja je 9. Na povšini usaljenog naelektisanog tela u vazduhu (vakuuu) jačina elektičnog polja zavisi od povšinske gustine naelektisanja, η, kao N F istog znaka supotnog znaka η E ε E η ε

2 . Na povšini usaljenog povodnika elektično polje ia sao. U elektostatici, u unutašnjosti povodnika (šupljeg ili punog) jačina elektičnog polja je uvek. Elektični skala potencijal, ϕ, je veličina koja 3. Razlika potencijala ili napon, U ϕ ϕ, je veličina koja 4. Konzevativni kaakte elektostatičkog polja (ad sila polja po zatvoenoj putanji) se iskazuje elacijo 5. Rad sila elektostatičkog polja zavisi sao od 6. Količina naelektisanja na povišini tela zavisi od oblika tela. Na šiljcia je količina naelektisanja 7. U elektostatici na naelektisano povodniku sve tačke koje pipadaju spoljnašnjoj povšini povodnika su 8. Potencijal, ϕ, usaljenog tačkastog naelektisanja, q, koje je se nalazi u vakuuu (vazduhu) kad je efeentna tačka u beskobačnosti je 9. Elektično polje kao izvod potencijala je jednoznačno definisano kao. Mateatička foulacija Gausovog zakona u integalno obliku je. Mateatička foulacija Gausovog zakona u difencijalno (lokalno) obliku je. Elektična kapacitivnost,, naelektisanog usaljenog tela koje se nalazi na potencijalu ϕ i koje je naelektisano količino naelekztisanja q definiše se kao tangencijalnu koponentu noalnu koponentu veća od nule jednaka nuli je jednoznačno definisana zavisi od izboa efeentnog nivoa je jednoznačno definisana zavisi od izboa efeentnog nivoa E dl ot E dužine putanje koodinata početne i kajnje tačke najanja najveća na potencijalia koji zavise od zakvljenosti povšine na isto potencijalu q ϕ 4πε q ϕ 4πε E gad ϕ E gad ϕ E d ε q E d ε div E q ε ρ div E ε ϕ q q ϕ V ρ

3 3. Kada se iz seijske veze više kondnzatoa ukolni kondenzato koji ia najanju kapacitivnost tada se ekvivalentna kapacivinost te veze 4. Dienzionisanje polupečnika elektoda u sfeno kondenzatou, na spoljašnjoj povšini unutašnje elektode je oguće postići vednost jačne elektičnog polja koja je 5. Kad se izeđu obloga avnog kondenzatoa unese još jedna elektoda istih dienzija koja nije piključena na izvo napajanja tada se kapacitvnosz kondenzetaa 6. Jedinica za jačinu elektične indukcije, D, (dielektičnog poeaj je 7. Izvoi vektoa elektične indukcije, D, su 8. Izeđu osnovnih veličina elektičnog polja postoji konstitutivna veza 9. Zapeinska gustina vezanih naelektisanja,, je ρ v sanjuje povećava c) ne enja aksiu aksiua iniu aksiua c) iniu iniua d) aksiu iniua sanjuje ne enja c) povećava A sva naelektisanja vezana naelektisanja c) slobodna naelektisanja P ε E + D D ε E + P ρ v div P ρ div P 3. Kad se izeđu dve elektode koje su ne enja piključene na stalni napon unese sanjuje dielektik jačina elektičnog polja izeđu elektoda se tada c) povećava 3. Čista voda ( H O ) je dielektik sa nepolani olekulia polani olekulia 3. Izeđu dva naelektisana tela koja se nalaze u vazdihu dolazi do poboja (zavisno od vlažnosti i pitisk pi jačini elektičnog polja koje je pibližno 33. Ganični uslov na azdvojnoj povšini dva dielektika na kojoj ne postoje slobodna naelektisanja je 34. tacionana elektična stuja je useeno ketanje V E 3 kv E 3 c) MV E 3 t D t v D D n Dtn sao elektona. sao jona c) svih nosilaca naelektisanja

4 35. Kondukciona elektična stuja se sao u gasovia i vakuuu foia sao u povodnicia 36. nop elektona u unitašnjosti katodne kondukciona (vakuuske) cevi foia elektičnu konvekciona stuju koja je c) kodukciona i konvekciona 37. Ketanje naelektisanih tela je konvekciona stuja. kondukciona stuja 38. Katoda je elektoda koja je pozitivno naelektisana negativno naelektisana 39. e ketanja elektona je od anode ka katodi od katode ka anodi 4. e stuje i se ketanja elektona isti su supotni 4. Jačina elektične stuje u svako zavisi od popečnog peseka popečno peseku povodnika je ista 4. Gustina elektične stuje u svako je ista popečno peseku povodnika zavisi od popečnog peseka 43. Dugi Kihofov zakon u integalno oblikz ože da se iskaže kao 44. Poketljivost nosilaca naelektisanja naelektisanja, u i specifična povodnost σ i gustina naelektisanja ρ vezani su elacijo I U σ ρu u ρ σ 45. Dva povodnika azličitih specifičnih otponosti, ρ > ρ, iaju iste dužine i d > d iste otponosti. To znači da izeđu polupečnika postoji odnos d < d 46. U lineani i hoogeni sedinaa I U / R Oov zakon u lokalno ili difeencijalno obliku ože da se iskaže kao J σe 47. U lineani i hoogeni sedinaa J d pvi Kihofov zakon u lokalno ili difeencijalno obliku ože da se iskaže kao div J 48. Jednačina kontinuiteta je iskazana kao ρ div J ρ J d 49. Ako se zapeinska gustina naelektisanja ne enja u veenu tada iz jednačine kontinuteta sledi V Pvi Kiohfov zakon Dugi Kiohfov zakon

5 5. Gustina snage se definiše kao dp dt dp 5. Jedinica u I za jačinu stuje - ape /s je dienziono što i V / Ω 5. U I osnovna jedinica za jačinu stuje je 53. U I izvedena jedinica za elektičnu enegiju je 54. Izvedena jedinica u I za specifićnu otponost σ je 55. Dugi Kihofov zakon ože da se iskaže kao c) N/ s /s c) A W J c) kwh Ω Ω c) Ω / 56. U stacionano elektično polju ad azličit od nule elektičnih sila po zatvoenoj putanji je uvek jednak nuli 57. Džulov zakon u lokalno ili difeenci JE dp jalno obliku ože da se iskaže kao 58. Džulov zakon u integalno obliku ože da se iskaže kao dp ρ J P Ed l P U I l J d 59. Na tanko povodniku koz koji na isto potencijalu potiče stalna (jednosen stuja sve tačke su na azličiti potencijalia 6. R u i R p su unutašnja otponost R u >> R p ealnog geneatoa i otponost R potošača. naga na potošaču je u << R p najveća ako je c) R u R p 6. U elektično kolu postoji otponik pekida poticanja stuje R p. Ako R p dolazi do katkog spoja. 6. U elektično kolu jednosene stuje je pekid poticanja stuje postoji napunjen kondenzato koji nije pekid poticanja stuje

6 63. Veenska konstanta (dienziono to τ R je vee) je izaz τ R / c) τ / R 64. Galvanoeta je u pincipu isto što i apeeta volteta 65. Da bi se volteta unosio što anju sistesku gešku u eenje napona što je oguće veća njegova unutašnja otponost teba da bude što je oguće anja 66. Kod eenja napona efeentna tačka je u beskonačnosti na povšini zelje c) nije od značaja 67. Tevenenova teoea se zasniva na stuji katkog spoja naponu paznog hoda 68. Metod supepozicije važi za sva elektična kola i sedine sao za lineana elektična kola 69. Kad se iz paalelne veze velikog boja sanjuje otponika ukloni otponik najanje povećava otponosti, tada se ekvivalentna otponost c) ne enja 7. Elektootoene sile su elektičnog poekla neelektičnog poekla c) elektičnog i neelektičnog poekla 7. U stacionano elektično polju važi ot E E gad ϕ t J t J 7. Ganični uslov na azdvojnoj povšini J n J n dve povodne sedine je 73. Loencova sila je F q B v F q v B 74. Polje agnetne indukcije, B, je izvono bezizvono 75. Jedinica za fluks agnetne indukcije je 76. Jedinica za agnetnu peeabilnost je T Wb c) H [ μ ] [ μ ] Wb A H

7 77. U unutašnjosti asivnog povodnika jačina agnetne indukcije se enja po zakonu c) 78. Magnetno polje (agnetizacij, H, bezizvono je izvono 79. Po analogiji sa naelektisanjia u elektostatici u agnetostatici je uveden poja agnethih asa koje u postoje piodi ne postoje 8. Magnetna indukcija Zelje je eda T T c) μ T 8. Magnetni polovi i geogafski polovi Zenlje (južni i seveni) se 8. Magnetni vekto potencijal, A, se u elektoagnetiku uvodi kao pooćna funkcija na sledeći način podudaaju nalaze supotno A ot B B ot A 83. Vazduh (vakuu) u je dijaagnetik, μ < paagnetik, μ > 84. Izeđu osnovnih veličina agnetnog polja postoji konstitutivna veza 85. Ganični uslov na azdvojnoj povšini dve ateijalne sedine 86. Mteatička foulacija Faadejevog zakona elektoagnetne indukcije je c) feoagnetik, μ >> H B M μ B H M μ B t Bt 87. U I jedinica za induktivnost je H B n Bn B ot E B E d l d 88. Ekvivalntna induktivnost dva kalea koji su povezani kao na slici je Wb L e L + L + L L e L + L c) L e L + L L

8 89. n p i U p su boj naotaja i napon na piau, a n s i U s na sekundau tansfoatoa. Tada je jednačina tansfoatoa U s U p U s U p n n n n s p p s 9. Kale (solenoid) i a otopnost R i induktivnost L. tvana (eljiv ipedansa kalea je 9. Izeđu aksialne i efektivne vednosti postopeiodične veličine (stuja ili napon) postoji elacija Z R + jωl Z R + ( ωl) I ef I ax I I ax ef 9. U kolu naizenične stuje klasičan aksialna vednost napona volteeta pikazuje vednost napona efektivna vednost napona koja je zapavo c) sednja vednost napona 93. Ekvivalentna ipedansa edne ω L (seijske) veze kalea induktinosti L i kondenzatoa kapacitivnosti je ω jednaka nuli pi kužnoj fekvenciji L 94. Fakto dobote ezonantnog kola je Q ω R c) Q ω R Q ω 95. ednja vednost naizeničnog T napona je U s i T L R d t 96. Napon na kaleu (solenoidu) u odnosu na stuju je fazno poeen i to 97. Napon na kondenzatou u odnosu na stuju je fazno je poeen i to 98. Napon na kondenzatou se izačunava kao 99. Reaktivna snaga na potošaču teba da bude U s u dt T T pednjači za π/ u odnosu na stuju kasni za π/ u odnosu na stuju pednjači za π/ u odnosu na stuju kasni za π/ u odnosu na stuju u i( t) dt u u( t) dt što veća što anja