NOVAC I INSTRUMENTI MONETARNE POLITIKE. PREDAVANJE 20 Prof. dr Jovo Jednak

NOVAC I INSTRUMENTI MONETARNE POLITIKE PREDAVANJE 20 Prof. dr Jovo Jednak

NOVAC U prošlosti je novac bio raznih oblika i od različitih materijala. Trampa. Danas novac je jedino zakonsko sredstvo razmene roba i usluga. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 2

Novac kao opšte sredstvo razmene i istorijska geneza Geneza nastanka novca se vezuje za grčke gradove Male Azije i Egejsko područje u 7. veku pre Hrista. U prednovčanoj trgovini prodavci su vrednost svojih roba saopštavali u krupnoj stoci, volovima, ovcama i sl. Novac iskovan od plemenitog metala zove se moneta. Od druge polovine 20. veka u opticaju isključivo novac od papira i legura. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 3

Novac kao opšte sredstvo razmene i istorijska geneza Vreme tzv. "zlatni standard", novčanice su se slobodno zamenjivale za zlato u centralnoj banci. Bretenvudske institucije: MMF i Svetska banka, koje su uticale na odluku da samo dolar stekne odmah status konvertibilne valute Koncept MMF podrazumeva samo mogućnost zamene domaćeg za strani novac ali ne i za zlato. U 2003. godini dinar je dobio po prvi put posle Prvog svetskog rata "eksternu konvertibilnost". Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 4

Vrste novca Za vreme ratova, u logorima su cigarete ratnim zarobljenicima bile novac. U 19. veku, novac su, u osnovi, bili srebrni i zlatni novčići (pored zlatnog standarda). Sve su ovo primeri robnog novca, tj. novca koji se javlja u obliku robe koja ima unutrašnju vrednost. Novac koji nema unutrašnju vrednost naziva se dekretni ili fiat novac. Fiat podrazumeva naredbu ili dekret, pa se fiat (dekretni) novac uvodi naredbom (dekretom) države. Osim toga, prihvatanje dekretnog novca zavisi i od očekivanja i društvene konvencije. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 5

Vrste novca Upotreba novca znatno pojednostavljuje transakcije na tržištu. Mnogo je lakše razmeniti novac za konzumna jaja u supermarketu nego ići na selo i obavljati trampu sa farmerom. Naša sposobnost upotrebe novca u tržišnim transakcijama, meñutim, zavisi od volje trgovca da prihvati novac kao sredstvo razmene. Trgovac prodaje jaja za novac samo zato što on isti novac koristi da plati ili kupi robu koja mu je potrebna. On takoñe može da razmeni novac za robu i usluge. Shodno tome, novac igra glavnu ulogu i omogućava kontinuirani niz razmena kojakarakterišu tržišnu ekonomiju. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 6

Vrste novca Novac ima i druge poželjne karakteristike. Trgovac koji primi vaš novac u zamenu za konzumna jaja, ne mora svoj novac odmah da potroši. On može da ga zadrži nekoliko dana ili meseci, ne brinući da će se pokvariti. Stoga je novac takoñe koristan način čuvanja vrednosti, tj. mehanizam pretvaranja tekućih prihoda u buduće nabavke. Konačno, novac najčešće služi kao mera vrednosti, (standard) za poreñenje tržišne vrednosti različitih dobara i usluga. Sve što služi kao sredstvo razmene, sredstvo očuvanja vrednosti i kao obračunsko sredstvo, može se smatrati novcem. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 7

Funkcije novca Novac kao Sredstvo razmene Sredstvo očuvanja vrednosti i Obračunska jedinica Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 8

Funkcije novca Da nema novca, kako biste mogli da kupite doručak? Na primer, želite jaja za doručak, morali bi ste uzgajati svoje kokoške ili otići do farmera na selo. Farmeru bi morali ponuditi neku robu koja bi bila njemu od koristi. Morala bi se izvršiti trampa. Novac kao sredstvo razmene. Tržišna ekonomija. Novac mora biti fizički prisutan. Novac u funkciji čuvanja vrednosti Mehanizam pretvaranja tekućih prihoda u buduće nabavke. Novac najčešće služi kao standard mera za vrednost radi poreñenja tržišne vrednosti različitih roba. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 9

Novac kao sredstvo razmene Funkcija novca kao sredstva razmene polazna je osnova za razvoj svih ostalih funkcija koje novac ima. Da bi obavljao ovu funkciju, novac mora biti fizički prisutan, da bi se vrednost robe mogla realizovati u novcu. Novac kao sredstvo razmene predstavlja predmetnu vrednost koju kupci, kada kupuju robe i usluge daju prodavcima. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 10

Novac kao sredstvo razmene Pojava novca je olakšala, ubrzala i učinila efikasnijom razmenu, jer prodaja nije više uslovljena kupovinom, i obrnuto. Sadaće svaki robni proizvoñač prvo da proda robu za novac i tako obezbedi potrebna sredstva za kupovinu druge vrste robe, bilo za proizvodnju bilo za ličnu potrošnju. On je potpuno slobodan da bira kada i gde će da obavi drugi deo metamorfoze robe, odnosno da za dobijeni novac kupi drugu robu. Naime, iako niko ne može da proda a da neko drugi ne kupi, niko ne mora odmah da kupi zato što je sam već prodao i niko ne mora da kupi odmah nakon što je prodao. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 11

Novac kao sredstvo razmene Proizvoñač može, kraće ili duže vreme, da zadrži novac koji je dobio prodajom vlastitih proizvoda. Čim vlasnik novca sa njim ne izañe na tržište i ne kupi robu, to znači da neki drugi vlasnik robe neće moći da proda svoju robu, pa ni da se pojavi kao kupac roba drugih proizvoñača, što prouzrokuje robno-novčane poremećaje. Lakoću kojom neka imovina može da se pretvori u sredstvo razmene, ekonomisti nazivaju likvidnost. U tom smislu, novac je najlikvidnija rasploživa imovina od svih ostalih vrsta imovine. Manje likvidna imovina su hartije od vrednosti (HOV), kuće, umetnička dela itd. 12

Novac kao obra;unska jedinica Obračunska jedinica je merilo na osnovu kojeg ljudi odreñuju cene i registruju svoje dugove. Novac kao obračunska jedinica podrazumeva da se sve prodaje i kupuje za novčane jedinice. Drugim rečima, ako uñete u supermarket i kupite bombonjeru za 760 din., mineralnu vodu za 38,0 din., kafu za 380 dinara, to znači da su sve cene (vrednosti roba) izražene u novčanim jedinicama. Kod nas je standardno sredstvo plaćanja dinar. Danas je teško zamisliti, da umesto dinara kao sredstvo plaćanja služ,i na primer, bombonjera, ili mineralna voda ili kafa, u odreñenim razmerama. 13

Novac kao obračunska jedinica Jednostavno rečeno, kao obračunska jedinica je najpogodniji novac jer čuva svoju vrednost kroz vreme (ako nema inflacije), a bombonjera, na primer, nije upotrebljiva kao novac jer se kvari, a na vrućini topi. Novac je trajan, ne topi se i ne gubi vrednost prebrzo, tako da trajno može da vrši funkciju obračunskog sredstva. prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 14

Novac kao sredstvo očuvanja vrednosti Novac u funkciji sredstava očuvanja vrednosti predstavlja predmetnu vrednost koju ljudi mogu da upotrebe za prenos kupovne moći iz sadašnjeg u budući period. U uslovima poremećaja prodaje i kupovine robnih vrednosti (prodati, a ne kupiti druge robe), novac se povlači iz opticaja i prekida svoje kretanje, odnosno prestaje da funkcioniše kao prometno sredstvo. Time se novac pretvara u relativno trajnu vrednost, a njegov vlasnik odlaže kupovine za buduća vremena, odnosno novac se tezauriše. prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 15

Oblici novca u opticaju Robni Metalni Papirni i Transakcijski novac Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 16

Oblici novca u opticaju Robni novac Zlato i srebro Stoka, duvan, pirinač, šećer itd. Svaki konvertibilni novac je robni novac Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 17

Oblici novca u opticaju Metalni novac Država vremenom počinje da stavlja znakove na komade zlata kojima garantuje da ti komadi predstavljaju odreñenu količinu i kvalitet zlata. Moneta predstavlja oznaku za odreñenu enu vrstu kovanog novca čiji oblik, kvalitet, težinu i naziv odreñuje država. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 18

Oblici novca u opticaju Papirni novac Danas je u opticaju čisti papirni novac koji nije zamenljiv za zlato. Remedijum - država je dopuštala odreñena odstupanja od propisane količine metala. Za nastanak papirnog novca bila je neophodna pojava države koja će snagom prinude garantovati papirni novac kao posrednika u razmeni robe. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 19

Oblici novca u opticaju Transakcijski novac Novac koji se koristi za transakcije. Kovani novac Papirne novčanice Čekovni računi (to su: depoziti i bankovni novac) Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 20

Novčani agregati alternativne mere novca: M1 M2 M3 i NDA neto domaće aktiva. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 21

Novčani agregati alternativne mere novca: Novac kao sredstvo razmene omogućava obavljanje transakcija. Stoga je novčana masa, ili monetarna osnova, zbir gotovine u opticaju van banka i bankarskih depozita. Na prvi pogled izgleda jednostavno, ali nije baš tako. Koji bankarski depoziti i zašto baš bankarski depoziti? Naime, savremeni novac predstavlja isprave o dugu banaka ili države koje su proglašene zakonskim sredstvom plaćanja. U monetarnoj oblasti, državu predstavlja centralna banka. Kod nas je to Narodna banka i ona vrši funkciju centralne monetarne vlasti (CB). Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 22

Novčani agregati alternativne mere novca: Monetarna politika (bavi se odreñivanjem ponude novca od strane kreatora politike u Centralnoj banci) se sprovodi preko novčanih agregata, i to: (1) M 1 agregat ili novčana masa u užem smislu reči, (2) M 2 agregat ili novac u širem smislu reči, (3) M 3 kao najširi novčani agregat i (4) M 4 ili NDA neto domaća aktiva. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 23

Novčani agregat M1 Monetarna politika (bavi se odreñivanjem ponude novca od strane kreatora politike u Centralnoj banci) se sprovodi preko novčanih agregata, i to: (1) M 1 agregat ili novčana masa u užem smislu reči, (2) M 2 agregat ili novac u širem smislu reči, (3) M 3 kao najširi novčani agregat i (4) M 4 ili NDA neto domaća aktiva. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 24

Novčani agregat M1 (a) Gotov novac u opticaju sastoji iz novčanica i kovanog novca van poseda bankarskog sistema (b) Depozitni novac, sastoji od: tekućih i žiro-računa grañana i drugih nebankarskih subjekata kod banaka; novčanih sredstava na zbirnim računima budžeta; sredstava izdvojenih na posebnim računima za investicije, finansiranje zajedničke potrošnje, stambenu izgradnju itd. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 25

Novčani agregat M1 Kreditne kartice su popularno sredstvo plaćanja. Ljudi koriste kreditne kartice za oko jednu trećinu svih kupovina. Stanja na kreditnim karticama se moraju refundirati gotovinski ili čekom. Stoga su kreditne kartice samo usluga plaćanja, a ne krajnji oblik plaćanja (firme za kreditne kartice zaračunavaju proviziju i kamatu za ovu uslu-gu). Kartice same po sebi nisu lager vrednosti, za razliku od gotovine ili bankovnih računa. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 26

Novčani agregat M1 Još jedna komponenta osnovnih zaliha novca su putnički čekovi koji se izdaju firmama koje nisu banke (na primer, American Express). Takvi čekovi se mogu upotrebiti direktno u tržišnim transakcijama, kao i stari dobri "keš". Zbog toga što se ovakvi računi mogu upotrebiti direktno u transakcijama na tržištu (bez putovanja u banku), oni se zajedno mogu nazvati prolazni računi to je bankovni račun koji omogućava direktno plaćanje trećim licima, na primer, korišćenjem čeka. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 27

Novčani agregat M1 S obzirom na to, da se sa prolaznih računa može trošiti kao i gotovina, oni se računaju kao deo zaliha novca. Dodavanjem stanja na prolaznim računima količini novčića i novčanica dobija se ukupna količina raspoloživog novca tj. osnovne zalihe novca (novac u upotrebi + stanja na prolaznim računima, depoziti kod banaka i depozitnih institucija i putnički čekovi). Osnovne zalihe novca se skraćeno zovu M1. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 28

Novčani agregat M1 30% Gotovina 70% Depozitni novac Slika 20.1. Sastav novčane mase u Srbiji, agregat M1 Novčani agregat M1 sastoji se od 30% gotovine i 70% depozitnog novca. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 29

Novčani agregat M1 14% 11% 46% 28% Privreda Stanovništvo Vanprivreda Država Slika 20.2. Vlasnička struktura novčane mase u Srbiji Najveći deo novčane mase u opticaju nalazi se u posedu stanovništva: 46% (uključujući celokupnu gotovinu). Kod privrede se nalazi 28%, a kod vanprivrede 14%. U posedu države je 11% novčane mase. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 30

Novčani agregat M2 (novčana masa M1 + novac na dohvat ruke) Ranije povlačenje novca rezultira gubitkom kamate. Kupovina iz uzajamnih fondova tržišta novca. M2 pored agregata M1 sadrži: ostale depozite po viñenju u domaćoj valuti (ulozi na štednim računima, državni depoziti po viñenju i drugi depoziti po viñenju); kratko oročeni depoziti (depoziti u novčanicama); kratkoročne hartije od vrednosti, što obično nazivamo kratkoročni transakcioni depozit. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 31

Novčani agregat M3 (M2 + devizne obaveze prema privrednim subjektima) Obuhvata: likvidna sredstva M1 i novčana sredstva na dohvat ruke M2 i dugoročne dinarske obaveze bankarskog sistema prema nebankarskim subjektima, kao i kratkoročne i dugoročne devizne obaveze prema domaćim privrednim subjektima. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 32

Neto-domaća aktiva M4 (novčana sredstva M3 + neto-devizna pasiva). Obuhvata: novčani agregat M3 neto-devizne obaveze bankarskog sistema prema inostranstvu. Tu spadaju kratkoročne i dugoročne obaveze u devizama prema inostranstvu (redovni klirinški računi, obaveze po kreditima, oročeni depoziti stranih lica i druge obaveze prema inostranstvu). Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 33

1990. 2000. 2004. Godina Slika 20.3. Novčani agregati: M 1, M 2, M 3 i M 4 (NDA) M 1 obuhvata gotovinu i depozite; M 2 sadrži M 1 i novac nadohvat ruke, odnosno kratkoročne transakcione depozite i HOV; M 3 se sastoji od M 2 i deviznih obaveza prema privredi i dugoročnih dinarskih obaveza, odnosno dugoročnih depozita prema nebankarskim subjektima; M 4 sadrži M 3 i neto devizne obaveze prema inostranstvu. -neto devizne obaveze prema inostranstvu Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 34

Bankarsko poslovanje i ponuda novca Razvoj bankarskih poslova U Engleskoj sa pojavom zlatara koje su predstavljale skladište zlata i drugih vrednosti u svrhu čuvanja. Deponenti Depozitar (zlatar). Bilans stanja jedne tipične zlatare prikazuje tabela 20.1. Pretpostavka je da zlatara isključivo čuva zlato svojih komitenata. Vrednost od 1.000.000 evra zlata je u trezorima banke. To predstavlja novčanu imovinu u bilansu stanja. Radi uravnoteženja ove stavke aktive, knjiži se depozit po viñenju u iznosu jednakom 1.000.000 evra na strani pasive. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 35

Bankarsko poslovanje i ponuda novca Bilans stanja zlatare Aktiva Pasiva Rezerve 1.000.000 Depoziti po viñenju 1.000.000 Ukupno: 1.000.000 Ukupno: 1.000.000 Tabela 20.1. Prva banka zlatara je držala stopostotne rezerve na depozitima po viñenju U samom začetku bankarstva, banke su držale stopostotno pokriće depozita po viñenju, pa nije bilo moguće kreiranje novca iz rezervi. Banke sa stopostotnim rezervama imaju neutralan uticaj na novac, potrošnju i cene, budući da od svog potencijala ništa ne dodaju novčanoj masi, niti od nje išta dobijaju. 36

Bankarsko poslovanje i ponuda novca Zlatari-bankari su vremenom primetili da njihovi komitenti nikad ne povlače svoje depozite istovremeno Rezerve jednake ukupnim depozitima su potrebne samo onda kad je potrebno isplatiti sve depozite istovremeno. Ali ovo se gotovo nikad ne dogaña. Na odreñeni dan, jedni povlače svoje depozite, a drugi polažu svoj novac. Ove dve vrste transakcija su obično u ravnoteži. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 37

Poslovi banaka Finansijski posrednici su institucije kao što su banke, osiguravajuća društva, štedne i kreditne zadruge. koje primaju depozite ili novac od jedne grupe svojih komitenata (grañanaana i preduzeća) i pozajmljuje ih drugoj grupi (grañanima i preduzećima) ili kupuju obveznice i akcije. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 38

Poslovi banaka Banke su glavni izvor bankovnog novca, koji je sastavni deo M 1, ili deo likvidnih sredstava iz M 2 Bilans stanja poslovnih banaka u toku godine dana (milioni) Aktiva Pasiva Rezerve 300 Štedni i oročeni depoziti 1.500 Zajmovi 7.700 Čekovni računi 7.500 Investicije u HOV (obveznice) 1.500 Ostala aktiva (ostala sredstva) 500 Ostala pasiva (ostale obaveze) 1.000 Ukupno: 10.000 Ukupno: 10.000 Tabela 20.2. Rezerve i depoziti po viñenju su najvažnije stavke bilansa stanja poslovnih banaka Rezerve i depoziti po viñenju su ključni za bankovnu kreaciju novca. Depoziti po viñenju su plativi na prvi zahtev i stoga mogu biti brzo povučeni kada komitent napiše ček. Rezerve su propisane prema zakonskoj obavezi držanja od strane centralne monetarne vlasti. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 39

Poslovi banaka Banke primaju sredstva depozitara. Deo tih sredstava drže kao rezerve, deo za davanje zajmova i deo za kupovinu HOV. Njihove se obaveze sastoje od depozita po viñenju i sredstava koje su položili grañani i preduzeća. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 40

Proces višestrukog kreiranja - umnožavanja novca Banke pretvaraju rezerve u bankovni novac. Dve su mogućnosti: 1. Centralna banka odreñuje količinu rezervi celokupnog sistema poslovnih banaka. 2. Koristeći novčane rezerve kao input, bankovni sistem ih transformiše u mnogo veću količinu bankovnog novca. Gotovina + rezerve (primarni novac) čine ponudu novca pod nazivom višestruka ekspanzija bankovnih depozita. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 41

Kreiranje depozita novca Novac stvara novac. Banke same kreiraju novac. Dva osnovna principa: bilansi na prolaznim računima su najveći deo zaliha novca; i banke kreiraju bilanse prolaznih računa davanjem kredita. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 42

Monopol banke Deponujete 1000 Evra u Privrednu banku. Kada deponujete gotovinu ili novčiće u banku, vi menjate sastav zaliha novca, a ne njegovu veličinu. Šta će Privredna banka uraditi sa vašim depozitom? Banke su tu da bi ostvarile profit, a profit se neće ostvariti samo čuvanjem novca. One mogu zaračunati proviziju na čuvanje, ali ako je ona veoma visoka, vi jednostavno možete povući svoj depozit. Da bi ostvarila dobit od vašeg depozita, Privredna banka će morati da ubaci vaš novac u opticaj. Ovo znači upotrebu vašeg depozita kao osnove za davanje zajma nekom ko je spreman da plati bankovnu kamatu za upotrebu novca u biznisu ili kupovinu trajnih dobara i sl. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 43

Monopol banke Inicijalni zajam. Pretpostavimo da je Privredna banka odlučila da dâ na zajam svih 1.000 Radiju B-92, koji želi da kupi novu antenu ali nema dovoljno novca na svom čekovnom računu. Da bi ipak kupili antenu, Radio B-92 mora dobiti pozajmicu od Privredne banke. Kada Privredna banka odluči da dâ pozajmicu od 1.000 Radiju, to čini kreditiranjem Radija. Umesto da Radiju dâ 1.000, Privredna banka jednostavno doda 1.000 na čekovni račun Radija. Dakle, pozajmica se daje prostim knjigovodstvenim ulazom Ovaj prost knjigovodstveni ulaz je ključ za kreiranje novca. Onog momenta kada se izvrši knjigovodstveni ulaz od 1.000 - kreira se novac. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 44

Monopol banke Ovaj prost knjigovodstveni ulaz je ključ za kreiranje novca. Onog momenta kada se izvrši knjigovodstveni ulaz od 1.000 - kreira se novac. Treba imati u vidu da su prolazni depoziti deo zaliha novca. Jednom kad se na račun Radija ubaci novac, ova firma isti novac može upotrebiti za kupovinu željene antene, bez brige da će e otići i u minus. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 45

Korišćenje zajma Delimične rezerve. Bankovne rezerve predstavljaju samo deo ukupnog depozita Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 46

Korišćenje zajma Sposobnost Privredne banke da zadržava rezerve koje predstavljaju samo deo ukupnog depozita rezultira iz dve činjenice: 1) ljudi koriste čekove za većinu transakcija i 2) nema druge banke Moć kreiranja novca leži u bankovnom sistemu, a ne u jednoj jedinoj banci. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 47

Korišćenje zajma Potrebne rezerve (minimum rezervi koje banka mora imati u skladu sa zakonskim regulativama) koje su na primer jednake 10% od ukupnog depozita, uključujući i onaj deo kreiran kroz pozajmice. potrebne rezerve = minimalne rezerve x ukupan depozit Da bi imala podršku za 2.000 depozita, Privredna banka bi morala da zadovolji ovu jednačinu: potrebne rezerve = 0,10 x 2.000 = 200. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 48

Korišćenje zajma Višak rezervi. višak rezervi = ukupne rezerve potrebne rezerve Primer: depozit Privredne banke od samo 1.000 u novčićima koje ste vi deponovali. Pretpostavite i regulativu CB za 10% rezervi Banka 1 u završnoj poziciji Aktiva Pasiva Rezerve + 100 Depoziti + 1.000 Zajmovi i investicije + 900 Ukupno: + 1.000 Ukupno: + 1.000 Tabela 20.3. Banka koja maksimizira profit, pozajmljuje ili investira svaki višak rezervi Tako, ova banka 1 zadržava samo 100 izvornog novčanog depozita (obavezna rezerva) i pozajmljuje ili investira preostalih 900. 49

Višestruko kreiranje umnožavanje novca Kada ovih 900 kreiranih u banci 1, napusti banku naći će se u drugoj banci i započinje lanac ekspanzija kojim se kreira još više novca. Evre uložene u banke druge generacije prikazuje tabela 20.4. Banke druge generacije u inicijalnoj poziciji Aktiva Pasiva Rezerve + 900 Depoziti + 900 Ukupno: + 900 Ukupno: + 900 Tabela 20.4. Banka kreira dodatni novac po osnovu rezervi, odnosno depozita Rezerve su 10%, a višak rezervi 90% od ukupnih depozita. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 50

Višestruko kreiranje umnožavanje novca U obavezne rezerve treba izdvojiti 10% od 900, odnosno 90. Ostalih 810 će se koristiti za kredite i investicije. Završna pozicija banaka druge generacije Aktiva Pasiva Rezerve + 90 Depoziti + 900 Zajmovi i + 810 investicije Ukupno: + 900 Ukupno: + 900 Tabela 20.5. Novac pozajmljen od Banke 1 Ovaj novac uskoro odlazi u druge banke, koje ponovo pozajmljuju devet desetina od 900, te su zajmovi i investicije 810, a preostalih 90 su obavezne rezerve. Dakle, ovih 1.000 funkcioniše kroz bankovne depozite, kao obračunski novac, a ne kroz cirkulisanje efektivnog novca od ruke do ruke, i tako stvara 2.710 (1.000 + 900 + 810 ) knjigovodstvenog novca. 51

Višestruko kreiranje umnožavanje novca Slika 20.4. Proces višestrukog kreiranja umnožavanja novca Svaka banka može da upotrebi višak svojih rezervi da dâ novi zajam. Zajam će završiti kao depozit u drugoj banci. Ove banke će potom imati nešto viška rezervi i kapaciteta za pozajmicu. Banka broj 2 može da pozajmi 90% od 900, odnosno 810 za zajmove i investicije i 90 za rezerve itd. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 52

Monetarni multiplikator Proces stvaranja novca se zasniva na umnožavanju ili multiplikaciji primarnog novca kao osnove novčanog sistema. To se odvija kroz kreditne i depozitne operacije poslovnih banaka. Ključne dve veličine za konačan efekat formiranja ukupne ponude novca su: 1. odnos rezervi banaka prema njenim depozitima, 2. odnos gotovine koju žele da drže privredni i drugi subjekti prema bančinim depozitima. Obe ove veličine utiču na visinu monetarnog multiplikatora (m) koji pokazuje koliko se povećava primarni novac (obeležen sa H) u odnosu na polaznu novčanu osnovu. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 53

Monetarni multiplikator Ukupna ponuda novca (M s ) ili ukupna masa novca u opticaju dobija se po obrascu: M s = m x H Slika 20.5. Monetarni multiplikator i novčana masa Novčana masa (osnova) obuhvata gotov novac u opticaju i depozite u banakam. Monetarna baza, koju kreira CB, drži se ili u vidu novca u opticaju ili u obliku gotovinskih rezervi banaka. Budući da su depoziti osnova multiplikacije gotovinskih rezervi banaka, monetarni multiplikator je veći od 1. Pošto novčani multiplikator zavisi od odnosa gotovine i depozita, svako smanjenje gotovine u opticaju a povećanje depozita kod banaka, kreira više novca. Monetarna baza se naziva primarnim novcem, ili novcem velike moći, pošto se jedan njen deo multiplikuje, jer bankarski sistem kreira dodatne depozite osnovu komponenti novčane mase. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 54

Monetarni multiplikator Centralna banka, radi sigurnosti, zahteva od svih poslovnih banaka odreñeni minimum rezervi gotovog novca koji se odreñuje prema visini njihovih depozita. Poslovne banke ne mogu sa svojim rezervama gotovog novca da padnu ispod tog minimuma. Drugim rečima, Centralna banka može da utiče na proces umnožavanja novca menjajući visinu obaveznih rezervi. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 55

Brzina opticaja novca Ako se osvrnemo na model kružnog kretanja dobara i finansijskih plaćanja u privredi, zapazićemo da domaćinstva na osnovu novčanih dohodaka koje su primila po osnovu rada, zemljišta i kapitalnih dobara, usmeravaju za kupovinu dobara i usluga od preduzeća. Tim novčanim prihodima, preduzeća su mogla ponovo da kupe inpute proizvodnje i da nastave ciklus proizvodnje (novi reprociklus). U ovom slučaju, novac je omogućio kružno kretanje resursa (inputa proizvodnje), dobara i usluga u privredi, što ilustruje slika 20.6. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 56

Novčana sredstva Finalna dobra i usluge Stanovništvo (domaćinstva) Novac i hartije od vrednosti Banke i druge institucije Proizvodne usluge inputa (Rad, zemlja, kap.dobra) Privreda (preduzeća) Novčana sredstva (plate, rente, profiti) Slika 20.6. Brzina opticaja novca u funkciji kružnog toka makroekonomskih aktivnosti Stanovništvo, odnosno domaćinstva, troše novac za kupovinu dobara i usluga (novčani tokovi), a preduzeća za kupovinu inputa proizvodnje. Novac se više puta u toku godine upotrebi za kupovinu i prodaju dobara, usluga i inputa proizvodnje. Banke imaju posredničku ulogu izmeñu svih entiteta u privredi, a brzina opticaja novca pokazuje koliko se puta godišnje obrne novčana masa. 57

Kvantitativna jednačina novca Korelacionu vezu produkcije i nivoa cena objašnjava kvantitativna teorija novca, po kojoj nivo cena varira u direktnoj proporciji sa količinom novca. Na primer, ako priliv novca raste za 10%, nivo cena takoñe raste za 10%. S druge strane, privredni subjekti koriste novac radi razmene roba. Ukoliko je veći obim razmene, potrebno je više novca. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 58

Kvantitativna jednačina novca Tu vezu izmeñu količine novca u opticaju i tržišnih transakcija izražavamo preko kvantitativne jednačine novca, odnosno: novac x brzina opticaja = transakcije x cene M x V = T x P gde je T broj razmena roba i usluga izmeñu privrednih subjekata u odreñenom peri-odu, obično godinu dana; P cene formirane na tržištu izražene u dinarima/evrima, izraz T x P predstavlja ukupnu vrednost razmenjenih roba, izraženu u dinarima/evrima. M predstavlja količinu novca u opticaju, a V brzinu obrta novca u odreñenom vremenu, obično u godini dana (novac ide iz ruke u ruku ). Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 59

Kvantitativna jednačina novca Na primer: 1 kg čokolade prodaje se za 400 dinara i proda se godišnje 5.000 kg. U ovom slučaju ukupan broj transakcija (T) je 5.000, a ukupna vrednost razmene je (400 x 5.000) = 2.000.000 dinara za godinu dana, odnosno: T x P = 5.000 kg čokolade godišnje x 400 dinara = 2.000.000 dinara godišnje. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 60

Kvantitativna jednačina novca T P odnosno: M =, V Ako je ukupna masa novca u opticaju 500.000 dinara, tada je brzina opticaja novca: V = 2.000.000 dinara godišnje/500.000 dinara = 4 puta godišnje. Svaka novčana jedinica 4 puta godišnje se obrne da bi se realizovala ukupna vrednost od 2.000.000 dinara, uz ukupnu masu novca od 500.000 dinara. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 61

Kvantitativna jednačina novca novac x brzina opticaja = društveni proizvod x cena M x V = Y x P. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 62

Makroekonomska uloga banaka u privredi Finansiranje ukupne proizvodnje. a) banke prenose novac od štediša na potrošače pozajmljivanjem sredstava (rezervi) koje se drže u depozitu, i b) bankarski sistem kreira dodatni novac davanjem pozajmica preko viška ukupnih rezervi. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 63

Makroekonomska uloga banaka u privredi Slika 20.7. Uloga banaka u kružnom toku makroekonomskih aktivnosti Banke pomažu da se ostvareni dohodak, odnosno štednja, preusmerava od štediša na potrošače. Bankarski depoziti se koriste za davanje pozajmica poslovnim firmama i drugim potrošačima koji žele da troše više novca ili da investiraju. Davanjem pozajmica, banke im pomažu da održe ukupnu potrošnju na višem nivou, odnosno potrebni nivo investicija. 64

Primarni novac Centralna banka emituje gotov novac (novčanice i kovani novac). Početna masa novca koju emituje Centralna banka predstavlja ponudu primarnog novca H s. Ukoliko sa H d obeležimo tražnju za primarnim novcem, onda je tražnja za primarnim novcem jednaka sumi tražnje za gotovinom (CU d ) i tražnje za rezervama (R d ), odnosno: H d = CU d + R d Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 65

Primarni novac Ukupne ponude i tražnje za novcem (gotovina i depoziti po viñenju), što najbolje ilustruje tabela 20.6. (hipotetički primer). Aktiva Pasiva Krediti bankama 2.200 Gotovina 900 Krediti državi 2.100 Depozitni novac 2.100 Hartije od vrednosti 1.700 Žiro-računi banaka 1.600 Neto devizne transakcije 600 Obavezne rezerve 1.000 Hartije od vrednosti 1.000 Ukupno: 6.600 Ukupno: 6.600 Tabela 20.6. Primarni novac Centralne banke Strukturu primarnog novca prikazuje pasiva, koja predočava izvore primarnog novca (gotovinu, depozitni novac, žiro-računi banaka, obavezne rezerve i hartije od vrednosti), dok aktiva pokazuje kome se i na osnovu kojih poslova emituje primarni novac (krediti bankama, krediti državi, hartije od vrednosti i neto devizne transakcije). Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 66

Tražnja za primarnim novcem Da bismo u potpunosti razumeli obrazac (3-1) neophodno je razlikovati: tražnju za novcem grañana; tražnju za novcem banaka i tražnju za primarnim novcem. Tražnja za novcem grañana. Grañani mogu držati i gotovinu i depozite po viñenju. A koji deo novca će zadržati u gotovini, a koji u depozitima zavisi od obima transakcija nominalnog dohotka (Yn) (veći nominalni dohodak, veći obim transakcija i obrnuto) i visine kamatne stope (r) (povećanje kamatne stope smanjuje tražnju za novcem, i obrnuto). Prema tome, ukupnu tražnju za novcem možemo prikazati sledećim obrascem: M D = Yn L (r) ukupna tražnja za novcem je ekvivalentna tražnji za gotovinom, tražnji za depozitima po viñenju i tražnji banaka za rezervama. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 67

Tražnja za primarnim novcem Tražnja za novcem banke. Banke svoju tražnju za novcem ispoljavaju prevashodno kroz tražnju za depozitima po viñenju. Tražnja za primarnim novcem. Tražnja za primarnim novcem jednaka je tražnji za gotovinom plus tražnja za rezervama. S druge strane, ponudu primarnog novca odreñuje CB, ali tako da je ponuda jednaka tražnji novca, odnosno: H s = H d Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 68

Ponuda primarnog novca CB kontroliše ponudu novca u ekonomiji, potrebno je sagledati monetarnu politiku sa stanovišta: a) operacija na otvorenom tržištu; b) obaveznih rezervi i c) eskontne stope. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 69

Ponuda primarnog novca a) Operacije na otvorenom tržištu. CB menja ponudu novca kupnjom ili prodajom obveznica na tržištu obveznica. Ako CB želi povećati ponudu novca u ekonomiji, ona kupuje obveznice i plaća ih kreiranjem novca. Porast ponude novca uzrokuje pad kamatne stope. No, ako CB želi smanjiti količinu novca u ekonomiji, ona prodaje obveznice, te povlači novac iz opticaja u zemenu za obveznice. Smanjenje ponude novca uslovljava rast kamatne stope. Ove operacije nazivaju se operacijama na otvorenom tržištu, jer se odvijaju na "otvorenom tržištu" obveznica. Bilans CB ilustruje prikaz 20.1, (panel a). Aktivu CBčine obveznice koje ona drži u svom portfoliju, dok pasivu čini količina novca u ekonomiji. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 70

Ponuda primarnog novca Bilans stanja CB Rezultati ekspanzivne monetarne politike a) Aktiva Pasiva b) Aktiva Pasiva Obveznice Gotovina Promena obveznica + 2 miliona Promena novca + 2 miliona Prikaz 20.1. Bilans CB i rezultati ekspanzivne monetarne politike Aktivu CB čine obveznice, a pasivu količina novca u ekonomiji (panel a). Operacije na otvorenom tržištu u kojima CB kupuje obveznice i izdaje novac povećava i aktivu i pasivu u istom iznosu (panel b). Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 71

Ponuda primarnog novca a) Operacije na otvorenom tržištu. Pretpostavimo da jednogodišnje obveznice vrede (državne obveznice ili blagajnički zapisi ili T-zapisi) 1.000, nakon godinu dana. Današnju cenu obveznice obeležavamo sa P B (gde eksponent B označava obveznicu bond). Znači, ako danas kupite obveznicu i zadržite je godinu dana, stopa prinosa ili povrata na držanje obveznice godinu dana iznosi: (1.000 - P B ) / P B. Dakle, kamatna stopa (prinos ili povrat) na obveznicu odreñena je izrazom: r = 1.000 P B P B Ako je cena obveznice (PB) 950, kamatna stopa je: 50 / 950 = 0,053 ili 5,3%. Ako je cena obveznice (PB) 900, kamatna stopa je 11,1% godišnje. Što je viša cena obveznice, niža je kamatna stopa. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 72

Ponuda primarnog novca Današnja cena jednogodišnje obveznice koja donosi 1.000 za godinu dana, odreñena je relacijom: P B = 1.000 / 1 + r. Dakle, današnja cena obveznice (P B u ) jednaka je konačnoj isplati podeljenoj sa 1 plus kamatna stopa. Ako je kamatna stopa pozitivna, cena obveznice je manja od konačne isplate. Što je viša kamatna stopa današnja cena je niža. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 73

Ponuda primarnog novca b) Obavezne rezerve. CB ponudu novca reguliše i preko obaveznih rezervi, propisujući minimalnu količinu rezervi koju su banke obavezne držati u odnosu na veličinu depozita. Ako CB povećava rezerve, banke moraju da drže veću količinu rezervi, i time se automatski smanjuju zajmovi, odnosno ponuda novca. I obrnuto, smanjenjem obaveznih rezervi, kreiraju se zajmovi i povećava ponuda novca. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 74

Ponuda primarnog novca c) Eskontna stopa. Treći instrument koji koristi CB u regulisanju ponude novca je eskontna stopa. Reč je o kamatnoj stopi na kredite koje CB daje bankama. Banke uzimaju kredite pozajmice od CB kada su im rezerve suviše male u odnosu na obavezni deo. Kada se banke dodatno zaduže kod CB, bankarski sistem raspolaže se više rezervi i novca, što im omogućava kreiranje više novca. Dakle, ako CB odredi višu eskontnu stopu, to destimuliše banke da uzimaju kredite kod CB, i obrnuto. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 75

Ponuda primarnog novca Grafikon 20.1. Determinante tražnje i ponude primarnog novca Tražnja za novcem je odreñena i tražnjom za depozitima po viñenju i za gotovinom. S druge strane, banke su obavezne držati rezerve za pokriće depozita po viñenju. Tražnja za primarnim novcem jednaka je tražnji banaka za gotovinom plus tražnja za rezervama. Ponuda primarnog novca je odreñena od strane CB, pri kamatnoj stopi kada je ponuda jednaka tražnji. 76

Ponuda i tražnja za primarnim novcem Ukupna tražnja za novcem (gotovina plus depoziti po viñenju), odnosno [(M D = Yn L (r)] predodreñena je veličinom transakcija nominalnog dohotka (Yn) i veličinom kamatne stope (r). Kada je viši obim transakcija i niža kamatna stopa na obveznice i grañani će držati više gotovine, i obrnuto. Gotovina je povoljnija za manje transakcije (kao i za ilegalne transakcije na crno), a čekovi i kartice za veće transakcije, što obezbeñuje i viši stepen sigurnosti. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 77

Ponuda i tražnja za primarnim novcem Za potrebe naše analize pretpostavimo da grañani drže fiksnu (konstantnu) proporciju u gotovini (c) i fiksnu proporciju u depozitima po viñenju (1-c). Ako grañani Srbije drže 30% svog novca u gotovini, onda je c = 0,3, a preostali deo od 70% su depoziti po viñenju (1-c) = 70%. Depozite po viñenju obeležićemo sa D d (D depoziti, a d eksponent za tražnju), tako da pomenute dve tražnje (za gotovinom i depozitima) možemo predstaviti obrascima: CU d = cm D Tražnja grañana za gotovinom D d = (1-c) M D Depoziti po viñenju Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 78

Ponuda i tražnja za primarnim novcem Banke moraju držati veći iznos rezervi, ako je veći iznos depozita po viñenju, i zbog sigurnosti i zbog zakonskih obaveza. Ako je γ (grčko malo slovo gama) srazmera rezervi koje banka drži po dinaru, evru, dolaru i dr. valutama, R rezerve banke, a D iznos depozita po viñenju u dinaru, evru, dolaru i dr. valutama, tada za γ vredi sledeći odnos izmeñu R i D: R = γd Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 79

Ponuda i tražnja za primarnim novcem Shodno prethodnom obrascu i srazmeri rezervi u Srbiji od oko 10%,γ je približno 0,1. Ako grañani žele držati D d u depozitima, tada banke moraju držatiγd d u rezervama. Druga komponenta tražnje za primarnim novcem tražnja banaka za rezervama: R d =γ(1-c)m D Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 80

Ponuda i tražnja za primarnim novcem S obzirom na to, da je tražnja za primarnim novcem jednaka sumi tražnje za gotovinom i tražnje za rezervama (H d = CU d + R d ), možemo zamenom CU d i R d njihovih izraza dobiti obrazac: H d = cm D + γ (1-c)M D = [c + γ (1-c)] M D Zamenom ukupne tražnje za novcem (M D ) dobijamo: H d = [c + γ (1-c)] Yn L (r) Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 81

Odreñivanje kamatne stope Ponuda primarnog novca (H s ) odreñena monetarnom politikom CB i da je CB može menjati operacijama na otvorenom tržištu, rezervama ili eskontnom stopom. Uslov ravnoteže je da je ponuda primarnog novca jednaka tražnji za primarnim novcem (H S = H d ). Dobijamo relaciju koja predstavlja jednakost ponude i tražnje primarnog novca: H S = [c + γ (1-c)] Yn L (r) Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 82

Grafikon 20.2. Ravnoteža na tržištu primarnog novca i odreñivanje kamatne stope Kriva tražnje H d prikazana je za dati nivo realog dohotka. Što je veći nivo oportunitetnog troška držanja novca, to će biti manja tražnja novca, i obrnuto. Kriva realne novčane mase prikazana je vertikalnom krivom H s. Ravnotežna kamatna stopa r je ona kod koje je ponuda primarnog novca H S jednaka tražnji za primarnim novcem (H d = CU d + R d ), odnosno u tački ravnoteže E. Pri nižoj kamatnoj stopi r 1 javlja se višak tražnje novca A, E 1, pa mora postojati i višak ponude obveznica. Višak smanjuje cenu obveznica i povećava prinos na obveznice, vraćajući kamatnu stopu na nivo ravnoteže E. No, pri smanjenju ponude novca, kriva ponude novca Hs se pomera ulevo, javlja se manjak tražnje E 2, B, prouzrokujući porast kamatne stope na r 2 i tačku ravnoteže E 2. Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 83

HVALA NA PAŽNJI