A. DERMATOLOŠKA PROPEDEVTIKA. Makroskopski izgled kože, pregled građe i funkcije kože A. DERMATOLOŠKA PROPEDEVTIKA I STRUKTURA I FUNKCIJA KOŽE

A. DERMATOLOŠKA PROPEDEVTIKA Makroskopski izgled kože, pregled građe i funkcije kože A. DERMATOLOŠKA PROPEDEVTIKA I STRUKTURA I FUNKCIJA KOŽE 1. Koža (grč. - dermis; lat.- cutis) je: a. najveći organ čovekovog tela b. najdeblji organ čovekovog tela c. najmanji organ čovekovog tela d. najfunkcionalniji organ čovekovog tela 2. Koža predstavlja: a. osteomuskularni organ b. neuroreceptorni organ c. digestivni organ d.sve napred navedeno je tačno 3. Koža pokriva: a. Samo deo površine tela b. celu površinu tela c. samo određene delove tela d. samo kosmate regije tela 4. Koža pokriva: a. samo određene delove tela b. Samo deo površine tela c. celu površinu tela sa izuzetkom funkcionalnih otvora d. samo kosmate regije tela 5. Osim funkcionalnih otvora koža pokriva: a. Samo deo površine tela b. samo određene delove tela c. samo kosmate regije tela d. celu površinu tela 6. Koža pokriva celu površinu tela sa izuzetkom funkcionalnih otvora (zaokruži dva tačna odgovora) gde koža prelazi: a. U derm b. U mukozu c. u semisluzokožu

d. u sluzokožu 7. Koža u predelu funkcionalnih otvora prelazi (zaokruži dva tačna odgovora): a. U derm b. u sluzokožu c. U mukozu d.u semisluzokožu 8. Površine kože kod odraslog čoveka je oko: a. 0,8-1,2 m² b. 1-1,2 m² c. 1,2-2,2 m² d. 2,2-2,5 m² 9. Makroskopske karakteristike kože su: a. Boja b. Debljina c. kožni crtež (reljef. 10. Makroskopske karakteristike kože su (zaokruži dva tačna odgovora): a. Boja, debljina b. visina c. kožni crtež (reljef. d. gustina 11. Makroskopske karakteristike kože nisu (zaokruži dva tačna odgovora): a. Boja, debljina b. visina c. gustina d. kožni crtež (reljef. 12. Boja kože zavisi od (zaokruži dva tačna odgovora.: a. Prokrvljenosti, količine pigmenta (melanina, karotina) b. Debljine stratum basale c. količine pigmenta (oksihemoglobina, karboksihemoglobina.,debljine rožastog sloja d. melanocita, Langerhansovih i Merkelovih ćelija 13. Boja kože ne zavisi od (zaokruži dva tačna odgovora): a. Debljine stratum basale b. Prokrvljenosti, količine pigmenta (melanina, karotina.

c. količine pigmenta (oksihemoglobina, karboksihemoglobina), debljine rožastog sloja d. melanocita, Langerhansovih i Merkelovih ćelija 14. Faktori koji uz prisustvo pigmenta utiču na boju kože su i (zaokruži dva tačna odgovora): a. Debljine stratum basale b. Prokrvljenost c. melanocita, Langerhansovih i Merkelovih ćelija d. debljine rožastog sloja 15. Pigmenti koji utiču na boju kože su (zaokruži dva tačna odgovora): a. melanin, karotin b. karbonati, fosfati c. oksihemoglobin, karboksihemoglobin d. methemoglobin, β-karoten 16. Pigmenti koji ne utiču na boju kože su (zaokruži dva tačna odgovora): a. methemoglobin, β-karoten b. melanin, karotin c. karbonati, fosfati d. oksihemoglobin, karboksihemoglobin 17. Debljina kože je: a. Ista na svim delovima tela b. Različita na istim delovima tela c. nije svuda podjednaka d. svuda podjednaka 18. Koža je najdeblja na: a. tabanima b. dlanovima c. kapilicijumu d. ekstenzornim stranama ekstremiteta 19. Koža je najtanja na: a. dlanovima b. tabanima c. očnim kapcima 20. Koža je: d. ekstenzornim stranama ekstremiteta

a. najdeblja na kapilicijumu, a najtanja na kapcima b. najdeblja na tabanima (oko 4 mm), a najtanja na kapcima c. najdeblja na ekstenzornim stranama ekstremiteta, a najtanja na kapilicijumu d. najdeblja na kapcima, a najtanja na kapilicijumu 21.Površina kože: a. je ravna b. je talasasta c. nije ravna d. je glatka 22. Reljef kože sačinjavaju: a. žlebovi, grebeni b. otvori pilosebacealnih jedinica c. pore znojnih žlezda 23. Reljef kože sačinjavaju (zaokruži dva tačna odgovora): a. žlebovi, grebeni b. bazalna membrana c. pore znojnih žlezda, otvori pilosebacealnih jedinica d. lobulusi sebacealnih žlezda i dlake 24. Reljef kože ne sačinjavaju (zaokruži dva tačna odgovora): a. otvori pilosebacealnih jedinica, pore znojnih žlezda b. lobulusi sebacealnih žlezda i dlake c. grebeni, žlebovi d. bazalna membrana 25. Reljef kože na jagodicama prstiju ruku: a. karakterističan je za svaku individu b. nije karakterističan je za svaku individu c. karakterističan je za svaku rasu d. varira prema polu 26. Karakteristika reljefa kože jagodica prstiju za svaku individuu ima značaja u: a. antropologiji b. kriminalistici c. genetici 27. Na reljefu kože nakon 25. godine života nastaju bore:

a. koje dehidratacijom postaju izraženije b. koje starenjem ne postaju izraženije c. koje starenjem postaju izraženije d. koje transpiracijom postaju slabije izražene 28. Funkcije kože su: a. malobrojne b. mnogobrojne c. uniformne 29. Funkcije kože su: a. zaštitna (od mehaničkih, bioloških faktora.) b. termoregulaciona, resortivna c. metabolička, senzorna 30. Funkcije kože su (zaokruži dva tačna odgovora.: a. zaštitna (od mehaničkih, bioloških faktor...), termoregulaciona, resorptivna b. termostabilna, dismetabolička, motorička c. metabolička, senzorna, socioekonomska, seksualna d. mehanička, proliferativna 31. Zaštitna funkcija kože je zaštita: a. od mehaničkih, bioloških b. od hemijskih dejstva c. od sunčeve svetlosti, patogenih mikroorganizama 32. Zaštitna funkcija kože nije zaštita od (zaokruži dva tačna odgovora): a. mehaničkih, bioloških, hemijskih dejstva b. resorptivna, metabolička c. sunčeve svetlosti, patogenih mikroorganizama d. socioekonomska, estetska, seksualna 33. Koža se sastoji iz: a. dva sloja b. tri sloja c. četiri sloja

34. Slojevi kože su: a. epidermis b. dermis c. hypodermis 35. Epidermis (epiderm) je: a. ektodermalanog porekla b. mezodermalnog porekla c. ektodermalnog i mezodermalnog porekla d.endodermalnog porekla 36. Dermis (derm, cutis) je: a. ektodermalanog porekla b. mezodermalnog porekla c. ektodermalnog i mezodermalnog porekla d.endodermalnog porekla 37. Hypodermis (hipoderm, potkožno masno tkivo, subcutis): a. ektodermalanog porekla b. ektodermalnog i mezodermalnog porekla c. mezodermalnog porekla d.endodermalnog porekla 38. Slojevi kože su: a. epiderm-ektodermalnog, a derm i hipoderm endodermalnog porekla b. epiderm-ektodermalnog, a derm i hipoderm mezodermalnog porekla c. epiderm-endodermalnog, a derm i hipoderm mezodermalnog porekla d. epiderm, derm i hipoderm mezodermalnog porekla 39. Epiderm se sastoji iz: a. tri sloja b.dva sloja c. četiri sloja d. pet slojeva 40. Slojevi Epiderma su (zaokruži dva tačna odgovora.: a. Stratum basale, Stratum spinosum, Stratum granulosum b. Lamina lucida, Membrana basale c. Stratum lucidum, Stratum corneum d. papilarni i retikularni deo

41. Stratum basale (bazalni sloj) je (zaokruži dva tačna odgovora): a. najdublji sloj b. najpovršniji sloj c. sastoji se od jednog reda ćelija koje nisu mitotski aktivne d. sastoji se od jednog reda ćelija koje su mitotski aktivne 42. Stratum basale (bazalni sloj. nije (zaokruži dva tačna odgovora): a. najdublji sloj b. najpovršniji sloj c. sastoji se od jednog reda ćelija koje nisu mitotski aktivne d. sastoji se od jednog reda ćelija koje su mitotski aktivne 43. Ćelije bazalnog sloja su: a. germinativne ćelije b. zrnaste ćelije c. germinativne, pigmentne ćelije 44. Ćelije bazalnog sloja su: a. germinativne ćelije koje daju pigment b. germinativne ćelije od kojih nastaju svi drugi slojevi kože c. dendritične ćelije, osnova epiderma d. međuproizvod ćelijske proliferacije 45. Stratum spinosum ili nazubljeni sloj: a. sastoji se od 2-4 reda pločastih ćelija b. sastoji se od 10-20 redova orožalih ćelija c. se sastoji od 5-10 redova poligonalnih ćelija d. se sastoji od 2-5 redova poligonalnih ćelija 46. Stratum granulosum ili zrnasti sloj: a. se sastoji od 5-10 redova poligonalnih ćelija b. sastoji se od 2-4 reda pločastih ćelija c. sastoji se od 10-20 redova orožalih ćelija d. se sastoji od 2-5 redova poligonalnih ćelija 47. Citoplazma pločastih ćelija Stratum granulosuma: a. keratinske filamente b. sadrži granule keratohijalina c. ne sadrži granule keratohijalina

d.ne sadrži ćelijsko jedro 48. Keratohijalin je: a. važan proizvod u sintezi keratina b. važan međuproizvod u sintezi keratina c. važan međuproizvod u sintezi melanina d.nusproizvod sinteze tonofilamenata 49. Stratum lucidum: a. svetli sloj b. prisutan je samo na tabanima c. i dlanovima 50. Stratum lucidum (svetli sloj): a. prisutan je samo na očnim kapcima b. prisutan je samo na tabanima i dlanovima c. prisutan je samo na kapilicijumu d. prisutan je na fleksornim regijama 51. Stratum corneum ili rožasti sloj: a. sastoji se od 5-10 redova poligonalnih ćelija b. sastoji se od 2-4 reda pločastih ćelija c. sastoji se od 10-20 redova orožalih ćelija d. se sastoji od 2-5 redova poligonalnih ćelija 52. Stratum corneum ili rožasti sloj sastoji se od: a. 5-10 redova poligonalnih ćelija b. 2-4 reda pločastih ćelija c. 2-5 redova poligonalnih ćelija d. 10-20 redova orožalih ćelija koje nemaju jedro 53. Stratum corneum sastoji se od: a. poligonalnih ćelija b. pločastih ćelija c. orožalih ćelija d. okruglih ćelija 54. Stratum corneum je epidermalni: a. providni sloj b. zrnasti sloj c. rožasti sloj d.nazubljeni sloj

55. Stratum corneum sadrži: a. ćelije sa jedrom b. ćelije bez jedra c. germinativne ćelije d.dendritične ćelije 56. Stratum corneum sastoji se od: a. poligonalnih ćelija sa jedrom b. okruglih ćelija c. pločastih ćelija d. orožalih ćelija bez jedra 57. Korneociti su: a. Ćelije rožastog sloja b. Ćelije zrnastog sloja c. Ćelija bazalnog sloja 58. U unutrašnjosti Korneocita nalaze se: a. gusto zbijene granule b. retki proteinski filamenti c. gusto zbijeni keratinski filamenti d.retke proteinske granule 59. Rožasti sloj se: a. ljuštenjem neprestano troši b. ljuštenjem ponekad troši c. ljuštenjem ciklično troši d. nikada ne ljušti 60. Epiderm je: a. Pločasto slojeviti epitel bez orožavanja b. Pločasto slojeviti epitel sa orožavanjem b. kockasti epitel d. cilindrični epitel 61. Epiderm-pločasto slojeviti epitel se: a. povremeno obnavlja proliferacijom svih ćelija b. ciklično obnavlja proliferacijom nekih ćelija c. kontinuirano obnavlja proliferacijom ćelija bazalnog sloja d. kontinuirano obnavlja proliferacijom ćelija stratum lucidum 62. Proces keratinizacije je: a. kontinuirano obnavljanje, proliferacija ćelija bazalnog sloja

b. povremeno obnavljanje, proliferacija svih ćelija c. ciklično obnavljanje, proliferacija nekih ćelija d. kontinuirano obnavljanje, proliferacija ćelija stratum lucidum 63. Osnovne ćelije svih slojeva epidermisa su: a. korneociti b. keratinociti c. dendritične ćelije 64. Ćelije koje učestvuju u stvaranju keratina su: a. korneociti b. dendritične ćelije c. keratinociti d. imunokompetentne ćelije 65. Snopovi keratinskih filamenata tonofibrila karakterišu: a. korneocite b. keratinocite c. dendritične ćelije d. imunokompetentne ćelije 66. Keratinocite karakteriše (zaokruži dva tačna odgovora): a. prisustvo keratinskih filamenata tonofibrila koji se međusobno prepliću b. međusobna povezanost dezmozomima c.prisustvo keratohijalinskih granula d. međusobna nepovezanost dezmozomima 67. Keratinski filamenati tonofibrili u keratinocitima mogu se videti: a. svetlosnim mikroskopom b. dermoskopskom c. elektronskim mikroskopom d. ne mogu se videti mikroksopom 68. Epidermis sadrži (zaokruži dva tačna odgovora): a. keratinocite b. keratinizirajuće dendritične ćelije c. nekeratinizirajuće dendritične ćelije d. vezivno-tkivne ćelije 69. Epidermis osim keratinocita sadrži i: a. Langerhansove (imunokompetentne ćelije) b. Merkelove ćelije (mehanoreceptori koji služe za taktilni senzibilitet)

c. melanocite (ćelije odgovorne za boju kože) 70. Langerhansove ćelije su: a.imunokompetentne b. mehanoreceptori c. pigmentne ćelije d. keratinizirajuće ćelije 71. Imunokompetentne ćelije epiderma su: a. keratinizirajuće ćelije b. mehanoreceptori c. pigmentne ćelije d. Langerhansove 72. Merkelove ćelije su: a. imunokompetentne b. mehanoreceptori (za taktilni senzibilitet) c. pigmentne ćelije d. keratinizirajuće ćelije 73. Mehanoreceptori za taktilni senzibilitet su: a. Langerhansove b. melanociti c. Merkelove ćelije d. korneociti 74. Melanociti su: a. imunokompetentne ćelije b. dendritične ćelije c. keratinizirajuće čelije d. ćelije odgovorne za boju kože 75. Epidermis je deo kože u kome se: a. odigravaju ćelijske imunološke reakcije b. odigravaju humoralne imunološke reakcije c. ne odigravaju imunološke reakcije 76. Ćelijske imunološke reakcije se odigravaju u: a. u stratum disjunctum b. u epidermisu c. stratum reticulare d. lobulus adiposusu

77. Epidermodermalna granica ispod svetlosnog mikroskopa je: a. talasasta b. horizontalna c. nazubljena d.ravna 78. Epidermodermalna granica elektronskomikropskopski odgovara: a. celularnoj membrani b. pseudoelastičnoj membrani c. f ibroznoj membrani d. bazalnoj membrani 79. Derm je deo kože koji se nalazi: a.između epiderma i bazalne membrane b. između epiderma i hipoderma c. najpovršnije na koži d. u najdubljem delu kože 80. Ćelije dermisa su: a. keratinociti b. Langerhansove, Merkelove ćelije, melanociti c. fibroblasti, makrofagi, mastociti 81. Ćelije dermisa nisu: a.keratinociti b. makrofagi c. Langerhansove d. Merkelove ćelije 82. Fibroblasti, makrofagi, mastociti su: a. povremene ćelije dermisa b. retke ćelije dermisa c. neuobičajene ćelije dermisa d.stalne ćelije dermisa 83. Fibroblasti, makrofagi, mastociti su: a. povremene ćelije dermisa b. stalne ćelije dermisa c. retke ćelije dermisa d.neuobičajene ćelije dermisa 84. Fibroblasti, makrofagi, mastociti su ćelije derma koje se nalaze u:

a. suprabazalnom prostoru epiderma b.subkornealnom prostoru epiderma c. međućelijskoj supstanci derma d.intercelularnoj supstanci ćelija stratum spinozum 85. Limfociti, neutrofili, leukociti, plazma-ćelije su ćelije poreklom iz krvi: a. koje se nikada ne nalaze u dermu b. koje se nalaze u subkutisu c. koje se nalaze u dermu kod dermatoza zapaljenske prirode d. koje su uvek prisutne u epidermu 86. Ćelije poreklom iz krvi (limfociti, neutrofili, plazma-ćelije) u dermu: a. prisutne su u konstantnom broju b. njihov broj se povećava kod dermatoza zapaljenske prirode c.nikada nisu prisutne d. pojavljuju se akcidentalno 87. Međućelijska supstanca derma sastoji se od (zaokruži dva tačna odgovora): a. celularnog dela b. vlaknastog dela c. amorfnog dela d. superficijalnog dela 88. Međućelijska supstanca derma sastoji se od: a. celularnog i superficijalnog dela b. celularnog i vlaknastog dela c. vlaknastog i amorfnog dela d. superficijalnog dela 89. Vlaknasti deo međućelijske supstance derma čine (zaokruži dva tačna odgovora): a.keratinociti i tonofilamenti b.kolagena vlakna c.paniculus adiposus d. elastična vlakna 90. Vlaknasti deo međućelijske supstance derma čine: a.keratinociti i tonofilamenti b.kolagena i elastična vlakna c.paniculus adiposus

d. denritične ćelije i miofilamneti 91. Amorfni deo međućelijske supstance derma čine (zaokruži dva tačna odgovora): a. proteoglikani b. keratinociti i tonofilamenti c. denritične ćelije d. glikoproteini 92. Amorfni deo međućelijske supstance derma čine: a. proteoglikani i glikoproteini b. keratinociti i tonofilamenti c. denritične ćelije d. kolagena vlakna 93. Histološki u dermu se razlikuju: a. epidermis i subcutis b. papilarni i retikularni deo c. kolageni i elastični deo 94. Dermis je deo kože u kome se: a. ne odigravaju imunološke reakcije b. odigravaju ćelijske imunološke reakcije c. odigravaju humoralne imunološke reakcije 95. Adneksa kože (privesci) su: a. povremeni deo kože b. retki deo kože c. neuobičajeni dermisa d.sastavni deo kože 96. Folikuli se prostiru od epidermisa do: a. različitih dubina dermisa b. lamine lucide c.paniculus adiposusa d. bazalne membrane 97. Folikuli se sastoje od (zaokruži dva tačna odgovora):

a. retikularnog dela b. epitelnog sloja (spoljašnji i unutrašnji omotač dlake) c. papile d.superficijalnog dela 98. U folikul je usađena: a. dlaka b. ekrina znojna žlezda c. sebacealna žlezda 99. Dlaka je usađena u: a. sebacealnu žlezu b. lectulus c. folikul d. paniculus adiposus 100. Uloga ekrine sekrecije je najvažnija: a. u venerologiji b. u kozmetici c. u senzibiloitetu d. u termoregulaciji 101. Lojne žlezde (glandulae sebaceae) sastoje se: a. od sekretornog dela i izvodnog kanala b. od sekretornog dela i dovodnog kanala c. retikularnog i papilarnog dela d. ćelija i amorfne mase 102. Glandulae sebaceae sastoje se (zaokruži dva tačna odgovora): a. od sekretornog dela b. od sekretornog dela i dovodnog kanala c. izvodnog kanala d. retikularnog i papilarnog dela 103. Sebacealna žlezda sa dlakom i pridodatim mišićem čini: a. melanocitnu jedinicu b. pilosebacealnu jedinicu

c. sebacealnu jedinicu d. mehanoreceptorsnu jedinicu 104. Glandulae sebaceae svoje produkte: a. izlučuju u folikul b. ne izlučuju u folikul c. izlučuju u retikularni deo derma d. u ductus nasolacrimalis 105. Glandulae sebaceae su prisutne na svim delovima tela, osim: a. na kapilicijumu b. na licu c. na dlanovima i tabanima d. na genitalnoj regiji 106. Seboroični predeli su: a. regije bogate znojnim žlezdama b. regije bogate lojnim žlezdama c. regije bez lojnih žlezda d.regije bogate apokrinim znojnim žlezdama 107. Seboroični predeli su: a. interskapularne regije b. ingvinalni predeli c. poplitealne jame d. fleksorne regije 108. Seboroični predeli nisu: a. čelo, lice, nos, kapilicijum, spoljašnji ušni kanal, b. poplitealne jame c. presternalna regija, gornja polovina leđa d. anogenitalni predeo 109. Seboroični predeli nisu: a. čelo, lice, nos, kapilicijum, spoljašnji ušni kanal, b. presternalna regija, gornja polovina leđa c. ingvinalni i fleksorni predeli d. anogenitalni predeo 110. Da li postoje i regije gde se lojne žlezde otvaraju direktno na površini kože: a. ne b. da

c. da, samo u fetalnom periodu d. da, samo u klimakterijumu 111. Lojne žlezde otvaraju direktno na površini kože (zaokruži dva tačna odgovora): a. u predelu očnih kapaka, perianalnoj regiji b. u inginalnim i fleksornim regijama c. na prepucijumu, sluzokoži ženskih polnih organa d.u aksilama 112. Lojne žlezde otvaraju se direktno na površini kože (zaokruži dva tačna odgovora): a. u predelu očnih kapaka, perianalnoj regiji, prepucijumu b. u inginalnim i fleksornim regijama c. na trupu (posebno na leđima. d. na bradavici mlečne žlezde, sluzokoži ženskih polnih organa 113. Lojne žlezde ne otvaraju se direktno na površini kože (zaokruži dva tačna odgovora): a. u inginalnim i fleksornim regijama b. u predelu očnih kapaka, perianalnoj regiji, prepucijumu c. na trupu (posebno na leđima) d. na bradavici mlečne žlezde, sluzokoži ženskih polnih organa 114. Lojne žlezde su alveolarne žlezde: a. merokrinog tipa b. holokrinog tipa c. apokrinog tipa 115. Lojne žlezde luče po: a. merokrinom tipu sekrecije b. apokrinom tipu sekrecije c. holokrinom tipu sekrecije d. endokrinom tipu sekrecije 116. Po holokrinom tipu sekrecije luče: a. Ekrine znojne žlezde b. Lojne žlezde c.apokrine znojne žlezde d. sve napred nevedene žlezde

117. Holokrini tip sekrecije lojnih žlezda označava da: a. se cela žlezda dezintegriše i pretvara u sebum koji se izlučuje preko izvodnog kanala b. se cela žlezda ne dezintegriše i pretvara u sebum koji se izlučuje c. dezintegriše samo njen krajnji produkt koji se izlučuje d. dezintegriše samo njen međuprodukt koji se izlučuje 118. Sebum je: a. neprovidna uljasta supstanca b. providna uljasta supstanca c. emulziona uljana supstanca d. providna vodena supstanca 119.Uloge sebuma su: a. održavanje elastičnosti kože b. zaštita od gubitka vode c. zaštita od sušenja, deskvamacije 120. Uloge sebuma su (zaokruži dva tačna odgovora): a. održavanje elastičnosti kože, zaštita od gubitka vode b. hidratacija kože, termoregulaciona uloga c. zaštita od sušenja, deskvamacije d. učestvuje u humoralnim imunološkim reakcijama kože 121. Zbog slabo kiselog ph od 5,5 sebum: a. učestvuje u humoralnim imunološkim reakcijama kože b. sprečava razvoj mikroorganizama c. podstiče hidrataciju kože d. učestvuje u senzibilitetu kože 122. Znojne žlezde (glandulae sudoriferae) su: a. merokrine žlezde b. apokrine žlezde c. holokrine žlezde d. endokrine žlezde 123. Pošto su glandulae sudoriferae merokrine žlezde: a. njihovo lučenje je praćeno destrukcijom žlezdanih ćelija b. njihovo lučenje nije praćeno destrukcijom žlezdanih ćelija

c. njihovo lučenje je praćeno delimičnom destrukcijom žlezdanih ćelija d. njihovo lučenje je praćeno fakultativnom destrukcijom žlezdanih ćelija 124. Po merokrinom tipu sekrecije luče: a. Ekrine znojne žlezde b. Lojne žlezde c. Apokrine znojne žlezde d. sve napred nevedene žlezde 125. Postoje sledeće vrste znojnih žlezda (zaokruži dva tačan odgovora): a. Ekrine znojne žlezde b. sebacealne žlezde c. apokrine znojne žlezde d. endokrine žlezde 126. Ekrine znojne žlezde nalaze se na čitavoj površini kože osim na: a. ivici usana, ležištu nokta b. labia minora, c. glansu i unutrašnjem listu prepucijuma d. sve napred nevedeno je tačno 127. Ekrine znojne žlezde ne nalaze se na (zaokruži dva tačna odgovora): a. kapilicijumu, licu b. ivici usana, ležištu nokta c. velikim pregibima d. labia minora, glansu i unutrašnjem listu prepucijuma 128. Ekrine znojne žlezde najgušće su raspoređene na: a. lici i vratu b. dlanovima i tabanima c. ivici usana, ležištu nokta d. ekstenzornim stranama ekstremiteta 129. Prema histološkoj građi ekrine žlezde su: a. tubularnog tipa b. acinusnog tipa c. acinusno-tubularnog tipa 130. Prema histološkoj građi ekrine i apokrine žlezde su:

a. acinusnog tipa b. acinusno-tubularnog tipa c. tubularnog tipa d. tubulo-alveolarnog tipa 131. Prema histološkoj građi ekrine žlezde su tubularnog tipa kao i: a. endokrine žlezde b. Lojne žlezde c. Apokrine znojne žlezde d. sve napred navedene žlezde 132. Sekretorni deo (sekretorno klube) ekrinih znojnih žlezda je: a. duboko u dermisu b. površno u dermisu c. u hipodermisu d. u epidermu 133. Izvodni kanal ekrinih znojnih žlezda prolazi kroz derm i epiderm: a. otvara se u folikulu dlake b.otvara se na površini kože poput znojne pore c. otvara se ispod pripoja m.arector pili 134. Znoj ekrinih znojnih žlezda učestvuje u termoregulaciji: a.mehanizmom transpiracije b.mehanizmom perspiracije c. mehanizmom evaporacije d. mehanizmom endokrine sekrecije 135. Mehanizmom evaporacije znoj ekrinih znojnih žlezda učestvuje u: a. trasnpiraciji i perspiraciji b. termoregulaciji c. transpiraciji d. hidrataciji 136. Znoj ekrinih znojnih žlezda formira emulzioni omotač: a. zajedno sa bazalnom membranom b. zajedno sa produktom apokrinih znojnih žlezda c. zajedno sa sebumom 137. Emulzioni omotač (znoj i sebum) štiti:

a. germinativni sloj kože b. retikularni deo derma c. granulozni sloj kože d. rožasti sloj kože 138. Sekretorni deo Apokrine žlezde smešten je: a. u epidermu b. u subkutisu c. u zoni bazalne membrane d. u dermu 139. Izvodni kanal Apokrine žlezde: a. ne otvara se u folikulu dlake b. otvara se na površini kože porom c. otvara se ispod pripoja m.arector pili d. otvara se u folikul dlake iznad ušća sebacealne žlezde 140. Apokrine žlezde izlučuju sekret: a. čiji miris je karakterističan za pojedine regije tela b. čiji miris nije karakterističan za pojedine regije tela c. čiji je sastav karakterističan za pojedine funkcije tela d. čija je uloga ne karakteristična za pojedine funkcije tela 141. Sekret apokrinih žlezda karakterističan je za (zaokruži dva tačna odgovora): a. pojedine regije tela b. održavanje higijene c. određene regije tela d. za svaku osobu 142. Apokrine žlezde počinju da funkcionišu: a. na rođenju b. pre puberteta c. nakon puberteta d. nakon menopauze 143. Apokrine žlezde kod čoveka: a. imaju fiziološku funkciju b. nemaju fiziološku funkciju c. imaju patološki značaj d. nemaju nikakvu funkciju 144. Apokrine žlezde kod čoveka: a. predstavljaju primarnu seksualnu karakteristiku b. predstavljaju fakultativnu karakteristiku

c. predstavljaju sekundarnu seksualnu karakteristiku d. predstavljaju ne fiziološku karakteristiku 145. Dlake (pili, trichos) su: a. orožale ne elastične strukture, koje se nalaze pretežno na kapilicijumu b. orožale ne elastične strukture, koje se ne nalaze pretežno na kapilicijumu c. elastične hijalinske strukture, koje se nalaze pretežno na kapilicijumu d. orožale elastične strukture, koje se nalaze pretežno na kapilicijumu 146. Prema tipu zrelosti razlikuju se: a. lanugo, vellus i terminalne dlake b. lanugo i terminalne dlake c. terminalne i neterminalne dlake d. vellus, terminalne i neterminalne dlake 147. Fetalne dlake su: a. terminalne dlake b. vellus dlake c. vellus i terminalne dlake d. lanugo dlake 148. Lanugo (fetalne dlake) krajem fetalnog života zamenjuju: a. neterminalne dlake b. vellus c. vellus i neterminalne dlake d. terminalne dlake 149. Vellus dlake (zaokruži dva tačna odgovora): a. su duže i deblje b. ne pokrivaju veći deo tela c. su kratke, tanke d. pokrivaju veći deo tela 150. Vellus dlake (zaokruži dva tačna odgovora): a. nisu duže i deblje b.su kratke, tanke c. pokrivaju veći deo tela d. ne pokrivaju veći deo tela 151. Terminalne dlake su (zaokruži dva tačan odgovora): a. duže i deblje b.tanke, kratke, slabo pigmentisane c. nalaze se na kapilicijumu, trepavicama, obrvama i na bradi kod muškaraca d. pokrivaju celo telo

152. Terminalne dlake nisu (zaokruži dva tačan odgovora): a. duže i deblje b.tanke, kratke, slabo pigmentisane c. pokrivaju celo telo d. nalaze se na kapilicijumu, trepavicama, obrvama i na bradi kod muškaraca 153. U pubertetu nastaju: a. vellus dlake pubičnoj i veneričnoj regiji b. seksualne terminalne dlake u aksilama, pubičnoj i veneričnoj regiji c.lanugo dlake na velikim pregibima d. vellus dlake na androgen nezavisnim zonama 154. U pubertetu nastaju (zaokruži dva tačna odgovora): a. vellus dlake pubičnoj i veneričnoj regiji b. seksualne terminalne dlake u aksilama, pubičnoj i veneričnoj regiji c.lanugo dlake na velikim pregibima d. a kod nekih osoba i na drugim delovima tela (androgen zavisne dlake) 155. Razvoj dlake teče kroz: a. anagenu i katagenu fazu b. katagenu i anagenu fazu c. anagenu, aktagenu i telogenu fazu d. telogenu i anagenu fazu 156. Faza aktivnog rasta dlake je: a. katagena b. anagena c. telogena d. telogenu i anagenu fazu 157. Anagena faza je faza: a. mirovanja b. neaktivnosti c. aktivnog rasta 158. Faza involucije je: a. katagena b. anagena c. telogena d. telogenu i anagenu fazu 159. Faza mirovanja je:

a. katagena b. anagena c. telogena d. telogenu i anagenu fazu 160. Na kraju telogene faze dlaka je: a. u potpunosti formirana i iz folikula je istiskuje nova dlaka b. nova dlaka se stvara u anagenoj fazi c. još uvek nije formirana d. nema još uvek stavaranja nove dlake 161. Dlaka se sastoji iz: a.jednog sloja b. dva sloja c. tri sloja d. četiri sloja 162. Slojevi građe dlake su: a. unutrašnji (medula. i spoljašnji (korteks) b. unutrašnji sloj (medula), srednji sloj (korteks) i spoljašnji sloj (kutikula) c. samo unutrašnji sloj (medula) d. korteks i kutikula 163. Nokti (unguines) su sagrađeni od: a.hipodermalnog i vezivnog dela b.medule i kutikule c. epidermnog i vezivnog dela d.medule, kutikule i korteksa 164. Nokat je: a.nekeratinska epidermalna tvorevina b. keratinska epidermalna tvorevina c. vezivno tkivna tvorevina d. orožala, elastična struktura 165. Nokat je po definiciji (zaokruži dva tačna odgovora): a. Tvorevina u vidu sedefaste ploče b. orožala, elastična struktura četvrtsatog oblika c. pokriva distalne delove dorzalne strane završnog članka prstiju d. pokriva prokismalne delove dorzalne strane završnog članka prstiju 166. Matriks nokta je:

a. tvrda keratinska providna ploča b. zona u kojoj se stvara nokat c. ležiste nokta d. meka keratohijalinska četvrtasta struktura 167. Ležište nokta (lectulus) je: a. nokatni nabor koji pokriva njegovu ivicu b.slobodna ivica nokta koja se podseca c. nokatni krevetac (nalazi se ispod nokatne ploče, sa kojom je spojen) d.polumesečasti beli deo nokta 168. Nokatni nabori su (zaokruži dva tačna odgovora): a.paraonihijum b. eponychium c. perionychium d. lunula 169. Nokatni nabori eponychium i perionychium okružuju: a. samo proksimalnu stranu nokatne ploče b. proksimalnu i bočne strane nokatne ploče c. bočne strane nokatne ploče d. lectulus nokatne ploče 170. Kutikula je tanki deo nokatnih: a. slobodnih ivica b. keratohijalinske strukture c. koji pokriva lunulu d. sa kojim je spojen lectulus 171. Hipodermis se sastoji pretežno od: a. masnih ćelija (lipocita) b. kolagenih vlakana c. mastocita d. keratinocita 172. Koža ima: a. jednu mrežu krvnih sudova b. dve mreže krvnih sudova c. tri mreže krvnih sudova d. nekoliko mreža krvnih sudova 173. Mreže krvnih sudova kože su (zaokruži dva tačan odgovora) a. plexus papillaris (površinski. b. plexus intermedialis (između epiderma i derma.

c. plexus superficialis (u epidermu. d. plexus cutaneus (na granici demisa i subkutisa. 174. Mreže krvnih sudova kože nisu (zaokruži dva tačan odgovora) a. plexus papillaris (površinski) b. plexus intermedialis (između epiderma i derma) c. plexus superficialis (u epidermu) d. plexus cutaneus (na granici demisa i subkutisa) II OSNOVI DERMATOLOŠKE DIJAGNOSTIKE 1. Zajedničkim imenom eflorescencije nazivaju se (zaokruži dva tačna odgovora): a.sve funkcionalne promene kože b. Sve kliničke promene na koži c. nastale usled patoloških dešavanja d. sve, i funkcionalne i kliničke promene kože koje imaju estetske posledice 2. Eflorescencije su po definciji: a. sve funkcionalne promene kože polimorfne etiologije b. Sve kliničke promene na koži nastale usled patoloških dešavanja c.sve estetske promene kože uzrokovane patološkim dešavanjima d. sve, i funkcionalne i kliničke promene kože koje imaju estetske posledice 3. Čitanje sa kože omogućava proučavanje i poznavanje: a. Anatomije kože b. Patofiziologije kože c. Eflorescencija d. Sve napred navedeno je tačno 4. Prema načinu nastajanja eflorescencije mogu biti: a. primarne b. primarne, sekundarne i tercijerne c. primarne i sekundarne d.idiopatske, primarne i sekundarne 5. Prema načinu nastajanja eflorescencije mogu biti (zaokruži dav tačna odgovora): a. idiopatske b. primarne c. sekundarne d.tercijerne

6. Direktna posledica patološkog dešavanja u koži su: a. idiopatske b. primarne c. sekundarne d.tercijerne 7. Primarne eflorescencije su: a. Sekundarna posledica patoloških promena kože b. Modifikovana posledica patoloških reakcija kože c. Direktna posledica patološkog dešavanja u koži d. Neuobičajena reakcija kože na pataološka dešavanja kože 8. Sekundarne eflorescencije se razvijaju: a.iz primarnih b. spontano c. pod dejstvom različitih faktora (npr. trauma, terapija) d. Sve napred navedeno je tačno 9. Eflorescencije koje nastaju na prethodno već promenjenoj koži su: a. idiopatske b. primarne c. sekundarne d.tercijerne 10. Eflorescencije se klasifikuju u: a. Jednu b. Dve c. Tri d. Četiri grupe 11.Podela eflorescencija u tri osnovne grupe je u odnosu na: a. površinu (novo) kože b. debljinu kože c. površinu i debljinu kože d. funkciju kože 12. Prema nivou kože razlikuju se tri osnovne grupe eflorescencija: a. Eflorescencije u nivou kože, b. Eflorescencije iznad nivoa kože, c. Eflorescencije ispod nivoa kože. 13. Makula je eflorescencija: a. u nivou kože b. iznad nivoa kože

c. ispod nivoa kože d. najčešće ispod nivoa kože 14. Macula (mrlja, pega) je eflorescencija: a. oštro ili neoštro ograničena od okolne kože b. nejasno ograničena od obolele kože c. od okolne kože koje se razlikuje bojom d. od okolne kože koje se razlikuje površinom 15. Eritem (erythema) je: a. makula bele boje na koži b. makula plave boje na koži c. macula crne boje na koži d. makula crvene boje na koži 16. Enantem je: a. makula bele boje na sluzokoži b. makula crvene boje na sluzokoži c. macula crne boje na sluzokoži d. makula plave boje na sluzokoži 17. Aktivni eritem nastaje: a. dilatacijom venskih krvnih sudova b. dilatacijom artrijskih i venskih krvnih sudova c. dilatacijom arterijskih krvnih sudova d. nastaje zbog krvarenja u dermu 18.Eritem svetlocrvene boje, topao na palpaciju i nakon vitropresije se brzo vraća je: a. Purpura b. aktivni eritem c. pasivni eritem 19. Aktivni eritem ima sledeće karakteristike: a. ljubičastocrvena boja, temperatura je snižena, nakon vitropresije se postepeno vraća b. svetlocrvena boja, topao na palpaciju i nakon vitropresije se brzo vraća c. jarkocrvena boja, ne povlači se pri vitropresiji d. jarkocrvena do ljubičastocrvena boja, pri vitropresiji se ne povlači 20. Karakteristike aktivnog eritema su (zaokruži dva tačna odgovora): a. ljubičastocrvena boja, temperatura je snižena b. svetlocrvena boja, topao na palpaciju

c. ne povlači se pri vitropresiji d. nakon vitropresije se brzo vraća 21. Karakteristike aktivnog eritema nisu (zaokruži dva tačna odgovora): a. svetlocrvena boja, topao na palpaciju b. ljubičastocrvena boja, temperatura je snižena c. ne povlači se pri vitropresiji d. nakon vitropresije se brzo vraća 22. Eritem ljubičastocrvene boje, snižene temperature, nakon vitropresije se postepeno vraća je: a. Purpura b. aktivni eritem c. pasivni eritem 23. Pasivni eritem nastaje: a. dilatacijom artrijskih i venskih krvnih sudova b. dilatacijom venskih krvnih sudova c. dilatacijom arterijskih krvnih sudova d. nastaje zbog krvarenja u dermu 24. Pasivni eritem ima sledeće karakteristike: a. ljubičastocrvena boja, temperatura je snižena, nakon vitropresije se postepeno vraća b. svetlocrvena boja, topao na palpaciju i nakon vitropresije se brzo vraća c. jarkocrvena boja, ne povlači se pri vitropresiji d. jarkocrvena do ljubičastocrvena boja, pri vitropresiji se ne povlači 25. Karakteristike pasivnog eritema su (zaokruži dva tačna odgovora): a. ljubičastocrvena boja, temperatura je snižena b. svetlocrvena boja, topao na palpaciju c. ne povlači se pri vitropresiji d. nakon vitropresije se postepeno vraća 26. Karakteristike pasivnog eritema nisu (zaokruži dva tačna odgovora): a. ljubičastocrvena boja, temperatura je snižena b. svetlocrvena boja, topao na palpaciju c. nakon vitropresije se postepeno vraća d. ne povlači se pri vitropresiji 27. Makule nastale trajnim proširenjem malih krvnih sudova su: a. telangiektazije

b. purpure c. enantem d. exanthema 28. Makule nastale trajnim proširenjem malih krvnih sudova su: a. purpure, pri vitropresiji se ne mogu povući b. telangiektazije, pri vitropresiji se mogu povući c. enantem d. egzantem, ne povlači se na vitropresiju 29. Telangiektazije su (zaokruži dva tačna odgovora): a. Makule nastale ekstravazacijom krvi iz malih krvnih sudova b. Makule nastale trajnim proširenjem malih krvnih sudova c. pri vitropresiji se mogu povući d. ne povlače se pri vitropresiji 30. Purpura nastaje usled: a. ekstravazacije plazme b. ekstravazacije krvi u gornjem delu derma c. uboda iglom d. egzogenog unođenja pigmentnih materija u kožu 31. Petehije su: a. zrakaste purpure b.zrnaste c. prstolike purpure d. tačkaste purpure 32. Vibices je: a. kružna purpura b. trakasta purpura c. isprekidana purpura d. nodularna purpura 33. Makule usled poremećaja u sadržaju melanina mogu biti: a. samo vitiligo b. uvek hipohromije c. hiperpigmentacija i hipopigmetacija d.telagiketazije 34.Hiperpigmentacija nastaje zbog: a. smanjene količine melanina u koži b. iste količine melanina u koži

c. krvarenja u dermu d. povećane količine melanina u koži 35. Hipopigmentacija nastaje zbog: a. smanjene količine melanina u koži b. iste količine melanina u koži c. krvarenja u dermu d. povećane količine melanina u koži 36. Tetovaže nastaju: a. dilatacijom artrijskih i venskih krvnih sudova b. dilatacijom venskih krvnih sudova c. egzogenim unošenjem obojenih materija u kožu d. nastaje zbog krvarenja u dermu 37. Egzogenim unošenjem obojenih materija u kožu nastaju: a. aktivni eritemi b. tetovaže c. pasivni eritemi d.purpure 38. Halo je: a. makula oko druge eflorescencije b. papula oko deruge eflorescencije c. purpura oko druge eflorescencije d. pustule oko druge eflorescencije 39. Eflorescencije iznad nivoa kože mogu biti (zaokruži dva tačna odgovora): a.eflorescencije ispunjene tečnim sadržajem b. eflorescencije tipa aktivnog eritema c. eflorescencije tipa pasivnog eritema d. eflorescencije ispunjene čvrstim sadržajem 40. Eflorescencije iznad nivoa kože nisu (zaokruži dva tačna odgovora): a. eflorescencije tipa aktivnog eritema b. eflorescencije ispunjene tečnim sadržajem c. eflorescencije tipa pasivnog eritema d. eflorescencije ispunjene čvrstim sadržajem 41. Eflorescencije iznad nivoa kože ispunjene tečnim sadržajem su: a. Vezicula

b. Bulla c. Pustula 42. Eflorescencije iznad nivoa kože ispunjene tečnim sadržajem su: a. Macula, Halo, Telagiketazija b. Vezicula, Bulla, Pustula c. Purpura, Haloo, Tetovaža d. skvama, krusta 43. Eflorescencije iznad nivoa kože ispunjene tečnim sadržajem nisu: a. Vezicula b. Bulla c. skvama, krusta, Tetovaža d. Pustula 44. Vezicula (mali plik. je (zaokruži dva tačna odgovora): a. primarna, kružna eflorescencija, prečnika manjeg od 0,5 cm b. kružna eflorescencija, prečnika većeg od 0,5 cm c. ispunjena bistrim seroznim sadržajem d. ispunjena gnojnim sadržajem 45. Vezicula (mali plik. nije (zaokruži dva tačna odgovora): a. primarna, kružna eflorescencija, prečnika manjeg od 0,5 cm b. kružna eflorescencija, prečnika većeg od 0,5 cm c. ispunjena gnojnim sadržajem d. ispunjena bistrim seroznim sadržajem 46. Bistri sadržaj vezikule može naknadno postati (zaokruži dva tačna odgovora): a. purulentan (bakterijska superinfekcija) b. serozan (virusna infekcija) c. hemoragičan d. mlečno bele boje 47. Vezikule nastaju kao posledica: a. nakupljanja inflamatornog infiltrata b. stvaranja šupljina i nakupljanja tečnosti c.hiperkeratoze d. vazodilatacije arterija kože 48. Vezikule nastaju stvaranjem šupljina i nakupljanjem tečnosti (zaokruži dva tačna odgovora): a. u ćelijama (parenhimatozni način., oko ćelije (intersticijalni način.

b. u nukleusu i nukleolusu c.kombinovano (balonska degeneracija) d. u zoni bazalne membrane 49. Stvaranjem šupljina i nakupljanjem tečnosti nastaju: a. makule b. nodulusi c. vezikule 50. Bulla (plik. je (zaokruži dva tačna odgovora): a.primarna, unilokularna eflorescencija b. sekundarna, multilokularna eflorescencija c. prečnika manjeg od 0,5 cm d. prečnika većeg od 0,5 cm 51. Bulla (plik. nije (zaokruži dva tačna odgovora): a.primarna, unilokularna eflorescencija b. sekundarna, multilokularna eflorescencija c. prečnika manjeg od 0,5 cm d. prečnika većeg od 0,5 cm 52. Prema načinu nastajanja, bule mogu biti: a. subepidermalne b. intraepidermalne c. subkornealne 53. Prema načinu nastajanja, bule mogu biti (zaokruži dva tačna odgovora): a. subepidermalne, intraepidermalne b. hipodermalne c. subkornealne d.intracelularne 54. Prema načinu nastajanja, bule ne mogu biti (zaokruži dva tačna odgovora): a. subepidermalne, intraepidermalne b. intracelularne c. hipodermalne, dermalne d. subkornealne

55. Pustula (gnojni mehurić) je: a. uzdignuta b. cirkumskriptna eflorescencija c. ispunjena gnojnim sadržajem 56. Pustula (gnojni mehurić) je (zaokruži dva tačna odgovora): a. uzdignuta, cirkumskriptna eflorescencija b. u nivou kože c. ispod nivoa kože d. ispunjena gnojnim sadržajem 57. Pustula (gnojni mehurić) nije (zaokruži dva tačna odgovora): a. uzdignuta, cirkumskriptna eflorescencija b. eflorescencija u nivou kože c. ispunjena tečnim sadržajem prečnika preko 0,5 cm d. ispunjena gnojnim sadržajem 58. Ukoliko je pustula smeštena folikularno: a. ima eritematozni haloo b. u njenom centru se vidi dlaka c. u njenom centru se ne vidi dlaka d.ispunjena je hemoragičnim sadržajem 59. Prema etiologiji pustule mogu nastati (zaokruži dva tačna odgovora): a. kao posledica delovanja mikroorganizama (piokokna i gljivična infekcija) b.arteficijalnim delovanjem c.kod obolelih od Psoriasis pustulosa (sterilne pustule) d.reakcijom antigen-antitelo 60. Prema etiologiji pustule ne mogu biti: a. piokokne etiologije b. gljivične etiologije c. uzrokovane reakcijom antigen-antitelo d. kod obolelih od Psoriasis pustulosa 61. Pustule ne mogu biti: a. bakterijske etiologije b. gljivične etiologije c. virusne etiologije d. sterilne 62. Sterilne pustule javljaju se kod:

a. obolelih od Psoriasis pustulosa b. bakterijske infekcije c. gljivične infekcije d. virusne infekcije 63. Eflorescencije iznad nivoa kože ispunjene tečnim sadržajem (zaokruži dva tačna odgovora): a. nastaju u epidermu b.ne ostavljaju ožiljak za sobom c. nastaju u dermu d. ostavljaju ožiljak za sobom 64. Za eflorescencije iznad nivoa kože ispunjene tečnim sadržajem nije tačno (zaokruži dva tačna odgovora): a. da nastaju u epidermu b.da ne ostavljaju ožiljak za sobom c. da nastaju u dermu d. da ostavljaju ožiljak za sobom 65. Papula (čvorić, bubuljica) je: a.primarna eflorescencija, čvrste konzistencije b. veličine nekoliko milimetara, oštro ograničena od okoline c. prolazi bez ožiljka 66. Papula (čvorić, bubuljica. je (zaokruži dva tačna odgovora): a.primarna eflorescencija, čvrste konzistencije b. sekundarna eflorescencija, ispunjena sadržajem c. veličine nekoliko milimetara, oštro ograničena od okoline, prolazi bez ožiljka d. veličine nekoliko centimetara 67. Papula (čvorić, bubuljica) nije (zaokruži dva tačna odgovora): a. primarna eflorescencija, čvrste konzistencije b. sekundarna eflorescencija, ispunjena sadržajem c. veličine nekoliko centimetara d. veličine nekoliko milimetara, oštro ograničena od okoline, prolazi bez ožiljka 68. Prema histološkoj lokalizaciji patološkog procesa papule mogu biti: a. epidermalne b. dermalne c. epidermodermalne 69. Papule mogu biti (zaokruži dva tačna odgovora): a. epidermalne, dermalne

b. subepidermalne c. epidermodermalne d. hipodermalne 70. Papule ne mogu biti (zaokruži dva tačna odgovora): a. subepidermalne b. epidermalne, dermalne c. epidermodermalne d. hipodermalne 71. Epidermalna papula je: a. lihenska papula b. virusna veruka c. molluscum contagiosum d. urtika 72. Virusna veruka je: a. subepidermalna papula b. epidermalna papula c. dermalna papula d. epidermodermalna papula 73. Po obliku papule mogu biti (zaokruži dva tačna odgovora): a.bizarne b.polukuglaste, poligonalne c. zašiljene ili zaravnjene d. četvrtaste 74. Plax (plak, ploča) je (zaokruži dva tačna odgovora): a.uzdignuta pločasta promena b. ravna pločasta promena c.veličine do 0,5 cm d. veličine preko 1cm 75. Plax (plak, ploča) je: a. ravna pločasta promena b. veličine do 0,5 cm c. uzdignuta pločasta promena d. veličine preko 1cm 76. Plax (plak, ploča) nije:

a. ravna bulozna pločasta promena b. uzdignuta pločasta promena c. veličine do 0,5 cm d. veličine preko 1cm 77. Plax (plak, ploča) najčešće nastaje: a. stapanjem eritema b. stapanjem pasivnog eritema c. stapanjem papula d. stapanjem skvama 78. Urtica (urtika) je (zaokruži dva tačna odgovora): a.eksudativna papula ili ploča, ružičaste ili bele boje b. ravna bulozna pločasta promena c. brzo nestaje i dugo traje d. brzo nastaje i brzo nestaje 79. Urtika na istom mestu: a. traje od 48-96h b. traje nekoliko dana c. ne traje duže od 24 h d. traje duže od 96h 80. Urtica (urtika. je (zaokruži dva tačna odgovora): a. Elastične konzistencije b. okrugla, elipsasta ili nepravilnog oblika c.tvrde konzistencije d. ravna bulozna pločasta promena 81. Urtica (urtika) nije (zaokruži dva tačna odgovora): a. Elastične konzistencije b. tvrde konzistencije c. ravna bulozna pločasta promena d. okrugla, elipsasta ili nepravilnog oblika 82. Urtica (urtika) je (zaokruži dva tačna odgovora): a. praćena bolom b. praćena svrabom c. posledica je vazodilatacije i eksudacije u gornjem dermu d. može imati serozni ili ponekad hemoragični sadržaj 83. Urtica (urtika) nije (zaokruži dva tačna odgovora): a. praćena bolom b. praćena svrabom

c. posledica je vazodilatacije i eksudacije u gornjem dermu d. seroznog ili ponekad hemoragičnog sadržaja 84. Urtica (urtika) je posledica (zaokruži dva tačna odgovora): a. vazodilatacije b. eksudacije u gornjem dermu c. hiperkeratoze epiderma d. lihenifikacije 85. Urtica (urtika) nije posledica (zaokruži dva tačna odgovora): a. vazodilatacije b. hiperkeratoze epiderma c. eksudacije u gornjem dermu d. lihenifikacije 86. Urtica kao eflorescencija karakteriše kliničku sliku: a. Pruridermatitis chronica b. Ihtiosis vulgaris c. Urtikarije (koprivnjače. d. Atopijskog dermatitis 87. Sekundarna eflorecsencija, koja nastaje usled dugotrajnog češanja je: a. Urtica b.lichenificatio c. Tuber d. Vesicula 88. Lichenificatio (lihenifikovana ploča) je: a. Sekundarna eflorecsencija, koja nastaje usled dugotrajnog češanja b. primarna eflorescencija c. sekundarna eflorescencija, nastaje prskanjem bule d. sekundarna eflorescencija, nastaje bakterijskom superinfekcijom 89. Lichenificatio (lihenifikovana ploča) je (zaokruži dva tačna odgovora): a. zadebljanje kože, sa naglašenim kožnim crtežom b. sa pitirijaziformnom deskvamacijom, bez jasnih granica prema okolnoj koži c. posledica je vazodilatacije i eksudacije u gornjem dermu d. brzo nastaje i dugo traje 90. Lihenifikovana ploča nije (zaokruži dva tačna odgovora): a. posledica vazodilatacije i eksudacije u gornjem dermu

b. zadebljanje kože, sa naglašenim kožnim crtežom c. pitirijaziformna deskvamacija, bez jasnih granica prema okolnoj koži d. brzo nastaje i dugo traje 91. Tuber (čvorić) je (zaokruži dva tačna odgovora): a. infiltrovana eflorescencija, čvrste konzistencije b. posledica vazodilatacije u gornjem dermu c. okruglog oblika, do veličine lešnika d. posledica eksudacije u gornjem dermu 92. Tuber (čvorić) nije (zaokruži dva tačna odgovora): a. posledica vazodilatacije u gornjem dermu b. infiltrovana eflorescencija, čvrste konzistencije c. okruglog oblika, do veličine lešnika d. posledica eksudacije u gornjem dermu 93. Tuber (čvorić) je (zaokruži dva tačna odgovora): a. Sličan papuli b. od papule se razlikuje nekrotičnim raspadanjem koje zarasta ožiljkom c.sličan pustuli d. sekundarna eflorescencija, nastaje bakterijskom superinfekcijom 94. Tuber (čvorić) nije (zaokruži dva tačna odgovora): a. sličan pustuli b. Sličan papuli c. od papule se razlikuje nekrotičnim raspadanjem koje zarasta ožiljkom d. sekundarna eflorescencija, nastaje bakterijskom superinfekcijom 95. Čvor (zaokruži dva tačna odgovora): a. primarno nastaje u dermu ili hipodermu b. posledica eksudacije u gornjem dermu c. zatim prominira iznad površine d. nastaje po tipu pasivnog eritema 96. Nodus (čvor) je (zaokruži dva tačna odgovora): a. Okruglog oblika, veličine iznad 0,5 cm, crvene boje b.konfluentna promena sa deskvamacijom c. palpatorno bolan, povišene lokalne temperature d. konfluentna promena sa egzogeno unetim pigmentom u kožu 97. Nodus nije (zaokruži dva tačna odgovora.: a. Okruglog oblika, veličine iznad 0,5 cm, crvene boje

b.konfluentna promena sa deskvamacijom c. palpatorno bolan, povišene lokalne temperature d. konfluentna bulozna, ravna promena 98. Nodus (zaokruži dva tačna odgovora): a. se resorbuje bez ožiljka (erythema nodosum) b. je posledica eksudacije u gornjem dermu c. posledica krvarenja u dermu d. može egzulcerisati i ostaviti ožiljak (erythema induratum) 99. Guma je (zaokruži dva tačna odgovora): a. primarno hipodermalni čvor b. koga karakteriše eksudacija u superfiijalnom dermu c. koga karakteriše kolikvacija i iscedak seroznog sadržaja d. posledica krvarenja u dermu 100. Guma nije (zaokruži dva tačna odgovora): a. primarno hipodermalni čvor b. primarno dermalni čvor c. koga karakteriše kolikvacija i iscedak seroznog sadržaja d. posledica krvarenja u dermu 101. Guma ostavlja ožiljak koji (zaokruži dva tačna odgovora): a. se brzo gubi i nestaje b. može biti gladak i pravilan (sifilis III) c. može biti ružan i neravan (tuberkuloza) d. nije karakteristika eflorescencije 102. Tumor je opšti termin za (zaokruži dva tačna odgovora): a. svaku uvećanu masu benigne prirode b. maligne prirode c. primarno hipodermalni čvor d.sve napred navedeno je tačno 103. Vegetatio (vegetacija) je: a. papilomatozna, jasno ograničena okruglasta eflorescencija, karfiolastog izgleda b. meke konzistencije i vlažne površine (condylomata acuminata) c. čvrste, rožaste, suve površine (verruca vulgaris) 104. Vegetacija je (zaokruži dva tačna odgovora): a. meke konzistencije i vlažne površine (condylomata acuminata. b. eritem po tipu pasivnog eritema c. čvrste, rožaste, suve površine (verruca vulgaris)

d. karakteriše kolikvacija i iscedak seroznog sadržaja 105. Vegetacija nije (zaokruži dva tačna odgovora): a. meke konzistencije i vlažne površine b. eritem po tipu pasivnog eritema c. čvrste, rožaste, suve površine d. nastanak kolikvacije i iscedka seroznog sadržaja 106. Squama (ljuska) nastaje kao posledica : a. nakupljanja orožalih ćelija u vidu ljuski b. eritema po tipu pasivnog eritema c. eksudacije u gornjem dermu d. eksudacije u hipodermu 107. Deskvamacija je: a. nekroza tkiva b. ljuštenje c. zapaljenje d. maligna alteracija 108. Ljuštenje (desquamatio) može biti (zaokruži dva tačna odgovora): a. sitno, brašnasto (pitirijaziformno) b. lamelozno (eksfolijativno) c. izgleda ispucale zemlje d. izgleda hrastove kore 109. Sitno, brašnasto (pitirijaziformno) ljuštenje je: a. izgleda ispucale zemlje b. izgleda hrastove kore c. kada skvame imaju izgled mekinja d, sve napred navedeno je tačno 110. Lamelozno (eksfolijativno) ljuštenje označava: a. izgled ispucale zemlje b. izgled hrastove kore c. kada skvame imaju izgled mekinja d. veće ljuske 111. Boja skvame može biti (zaokruži dva tačna odgovora): a. srebrnobela, beličasta, prljavobela b. mrka ili crna c. žuta, zelena 112. Skvama može biti (zaokruži dva tačna odgovora): a. adherentna (prianja za površinu kože)

b.srebrnastobela, sitno granulisana c. neadherentna (lako se odvaja od površine. d. prljavobela (siva), bizarnog izgleda 113. Adherentnost ili neadherentnost skvama utvrđuje se: a. blagom vitropresijom b. blagim kiretiranjem c. testom sonde 114. Keratoza je: a. deskvamacija b. orožavanje c. lihenifikacija d. zapaljenje 115. Keratosis (orožavanje, hyperkeratosis) po definiciji je: a. adherentno, rožasto zadebljanje kože na ograničenom području b. brašnasto, mekinjasto ljuštenje kože obolele regije c. meke konzistencije i vlažne površine d. nastanak kolikvacije i iscedka seroznog sadržaja 116. Ograničene keratoze (orožavanje) karakterišu: a. hronične pruriginozne dermatoze b. keratodermije, clavus b. tuberozne dermatoze d.ekcem 117. Leukokeratoze (lekokeratosis) su: a. brašnasto, mekinjasto ljuštenje sluzokože b. meke konzistencije i vlažne površine c. ograničene keratoze (orožavanje) na sluzokožama d. kolikvacija i iscedak seroznog sadržaja 118. Crusta (krasta) je: a. sekundarna eflorescencija, nastaje sasušivanjem eflorescencija ispunjenih tečnim sadržajem b. primarna eflorescencija, uvek nastaje na zdravoj koži c. uvek nastaje na sluzokožama d. primarna eflorescencija, uvek je ispod nivoa kože