b. Diastereomeri ne odnose se kao predmet i njegov lik u ogledalu. Primer: Cis- i trans-izomeri (geometrijski izomeri) b. Izomerija položaja

Μέγεθος: px

Εμφάνιση ξεκινά από τη σελίδα:

Download "b. Diastereomeri ne odnose se kao predmet i njegov lik u ogledalu. Primer: Cis- i trans-izomeri (geometrijski izomeri) b. Izomerija položaja"

Παλλάς Παπαγεωργίου
6 χρόνια πριν
Προβολές:

1 TEEOZOMEJA zomeri su jeinjenj iste molekulske formule: Konstituioni (strukturni) izomeri rzlikuju se po strukturi tj. po reosleu vezivnj tom:. zomerij niz 2 2 utn. zomerij položj l hlorpropn 2-metilpropn l 2-hlorpropn. zomerij funkionlnih grup 2 O O etnol (etil-lkohol) metoksimetn (imetil-etr). Tutomeri (nlze se u rvnoteži) O keto-olik 2 O enolni-olik ( 4 10 ) ( 7 l) ( 2 6 O) ( 2 4 O) 1 tereoizomeri (prostorni izomeri) izomeri čiji su tomi vezni n isti nčin, li se rzlikuju po svom prostornom rsporeu:. Enntiomeri premet i njegov lik u oglelu ne mogu se poklopiti. OO OO * * O O. Distereomeri ne onose se ko premet i njegov lik u oglelu. Primer: is- i trns-izomeri (geometrijski izomeri) is- 2-uten is- trns- 1,4-imetilikloheksn trns- Ne onose se ko premet i lik u oglelu. Konformeri (konformioni izomeri) tkođe su primeri stereoizomer. nti-rotmer utn guhe-rotmer utn e ekvtorijlni ksijlni metilikoheksn 2

2 Neki osnovni pojmovi u stereohemiji irlnost irlni entr Enntiomeri Distereomeri Apsolutn konfigurij (, sistem) eltivn konfigurij (D,L sistem) Optičk ktivnost Ahirlnost je osoin se 2 premet onose ko premet i njegov lik u oglelu i mogu se poklopiti jen s rugim. 4 ALNOT irlnost je osoin se 2 premet onose ko premet i njegov lik u oglelu i ne mogu se poklopiti jen s rugim. Enntios, grčki, nsuprot. ALN AALN MOLEKUL irlni molekuli: molekuli koji se ne mogu poklopiti s svojim likom u oglelu. Provi molekul koji se onose ko premet i njegov lik u oglelu i ne mogu se poklopiti su enntiomeri. Tkv jeinjenj su hirln.

Primer: mlečn kiselin * O OO stereoentr ili isimetrin tom (vezn z 4 rzliit supstituent) OO OO OO * * * O O O 5 Molekuli s 1 stereoentrom su uvek hirlni! Molekuli s više stereoentr ne morju iti hirlni.

3 Primer: mlečn kiselin * O OO stereoentr ili isimetrin tom (vezn z 4 rzliit supstituent) OO OO OO * * * O O O 5 Molekuli s 1 stereoentrom su uvek hirlni! Molekuli s više stereoentr ne morju iti hirlni. irlni i hirlni molekuli se rzlikuju prem tome li imju ili nemju rvn simetrije: hirlni molekuli nemju rvn simetrije hirlni molekuli imju njmnje 1 rvn simetrije. 6 (A) (B) (B') rvn rotij z 180 refleksije o (os rotije: vez -OO) * trnslij trukture A i B' se NE mogu poklopiti NU ientične. A i B su ENANTOME (enntios, grčki, suprotn) stereoizomeri koji se međusono onose ko premet i njegov NEpoklopivi lik u oglelu. D i se preveli jen u rugi neophono je rskinuti veze. Ahirlni molekuli molekuli koji se mogu poklopiti s svojim likom u oglelu. vn simetrije: zmišljen rvn koj eli molekul n 2 jenke polovine koje se onose jen prem rugoj ko premet i lik u oglelu. metn hlormetn ihlormetn romhlormetn romfluorhlormetn 6 rvni rvni 2 rvni 1 rvn nijen hirln hirln hirln hirln hirln l l A oglelo (rvn refleksije) l l B trnslij rotij B z 180 o l l B' A i B' se mogu poklopiti

4 OPTČKA AKTVNOT Jein fizičk osoin po kojoj se rzlikuju ENANTOME je interkij s plnrno polrizovnom svetlosti tj. ortnje rvni plnrno polrizovne svetlosti. 7 8 enntiomer Prv zkretnj ugl polrizovne svetlosti ekstrottorni U prvu kretnj kzljke n čsovniku levorottorni uprotno kretnju kzljke n čsovniku oznk (+)-enntiomer ( )-enntiomer Enntiomeri se nzivju i optički izomeri (ntipoi), fenomen optičk ktivnost. Optičk rotij se oređuje polrimetrom. N lmp λ = 58 nm peifičn rotij optički ktivnog molekul: fizičk konstnt krkterističn z tj molekul (ko i T t, tčk T klj i ρ). 2 (-)-2-romutn [α] 25 D = -2,1 o 2 (+)-2-romutn [α] D 25 = +2,1 o Enntiomeri orću rvn polrizovne svetlosti: z isti ugo li u suprotnim smerovim. mes istih količin (+)- i ( )- enntiomer je optički NEktivn i nziv se remsk smes. emsk smes se oznčv simolom (±).

5 OZNAČAVANJE KONFGUAJE ENANTOMEA APOLUTNA konfigurij:, sistem ELATVNA konfigurij: D,L sistem APOLUTNA konfigurij:, sistem tvrni prostorni (troimenzioni) rspore tom u molekulu. Nem irektne veze između znk zkretnj polrizovne svetlosti i strukture enntiomer. Apsolutn konfigurij se oređuje: eksperimentlno rentgenostrukturnom nlizom (ispitivnjem supstne pomoću x- zrk), hemijskom korelijom (hemijskim trnsformijm) s jeinjenjem čij je psolutn konfigurij poznt., sistem: hn ngol Prelog (1956. go). Kko se oeležv okruženje simetričnog tom (stereoentr)? ngirnje sv 4 supstituent n simetričnom tomu. Prioritet se oređuje sekvenionim prvilim. njveći prioritet; rugi prioritet; treći prioritet; njniži prioritet. 9 Prvilo posmtrnj hirlni entr mor iti posmtrn s suprotne strne o strne supstituent s njnižim prioritetom! upstituent s njnižim prioritetom se postvi što lje o posmtrč! Dv moguć rspore ostl tri supstituent prem opjućem prioritetu: Oređivnje prioritet supstituen sekvenionim prvilim Prvilo 1: Prioritet se oređuje prem tomskim rojevim (Z) veznih tom tom većeg Z im prenost. Z() = 1, Z() = 6, Z() = 5, Z() = 5 > > > isto je što i ()-1-rom-1-joetn 10

6 Prvilo 2: Ukoliko su v supstituent istog prioritet (k se poree tomi vezni irektno z stereoentr): rngirju se elementi už niz u supstituentu, ok se ne ođe o tom n kome je moguće rzlikovti prioritete između v niz. 11 Oluk o prioritetu onosi se n mestu rzlikovnj už inče sličnog supstituentskog niz (konstituij osttk niz je nevžn). 12 nižeg prioritet o metil niži niži viši etil viši util etil nižeg prioritet o niži 2 jenki nižeg prioritet o 1-metiletil (izopropil) 2-metilpropil (izoutil) jenki viši K se ođe o mest grnnj supstituentskog niz, izere se grn višeg prioritet. 2 ()-2-joutn ( ) 2 ( ) 2 ()--etil-2,2,4-trimetilpentn nižeg prioritet o 2-metilpropil (izoutil) 1,1-imetiletil (ter-util)

7 1 Prvilo : Dvostruke i trostruke veze tretirju se ko su zsićene, roj njihovih tom se uvostručuje ili utrostručuje ort se još jen ili ve veze n svkom o tom u nezsićenoj vezi i z njih se veže uvostručeni, fntomski, tom s rugog krj veze. Fntomski tom, zmišljeni tom koji im tomski roj Z = 0. Oeležv se ineksom "0" ili se stvi u olu zgru. tretir se ko O O O tretir se ko tretir se ko tretir se ko 2 O ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) O ( O) O ( O) ( ) ( ) O O Fntomski tom im MANJ prioritet o relnog, iste vrste, AMO ukoliko je to JEDNO mesto rzlikovnj nkon primene svih ostlih sekvenionih prvil! ne se tretirju jenko. O 2 O Fisher ove projekione formule Dvoimenzionlne projekije troimenzionlnih moel molekul. Prestvljnje 2 enntiomer A i B Fsher ovim projekionim formulm: A troimenzionlni moel klinst struktur Fisher-ov projekion formul horizontlne rte: veze usmerene k posmtru vertiklne rte: veze usmerene o posmtr B Vžno: Neozvoljene trnsformije s Fisher ovim projekionim formulm menjju konfiguriju hirlnog entr u strukturnoj formuli!!! 14

8 Neke o ozvoljenih trnsformij: 1. otij u projekionoj rvni (rvni ppir) z 180 : 15 Neke o neozvoljenih (pogrešnih) trnsformij: 1. Zmen mest v supstituent (1 pr): 16 l rotij z 180 o l isto ko 2. Zmen mest supstituent u grupi: l l isto ko l isto ko. Zmen mest 4 supstituent (2 pr): l l 2. otij u projekionoj rvni (rvni ppir) z 90 ili 270 : l rotij z 270 o l rotij z 90 o l l l isto ko l isto ko l Fisher ovim projekionim formulm je efinisn psolutn konfigurij (supstituent njmnjeg prioritet u jenoj o vertiklnih poziij): O O 2 2

9 Jeinjenj s 2 ili više stereoentr Konfigurije svkog stereoentr mogu iti - ili -, te mogu postojti rzličite izomerne strukture. 1. irlni -tomi srže rzličite supstituente Z n stereoentr, roj stereoizomer = 2 n. l l premet lik u oglelu l (2,)- l (2,)- * * 2-rom--hlorutn l enntiomeri istereomeri enntiomeri l l 2 2 = 4 stereoizomer (2,)- (2,)- 17 l l 18 tereoizomeri koji se ne onose ko premet i lik u oglelu, i zog tog nisu enntiomeri, zovu se DATEEOME (i, grčki, preko). Distereomeri zličiti molekuli s rzličitim fizičkim i hemijskim osoinm, Mogu se ovojiti jen o rugog: frkionom estilijom, kristlizijom ili hromtogrfijom. is- trns-izomeri su iklični istereomeri. 2 2 = 4 stereoizomer trns-1-rom-2-hlorikloutn l is-1-rom-2-hlorikloutn l l l Npr. (2,)-izomer enntiomern je (2,)- jeinjenju i istovremeno je istereomern (2,)- i (2,)-strukturm.

10 2. irlni -tomi srže iste supstituente Z n stereoentr, roj stereoizomer < 2 n. * * 2,-iromutn (2,)- enntiomeri istereomeri (2,)- enntiomeri? Ne! entini su! (mezo) (2,)- (2,)- (2,)- isto ko (2,)- stereoizomer 19 (,)-stereoizomer je AALAN i nije optički ktivn, iko im 2 stereoentr. Jeinjenje koje srži 2 (ili više o 2) stereoentr, koje se može preklopiti s svojim likom u oglelu, zove se mezo-jeinje (mezo, grčki, srenji). Mezo-jeinj srže rvn simetrije. mezo-2,-iromutn Primer: vinsk kiselin 2,-ihiroksiutn-ikiselin (vinsk k.) O OO O OO (2,)- OO O O OO (2,)- (2,)- stereoizomer O OO O O O OO (2,)- isto ko (2,)- mezo-vinsk k. O olik imju rvn simetrije; otijom u rvni ppir z 180 o prelze jen u rugi. OO OO (2,)- 20

11 is- trns-izomeri su iklični istereomeri. 21 TEEOEMJA EMJK EAKJA 22 trns-1,2-iromikloutn stereoizomer Doijnje hirlne strukture iz hirlnog polznog mterijl ko rezultt je remsku smesu. 1. omovnje utn (riklski lnčni mehnizm) is-1,2-iromikloutn 1,2 isto ko i 1,2 Trns-izomer 1,2-iromikloutn je hirln. is-izomer je mezo-jeinjenje i optički je nektivn. 2 utn hirln.. - rikl plnrn hirln 2 2 * + 2 ()-2-romutn hirln emsk smes * 2 ()-2-romutn hirln. +.

12 2. Elektrofiln iij n is- ili trns-2- uten (jonski mehnizm) is- ili trns-2-uten hirln kroktjon plnrn hirln - * 2 ()-2-romutn hirln emsk smes * 2 ()-2-romutn hirln 2 zlgnje: rzvjnje enntiomer Čiste enntiomere hirlnog jeinjenj je moguće oiti rzlgnjem remt (remske smese) u enntiomere. Njčešće se rzlgnje remt zir n konverziji u smešu istereomer, otkom optički čistog regens (- ili - konfigurije). X + X Y + X optiki ist regens Y X Y remsk smes (enntiomer): komponente imju iste fizike osoine istereomeri: komponente imju rzliite fizike osoine rzvjnje istereomer (frkion kristlizij, estilij ili hromtogrfij) 24 X Y X Y rskinje rskinje X + Y X + Y rzvjnje i regenerisnje Y rzvjnje i regenerisnje Y X ist X ist

13 O N 2 OO N 2 remski (,)--utin-2-min _ + _ + OO N OO N O O + O (+)-trtrtn so -min 22 [α] o = +24,4 D kristliše iz rstvor K 2 O, 2 O O OO O OO (+)-vinsk k., 2 O, nekoliko n N 2 OO (-)-trtrtn so -min 22 [α] o = -24,1 D ostje u mt. lugu K 2 O, 2 O 47 % 51 % ()-(+)--utin-2-min ()-(-)--utin-2-min 22 [α] o = +5,2 D t.k o 22 [α] o = -5,2 D t.k o 25 ZADATAK Pomoću Fisher-ove projekione formule prikžite (,4)-,4-iromheksn. Oznčite prioritet grup n svkom -tomu i nčin rzmišljnj. ' (,4)-,4-iromheksn ' () ' = () 2 5 ' ' () ZADATAK Pomoću Fisher-ove projekione formule prikžite (,4)-,4-iromheksn. Oznčite prioritet grup n svkom -tomu i nčin rzmišljnj. ' (,4)-,4-iromheksn ' () ' = () 2 5 ' ' ()

14 ZADATAK 1. Prikžite 1-rom-1-joetn klinstim formulm (o enntiomer) ztim klinste formule preveite u Fisherove: klinste: Fisher-ove: 27 * * rvn refleksije 1.1. Oreite psolutnu konfiguriju enntiomerim iz ztk 1, oznčite prioritet supstituent i ojsnite nčin rzmišljnj. Ko klinstih formul, pri oređivnju konfigurije, formulu orijentišite u sklu s "prvilom posmtrnj": klinste: * * Prioritet op u nizu > > >, prem 1. sekven. prvilu, čime je oređen prioritet supstituent,,, i.... Klinstu formulu ovezno orijentisti u sklu s prvilom posmtrnj! Fisher-ove: U konkretnom primeru, psolutn konfigurij se može oreiti ez otnih trnsformij (supst. njmnjeg prioritet je u vertiklnoj poziiji, n nu formule)!... U nekim slučjevim je Fisherovu projekionu formulu potreno trnsformisti (koristeći ozvoljene trnformije) tko se može oreiti psolutn konfigurij!

Σχετικά έγγραφα

ČETVOROUGAO. β 1. β B. Četvorougao je konveksan ako duž koja spaja bilo koje dve tačke unutrašnje oblasti ostaje unutar četvorougla.

ČETVOROUGAO. β 1. β B. Četvorougao je konveksan ako duž koja spaja bilo koje dve tačke unutrašnje oblasti ostaje unutar četvorougla. Mnogougo oji im četii stnice nziv se četvoougo. ČETVOROUGAO D δ δ γ C A α β B β Z svi četvoougo vži im je zi unutšnji i spoljšnji uglov isti i iznosi 0 0 α β γ δ 0 0 α β γ δ 0 0 Njpe žemo četvoouglovi