VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA INFORMACIONE I KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE

VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA INFORMACIONE I KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE INFORMATOR O uslovima upisa u školsku 0/. godinu Beograd, mart 0.

Štampa: NO-KAČI Beograd

SADRŽAJ AKREDITACIJA O ŠKOLI 5 STUDENTI ŠKOLE 9 STUDENTSKI PARLAMENT 0 UPIS U ŠKOLU Studijski program: TELEKOMUNIKACIJE Studijski program: POŠTANSKE I BANKARSKE TEHNOLOGIJE Studijski program: INTERNET TEHNOLOGIJE 6 Studijski program: MEDICINSKA INFORMATIKA 8 Specijalistički studijski program: MREŽNE TEHNOLOGIJE 0 Specijalistički studijski program: ELEKTRONSKO POSLOVANJE PRIJEMNI ISPIT TESTOVI SA PRIJEMNIH ISPITA 8

AKREDITACIJA Ministarstvo prosvete Republike Srbije, po dobijenom pozitivnom mišljenju Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta, izdalo je dozvolu za rad Visokoj školi strukovnih studija za informacione i komunikacione tehnologije (Odluka br. 6-00-579/007-0 od 5.06.007. godine, radi ostvarivanja prvog stepena strukovnih studija za studijske programe: Telekomunikacije Poštanske i bankarske tehnologije Medicinska informatika Internet tehnologije Rešenjem Ministarstva prosvete Republike Srbije br. 6-00-0775/008- od 0.0.009. godine, o dopuni dozvole za rad, Visokoj školi strukovnih studija za informacione i komunikacine tehnologije odobreno je ostvarivanje drugog stepena strukovnih studija (specijalističke studije za studijske programe: Elektronsko poslovanje Mrežne tehnologije

O ŠKOLI Osnivač Škole je Vlada Republike Srbije, a programe nastave odobrava Ministarstvo prosvete. Škola je osnovana pre skoro četrdeset godina. Od svog osnivanja 97. godine, bila je orijentisana ka dvema oblastima, telekomunikacijama i PTT saobraćaju. Razvojem komunikacionih i informacionih tehnologija, koje su vremenom menjale lik dva prvobitna smera, ukazala se potreba za uvođenjem Internet tehnologija u nastavni plan Škole. S obzirom na sve popularniju vezu telekomunikacija, računara i medicinske informatike, te Telemedicinu koja se intenzivno razvija, bilo je prirodno uvesti i smer Medicinske informatike. Time je Visoka ICT zaokružila svoj opus od četiri studijska programa osnovnih studija. U Školi je zaposlen veliki broj doktora nauka i magistara. Njihove reference, zajedno sa drugim pojedinostima vezanim za nastavu, mogu se naći na web adresama: www.ict.edu.rs i www.ict.bg.ac.rs. Više informacija o upisu: http://upis.ict.edu.rs. Primena Bolonjske deklaracije Škola je 00. godine, imajući u vidu nove trendove obrazovanja u Evropi, usvojila Nastavni plan i program studija koji je prilagođen principima Bolonjske deklaracije. Na svakoj godini postoji određeni broj obaveznih i izbornih predmeta. Godišnje student polaganjem ispita treba da ostvari 60 ESPB, odnosno 80 ESPB u toku studija. Laboratorijska oprema Imajući u vidu eksplozivan rast telekomunikacija, računarskih i informacionih tehnologija, kao i razvoja usluga u poštanskoj i bankarskoj delatnosti, Škola se kontinuirano oprema savremenim uređajima i računarima nove generacije. Posebna pažnja se posvećuje sticanju znanja primenljivih u praksi, što se postiže samostalnim radom studenata u savremenim i dobro opremljenim laboratorijama u kojima studenti rade u realnim uslovima. 5

Škola poseduje veliki broj dobro opremljenih računarskih laboratorija višestruke namene. Članica smo Microsoft-ove akademske alijanse, te naši studenti mogu besplatno da instaliraju sve Microsoft-ove operativne sisteme i alate za programiranje na svojim računarima. U Školi postoji i lokalna Cisco akademija, usklađena sa redovnom nastavom. Naročito je pogodna za one koji odluče da se usmere ka oblasti računarskih mreža, jer su u tom slučaju u trenutku kad završavaju Školu osposobljeni i za sticanje CCNA sertifikata. Za potrebe realizacije vežbi iz stručnih predmeta, Škola raspolaže laboratorijom koja je opremljena kao PosTneT pošta, instalirano uz saglasnost JP PTT saobraćaja "Srbija". Time su obuhvaćeni svi sadržaji iz oblasti pružanja usluga u poštanskom saobraćaju i obezbeđeni uslovi za rad u oblasti organizacije, upravljanja i kontrole rada u jedinici poštanske mreže. U cilju daljeg podizanja kvaliteta obuke studenata, školska PosTneT laboratorija je povezana na PosTneT / Intranet mrežu JP PTT saobraćaja "Srbija", što studentima omogućava pristup svim aktuelnim podacima i servisima (praćenje pošiljaka, pristup Poštanskoj štedionici, elektronske finansijske usluge... Laboratorije su opremljene vrlo sofisticiranom mernom opremom koja omogućava održavanje velikog broja različitih vežbi za obuku studenata u oblasti klasičnih telekomunikacija, telekomunikacionih mreža, optičkih telekomunikacija (OTDR uređaj za analizu prostiranja signala kroz optičko vlakno i detekciju greške, splicer aparat za spajanje optičkih vlakana, oprema za izradu optičkih konektora..., bežičnih telekomunikacija (GPS uređaj, bežični ruteri... U Školi postoji virtuelna učionica koja je direktno spojena sa Beogradskom berzom, u kojoj se simulira brokersko poslovanje. Za obuku iz oblasti medicinske informatike nabavljena je najnovija oprema: Image digitizer - uređaj za skeniranje medicinskih slika (jedini u obrazovnim ustanovama u Srbiji!, EKG uređaj, monitoring uređaj za praćenje pacijenata... Za nadarene studente koji žele da programiraju Škola raspolaže WebMathematic (Wolfram Resarch softverskim paketom. 6

Biblioteka i skriptarnica Biblioteka Škole je opremljena stručnom literaturom, pretežno stranih izdavača, namenjenom za pripremanje ispita, seminarskih, projektnih, završnih i specijalističkih radova studenata, kao i stručnom usavršavanju nastavnika Škole. U skriptarnici se mogu nabaviti mnogi udžbenici prilagođeni nastavnim sadržajima koji se izučavaju u Školi, čiji su autori naši nastavnici. Lokacija Beograd,Zdravka Čelara 6, Opština Palilula U neposrednoj blizini se nalaze Studentski dom "Karaburma" i Hala "Pionir". 7

Završetkom studija na Visokoj ICT školi studenti dobijaju znanja potrebna za razumevanje inženjerskih koncepata i elementarna iskustva u rešavanju praktičnih problema iz oblasti primene informacionih i komunikacionih tehnologija. Zašto VIŠE OD STUDIJA? Za razliku od klasičnih usmerenja koja postoje na tržištu visokog obrazovanja, kao poseban kvalitet svih studijskih programa Visoke ICT izdvajamo objedinjavanje danas neraskidivo povezanih informacionih i komunikacionih tehnologija, što predstavlja jedan od glavnih trendova elektrotehnike, računarstva, saobraćajne infrastrukture uopšte i finansija. Visoka ICT škola u saradnji sa vodećim kompanijama iz ove oblasti, kontinuirano prati svetske i domaće trendove primene najnovijih tehnologija i ta iskustva implementira u sve studijske programe i uže stručne predmete. Koriste se sertifikovani programi proizvođača opreme i pružaoca usluga svetskog renomea (Cisco, Oracle, BBC... čime se postiže potpuna kompetencija u oblasti ICT. Na taj način, bez lutanja i bez učenja nepotrebnih lekcija, studenti stiču znanja koja su direktno primenljiva u praksi i otvaraju put ka zaposlenju. SIGURAN put dalje... Studenti koji završe Visoku ICT školu kompetentni su da u početku učestvuju, a kasnije organizuju i vode, poslove projektovanja, održavanja, prodaje, promocije, tehničke podrške, administriranja, programiranja, eksploatacije i specificiranja telekomunikacionih i saobraćajnih sistema i opreme, računarskih mreža/softvera/baza podataka, Web aplikacija, medicinske opreme, kao i sveobuhvatnih usluga elektronskog poslovanja. Zbog aktuelnosti tema, stalnog inoviranja studijskih programa i dobijenih kompetencija, nakon studija postoje velike mogućnosti za zaposlenje u kompanijama različitog profila, od operatera fiksnih i mobilnih mreža, preko Internet servis provajdera, domaćih i stranih proizvođača ICT opreme i softverskih aplikacija, projektnih biroa, Javnih preduzeća u sistemu PTT, EPS, Emisione tehnike, Železnice, državnih regulatornih tela, elektronskih medija i kablovskih operatera, privatnih provajdera poštanskih i logističkih servisa, medicinskih ustanova, banaka, osiguravajućih kompanija, brokerskih kuća, sve do domaćih predstavništava stranih kompanija, zatim sve popularnijih integratora ICT sistema,... i svuda gde se koristi ICT oprema i usluge. 8

STUDENTI ŠKOLE Studenti Škole su nagrađivani Oktobarskom nagradom i nagradom Privredne komore grada za diplomske radove. Student specijalističkih studija naše Škole, inženjer Marko Pavlićević, osvojio je treće mesto na međunarodnom CCNA takmičenju NetRiders održanom u julu 009. godine u organizaciji kompanije Cisco. Na takmičenju "Right Click" održanom u maju 009. godime, pri skupu "Fabrika Znanja - Knowledge Factor", u organizaciji kompanije ComTrade, Nikola Poša, student treće godine smera za Internet Tehnologije naše škole, osvojio je prvo mesto, za svoj web projekat "Da ne bude kasno". Naši studenti učestvuju u takmičenjima koje finansira Škola u nekoliko različitih sportova (košarka, odbojka, fudbal, stoni tenis,... Pripreme za takmičenja se odvijaju u okviru redovne nastave Sporta i rekreacije, kao i u vannastavnim aktivnostima u Školi i van nje. Za potrebe nastave predmeta Sport i rekreacija, Škola svake godine sklapa ugovor sa rekreativnim centrom Tašmajdan kojim se obezbeđuje termin za plivanje svim studentima. Na raspologanju studentima je i balon u krugu Škole. Studenti naše Škole su na 5. Saobraćijadi održanoj u Budvi od 9. aprila do 5. maja 009. godine u ukupnom plasmanu osvojili I mesto u sportu. U 008. godini u okviru univerzitetske lige, uz učešće svih fakulteta i visokih škola iz Beograda, fudbalska ekipa je osvojila visoko. mesto. Studenti su osvajali prva mesta u generalnom plasmanu na Susretima viših škola (Višijada i u prethodnim godinama. 9

STUDENTSKI PARLAMENT Uspostavljanje Studentskog parlamenta je osnovna pretpostavka za aktivno učešće studenata u radu visokoškolskih ustanova i njihovo tretiranje kao ravnopravnog partnera zajedno sa državom i profesorima. Participacija studenata je jedna od polaznih osnova Bolonjskog procesa i uspešnog reformisanja sistema visokog obrazovanja. Studentski parlament je organ Visoke ICT, koji zastupa interese i prava studenata, te se zalaže za njihovo ostvarivanje. Studetski Parlament ima predstavnike u telima i organima Visoke ICT koji imaju pravo glasa po svim pitanjima koja se tiču studenata, kvaliteta nastave i sprovođenja reforme nastavnog procesa. Organi Studentskog Parlamenta su:. Skupština Parlamenta ( članova. Predsednik Parlamenta (ujedno i predsednik Izvršnog Odbora. Izvršni odbor (5 članova. Nadzorni odbor ( člana Pravo da bira i bude biran u Studentski Parlament ima svaki upisani student. Izbori se održavaju tajnim i neposrednim glasanjem u aprilu, a mandat članova Parlamenta traje godinu dana. Studentski Parlament Visoke ICT kao sredstvo informisanja koristi svoju oglasnu tablu u školi, kao i internet prezentaciju http://parlament.ictportal.info. Tu se nalaze opširnije informacije o dosadašnjem radu, postignutim rezultatima i terminima u kojima možete razgovarati sa svojim predstavnicima u Parlamentu. Na sajtu postoje i mnogi integrisani servisi koje je pokrenuo Studentski Parlament, a sve u cilju bolje komunikacije među studentima. 0

UPIS U ŠKOLU Pravo učešća na konkursu za upis u prvu godinu osnovnih studija imaju kandidati sa završenim srednjim obrazovanjem. Svi kandidati prijavljeni na konkurs za upis koji ispunjavaju opšte uslove polažu prijemni ispit test iz matematike. Ispit se vrednuje od 0 do 60 bodova. Na osnovu opšteg uspeha u prethodnom obrazovanju kandidat može ostvariti najviše 0 bodova. Svi važni termini (prijavljivanje na Konkurs, prijemni ispit i upis u Školu će biti naknadno objavljeni. Prilikom prijavljivanja kandidati podnose:. Originale sledećih dokumenata na uvid i njihove fotokopije (koje ne moraju biti overene: svedočanstava svih završenih razreda srednje škole, diplome o završnom, odnosno maturskom ispitu, izvoda iz matične knjige rođenih, lične karte.. Dokaz o uplati naknade za polaganje prijemnog ispita, čiji će iznos biti naknadno objavljen. Uplata se vrši na račun Škole a može se obaviti i na Izdvojenom šalteru Pošte koji će se nalaziti u Školi za vreme prijavljivanja. U prvu godinu studija upisuje se 80 studenata, od čega se 0 mesta finansira iz budžeta. Mesto na rang listi i broj ukupno osvojenih bodova određuju da li kandidat može biti upisan, te da li će biti finansiran iz budžeta ili će plaćati školarinu. Broj mesta po studijskim programima je: Poštanske i bankarske tehnologije Telekomunikacije Internet tehnologije Medicinska informatika 70 70 70 70 budžet samofin. budžet samofin. budžet samofin. budžet samofin. 5 5 5 5 5 5 5 55 Sabiranjem poena koje kandidati nose iz srednje škole i poena koje osvoje na prijemnom ispitu, formira se jedinstvena rang lista. Kandidati se upisuju po redosledu sa rang liste, pri čemu biraju studijski program koji će upisati i način finansiranja u zavisnosti od preostalih raspoloživih mesta u trenutku upisa. Sastavljanje rang lista za upis u Školu vrši se kompjuterski u dve paralelne provere, čime se u potpunosti izbegava mogućnost greške.

Studijski program: TELEKOMUNIKACIJE Cilj studijskog programa je obrazovanje studenata u oblasti telekomunikacija, sticanje osnovnih teorijskih znanja iz oblasti i ovladavanje veštinama korišćenja telekomunikacione merne opreme. Naši studenti se upoznaju i uče o svim aktuelnostima u struci spremajući se za primenu tehnologija sledeće generacije. TK Obavezni predmeti PR AV LV ESPB I godina II godina III godina Arhitektura računara 0 5 Električna kola 0 7 Elektronika 7 Elektrotehnika 0 7 Engleski jezik Engleski jezik Matematika 0 7 Matematika 8 Merenja 0 Poslovne komunikacije 5 Izborni predmeti I godine za dopunu do 60ESPB po godini Bežične telekomunikacije 0 5 Digitalne telekomunikacije 8 Engleski jezik - stručni Internet Modulacije 8 Mrežni uređaji 6 Telekomunikacione mreže 6 Izborni predmeti II godine za dopunu do 60ESPB po godini Mobilne telekomunikacije 0 5 Praktična nastava 0 Praktična nastava 0 Izborni predmeti II godine za dopunu do 60ESPB po godini Završni rad 0 0 0 0 LV - laboratorijske vežbe AV - auditorne vežbe PR - predavanja Iz kojih oblasti ću steći znanja na smeru Telekomunikacije? Stručni predmeti su izabrani i podeljeni tako da se studenti mogu fokusirati na neku od sledećih oblasti: - Mreže (telekomunikacione, računarske, optičke, bežične, Internet... - Transmisiona tehnika - Multimedijalni sistemi Na taj način mogu steći odličnu bazu znanja za praćenje brzih promena u struci.

Gde mogu da se zaposlim posle završetka studija? Na poslovima projektovanja, održavanja i eksploatacije telekomunikacionih mreža i optičkih telekomunikacionih uređaja, tehničke podrške i prodaje komunikacione opreme; na tehničkim poslovima u televizijskim sistemima, administriranju računarskih mreža, dizajniranju i održavanju baza podataka... TK Izborni predmeti PR AV LV ESPB I godina II godina III godina Ekonomija 0 5 Praktikum iz primene računara 0 Sociologija 0 5 Sport 0 0 Antene 5 Aplikativni softver 0 Baze podataka 5 Inženjerska matematika 5 Kompresije 0 5 Optičke mreže 0 5 Optičke telekomunikacije 8 Telekomunikacione mreže 0 Transportni sistemi 7 Web dizajn 6 Administriranje sistema - Windows 5 Ekološki menadžment 0 0 Elektromagnetska kompatibilnost 0 0 GPS 5 Internet berze 0 IP telefonija 5 LAN protokoli - Cisco 5 Multimedijalne telekomunikacije 0 0 Mreže za pristup 0 5 Multimedijalna produkcija 0 Računarske mreže 6 Sigurnost na Internetu 0 0 Televizija 6 Upravljanje projektima 0 5 WAN protokoli - Cisco 5 Koje zvanje stičem i gde mogu da nastavim školovanje? Stiče se zvanje strukovnog inženjera elektrotehnike i računarstva. Školovanje se može nastaviti na specijalističkim studijama u našoj školi i srodnim fakultetima.

Studijski program: POŠTANSKE I BANKARSKE TEHNOLOGIJE Cilj studijskog programa, jedinstvenog u zemlji, je efikasno prilagođavanje obrazovnog procesa brzom razvoju novih profesija i tehnologija u oblastima pružanja poštanskih i bankarskih usluga. Ideja nam je da stalnim inovacijama programa pokrijemo i oblast logističkih servisa i internet berzi. Velika pažnja se osim tradicionalnim saznanjima poklanja praktičnoj primeni stečenih teorijskih znanja. PBT Obavezni predmeti PR AV LV ESPB I godina II godina III godina Ekonomija 0 5 Engleski jezik Engleski jezik Matematika 0 7 Menadžment 0 6 Osnovi struktuiranja rada 0 6 Poštanske usluge i mreža 6 Statistika 6 Izborni predmeti I godine za dopunu do 60ESPB po godini Bankarstvi i platni promet 0 7 Ekološki menadžment 0 0 Elektronske PU 6 Engleski jezik - stručni Internet 0 6 Logistički servisi 0 6 Poslovne komunikacije 5 Poštanska tehnologija 0 7 TK servisi 6 Izborni predmeti II godine za dopunu do 60ESPB po godini Elektronsko bankarstvo 5 Praktična nastava 0 0 6 Praktična nastava 0 0 6 Stručna praksa 0 0 6 Izborni predmeti III godine za dopunu do 60ESPB po godini Završni rad 0 0 0 0 LV - laboratorijske vežbe AV - auditorne vežbe PR - predavanja Iz kojih oblasti ću steći znanja na smeru Poštanske i bankarske tehnologije? Oblast poštanske tehnologije: - pružanja poštanskih, finansijskih, elektronskih i ostalih usluga u poštanskom saobraćaju, - organizacija, upravljanje i kontrola rada u jedinicama poštanske mreže, - praktična obuka u laboratorijskom PosTneT okruženju.

Oblast bankarskih tehnologija: - osnovna znanja iz oblasti ekonomije, bankarstva i ostalih finansijskih usluga, menadžmenta, biznis plana, marketinga... - savremene tehnologije: elektronsko bankarstvo, internet berze,... Omogućavamo: - potpuno samostalan rad studenata u realnim uslovima u pošti 08 Beograd na osnovu ugovora koji je Škola sklopila sa JP PTT saobraćaja Srbija. Gde mogu da se zaposlim posle završetka studija? JP PTT saobraćaja Srbija, banke druge finansijske institucije, privatni operateri u oblasti pružanja poštanskih i logističkih servisa (DHL, TNT, Cit espress, Dail espress, AKS... Koje zvanje stičem i gde mogu da nastavim školovanje? Stiče se zvanje strukovnog inženjera saobraćaja. Školovanje se može nastaviti na specijalističkim studijama u našoj školi i srodnim fakultetima. PBT Izborni predmeti PR AV LV ESPB I godina II godina III godina Osnove poštanskog saobraćaja 0 5 Osnove telekomunikacionih servisa 0 5 Praktikum iz primene računara 0 Sociologija 0 5 Sport 0 0 Aplikativni softver 0 5 Baze podataka 5 Cber pravo 0 Finansije 0 Internet poslovanje 5 Menadžment prodaje 0 Računovodstvo 0 6 Automatizacija tehnološkog procesa 0 6 Biznis plan 0 7 Internet berze 0 Marketing 0 Međunarodno bankarstvo 0 7 Poštansko i poslovno pravo 0 6 Strategijski menadžment 0 6 Upravljanje kvalitetom 0 6 Upravljanje rizicima 0 6 5

Studijski program: INTERNET TEHNOLOGIJE Cilj studijskog programa Internet tehnologije je da studenti ovladaju zanjem i veštinama vezanim za Internet, a koja su direktno primenljiva u praksi. Da bi se uspešno završio studijski program Internet tehnologije nije potrebno nikakvo predznanje. Predmeti su tako koncipirani i međusobno povezani da studenti postepeno stiču neophodna znanja i veštine polazeći od osnovnih pa do završnih. IT Obavezni predmeti PR AV LV ESPB I godina II godina III godina Arhitektura računara 0 5 Engleski jezik Engleski jezik Kompresije 0 5 Matematika 0 7 Operativni sistemi 5 Osnovi elektrotehnike i telekomunikacija 5 Osnovi progamiranja 5 Osnovi progamiranja 5 Poslovne komunikacije 5 Web dizajn 6 Izborni predmeti I godine za dopunu do 60ESPB po godini Baze podataka 5 Baze podataka - SQL server 5 Engleski jezik - stručni Mrežni uređaji 6 OOP - Java 8 TCP IP 5 Web programiranje 8 Izborni predmeti II godine za dopunu do 60ESPB po godini Administriranje sistema - Linu 5 Administriranje sistema - Windows 5 Praktikum 0 Praktikum 0 Računarske mreže 6 Web programiranje - PHP 9 Izborni predmeti III godine za dopunu do 60ESPB po godini Završni rad 0 0 0 0 LV - laboratorijske vežbe AV - auditorne vežbe PR - predavanja Iz kojih oblasti ću steći znanja na smeru Internet tehnologije? - Računarske mreže: mrežni uređaji, mrežni protokoli odnosno pravila za komunikaciju između mrežnih uređaja, projektovanje i administriranje računarskih mreža. Posebna pogodnost za studente koji se usavršavaju u ovoj oblasti je mogućnost pohađanja CCNA kursa u okviru redovne nastave. U Školi postoji Lokalna Cisco akademija. 6

- Softversko inženjerstvo: objektno orijentisano programiranje, baze podataka, web programiranje. Škola je član Microsoft-ove akademske alijanse: MSDN Academic Alliance (MSDNAA. Gde mogu da se zaposlim posle završetka studija? U svim organizacijama koje imaju IT sektor: banke, svi operateri mobilne i fiksne telefonije, javna preduzeća, obrazovne ustanove. Takođe u svim organizacijama koje se bave razvojem i održavanjem softvera namenjenog prodaji ili za svoje potrebe i to na radnim mestima: programer, web programer, dizajner baze podataka, kao i na poslovima projektovanja, implementiranja i održavanja računarskih mreža. Koje zvanje stičem i gde mogu da nastavim školovanje? Stiče se zvanje strukovnog inženjera elektrotehnike i računarstva. Školovanje se može nastaviti na specijalističkim studijama u našoj školi i srodnim fakultetima. IT Izborni predmeti PR AV LV ESPB I godina II godina III godina Ekonomija 0 5 Praktikum iz primene računara 0 Sociologija 0 5 Sport 0 0 Aplikativni softver 0 Cber pravo 0 Elektronsko bankarstvo 5 Menadžment 0 6 Mreže za pristup 0 5 Multimedijalna produkcija 0 OOP - C 8 OOP - Java 8 Bezbednost računarskih mreža 5 Ekološki menadžment 0 0 Internet berze 0 IP telefonija 5 LAN protokoli 5 Mobilne telekomunikacije 0 6 OOP - C# 9 Sigurnost na Internetu 0 0 Upravljanje projektima 0 5 Visual Basic 7 WAN protokoli 5 Web programiranje - ASP 8 7

Studijski program: MEDICINSKA INFORMATIKA Cilj studijskog programa je osposobljavanje studenata za uspešno obavljanje poslova u oblasti medicinske informatike i instrumentacije, razvoja softvera, računarskih mreža i Interneta, baza podataka i drugih aktuelnih oblasti računarstva. Program je sastavljen prema standardima međunarodne asocijacije za medicinsku informatiku IME. MI Obavezni predmeti PR AV LV ESPB I godina II godina III godina Anatomija sa fiziologijom 6 Elektrotehnika 0 7 Engleski jezik Engleski jezik Matematika 0 7 Medicinska instrumetacija 5 Operativni sistemi 5 Osnovi progamiranja 5 Osnovi progamiranja 5 Poslovne komunikacije 5 Statistika 6 Izborni predmeti I godine za dopunu do 60ESPB po godini Baze podataka 5 Baze podataka - SQL server 5 Engleski jezik - stručni Javno zdravstvo 5 Medicinska instrumentacija 5 Obrada medicinskih signala 6 OOP - Java 8 TCP IP 5 Web dizajn 6 Izborni predmeti II godine za dopunu do 60ESPB po godini Dozimetrija i zaštita od zračenja 5 Obrada medicinskih slika 5 Praktikum 0 Praktikum 0 Telemedicina 6 Izborni predmeti III godine za dopunu do 60ESPB po godini Završni rad 0 0 0 0 LV - laboratorijske vežbe AV - auditorne vežbe PR - predavanja Iz kojih oblasti ću steći znanja na smeru Medicinska informatika? - Razvoj medicinskog softvera, održavanje medicinske opreme, obrada medicinskih signala - Softverska, računarska i informatička podrška u medicinskim ustanovama. - Administracija sistema i mreža, projektovanje baza podataka. - Rad u informacionim sistemima i telemedicini, koji se uvode u zdravstvene ustanove. 8

Gde mogu da se zaposlim posle završetka studija? Na poslovima razvoja i održavanja medicinske opreme i softvera, projektovanja i administriranja baza podataka, u medicinskim ustanovama i drugim firmama kojima je potrebna informatička podrška... Koje zvanje stičem i gde mogu da nastavim školovanje? Stiče se zvanje strukovnog inženjera elektrotehnike i računarstva. Školovanje se može nastaviti na specijalističkim studijama u našoj školi i srodnim fakultetima. MI Izborni predmeti PR AV LV ESPB I godina II godina III godina Ekonomija 0 5 Praktikum iz primene računara 0 Sociologija 0 5 Sport 0 0 Aplikativni softver 0 Cber pravo 0 Elektronsko bankarstvo 5 Menadžment 0 6 Mreže za pristup 0 5 Mrežni uređaji 6 Multimedijalna produkcija 0 OOP - C 8 OOP - Java 7 Web programiranje 8 Administriranje sistema - Linu 5 Administriranje sistema - Windows 5 Bezbednost računarskih mreža 5 Ekološki menadžment 0 0 Internet berze 0 IP telefonija 5 LAN protokoli 5 Mobilne telekomunikacije 0 6 OOP - C# 9 Računarske mreže 6 Sigurnost na Internetu 0 0 Upravljanje projektima 0 5 Visual Basic 7 WAN protokoli 5 Web programiranje - ASP 8 Web programiranje - PHP 9 9

Specijalistički studijski program: MREŽNE TEHNOLOGIJE Cilj studijskog programa je da osposobimo studente za rad u oblastima mrežnih tehnologija, za rad u procesu projektovanja, proizvodnje, održavanja, administriranja i eksploatacije mrežne opreme i različitih vrsta mreža, prema realizovanom fizičkom nivou prenosa signala, kao i mreža mobilnih telekomunikacija. Spisak predmeta PR AV LV ESPB status Mrežne tehnologije Projektovanje mreža 5 OB Specijalistička praksa 0 0 6 OB Specijalistički rad 0 0 0 7 OB Administriranje sistema 5 IZ Bežične mreže 0 5 IZ IP telefonija 5 IZ Mreže nove generacije 5 IZ Optičke mreže 0 5 IZ Primenjena elektromag. kompatibilnost 5 IZ Tehnike rutiranja 5 IZ Upravljanje tehnološkim operacijama 5 IZ Video nadzor 0 5 IZ Predmet sa studijskog programa Elektronsko poslovanje IZ Predmet sa studijskog programa Elektronsko poslovanje IZ Iz kojih oblasti ću steći znanja na smeru Mrežne tehnologije? - Zakonska regulativa i principi, standardi i propisi u realizaciji glavnih elektrotehničkih projekata telekomunikacionih mreža i sistema odnosno signalnih instalacija. - Savremene tehnike prenosa signala optičkim vlaknima i drugim optoelektronskim uređajima, sa osvrtom na optičku komutaciju paketa i rutiranje. - Rutiranje, konfigurisanje i održavanje mrežnih uređaja, funkcionisanje prenosa govora i drugog saobraćaja u realnom vremenu putem Interneta. - Pitanje korišćenja postojećih i nabavke novih tehnologija u telekomunikacijama. - Planiranje, projektovanje i podešavanje mreža video nadzora u različitom okruženju, sa osvrtom na implementaciju mrežnog video nadzora baziranog na IP protokolu, uz prikaze realnih projekata iz naše zemlje. - Tehika realizacije bežičnog prenosa, u skladu sa serijom standarda tipa IEEE 80. i 80.6. te izvođenje i održavanje bežičnih LAN mreža. - Uvođenje novih tehnoloških dostignuća kod nas i u svetu. Koje zvanje stičem i gde mogu da se zaposlim posle završetka studija? Stiče se zvanje strukovnog inženjera elektrotehnike i računarstva specijalista. Naši svršeni studenti imaju široke mogućnosti zapošljavanja i napredovanja na poslu u svim kompanijama koje rade na projektima i realizaciji različitih telekomunikacionih mreža i sistema, kablovske televizije, video nadzora, alarmnih i protivpožarnih sistema, mobilnih LAN / WAN / MAN mreža i slično. 0

Specijalistički studijski program: ELEKTRONSKO POSLOVANJE Cilj studijskog programa je da se svima, bez obzira na različita predznanja, pruže osnovna stručna znanja iz savremenih principa i tehnologija koje se primenjuju u elektronskom poslovanju kroz dva obavezna predmeta, a da se ostatak specijalizacije prepusti studentima i njihovim afinitetima. Posebna pažnja je posvećena integraciji predmeta i prožimanju sadržaja, da je teško govoriti o tačno jednoj oblasti ili predmetu, što je prednost koja se dobija izborom ovog studijskog programa. Spisak predmeta PR AV LV ESPB status Elektronsko poslovanje E poslovanje 5 OB E usluge 5 OB Specijalistička praksa 0 0 6 OB Specijalistički rad 0 0 0 7 OB Cber pravo 0 IZ OOP - C# 9 IZ OOP - Java 8 IZ Programiranje - Visual Basic 7 IZ Sigurnost na Internetu 0 0 IZ Sistemi međubankarskih komunikacija 5 IZ Skladišta podataka 5 IZ Upravljanje lancima snabdevanja 5 IZ Upravljanje tehnološkim operacijama 5 IZ Web programiranje - ASP 9 IZ Web programiranje - PHP 9 IZ Predmet sa studijskog programa Mrežne tehnologije IZ Predmet sa studijskog programa Mrežne tehnologije IZ Iz kojih oblasti ću steći znanja na smeru Elektronsko poslovanje? Svi predmeti se mogu svrstati u četiri studijske grupe: - Elektronsko poslovanje - Programiranje (desktop i web - e bankarstvo - Upravljanje kvalitetom u tehnološkim operacijama. Ishod: postizanje kompetencije i ovladavanje znanjem i veštinama u elektronskom poslovanju, kako u pogledu definisanja poslovnih procesa i operacija, tako i u pogledu razvoja, održavanja i upotrebe poslovnih aplikacija, i direktnog uključivanja u radni proces. Koje zvanje stičem i gde mogu da se zaposlim posle završetka studija? Stiče se zvanje strukovnog inženjera elektrotehnike i računarstva specijalista. Po završetku školovanja, student je osposobljen za rad i napredovanje na poslu u spoju poslovanja i savremenih tehnologija Internet-a i Web-a u kompanijama različitih veličina, od najmanjih do najvećih.

PRIJEMNI ISPIT MATEMATIKA Skupovi. Brojevi. Osnovni zakoni. Operacije. Racionalizacija. Proporcije. Polinomi. Množenje, deljenje, rastavljanje na činioce, najmanji zajednički sadržilac, najveći zajednički delilac. Ekvivalentne transformacije algebarskih izraza. Linearna jednačina sa jednom nepoznatom i sistem linearnih jednačina sa dve nepoznate. Linearna nejednačina sa jednom nepoznatom. Kvadratna jednačina. Vietove formule. Bikvadratna jednačina. Sistem jedne linearne i jedne kvadratne jednačine sa dve nepoznate. Proste iracionalne jednačine. Logaritam. Osnovne formule. Funkcija. Linearna, kvadratna, eksponencijalna, logaritamska. Jednostavnije eksponencijalne i logaritamske jednačine. Nizovi, aritmetički i geometrijski. Trougao i četvorougao (podela, osobine, podudarnost, sličnost, Pitagorin stav, stavovi o odsečcima na hipotenuzi. Broj dijagonala i zbir unutrašljih uglova mnogougla. Krug (periferijski i centralni ugao, tetiva, tangenta. Obim i površina trougla, četvorougla, kruga. Prizma, piramida, valjak, kupa i lopta. Površina i zapremina. Primena sličnosti i podudarnosti. Elementi trigonometrije. Radijan. Trigonometrijski krug. Izražavanje trigonometrijskih funkcija proizvoljnog ugla preko trigonometrijskih funkcija oštrog ugla. Grafici trigonometrijskih funkcija. Adicione teoreme. Trigonometrijske jednačine i nejednačine jednostavnijih oblika. Vektori i analitička geometrija u ravni. LITERATURA: Matematika sa zbirkom zadataka srednjeg obrazovanja i vaspitanja, grupa autora, za I, II, III razred elektrotehničke ili saobraćajne struke (tri udžbenika u izdanju "Naučna knjiga" Beograd ili "Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva ", Beograd. PRIPREMNA NASTAVA IZ MATEMATIKE Škola svake godine organizuje i pripremnu nastavu za polaganje prijemnog ispita iz Matematike. Pripremna nastava se organizuje vikendom (subotom ili nedeljom u grupama do 0 kandidata, i u blokovima od po 6 časova dnevno. Trajanje kursa je 6 časova u okviru kojih se radi i probni test. Dodatna obaveštenja o organizaciji pripremne nastave mogu se dobiti u Studentskoj službi Škole na telefone 0/90-88 i 0/90-650, svakog radnog dana od 0- časova.

ZADACI ZA PRIPREMU PRIJEMNOG ISPITA I ALGEBARSKI IZRAZI. LINEARNE JEDNAČINE I NEJEDNAČINE. Rastaviti na činioce: 8 8 8 7 6 6 5 9 6 0,0 9 0 5 b a b a a b a 6 6 5 9 6 5 8 0 7 9 6 6 8 5 b a b a a b a Izvršiti operacije sa algebarskim razlomcima, pretpostavljajući da je sve definisano: 5 6 7 8 9 0 Rešiti jednačine: 0 5 ( ( Rešiti nejednačine:

0 > 0 > 0 0 5 5 > 6 II KVADRATNE JEDNAČINE, FUNKCIJE I NEJEDNAČINE Rešiti jednačine: 0 0 0 9 0 8 0 5 0 7 0 6 0 5 0 0 0 6 0 Skicirati grafike kvadratnih funkcija: 6 5 5 0 9 6 0 9 8 7 Za koju vrednost parametra R m će parabole ( 5 m m m m m a dodirivati -osu b biti stalno pozitivne c biti stalno negativne Odrediti realna rešenja jednačina: 0 9 8 6 0 8 7 5 0 0 5 6 0 0 6 6

III IRACIONALNE JEDNAČINE ( 0 ( 5 0 7 5 5 6 0 7 8 9 0 0 6 0 5 5 IV EKSPONENCIJALNE JEDNAČINE 5 5 5 5 5 5 8 ( 6 7 8 9 0 7 9 9 0 0 0 5 5 50 5 5 5 9 6 6 9 8 7 6 0 V LOGARITAMSKE JEDNAČINE log ( 5 log ( log ( 5 log log ( log log ( log ( 5 0 log ( 8 5 5 6 log ( ( 8 log 6 7 ( log 5log 0 0 ( log 9 log 0 ( lg lg 0 ( lg lg 0 9 VI ARITMETIČKI I GEOMETRIJSKI NIZ Za sledeće aritmetičke nizove dato je: a ; a5 a ; a7 7 a ; a8 a ; S 6 Izračunati: a a i d. b a a 5 a 0 c S 5 5

Za sledeće geometrijske nizove dato je: 5 b ; b7 8 6 b ; b6 7 7 b ; b5 8 b ; b6 9 Izračunati: a b i q b b b b6 c S 5 VII TRIGONOMETRIJSKE JEDNAČINE Odrediti rešenja trigonometrijskih jednačina: sin cos tg ctg 5 sin 6 sin 7 sin π 0 8 cos π 9 π tg 0 cos sin cos sin sin cos sin cos 0 cos sin 5 sin 0 6 cos 0 7 sin sin 0 8 cos cos 0 VIII PLANIMETRIJA Uglovi trougla su α 0 ; γ 6. Izračunati oštar ugao koji zaklapaju simetrale uglova α i β. U pravouglom trouglu je data kateta b i ugao α koji ona zaklapa sa hipotenuzom c. b α 0. Izračunati stranice trougla a, c i dužine težišnih duži t a, tb, tc. Izračunati površinu jednakokrakog trougla kome su kraci dužine 5 a ugao pri vrhu β 0. Izračunati površinu jednakokrakog trougla kome su kraci dužine a ugao na osnovici α 75. Izračunati površinu trougla kome su date dve stranice i ugao koga one zaklapaju. a b ; c 5 ; α 5 ; b a ; c 7 ; β 60 ; c a ; b 5 ; γ 75. Date su tri stranice trougla a, b, c. Izračunati površinu trougla P, poluprečnik upisanog kruga r i poluprečnik opisanog kruga R. a a 7 ; b 5 ; c ; b a 8 ; b ; c 7 Izračunati obim i površinu pravougaonika kome je dijagonala d 5 a ugao koji ona zaklapa sa jednom stranicom α 0. 6

Dat je romb kome je stranica a 0; oštar ugao α 0. Izračunati površinu romba P i proizvod dijagonala d i d. Izračunati obim, površinu i dijagonalu jednakokrakog trapeza kome je veća osnovica a8, krak c a ugao na osnovici α 60 IX STEREOMETRIJA Osnovne ivice kvadra stoje u razmeri :, a dijagonalni presek kvadra je kvadrat stranice 5. Izračunati zapreminu kvadra. Izračunati površinu i zapreminu pravilne šestostrane prizme ako se zna da je presek ravni koja je normalna na osnovu i sadrži veću dijagonalu osnove, kvadrat stranice 8. Izračunati površinu i zapreminu pravilne šestostrane prizme ako se zna da je presek ravni koja je normalna na osnovu i sadrži manju dijagonalu osnove, kvadrat stranice 8. Izračunati površinu i zapreminu pravilne a trostrane b četvorostrane c šestostrane piramide ako je osnovna ivica a 6 i dat je ugao α 60 koji bočna strana zaklapa sa ravni osnove. Izračunati površinu i zapreminu pravilne a trostrane b četvorostrane c šestostrane piramide ako je osnovna ivica a 6 i dat je ugao α 60 koji bočna ivica zaklapa sa ravni osnove. Izračunati površinu i zapreminu valjka upisanog u pravilnu trostranu prizmu kojoj je stranica a6 i visina H 0. Izračunati površinu i zapreminu kupe opisane oko četvorostrane piramide. Osnovna ivica piramide je a 6. Nagibni ugao koji izvodnica kupe zaklapa sa ravni osnove iznosi α 60. X JEDNAČINA PRAVE A i: a sa pozitivnim smerom -ose zaklapa ugao α 5 b paralelna je pravoj c normalna je na pravu 0 d sa pravom zaklapa oštar ugao ϕ 5 Odrediti jednačinu prave koja prolazi kroz tačku (, Odrediti jednačinu prave koja predstavlja simetralu duži AB ako su tačke A (, i ( 0, Odrediti koordinate tačke N koja je simetrična tački (,0 0. B. M u odnosu na pravu (s čija je jednačina 7

TESTOVI SA PRIJEMNIH ISPITA Test Jul 00. Ako je 0, i izraz je jednak izrazu: Ako je m R parabola m će dodirivati -osu ako je: 5 m Zbir realnih rešenja jednačine 9 0 je: Treći član geometrijskog niza je a peti član je 8. Sedmi član tog niza je: 9 5 Dat je romb kome je stranica a 0 ; oštar ugao α 0. Proizvod dijagonala d d je: 00 6 Osnovne ivice kvadra stoje u razmeri :, a dijagonalni presek kvadra je kvadrat stranice 5. Zapremina kvadra je: 60 7 Dijagonala osnove prave pravilne četvorostrane piramide je d 8, a bočna ivica b 5. Zapremina piramide je: 8 Zbir rešenja jednačine sin sin 0 π je: koja su iz intervala [ 0, π 9 Jednačina prave koja prolazi kroz tačku (, 5 0 0 Jednačina 7 ima: Jedno rešenje u intervalu ( 5, A i paralelna je pravoj 0 glasi: 8

Test Jul 00 Ako je 0, 0, i izraz ( ( ; jednak je izrazu: Ako je R m će seći -osu ako je: m parabola ( m, Zbir kvadrata realnih rešenja jednačine 8 0 je: 8 Zbir rešenja jednačine ( 6 log 8 0 0 log je: 5 Treći član aritmetičkog niza je a sedmi član je. Dvadeseti član tog niza je: 7 6 Visina romba je h, a proizvod njegovih dijagonala d d 6 0. Oštar ugao romba iznosi: 7 Osnovne ivice kvadra stoje u razmeri a : b : c : :. Ako je dijagonala kvadra D 56 zapremina kvadra V je: 8 8 Kod prave pravilne četvorostrane piramide dijagonala osnove je d 0, i visina piramide je H. Površina piramide je: 60 9 Zbir rešenja jednačine sin sin 0 π 0 Jednačina prave koja prolazi kroz tačku (, 0 koja su iz intervala [ 0, π je: A i paralelna je pravoj 0 glasi: 9

Test Jul 00 U oblasti definisanosti izraz : je jednak izrazu: Ako je m R parabola m neće imati zajedničkih tačaka sa -osom ako je: 7 m, 8 Zbir realnih rešenja jednačine 6 7 8 0 je: Proizvod rešenja jednačine ( log 0 log je: 5 Zbir prvog i trećeg člana geometrijskog niza je 5 a zbir drugog i četvrtog je niza je: 6 Ako simetrale uglova α i β trougla ABC obrazuju ugao od 5 onda treći ugao γ iznosi: 78 7 Površina valjka opisanog oko jednakoivične trostrane prizme stranice a 6 iznosi: π ( 8 Zbir kvadrata rešenja jednačine π 8 9 Jednačina 5 ima: Jedno rešenje u intervalu (, 5 0 Tačka simetrična tački (, 0 (, cos sin koja su iz intervala [ 0, π je: u odnosu na pravu je: 5. Peti član tog 0

Test Jul 00 U oblasti definisanosti izraz je jednak izrazu: Zbir kvadrata rešenja jednačine je: 8 0 Zbir kvadrata realnih rešenja jednačine 0 je: 6 Proizvod rešenja jednačine ( log log 0 8 je: 5 Dat je šesti član a 7 i zbir prvih šest članova S aritmetičkog niza. Zbir prvih deset 6 članova tog niza S 0 je: 60 6 6 Površina jednakokrakog trapeza kome je veća osnovica a0, krak c a ugao na osnovici α 60, iznosi : 6 7 Površina pravilne šestostrane piramide, kojoj je stranica a 0 a ugao koji bočna strana zaklapa sa ravni osnove α 5, iznosi: 50 ( 8 Zbir rešenja jednačine π 7π tg koja su iz intervala [ 0,π je: 9 Zbir rešenja jednačine 5 iznosi: 6 0 Date su tačke A ( 0, i B (,. Jednačina prave koja je simetrala duži AB glasi:

Test 5 Jul 005 U oblasti definisanosti izraz je jednak izrazu: Zbir kvadrata rešenja jednačine 8 je: 0 Zbir kvadrata realnih rešenja jednačine 0 je: Proizvod rešenja jednačine log ( 8 je: 5 Dati su četvrti član niza S je: 9 b i sedmi član 8 b 7 geometrijskog niza. Zbir prva tri člana tog 6 6 Dijagonala jednakokrakog trapeza kome je veća osnovica a9, krak c a ugao na osnovici α 5, iznosi: 5 7 Površina pravilne šestostrane piramide, kojoj je osnovna ivica a 0 i ugao koji bočna ivica zaklapa sa ravni osnove α 5, iznosi: 50 ( 7 8 Zbir rešenja jednačine cos sin koja su iz intervala [ 0,π je: 7π 9 Jednačina 0 : Ima jedno rešenje iz intervala ( 0,6 0 Date su tačka M (,5 i prava (s 0. Zbir koordinata tačke N, koja je simetrična sa M u odnosu na (s iznosi: 5

Test 6 Jul 006 U oblasti definisanosti izraz 5 5 Rešenje jednačine ( 5 je jednak izrazu: je iz intervala:, Zbir kvadrata realnih rešenja jednačine 0 je: 8 Proizvod rešenja jednačine ( 8 log 7(log 0 je: 5 Dati su četvrti član a i sedmi član a 7 aritmetičkog niza. Zbir prvih pet članova tog niza S 5 je: 5 6 U pravouglom trouglu je data kateta b 5 i ugao α 0 koji ona zaklapa sa hipotenuzom c. Obim tog trougla iznosi: 5( 7 Oko pravilne šestostrane piramide, kojoj je osnovna ivica a 0 i ugao koji bočna ivica zaklapa sa ravni osnove α 5, je opisana kupa. Površina kupe iznosi: 00π ( 8 Zbir rešenja jednačine 5 π cos sin je: koja su iz intervala [ 0,π 9 Jednačina 5 : ima jedno rešenje iz intervala ( 7, 0 Date su tačka M(,5 i prava (s 0. Jednačina prave koja sadrži tačku M i normalna je na pravu (s glasi: 0

Test 7 Jul 007 U oblasti definisanosti izraz 7 Rešenje jednačine (, 5 Zbir kvadrata realnih rešenja jednačine 6 Proizvod rešenja jednačine ( 9 je jednak izrazu: je iz intervala: 0 iznosi: log 5 log 0 je: 5 Dati su drugi član b i peti član b5 geometrijskog niza. Zbir prva četiri člana tog 7 niza S je: 0 9 6 Dijagonala jednakokrakog trapeza kome je manja osnovica b 6, krak c 5, a ugao na osnovici α 5, iznosi: 6 7 Površina pravilne četvorostrane piramide, kojoj je dijagonala osnove d i ugao koji bočna strana zaklapa sa ravni osnove α 60, iznosi: 6 8 Zbir rešenja jednačine π cos sin koja su iz intervala [ 0,π je: 9 Jednačina : ima jedno rešenje iz intervala(, 0 Date su tačka M( 0, i prava (s 6. Proizvod koordinata tačke N, koja je simetrična tački M u odnosu na pravu (s iznosi: 6

Test 8 Jul 008 U oblasti definisanosti izraz Skup svih rešenja nejednačine, Rešenje jednačine (, > 0 Zbir kvadrata realnih rešenja jednačine je jednak izrazu: je: je iz intervala: 7 6 0 iznosi: 5 Dati su četvrti član a i osmi član a 8 aritmetičkog niza. Zbir prvih sto članova tog niza S 00 je: 75 6 Data je veća dijagonala romba d 0 i ugao na osnovici je α 60. Površina romba iznosi: 50 7 Površina pravilne četvorostrane piramide, kojoj je dijagonala osnove d 8 i ugao koji bočna strana zaklapa sa ravni osnove α 60, iznosi: 96 8 Proizvod rešenja jednačine 5π 6 9 Jednačina 5 π sin koja su iz intervala [ 0,π je: nema realnih rešenja 0 Jednačina prave koja sadrži tačku M( 0, i normalna je na pravu (s 6 0 glasi: 5

Test 9 Jul 009 U oblasti definisanosti izraz Skup svih rešenja nejednačine < (, Rešenje jednačine ( je jednak izrazu: pripada skupu: log 9 je iz intervala: 9, Zbir kvadrata realnih rešenja jednačine 0 iznosi: 6 05 5 Dati su peti član a 5 5 i zbir prvih 0 članova aritmetičkog niza S 0. Pedeseti član tog niza a 50 je: 55 6 Za jednakokraki trapez data je veća osnovica a, krak c 6 i ugao na osnovici α 60. Proizvod visine i dijagonale trapeza h d iznosi: 7 7 Površina pravilne trostrane piramide, kojoj je osnovna ivica a 8 i ugao koji bočna strana zaklapa sa ravni osnove α 60, iznosi: 8 8 Zbir rešenja jednačine 5π sin je: koja su iz intervala [ 0,π 9 Jednačina ima dva rešenje iz intervala (,5 0 Zbir koordinata tačke N koja je simetrična tački M, 0 iznosi: u odnosu na pravu (s 5 6

Test 0 Jul 00 U oblasti definisanosti izraz ( ( je jednak izrazu: Rešenje jednačine (, ;, Zbir kvadrata realnih rešenja jednačine pripada intervalu: 6 9 Rešenje jednačine log log0 7, 6 8 0 iznosi: je iz intervala: 5 Dati su četvrti član b i sedmi član b 7 geometrijskog niza. Zbir prva četiri člana S tog niza je: 5 6 6 Date su tri stranice trougla a 8 ; b 0 ; c. Poluprečnik upisanog kruga r iznosi: 6 7 Površina pravilne četvorostrane piramide, kojoj je osnovna ivica a 8 i ugao koji bočna ivica zaklapa sa ravni osnove α 60, iznosi: 6( 7 8 Zbir rešenja jednačine 5 π 9 Jednačina 6 sin sin 0 ima dva rešenje iz intervala (, 0 Date su prava (s 5 0 datu pravu i sadrži datu tačku, glasi: 0, koja su iz intervala [ 0,π i tačka N(,. Jednačina prave ( je: n, koja je normalna na 7

Više od studija IZABERI SIGURNO