Kretanja fluida kroz pornu sredinu kolektor stena

Transcript

1 Keanja fluida koz ponu sedinu koleko sena Kaakeisike pooka ležišnih fluida U nafnim, gasnim i gasokondenzanim ležišima, ležišni fluidi nafe, gasovi i vode e, pe pocesa eksploaacije, nalaze u sausu elaivnog miovanja. Kad započne eksploaacija nekog ležiša počinje i keanje fluida koz poni poso, odnosno koleko sena ležiša. Keanje fluida (nafe, vode i gasa) može da se odvija pema eksploaacionim bušoinama, može da se odvija iz ubne zone ležiša pema cenalnoj i iz gasne kape pema cenalnom nafnom delu. Keanje (filaciju) fluida iniciaju i omogućavaju pomene i azlike piisaka u ežišnom sisemu, od momena akivianja bušoina pa do kaja eksploaacionog iklusa Keanje fluida koz ležiše paćeno je pomenama viskoziea, bzine, piiska, kompesibiliea i zasićenja. Svi ovi fakoi menjaju se u odnosu na lokaciju u ležišu, veme i geomeiju pooka. a bi se odedile ove pomene poebno je da se shvae osnove pooka fluida u ležišu, a disciplina koja poučava ova keanja nazvana je podzemnom hidodinamikom. inamiku ležišnih fluida uslovljavaju bojni fakoi: - geološka konsiucija i mofologija ležišnog sisema; - enegeski poencijal (ežim) ležišnog sisema; - peofizičke kaakeisike ezevoa sena; - sasav i fizičke osobine fluida; - zasićenje i disibucija fluida u ponom posou ezevoa sena; - ehničke i ehnološke kaakeisike poizvodnih objekaa (bušoina); - meode eksploaacije; - simulaivne meode eksploaacije; - dopunske i sekundane (ecijane) meode iskoišćenja ležiša id.

2 ocese keanja ležišnih fluida kaakeišu: - pomene hidodinamičkih i emodinamičkih uslova; - pomene peofizičih paameaa ezevoa sena; - pomene sasava i fizičkih osobina fluida; - pomene zasićenja i međufaznih odnosa u ležišnom posou id. ook ležišnih fluida koz poni poso ezevoa sena nafnih, gasnih i gasokondenzanih ležiša se klasifikuje na osnovu azličiih kieijuma. Klasifikacija pooka fluida pema geomeiji pooka ook fluida koz pooznu sedinu deli se pema geomeijskoj konfiguaciji na: -hoizonalni pook (adijalni i lineani) -sfeni pook. Klasifikacija pooka fluida na osnovu kaakeisika ponog sisema Ležišni fluidi se keću koz: - jednoodne, izoopne ili - nejednoodne, anizoopne pone siseme ezevoa sena. Klasifikacija pooka na osnovu boja fluida Koz pone siseme se ealizuje: - jednofazno keanje (jedan fluid); - dvofazno keanje (nafa i voda, nafa i gas ili gas i voda); - ofazno keanje (nafa, voda i gas). U svim slučajevima, izvesna količina fluida je nemobilna i pipada ezidualnom zasićenju. vofazni i ofazni pook se, uglavnom, analiziaju u vidu funkcionalnih zavisnosi elaivnih ili faznih popusnosi i zasićenja ponog posoa fluidima.

3 Klasifikacija pooka na osnovu kaakeisika fluida Tečni ležišni fluidi, nafe i vode se eiaju kao delimično sišljivi ili nesišljivi, a individualni gasovi i gasne smeše kao sišljivi fluidi. Genealno, pema piodi fluida, pook je: - nekompesibilan (ečnosi) i - kompesibilan (gasovi). omene fizičkih kaakeisika ečnih i gasoviih fluida u oku keanja koz ponesukuedefinišu odgovaajuće jednačine sanja. Klasifikacija dinamike pooka ležišnih fluida Na osnovu dinamike keanja i enda pomene piiska u funkciji vemena definisani su ipovi pooka ležišnih fluida u vidu: -Nesacionanog ežima; -elaznog ežima; -seudosacionanog ežima i -Sacionanog ežima. Slika 1.Tipski dijagam ežima keanja fluida i pomene piiska u funkciji vemena Nesacionani ežim pooka fluida U uslovima nesacionanog ežima, pook fluida i piisak u ležišnom sisemu se nepesano menjaju sa vemenom i asojanjem: U lineanoj konfiguaciji U adijalnoj konfiguaciji f(l; ) Q f(l;) f(; ) Q f(;)

4 elazni ežim pooka ležišnih fluida elazni ežim je elaivno kakoajna faza između počenog i pseudosacionanog pooka. Osnovna kaakeisika pelaznog peioda je izazia nesabilnos pooka i vaijacija poizvodnje bušoina. elazni peiod je uslovljen kaakeisikama ezevoa sena i fluida. iisak u pelaznom ežimu nije pod uicajem spoljašnjih ganica denažnog ili ležišnog sisema kao da je ležiše neoganičene veličine i posianja. oizvodnja fluida se posepeno smanjuje sve dok se ne posignu pseudosacionani uslovi. iisak u funkciji vemena se fomuliše elacijama: U lineanoj konfiguaciji f(l; ) f(l, ) U adijalnoj konfiguaciji: f(; ) f(, ) inamički piisak u bušoini je definisan uslovima: f 0 f 0 osle pelaznog peioda nasupa kasni pelazni ežim. U oku kasnog pelaznog peioda počinje da se manifesuje uicaj ganica denaže. Na poces disibucije piiska bino uiče veličina denažne povšine i pozicija bušoine u denažnoj sukui. seudosacionani ežim pooka i ležišnih fluida seudosacionani pook je specifičan slučaj nesacionanog, odnosno sacionanog ežima. U ležišu se, pseudosacionano sanje usposavlja posle odeđenog peioda poizvodnje, kada je disibucija piiska pod uicajem spoljnih ganica sisema. edsavlja se da je ležiše sa svih sana oganičeno okuženo čvsom nepopusnom baijeom koja spečava dook fluida u ležiše. Kada se dosigne pseudosacionano sanje, dinamički piisak na dnu bušoine je lineana funkcija vemena. U svakoj ački ležiša pomene piiska su jednake, j. gadijeni piiska i pooci su pibližno konsanni: U lineanoj konfiguaciji: cons cons l U adijalnoj konfiguaciji: cons cons

5 Uslovi i kaakeisike pseudosacionane filacije u pofilu adijalne konfiguacije su pikazani na slici. Sl..Tipski dijagam adijalnog pseudosacionanog pooka Sacionani ežim pooka ležišnih fluida Sacionani ežim pooka se fomia posle pseudosacionanog peioda u uslovima koji se ne menjaju sa vemenom. edposavlja se da da je ležišni sisem popuno ovoen, sa konsannim piiskom na spoljnjim ganicama. iisci i pook fluida u ležišu se ne menjaju. U svakom momenu, i svakom elemenu pone zapemine, posoji izbalansiano sanje mase fluida koja se poizvodi i mase koja ulazi u sisem koz ovoene spoljne ganice. Uslovi i kaakeisike sacionane filacije u pofilu adijalne konfiguacije su pikazani na slici 3. Uslovi lineane i adujalne filacije: 0 l q cons m e cons Sl. 3. Tipski dijagam sacionanog pooka

6 Osnovna jednačina pooka fluida koz ponu sedinu je pacijalna difeencijalna jednačina II eda nasala kombinacijom asijevog zakona, jednačina sanja i jednačine koninuiea. Jednačina difuziea u adijalnom sisemu: 1 φ µ c + K φ - pooznos µ - viskozie c kompesibilie fomacije K popusnos piisak adijus do ačke posmaanja Rešenje jednačine pooka peko bezdimenzionalnih veličina Jednačina sacionanog pooka: ( ) K h e q π e B µ ln h moćnos kolekoa e piisak na ganici ležiša piisak u bušoini B fako volumena fomacije e adijus denažne zone adijus bušoine

7 Obazac za pomenu piiska u bezdimenzionalnom obliku pedhodna jednačina posaje: bezdimenzionalni piisak je da jednačinom: ešenje jednačine difuziea: i počeni piisak u ležišu pe poizvodnje ili injekianja q konsana količine pooka odgovaajuća vednos bezdimenzionalnog piiska S skin fako K, h, µ - konsane osobine ležiša Bezdimenzionalno veme: kada je bezdimenz. veme u f-ji denažne povšine jedn.dobija oblik: h K ln B q e e π µ e e h K ln B q π µ e ln ( ) ( ) [ ],...,c, h K B q, i + π µ c K µ φ µ φ A A c K A

8 Bezdimenzionalni piisak akođe zavisi i od bezdimenzionalnog adijusa daog jednačinom: Slika 4. ikaz bezdimenzionalnog piiska u funkciji bezdimenzionalnog vemena Slika 5. onašanje bezdimenzionalnog piiska u funkciji logaima bezdimenzionalnog vemena. Bezdimenzionalni piisak u počenom peiodu poizvodnje je pikazan elacijom 1 ( ), Ei 4 Ei funkcija eksponencijalnog inegala Ova jednačina se može apoksimiai za / >100: (, ) 1 ln + 0, 80907

9 Veme pesanka počenog peioda poizvodnje se odeđuje pomoću jednačine: φ µ c A eia ( A ) K eia ( A ) eia bezdimenzionalno veme pesanka počenog peioda poizvodnje u funkciji oblika ležiša. Odeđuje se pomoću odgovaajućih abela. Jednačina koja omogućuje da odedimo dodani pad piiska usled pisusva skin efeka S (ošećenja pibušoinske zone usled bušenja i cemenacije smanjuje se popusnos): s q B µ S π K h S K S popusnos kolekoa u zoni skina S adijus skina Skin (S) se odeđuje po obascu: S K K 1 ln S Slika 6. ijagam disibucije piiska kod ošećene pibušoinske zone Slika 7. ijagam disibucije piiska kod obađene pibušoinske zone Efikasnos pooka pokazuje deo neošećene podukivne sposobnosi bušoine: I Gde je:i-podukivnos bušoine, p-sednji ležišni piisak I s vano idealno f f s

10 eiod pseudosacionanog pooka kaakeiše konsanna pomena piiska okom vemena. Vednos bezdimenzionalnog piiska okom ovog peioda se odeđuje po obascu: π + 1 ln A C A C A fako oblika sisema i zavisi od položaja bušoine i oblika ležiša (eiz-ov fako) Veme počeka peioda pseudosacionanog pooka se odeđuje pomoću jednačine: φ µ c A pss ( A ) K SS ( A ) SS bezdimenzionalno veme pi uslovima pseudosacionanog pooka i odeđuje se iz odgovaajuće abele. Vednosi bezdimenzionalnog piiska za veme peioda sacionanog pooka: za lineani pook: L h ( ) ssl π A za adijalni pook: ( ) e ssr ln A + 1,458 ln

11 Hidodinamičke meode meenja i ispiivanja bušoina i slojeva U paksi, meode za odeđivanje paameaa ležiša: k, kh, skin fakoa, ganica ležiša, geomeije ležiša, počenog ležišnog piiska, su poed geofizičkih i laboaoijskih hidodinamičke meode-pogonske je se ealizuju na licu mesa sa odeđenim insumenima. Jedna od klasifikacija hidodinamičkih meoda meenja i ispiivanja bušoina i slojeva je na: Meodu meenja padom ili pada piiska Meodu meenja poasa piiska uls es Tes inefeencije ve dve meode imaju azne podvaijane, a puls es i es inefeencije su nasali usled usavšavanja menih insumenaa. odloga za inepeaciju ovih meoda su jednačine difuziea (pacijalne difeencijalne jednačine II eda) koje se ešavaju numeičkom analizom i omogućavaju da se u bilo kojoj ački bušoine i okoline odede paamei sisema. Znači, esianje bušoine podazumeva poizvodnu bušoinu sa konsannim pookom ili sa seijom aznih količina pooka (od kojih neki može bii jednak nuli-zavoena bušoina) kada se simulano egisuju pomene piisaka u bušoini koišćenjem opeme za meenje piiska na dnu bušoine. Ti egisovani piisci i funkciji vemena se analiziaju zajedno sa količinama pooka da bi se dobili neki ili svi od sledećih ležišnih paameaa: počeni ležišni piisak (p i ), posečni piisak unua ganica denaže ( p), popusnos (k), poizvod popusnosi i moćnosi sloja (kh), skin fako (s), denažna povšina (A), ajcov fako geomeije ležiša (C A ).

12 Opema H meenja za odeđivanje poizvodnih osobina ležiša (poizvedene količine nafe, gasa i vode-qo, Qg, Q), piiska i empeaue u ležišu i na povšini obuhvaa sepaaoe za meenje ečne i gasovie faze, kao i mehaničke i elekične insumene koji se spušaju u bušoinu na žici ili kablu (najbolji su elekonski je su najoseljiviji). Za meenje piiska u bušoini koisi se konvencionalni mehanički insumen-manomea pozna pod imenom ameada (EG-3). incip ada ameade za meenje piiska u bušoini u okviu esianja zasniva se na meenju azlike piisaka na povšini i u bušoini (senzoski deo manomea-meh je izložen piisku u bušoini a sekcija za egisaciju je na amosfeskom piisku). Izađen je ako da ne dolazi do konaka sa fluidom u oku spušanja. elovi insumena su: senzoski deomeh sa helikoidnom Budonskom opugom u kućišu koji pedsavlja sisem ispunjen ečnošću-inenim uljem koje se unosi u sisem punjenjem pod vakuumom. Regisuje se pomena zapemine u Budonskoj opuzi usled piiska j. peakanja fluida iz meha u opugu. Insumen se pvo kalibia u simulaou bušoinskih uslova. Insumen se spuša u kolonu gde se mei izdžljivos na piiske čiji meni opsezi mogu bii do 1000 psi-70baa. U koloni j. simulaou vši se na svakih 10 meenja piiska kalibacija ako šo se insumen zaageva, opeećuje piiskom pa aseećuje i ako se poveava ispavnos. ugi deo insumena je sekcija za egisaciju koja egisuje pomene piiska na mesu gde je insumen spušen u bušoinu. Ima spoljnje kućiše i unuašnje gde se nalazi mehanizam za nošenje kaice-bubanj, beskajni zavanj j. lif koji pokeće kaicu bubnja za egisaciju vemena, peo i sani mehanizam. ijagam kaica je mealna ili Al folija dimenzija 5x na kojoj peo osavlja ag j. upisuje egisaciju. e nego šo se sasavi insumen, moa se izvući nula linija na kaici na amosfeskim uslovima. Sani mehanizam može da adi od časova. Ako meimo podukivnos, ineval sanog mehanizma je 48-7h, a za meenje poasa piiska eba više vemena. o vađenju kaice, očiač kaice-mikoskop očiava efleksije za p i u funkciji vemena sa dve saze po kojima se keće (oseljivos 000 podeoka. Jedna saza je za veme, duga za oklon. Bian je opseg sanog mehanizma. Insumen ima i emomea za isovemenu egisaciju empeaue u bušoini za opsege od F, 0-70 F, F i F.

13 Insumen se u paksi zove AMERAA. oizvođači su JRC, Ruse, exel. imenzije insumena: pečnik 11/4-3mm, dužina sa sekcijom 1.86m za piiske do 5000 psi i emomeom. osoje ameade pečnika od 1 i ¾3/4 za manje ubinge. Na piubnicu kolone eupcionog ueđaja monia se manipulaciona cev-lubikao u koju se savlja insumen koji se spuša na žici moonim ganikom (ieline hois). Insumen se vezuje za žicu pasiicom - navojem šo je najslabije meso na žici, u slučaju zaglave okine se i insumen osane u bušoini, mada se lako vadi alaom za spasavanje.ganica kidanja žice je oko 600kg. Idealno meenje sa ameadom je u zoni pefoacije, mada se ubing eko kad spuša u samu zonu, uvek malo iznad. iisak se mei sepeničaso j.svodi se na sedinu pefoianog inevala, odnosno na željenoj dubini se odeđuje na osnovu pehodnih vednosi. osoje i manomei za pemanennu ugadnju na kablu koji ide uz zid ubinga. oblem pemanennog manomea je visoka cena. Hidodinamičko pisluškivanje-puls es i es inefeencije kojima se uvđuje posojanje veze između dve bušoine kao i odeđuje a veza. U ovom ipu esianja koise se kvacni manomei (Hee ackad). Insumen funnkcioniše na osnovu oseljivosi kvacnog kisala da egisuje i veoma male pomene piiska. Spuša se na kablu, podaci se čiaju na povšini; indicia se ad j. pomena ada jedne bušoine pod uicajem duge. Regisuje male pomene piiska i od -6Ka. elovi: kućiše, konak, elekonski sklop (u kome je dugi kisal koji egisuje samo pomenu empeaue), kvacni kisal sa svojim kućišem čija ešeka osciluje sa fekvencom od 5MHz u nomalnim uslovima. Oseljivos kvacnog manomea je 1/100psi0.006Kpa6a. Maksimalna dozvoljena bzina spušanja koz bušoinu je 60m/min. Kod spušanja na kablu poblem je zapivanje, šo se ešava posavljanjem zapivne glave na kaju lubikaoa.

14 Meoda pada piiska Ispiivanje nafnih bušoina, slojeva i ležiša meodom pada piiska se ealizuje insumenalnim meenjem vednosi piiska u bušoini u oku konsanne poizvodnje fluida. Analiza ezulaa H esova padom piiska omogućava definisanje: popusnosi koleko sena, skin fakoa, veličine denažne zone bušoine. Inepeacija ezulaa meode pada piiska zaheva konsiuisanje dijagama u: log-log koodinaama {log(pi-pf)/log} i semi-log koodinaama (pf / log) ijagama pada piiska u log-log koodinaama omogućava odeđivanje koeficijena punjenja bušoine na osnovu vednosi i. Na semi-log dijagamu pada piiska se odeđuje nagib pavolinijskog dela kive (m) i vednos p1h. Tesianje padom piiska je ekonomično zbog koninualne poizvodnje okom meenja, a njen nedosaak je poblem odžavanja poizvodnje konsannom. Slika 8. ijagami ponašanje p i Q pi esianju pada piiska

15 ad piiska pi konsannoj poizvodnji, u počenom peiodu pooka: q B µ i f + π K h i počeni piisak u ležišu Vednos bezdimenzionalnog piiska u ovom peiodu iznosi: 1 [ ln ( ) ] + Bezdimenzionalno veme: K φ µ c [ (,...) S] Kombinacijom pedhodnih jednačina, dobija se opši oblik jednačine pada piiska: f q B µ K i log + log S K h φ µ c egupisavanjem paameaa, dobija se: m log + f 1h Slika 9. Semi log dijagam dobijen esianjem padom piiska

16 Nagib pavolinijskog dela kive odeđuje se po elaciji: m q B µ K h 1h K i + mlog S φ µ c opusljivos ležiša se odeđuje: q B µ K m h Skin fako se odeđuje po elaciji: K S h i log m φ µ c Limi es osebna vsa ispiivanja meodom pada piiska koja omogućava odeđivanje zapemine denažne zone, odnosno veličine i ganica ležiša naziva se limi esom. Inepeacija ezulaa limi esa zaheva konsiuisanje dijagama u: 1.lineanim koodinaama (p f /}.semi-log koodinaama (p f / log). Lineani dijagam daje vednosi m* i p in, a sa semi-log dijagama se mogu odedii m i p 1h. Zapemina i koeficijen denažne zone odeđuju se na osnovu jednačina. Slika 10. Lineani dijagam esianja padom piiska-limi esa

17 Limi es koisi podake iz peioda pseudosacionanog pooka, pi čemu je: (,... ) π A + ln + ln CA Bezdimenzionalni piisak je lineana funkcija bezdimenzionalnog vemena za veme peioda pseudosacionanog pooka, pa se može napisai: m* + f in q B m* φ c h A 1 A in q B µ A,458 i ln + ln + S K h C A odaci dobijeni na bušoini se nanose na dijagam f -, pi čemu je m* nagib pavolinijskog dela kive za veme pseudosacionanog pooka i omogućava odeđivanje zapemine denažne zone: φh A 4, q B c m* Koeficijen oblika denažne zone se odeđuje po jednačini: C A m m* e [,303( 1 ) ] h in m Na osnovu ovog koeficijena, iz odgovaajuće abele, moguće je odedii oblik denažne zone. Ovo se može poboljšai koiseći sledeću elaciju: ( A ) pss pss m* m SS veme počeka pavolinijskog dela kive na Kaezijanovom dijagamu.

18 Tesovi podukivnosi nafnih bušoina ook nafe, pi povšinskim uslovima, je empiijski povezan sa dinamičkim piiskom i sednjim slojnim piiskom elacijom: ( ) q n o Io' f I 0 ' indeks podukivnosi n empiijski odeđen koeficijen (eksponen pooka), Vednos n se na osnovu eenskih podaaka keće u ganicama 0,5 do 1. va oblika esa podukivnosi su meoda uzasopnog pooka i modifikovani izohonalni es. Veme sabilizacije se može odedii pomoću jednačine: φ µ c A s F5 K gde je F 5 fako jedinica. Slika 11. ijagam ponašanja piiska pi esianju meodom uzasopnog pooka Slika 1. ijagam ponašanja poizvodnje pi esianju meodom uzasopnog pooka

19 Slika 13. ijagam ponašanja piiska pi esianju modifikovanom meodom izohonalnog esa Slika 14. ijagam ponašanja poizvodnje pi esianju modifikovanom meodom izohonalnog esa U slučaju da esovi podukivnosi nisu mogući za ležiša sa ežimom asvoenog gasa, moguće je pedvidei podukivnos koiseći kivu kaakeisike uoka nafe u bušoinu (IR kiva) koju je azadio Vogel, modifikovao Sending. Vogelova jednačina IR kive je: I* q 0 količina poizvedene nafe pi dinamičkom piisku I* indeks podukivnosi q o f 0.8 f

20 Sending je uvdio da se sa iscpljenjem ležiša poebno modifikovai pehodna jednačina zbog pomena u osobinama fluida i elaivne popusljivosi. edložio je da se buduća vednos indeksa podukivnosi izačunava po elaciji I F * I p Ko µ o B * Ko µ o B indeks F buduće sanje u ležišu indeks sadašnje sanje u ležišu. o o F Slika 15. ikaz ezulaa modifikovanog izohonalnog esa Meoda poasa piiska Ispiivanje nafnih bušoina, slojeva i ležiša meodom poasa piiska se ealizuje insumenalnim meenjem vednosi piiska u bušoini po njenom zavaanju, a koja je poizvodila sa konsannom količinom fluida. Vši se inepeacija ezulaa esova poasa piiska sa Honeovog dijagama u semi-log koodinaama (p s po log (p+ )/ ), MH analizom, i pomoću Muska-ovog dijagama. Najjednosavnija pocedua meenja zaheva konsannu poizvodnju fluida ili usposavljanje pseudosacionanog pooka pe zavaanja bušoine, zaim momenalno zavaanje bušoine pekid poizvodnje i egisaciju pomena piisaka u oku peioda ispiivanja. ubinski meač piiska sa sanim mehanizmom spuša se na nivo podukivnog inevala ili neposedno iznad njega, akivia i snima poas piiska u funkciji vemena. Na osnovu evidenianih podaaka meenja poizvodnje fluida i pomena piisaka okom vemena, konsiuišu se odgovaajući dijagami.

21 Analiza meode poasa piiska pi počenom peiodu poizvodnje Slika 16. ijagam idealizovane poizvodnje Slika 17. ijagam idealizovanog piiska poasom piiska pi esianju poasom piiska iisak u bušoini nakon njenog zavaanja može se odedii koiseći jednačinu: s i q B µ π K h [( + ) ] ( ) { } p Bezdimenzionalno veme se odeđuje po elaciji: φ µ c Nakon šo su pesali uicaji efeka punjenja bušoine, za veme počenog peioda poizvodnje i pod uslovom da nema značajnijih fakua u kolekou, bezdimenzionalni piisak se dobija po obascu: 1 ( ln ) p + Tj. s i m log i pedsavlja odsečak na odinai, a m nagib pavolinijskog dela kive: q B µ m K h K

22 odaci meenja se nanose na dijagam, pi čemu nagib omogućuje odeđivanje popusnosi kolekoa: q B µ 1h f ( ) 0 K K S log m h m φ µ c Ova jednačina se može pimenii u slučaju da je >>1h, ali ako je 1h eba pimenii sledeću jednačinu: 1h f ( ) + 0 p 1 K S m + log log φ µ c ehodne jednačine odnose se na konsannu poizvodnju do enuka zavaanja bušoine, šo je dosa neealno, pa je Hone pedložio da se vednos apoksimia koiseći jednačinu: 4 Vp p q V kumulaivna poizvodnja od zadnjeg izjednačavanja piiska q poizvodnja neposedno pe zavaanja bušoine. Slika 18. Honeov dijagam

23 ST-illsem esing -hidodinamička ispiivanja u oku bušenja. Uglavnom se izvode u zacevljenim bušoinama (casehole).u oku bušenja pusi se poizvodna zona da poizvodi u cilju kvaliaivnog i kvaniaivnog ispiivanja eseom. Takođe se dobijaju paamei sloja kao kod klasičnih H meenja: počeni ležišni p, k, kh, skin, baijee, anizoopija. Nedosaak ST esa je kako ajanje.