Funkcije više promenljivih. Uvod u funkcije više promenljivih

Transcript

1 Funkcije više promenljivih Uvod u funkcije više promenljivih

2 Na ovom predavanju će biti reči o: o oznakama za funkcije više promenljvih o domenu funkcija više promenljvih o graficima funkcija više promenljvih o nivo linijama za funkcije više promenljvih

3 Oznake za funkcije više promenljvih Do sada smo proučavali funkcije jedne promenljive, u oznaci = f() gde je bila nezavisna promenljiva, a zavisna promenljiva. Proširujemo ovu ideju na funkcije koje mogu imati više od jedne nezavisne promenljive. Posmatrajmo, na primer, ove funkcije: ,,,,,, h e z g f z

4 PRIMER Zapremina V valjka zavisi od poluprečnika osnove r i njegove visine h. Znamo da je V = πr h. Kažemo da je V funkcija od r i h. Pišemo V(r, h) = πr h.

5 Kada se traži vrednost funkcije više promenljivih, umesto da zamenjujemo samo vrednost za, zamenićemo vrednosti za svaku nezavisnu promenljivu. Na primer, izračunati f(, ) za (, 3), (4, -3) i (5, ) ,3, f f , f , 5 f

6 Funkcija dve promenljive: Funkcija dve promenljive i je pravilo koje svakom paru (, ) iz datog skupa D (koji se naziva domen) dodeljuje jedinstvenu vrednost z=f (, ). Funkcije više od dve promenljive se definišu analogno. Operacije koje možemo izvesti na funkcijama jedne promenljive, mogu se takođe izvesti i na funkcijama više promenljivih. Na primer, za funkcije dve promenljive f i g: 0,,,,,,,,,,, g za g f g f g f g f g f g f

7 Domen funkcija više promenljivh Osim u slučaju kada je domen dat, domenom ćemo smatrati skup svih tačaka za koje je dati izraz definisan. Na primer, posmatrajmo funkcije f, 3 i g, 1 Domen funkcije f(,) je cela -ravan. Za svaki par iz -ravni ćemo dobiti realnu vrednost za f. Domen funkcije g(, ) je skup svih tačaka (, ) -ravni takvih da je proizvod veći od 0. To će biti sve tačke prvog i trećeg kvadranta.

8 Jedan način vizualizacije funkcije dve promenljive pomoću dijagrama sa strelicama (domen D je podskup -ravni):

9 , 5 Primer 1: Odrediti domen funkcije f Rešenje: Domen funkcije f(, ) je skup svih tačaka (, ) koje zadovoljavaju nejednakosti: 5 0 tj. 5

10 Primer : Odrediti domen funkcije h, ln Rešenje: Znamo da argument logaritamske funkcije mora biti veći od nule, tako imamo 0 Ova nejednakost važi za tačke u I i III kvadratnu. Napomenimo da -osa i -osa NISU u domenu.

11 Primer 3: Odrediti domen funkcije f (, ) 1 1 Izraz za f ima smisla ako je imenilac različit od nule i veličina pod korenom nenegativna. Tako da je domen funkcije f: D = {(, ) , 1}

12 Nejednakost , tj. 1, opisuje tačke koje se nalaze na pravi = 1 i iznad nje, a 1 znači da su tačke na pravi = 1 isključene iz domena.

13 Primer 4: Odrediti domen funkcije f (, ) ln( ) Kako je ln( ) definisano samo za > 0, tj. <, domen funkcije f je: D = {(, ) < }

14 To je skup tačaka koje se nalaze levo od parabole =.

15 Primer 5: Odrediti domen funkcije g,, z z 16 Rešenje: g je funkcija tri promenljive, tako da domen NIJE površina u -ravni. Domen funkcije g je telo u 3-dimenzionalnom koordinatnom sistemu. Izraz pod korenom mora biti nenegativan, tako da dobijamo sledeće nejednakosti: z 16 0 tj. z 16 Iz ove nejednakosti sledi da domen čine sve trojke na sferi poluprečnika 4 sa centrom u koordinatnom početku i izvan nje.

16 Grafici funkcija više promenljivih Grafik funkcije dve promenljive, z = f(, ), je skup uređenih trojki (,, z) za koje su uređene dvojke (, ) iz domena. *Grafik funkcije z = f(, ) je površ u 3-dimenzionalnom prostoru. Grafik funkcije tri pormenljive w = f(,, z) je skup svih tačaka (,, z, w) za koje su uređene trojke (,, z) iz domena. *Grafik funkcije w = f(,, z) je u 4 dimenzije. Taj grafik ne možemo nacrtati, kao ni grafik bilo kakve funkcije koja ima 3 ili više nezavisnih promenljivih.

17 Grafik površi f se nalazi tačno iznad ili ispod svog domena D (D je u -ravni):

18 Primer 6: Skicirati grafik funkcije z = f(, ) = 6 3. Jednačinu ove fukcije z = 6 3 možemo zapisati i u obliku z = 6. Vidimo da je to jednačina ravni. Da bismo je nacrtali, prvo ćemo naći preseke sa koordinatnim osama. Stavljajući da je = z = 0 u jednačinu, dobijamo =, što je tačka preseka sa -osom. Slično dobijamo da je presek sa -osom u = 3, a sa z-osom u z = 6.

19 To nam pomaže da skiciramo deo ravni koja se nalazi u prvom oktantu:

20 Funkcija iz prethodnog primera je specijalan slučaj funkcije f(, ) = a + b + c To je linearna funkcija dve promenljive. Grafik takve funkcije je zadat jednačinom tj. z = a + b + c a + b z + c = 0 Tako da vidimo da je to ravan.

21 Videćemo kasnije da linearne funkcije dve promenljive (ravni) imaju izuzetno važnu ulogu u analizi funkcija dve promenljive. Bitne su iz istog razloga zbog koga su linearne funkcije jedne promenljive (tj. prave) važne u analizi funkcija jedne promenljive.

22 Primer 7: Naći domen i kodomen funkcije i skicirati njen grafik. z f, 5 Rešenje: Na osnovu Primera1 znamo da domen ove funkcije čine svi uređeni parovi (, ) na ili u unutrašnjosti kružnice sa centrom u koordinatnom početku poluprečnika 5. Za svako (, ) važi nejednakost: 5 Kodomen se sastoji od svih mogućih vrednosti za z. Kodomen mora biti pozitivan broj jer je z jednako kvadratnom korenu, a ograničenje za (, ) nam daje: 5, tako da vrednost pod korenom može varirati samo između 0 i 5. Dakle, kodomen je 0 z 5.

23 Rešenje Primera 7 - nastavak: Skiciraćemo funkciju: z 5 Kvadriranjem obe strane dobijamo: z 5 z 5 Ovo je sfera poluprečnika 5 sa centrom u koordinatnom početku. Ovo nam može pomoći da skiciramo grafik funkcije, ali moramo biti oprezni!!! Funkcija z 5 i jednačina z 5 nisu iste! Jednačina ne predstavlja z kao funkciju od i jer nemamo jednu vrednost za z za svako (, ). Imajući na umu da je kodomen funkcije 0 z 5 možemo zaključiti da ova funkcija predstavlja gornju polusferu.

24 Za skiciranje površi u 3-dimenzije može biti korisno posmatranje preseka sa koordinatnim ravnima: 1. Presek sa -ravni, z = 0, daje jednačinu: 0 5 ili 5. Presek sa z-ravni, = 0, daje jednačinu: z 5 tj. z 5 3. Presek sa z-ravni, = 0, daje jednačinu : z 5 tj. z 5

25 Mogu se posmatrati i preseci sa ravnima koje su paralelne koordinatnim ravnima: 4. Neka je z = 3: 3 5 tj. 16 Tako da je presek površi i ravni z = 3 (koja je paralelna sa -ravni) kružnica sa centrom u (0,0,3) poluprečnika Neka je z = 4: 4 5 tj. 9 Presek površi i ravni z = 4, (koja je paralelna sa -ravni) kružnica sa centrom u (0,0,4) poluprečnika 3.

26 Na slici je SKICA sa tri preseka, dva sa ravnima koje su paralelne sa -ravni i jedan sa ravni koja je paralelna sa zravni. z = 3 z = 4

27 z

28 Primer 8: Skicirati površ z 9 Rešenje: Domen je cela -ravan, a kodomen z 9 1. Presek sa -ravni, z = 0, je dat jednačinom 9 kružnica. Presek sa z-ravni, = 0, je dat jednačinom : z 9 parabola 3. Presek sa z-ravni, = 0, je dat jednačinom : z 9 parabola

29 Rešenje Primera 8 - nastavak: Preseci sa ravnima koje su paralelne -ravni: 4. Presek sa ravni z = 5 je dat jednačinom: 5 9 tj. 4 Kružnica sa centrom u (0, 0, 5) poluprečnika. 5.. Presek sa ravni z = -7 je dat jednačinom: 7 9 tj. 16 Kružnica sa centrom u (0, 0, -7) poluprečnika 4.

30 z z 9 z 9 9

31 Grafik površi

32 Nivo - krive Preseci površi i ravni koje su paralelne -ravni, tj. preseci dobijeni kada je z = c (f(,) = c) gde je c konstanta, nacrtani u -ravni, zovu se nivo-krive površi. Metod je pozajmljen iz kartografije. Na osnovu grafika se vidi veza između nivo-krivih i horizontalnih preseka. Nivo-krive f(, ) = k su tragovi grafika funkcije f u horizontalnoj ravni z = k projektovani dole u -ravan.

33 Pretpostavimo da imamo nacrtane nivo-krive funkcije. Da bi dobili grafik funkcije, treba da ih zamislimo podignute na površ na naznačenoj visini. Tada možemo mentalno da sastavimo sliku grafika. Površ je: Strma tamo gde su nivo-krive blizu jedna drugoj. Nešto ravnija tamo gde su nivo-linije udaljenije jedna od druge.

34 Primer nivo-krivih u topografskim mapama planinskih predela: Nivo-krive ovde su krive gde je konstantna nadmorska visina, tj. kada bismo hodali po ovim nivokrivama ne bismo se ni penjali ni silazili.

35 Primer nivo-krivih su i izobare na ovoj karti atmosferskog pritiska:

36 Primer 9: Skicirati nivo-krive za c = 5,4,3,,1,0 za funkciju iz Primera 7,. Rešenje: 5 r Kružnica sa : 4 Kružnica sar : 1 r Kružnica sa 1 5 : 4 r Kružnica sa : 3 r Kružnica sa : 0, : c c c c c c 5, f z

37 Nivo-krive sa tačkom (0, 0) za c = 5 i kružnicama dobijenim za razne vrednosti c. Uočimo: Vrednosti od c su jednako raspoređene, ali nivokrive nisu. Tamo gde su nivo-krive dalje jedna od druge, vrednosti funkcije se postepeno menjaju. Tamo gde se nivo-krive skupljaju (blizu c = 5), tamo imamo naglu promenu vrednosti funkcije.

38 Primer 10: Skicirati nivo-krive za c=0,, 4, 6, 8 za funkciju, f z Rešenje: Stavimo da je funkcija jednaka konstanti Elipsa: 8 8: Elipsa: 6 6 : 1 4 Elipsa: 4 4 : 1 1 Elipsa: : 0,0 0 0 : c c c c c

39 Nivo-krive sa tačkom (0, 0) za c = 0 i elipse koje se povećavaju za ostale vrednosti c.

40 Primer 10: Ovo je grafik površi paraboloid. z f, koja se zove eliptični

41 Primer 11: Nivo-krive funkcije f su zgusnute blizu koordinatnog početka. To odgovara činjenici da se u blizini koordinatnog početka funkcija f veoma naglo menja.

42 Uočimo da je: 1. Skiciranje grafika funkcije dve promenljive u 3 dimenzije izazovan zadatak i zahteva veštinu i vežbu. Upotreba nivokrivih može biti od velike koristi.. Ideja nivo-krivih se može uopštiti za funkcije tri promenljive. Ako je w = g(,, z) funkcija tri promenljive i k konstanta, onda je g(,, z) = k nivo-površ funkcije g. Iako ćemo možda biti u mogućnosti da nacrtamo nivo površ, i dalje nećemo moći da nacrtamo funkciju g u 4 dimenzije.

43 Primer 1: Naći nivo-površi za funkciju f(,, z) = + + z Rešenje: Nivo-površi su date sa: + + z =c gde je c 0. One čine familiju koncentričnih sfera poluprečnika c. Tako da znamo da dok se (,, z) menja po bilo kojoj sferi sa centrom u O, vrednosti f(,, z) ostaju konstantne.