Klasifikacija nosača Klasifikacija opterećenja Sile i momenti u poprečnom preseku. Pojam statičkog nosača

Μέγεθος: px

Εμφάνιση ξεκινά από τη σελίδα:

Download "Klasifikacija nosača Klasifikacija opterećenja Sile i momenti u poprečnom preseku. Pojam statičkog nosača"

Αδελφά Καψής
6 χρόνια πριν
Προβολές:

1 Rvni nosči Klsifikcij nosč Klsifikcij opterećenj Sile i momenti u poprečnom preseku Pojm sttičkog nosč Nosči su tel, u okviru konstrukcije ili mšine koj primju opterećenj i prenose ih n oslonce Svko kruto telo veno nepokretnu rvn i opterećeno silm, ove se nosč 1

2 Noseće konstrukcije Kućišt mšin Kroserije utomobil Noseće konstrukcije grďevinskih mšin Vgoni i cisterne Diličn postrojenj Pretovrni mostovi ostovi Ndvožnjci i podvožnjci Krovne konstrukcije Dlekovodi Nosči ndemnih toplovod Kroserij utomobil - nosči složenog oblik kod utomobi 2

3 Kroserij utomobil - nosči složenog oblik kod utomobi Sistem dnjeg oslnjnj - nosči složenog oblik kod utomobil 3

4 Kroserij utomobil - nosči složenog oblik kod utomobi Podel nosč Prem položju opterećenj Prem obliku Prem obliku poprečnog presek 4

5 Podel nosč prem položju opterećenj Rvnske - imju rvn simetrije i npdne linije svih sil nle se u toj rvni Prostorne npdne linije sil koje deluju n nosč ne nle se u istoj rvni Podel nosč prem obliku Pune imju pun poprečni presek. Puni nosči su njčešće primtičnog ili cilindričnog oblik Rešetkste sstvljene od lkih nosč štpov meďusobno globno povenih tko d čine jednu krutu konstrukciju 5

6 Podel nosč prem obliku nosč Prosti Složeni Pojm linijskog nosč Ukoliko je dimenij poprečnog presek nosč dleko mnj od njegove treće dimenije, ond je tkv nosč linijski nosč. Njčešći primeri u mšinstvu su vrtil, poluge, osovine Prosti nosči Prost gred Gred s prepustim Konol Okvirni nosč rm Rešetksti nosč 6

7 Primer okvirnog nosč - rm Primer rešetkstog nosč 7

8 Prost gred To je nosč koji je n svojim krjevim ven nepokretnim i pokretnim osloncem Rstojnje imeďu oslonc ove se rspon grede L Prost gred s prepustim To je nosč koji je n svojim krjevim ven nepokretnim i pokretnim osloncem Rstojnje imeďu oslonc ove se rspon grede, vn oslonc prepust, s jedne ili s dve strne 1 2 e1 e2 L 8

9 Konol To je nosč koji je n svom krju uklješten 1 L Složeni nosči dv ili više prostih nosč povenih globovim Gerberov gred Gerberov gred s prepustim 1 2 G 3 Konol s Gerberovim globom 1 2 G 3 Okvirni nosč s Gerberovim globovim rm s Gerberovim globovim 1 2 G 3 9

10 Vrste opterećenj Koncentrisno opterećenje dejstvo sile se prenosi n veom mli deo dužine nosč, kže se d opterećenje deluje u jednoj tčki Kontinulno - teret je rsporeďen po ivesnoj dužini nosč Koncentrisno opterećenje 1 x -1 Koncentrisn sil oment Spreg sil L 10

11 Kontinulno opterećenje Rvnomerno rsporeďeno n odreďenoj dužini Promenljivo opterećenje n odreďenoj dužini Kontinulno opterećenje q Specifično opterećenje q kn/m Rvnomerno rsporeďeno n odreďenoj dužini q=const. q=q() Promenljivo opterećenje n odreďenoj dužini q=q() q=q() x 11

12 Vrste delovnj opterećenj 2 Direktno neposredno 1 3 Indirektno - posredno Jednčine rvnoteže proste nosče Z Y i i 0 0 i 0 1 L -1 x L L 12

13 Vee i rekcije ve Cilindrični glob u rvni Cilindrični glob je ve dv tel s osovinom u rvni Rekcij vee je rvnsk sil j k Vee i rekcije ve Pokretni cilindrični glob u rvni Pokretni cilindrični glob je ve dv tel s osovinom u rvni i mogućnošću kretnj po ležištu Rekcij vee je normln sil k 13

14 Vee i rekcije ve Uklještenje u rvni Ve uklještenj je kd se vri profil noseću konstrukciju ili uid gred u id Rekcije vee su 1. Sil u rvni 2. oment u rvni i x 0i j k Osnovne sttičke veličine u poprečnom preseku Trnsverln (poprečn) sil ksijln (udužn) sil Npdni moment Promene osnovnih sttičkih veličin duž nosč prikuju se odgovrjućim dijgrmim 14

15 Konvencij o ncim opterećenj grede Levo od presek Desno od presek Konvencij o ncim opterećenj grede f + K T Trnsverln sil se definiše ko lgebrski bir svih spoljšnjih sil uprvnih n osu grede koje deluju s leve strne od presek p-p p p T f + L L T Y D D i T Yi Trnsverln sil se K definiše ko lgebrski bir svih spoljšnjih sil uprvnih n osu grede koje deluju s desne strne od presek p-p 15

16 Konvencij o ncim opterećenj grede f + T p T f + K p K L L K Z D i K Z ksijln sil se ksijln sil se definiše ko lgebrski bir svih spoljšnjih sil koje deluju u prvcu ose grede s leve strne od presek p-p D i definiše ko lgebrski bir svih spoljšnjih sil koje deluju u prvcu ose grede s desne strne od presek p-p Konvencij o ncim opterećenj grede f + K T D f D i oment svijnj s leve strne se definiše ko lgebrski bir svih moment spoljšnjih sil i moment koji deluju n gredu s leve strne od presek p-p p p T f + K L f L i oment svijnj s desne strne se definiše ko lgebrski bir svih moment spoljšnjih sil i moment koji deluju n gredu s desne strne od presek p-p 16

17 Svijnje Čisto svijnje (spregovim) Osnovne jednčine svijnj Svijnje silm Dimenionisnje nosč iloženih svijnju Svijnje Svijnje se njčešće nliir kod nosč već iučvnih u okviru mehnike I ili sttike Noseće konstrukcije mšin i postrojenj se se po principim sttike prevode u prostorne i rvnske proste nosče Opterećenj se prevode u odgovrjuće: koncentrisne sile, kontinuln opterećenj, momente i spregove 17

18 Čisto svijnje Rvn svijnj Neutrln rvn Neutrln os Neutrln (elstičn) linij Čisto svijnje ko deluje smo moment svijnj, nprenje je čisto svijnje N gredu deluju dv spreg jednkih intenitet suprotnih smerov u vertiklnoj rvni m m 18

19 Čisto svijnje proste grede spregovim Spregovi istog intenitet, suprotnih smerov deluju u vertiklnoj rvni koj proli kro udužnu osu nosč Ov vertikln rvn je RVN SVIJNJ Horiontln os u rvni koj sdrži udužnu osu, uprvn je n nju (obeležen s x) niv se NEUTRLN OS Čisto svijnje proste grede spregovim 19

20 Čisto svijnje proste grede spregovim - + l Yi Y 0 Z i Z Y 0 Z 0 l 0 Y 0 f 0 TR TR 0 Čisto svijnje Ovkvo opterećenje grede moguće je ostvriti kod grede s dv jednk prepust n čijim krjevim deluju jednke sile c l c 20

21 Čisto svijnje grede c Y l c Yi Y 0 Z i Z 0 Z 0 c Y Y c l l 0 Čisto svijnje Sttički dijgrmi ovu gredu s prepustim c Y l c I polje II polje III polje Z II polje f c c TR - - TR 0 21

22 Čisto svijnje Deformcij usled svijnj momentim Pod dejstvom priknih spregov gred se deformiše tko što vlkn menjju svoju dužinu Dužin jednih vlkn se povećv, dužin drugih se smnjuje Vlkn koj se niti idužuju niti skrćuju ovu se neutrln vlkn 22

Deformcij usled svijnj momentim u rvni svijnj Uočv se i utoliko veće iduženje vlkn ukoliko je vlkno udljenije od neutrlne ose s spoljšnje strne (- veće od b-b) S druge strne, s unutršnje strne

23 Deformcij usled svijnj momentim u rvni svijnj Uočv se i utoliko veće iduženje vlkn ukoliko je vlkno udljenije od neutrlne ose s spoljšnje strne (- veće od b-b) S druge strne, s unutršnje strne skrćenje vlkn je veće što su vlkn udljenij od neutrlne linije (c-c veće od d-d) Njviše se idužuju spoljšnj vlkn Deformcij usled svijnj momentim Uočen vlkn čij je diltcij jednk nuli (niti se idužuju niti skrćuju) Neutrln vlkn se pojvljuju po čitvom poprečnom preseku Obruju neutrlnu površinu Presečn linij rvni svijnj i neutrlnih linij svijnj niv se neutrlnom linijom ili ELSTIČNO LINIJO 23

24 Čisto svijnje nstje Kd je rvn dejstv spregov (rvn svijnj) istovremeno i rvn simetrije grede Kd rvn svijnj proli kro geometrijsku osu grede Osnovne jednčine svijnj Ve imeďu ksijlne deformcije i npon I jednčin svijnj - promen normlnog npon II jednčin svijnj krivin elstične linije 24

25 Primtičn gred opterećen n čisto svijnje Nstju deformcije iduženj ili skrćenj vlkn Poprečni preseci unutr grede su okrenuti jedn u odnosu n drugi Diltcij posmtrnih vlkn n nekom udljenju od neutrlne linije može se dovesti u veu s modulom elstičnosti (Hukov kon) i poluprečnikom krivine elstične linije Prv jednčin svijnj Normlni npon u nekoj tčki poprečnog presek s moment spreg s I I x ksijlni moment inercije površine tu osu udljenost posmtrnog vlkn od ose x 25

26 Drug jednčin svijnj K 1 R K- krivin elstične linije moment spreg I x ksijlni moment inercije površine tu osu E modul elstičnosti k Μ E I x Μ =E. Ix krutost svijnj grede R k poluprečnik krivine 26

Σχετικά έγγραφα

Savijanje elastične linije

Savijanje elastične linije //00 Svijnje estične inije Anitičk metod odreďivnj estične inije Irčunvnje ugi i ngi u pomoć tic Prv jednčin svijnj Normni npon u nekoj tčki poprečnog presek s M moment spreg s M I x I x ksijni moment